Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2013     Volumen 38     Supplement 1
     
      [ XXII TMD ] [ Radovi ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]  
             
   

XXXII Timočki medicinski dani
Zaječar, 23–24. maj 2013.

Radovi - Zbornik sažetaka

Javno zdravlje / Kazuistika
- Poster prezentacije - 2
 

     
 
 
     
 

Spisak radova

 
  1. Pušenje kao faktor rizika za nastanak osteopenije/osteoporoze
  2. Zastupljenost hepatitisa A i hepatitisa E kod stanovnika Južnobačkog okruga
  3. Najčešće bakterijske zoonoze u ljudi u Vojvodini u periodu 2005–2011.
  4. Indikatori urgentnog odgovora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd u 2012. godini
  5. Akutno pijanstvo kod pacijenata službe Hitne pomoći
  6. Zdravi stilovi života
  7. Učestalost hipertenzije kod osoba sa metaboličkim sindromom
  8. Značaj uvođenja predmeta "Zdravstveno vaspitanje" u škole
  9. Mesto i uloga promocije zdravlja u javnom zdravlju
  10. Unapređenje razvoja preventivnih zdravstvenih usluga u Službi za zdravstvenu zaštitu studenata
  11. Bela kuga u Srbiji i opštini Knjaževac
  12. Tranziciocelularni karcinom pijelona sa tumorskim trombom u renalnoj veni - prikaz slučaja
  13. Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija u dečijem uzrastu – prikaz slučaja
  14. Low flow anestezija u ZC Negotin - prikaz slučaja
  15. Apsces mandibularne regije kod osamnaestomesečnog deteta - prikaz slučaja
  16. Značaj heteroanamneze za brzu dijagnostiku meduloblastoma – prikaz slučaja
  17. Multipla skleroza kod šesnaetogodišnje adolescentkinje - prikaz slučaja
  18. Neuroendokrini sitnoćelijski karcinom prostate - prikaz slučaja
  19. Virusna ospa ili alergija? - prikaz slučaja
  20. Dišenova mišićna distrofija (DMD) – opšte karakteristike
  21. Akutni infarkt miokarda – prikaz slučaja
  22. Menijerova bolest - prikaz slučaja
     
 
 
     
      50. Pušenje kao faktor rizika za nastanak osteopenije/osteoporoze
Zvekić-Svorcan Jelena (1), Filipović K (1) , Stanimirov B (2), Repac V (3)
(1) SPECIJALNA BOLNICA ZA REUMATSKE BOLESTI, NOVI SAD
(2) DOM ZDRAVLJA“NOVI SAD“, NOVI SAD
(3) DOM ZDRAVLJA, ŽITIŠTE

Uvod: Mineralna koštana gustina u čvrstini kostiju učestvuje sa 60-80%. Pored smanjene mineralne koštane gustine za nastanak osteopenije/osteoporoze su važni i drugi faktori rizika koje možemo svrstati u dve kategorije : nepromenljive i potencijalno promenljive. U potencijalno promenljive tj. one na koje možemo uticati spada pušenje koje prema literaturnim podacima povećava rizik za prelom kuka i do 1,5 puta. Stoga, snižavanje prevalencije pušenja predstavlja jednu od najvažnijih javno-zdravstvenih mera.
Cilj: Ispitati uticaj pušenja cigareta kao faktora rizika za nastanak osteopenije/osteoporoze.
Materijal i metodi rada: Uzorak se sastojao od 1323 pacijenta oba pola, različite starosne dobi koji su upućeni na osteodenzitometrijski pregled u Specijalnu bolnicu za reumatske bolesti u Novom Sadu. Svim pacijentima je merena mineralna koštana gustina na lumbalnom delu kičme i na kuku, a rezultati su interpretirani prema važećoj definici osteoporoze, tj, vrednosti iznad -1SD su određivale normalnu mineralnu koštanu gustinu, od -1SD do -2,5 SD osteopeniju, a ispod -2,5SD mineralnu koštanu gustinu na nivou osteoporoze. Svi pacijenti su bili ispitivani o faktorima rizika koji bi mogli biti odgovorni za nastanak osteopenije/osteoporoze ( rana menopauza, prethodno pretrpljeni prelomi na malu traumu, pušenje cigareta, prelomi u porodici, uzimanje glikokortikoida duže od tri meseca, autoimuna oboljenja, reumatoidni artritis, niska telesna masa i konzumiranje alkohola), a u daljoj statističkoj obradi analiziran je riziko faktor pušenje. Svi podaci su bili unošeni u „Bonlink“ bazu podataka. U statističkoj analizi rađena je deskriptivna statistika, mere centralne tendencije i binearna logistička regresija kako bi se ocenio uticaj pušenja kao riziko faktora na verovatnoću da isitanici obole od ostepenije/osteoporoze na kuku i na kičmi.
Rezultati: Uzorak je činio 1323 pacijenta, 96% su bile žene, a 4% muškarci prosečne starosne dobi 64,1±9,04 god. Prema učestalosti faktora rizika pušenje je bilo na trećem mestu sa 14,4%, iza rane menopauze (28,1%) i prethodno pretrpljenih preloma na malu traumu(25,5%). Prosečna vrednost T skora na kuku je bila -1,60±0,89, dok je na kičmi bila -2,10±0,95..Pušenje povećava šansu da neko oboli od osteopenije/osteoporoze na kuku sa statističkom značajnošću od p <0,05 ( β 0,524; OR 1,690; 95%Cl 0,351-0,998 ). Istom analizom se pokazalo da pušenje ne pokazuje statističku značajnost za verovatnoću nastanka osteopenije/osteoporoze na kičmi ( β 0,147; OR 1,158; 95%Cl 0,801-1,676).
Zaključak: Statističkom obradom podataka se pokazalo da je pušenje značajan riziko faktor za nastanak smanjene mineralne koštane gustine na kuku, a što može predstavljati opasnost za nastanak osteoporotičnih preloma. Stoga, na svim nivoima zdravstvene zaštite treba uticati na smanjenje prevalencije pušenja kako bi se preveniralo smanjenje mineralne koštane gustine, a posledično tome i osteoporotični prelomi.
Ključne reči: pušenje, faktor rizika, mineralna koštana gustina


51. Zastupljenost hepatitisa A i hepatitisa E kod stanovnika Južnobačkog okruga
Milosević Vesna (1), Kovačević G.(1), Hrnjaković-Cvjetković I.(1), Stefan Mikić S.(2), Petrović T.(3), Radovanov J.(1), Elez I.(1), Patić A.(1), Jovanović-Galović A.(1)
(1) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, NOVI SAD
(2) KLINIKA ZA INFEKTIVNE BOLESTI KLINIČKOG CENTRA VOJVODINE, NOVI SAD
(3) VETERINARSKI INSTITUT NOVI SAD, NOVI SAD

Uvod: Hepatitis A i Hepatitis E su uzročnici akutnog zapaljenja jetre. Imaju slične epidemiološke i kliničke karakteristike. Oba virusa se prenose fekalno-oralnim putem. Izazivači su sporadičnih infekcija ili epidemija sa velikim brojem obolelih. Nastanak infekcije najviše zavisi od higijenskih i sanitarnih uslova života.
Metode: Retrospektivnom studijom obuhvaćen je period od januara 2010. do decembra 2012. Podaci su uzeti iz protokola za evidenciju rezultata virusoloških analiza, Centra za virusologiju, Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Ispitivanje na Hepatitis A je obuhvatilo 95 dece (predškolskog, školskog i srednjoškolskog uzrasta) i 174 odrasle osobe (od 20 do > 50 godina). Utvrđivanje specifičnih antitela IgM klase vršeno je na miniVidas aparatu, testom VidasHAVIgM (bioMérieux, France). Na Hepatitis E virus pregledano je 169 odraslih osoba (od 20 do > 50 godina). Utvrđivanje specifičnih antitela IgM i IgG klase vršeno je Elisa testom (EIAgenHEVIgG Kit, treće generacije Adaltis, Italia S.p.A.).
Rezultati: Od 269 osoba analiziranih na Hepatitis A virus (11) 4.1% je bilo pozitivno. Najveći procenat inficiranih 10.3% se nalazio među decom školskog uzrasta (od 7 do 14 godina). Tokom meseca oktobra i decembra registrovan je najveći broj obolelih pacijenata. Na Hepatitis E pregledano je 163 osobe iz opšte populacije. Prisustvo specifičnih IgG antitela dokazano je kod 1.2% pregledanih, dok antitela IgM klase nisu dokazana.
Zaključak: Infekcije virusnim Hepatitisima A i E su često asimptomatske ili protiču kao blage infekcije sa anikteričnom formom. Laboratorijska dijagnostika ima važnu ulogu u njihovom otkrivanju i razlikovanju.
Ključne reči: Hepatitis A, Hepatitis E, Elisa test

Ova prezentacija je deo istraživanja u okviru projekta TR3 1084 pod pokroviteljstvom Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije.


52. Najčešće bakterijske zoonoze u ljudi u Vojvodini u periodu 2005–2011.
Ivana Hrnjaković-Cvjetković I.(1), Milošević V.(1), Stefan Mikić S.(2) Petrović T.(3), Cvjetković D.(2), Kovacević G.(1), Radovanov J.(1), Patić A.(1), Elez I.(1)
(1) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, UNIVERZITET NOVI SAD, MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD
(2) KLINIČKI CENTAR VOJVODINE,UNIVERZITET NOVI SAD, MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD
(3) INSTITUT ZA VETERINARSTVO NOVI SAD

Uvod: Zoonoze su bolesti životinja koje se u prirodnim uslovima mogu preneti na ljude.. Neke zoonoze se održavaju endemski sa povremenim epidemijama te predstavljaju javno zdravstveni problem .
Cilj: Cilj rada je utvrdjivanje rasprostranjenosti i sagledavanje značaja bakterijskih zoonoza (salmoneloze, lajmske bolesti, kampilobakterioze, leptospiroe, Q groznice ) u ljudi u Vojvodini
Materijal i metodi rada: Ispitivanje je prospektivno zasnovano na podacima Zdravstveno statističkih godišnjaka Republike Srbije od 2005-2011. koje izdaje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut “.
Rezultati: Bakterijske zoonoze činile su 1.1% (7473/674228) od ukupnog broja registrovanih zaraznih bolesti u ljudi u Vojvodini u periodu od 2005 do 2011 . Medju registrovanim bakterijskim zoonozama najzastupljenije su bile salmoneloze sa 60.95% (4555/7473). Incidenca u Vojvodini u posmatranom periodu kretala se između 46.45 – 22.78 na 100 000 stanovnika. . Lajmska bolest je po učestalosti na drugom mestu i čini 21.46% (1604/7473) ukupnog broja bakterijskih zoonoza. Sa 122 slučaja za 7 godina Q groznica je na četvrom mestu. Gotovi svi slučajevi Q groznice u Srbiji su registrovani u Vojvodini (120 od 122 slučaja tj.98.36%). Najveća incidenca Q groznice registrovana je 2006.god i iznosila je 2,29/100 000 stanovnika. Ostale zoonoze su u Vojvodini bile zastupljene sa manje od 2% u odnosu na ukupan broj registrovanih bakterijskih zoonoza: leptospiroza 1,02% (76/7473) , bruceloza 0,36%(27/7473), tetanus 0,24%(18/7473), listerioza 0,25%(19/7473), ornitoza 0,06% (5/7473), i tularemija 0,01%(1/7473).
Zaključak: Uzročnici bakterijskih zoonoza su bili značajni humani patogeni u Vojvodini u periodu 2005-2011. Medju njima najzastupljenije su bile salmoneloze i lajmska bolest.
Ključne reči: zoonoze, salmoneloze, lajmska bolest, kampilobakterioza, leptospiroza, Q groznica

Rad je deo istraživanja u okviru projekta TR31084 Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije


53. Indikatori urgentnog odgovora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd u 2012. godini
Slađana Anđelić
GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD

Uvod: Večita dilema u prehospitalnoj urgentnoj medicine je: koje je to idealno vreme urgentnog odgovora službe hitne medicinske pomoći (HMP) u hitnim situacijama?.
Cilj rada: Sagledavanje indikatora urgentnog ogovora: aktivacionog vremena, reakcionog vremena i vremena prehospitalne intervencije Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd u 2012. godini.
Metodologija rada: Retrospektivno su analizirani lekarski pozivi primljeni kao pozivi prvog reda hitnosti u 2012. godini. Na osnovu određenih vremenskih intervala I, II i III izračunati su aktivaciono vreme, reakciono vreme i vreme prehospitalne intevencije GZZHMP Beograd. Vremenski interval I - vremenski interval u minutima koji je prošao od momenta prijema poziva za prvi red hitnosti do predaje tog poziva. Vremenski interval II - vremenski interval u minutima koji je prošao od momenta predaje poziva za prvi red hitnosti ekipi do dolaska ekipe do pacijenta. Vremenski interval III - vremenski interval u minutima koji je prošao od momenta dolaska ekipe do pacijenta do momenta oslobađanja ekipe ili predaje pacijenta na dalje zbrinjavanje za prvi red hitnost.
Rezultati: U analiziranom jednogodišnjem periodu ukupno je primljeno 8.815 poziva prvog reda hitnosti. Zbir svih vremenskih intervala I je 11.603 min., vremenskih intervala II – 62.114 min., i vremenskih intervala III – 244.777 min. Vreme proteklo od prijema poziva za I red hitnosti u dispečerskom centru do njegove predaje ekipi HMP za intervenciju (aktivaciono vreme) iznosilo je u proseku 1,32±1,20 min. Prosečno vreme koje je proteklo od predaje poziva ekipi do stizanja ekipe na mesto događaja (reakciono vreme) iznosilo je 7,05±4,20 min. Prosečno vreme prehospitalne intervencije (računa se od momenta stizanja ekipe na mesto događaja do oslobađanja ekipe ili predaje pacijenta na dalje zbrinjavanje) iznosilo je 27.77±19.18 min.
Zaključak: Na osnovu dobijenih rezultata, možemo konstatovati da su vrednosti indikatora urgentnog odgovora GZZHMP Beograd zadovoljavajući i u skladu sa podacima objavljenim u drugim studijama.


54. Akutno pijanstvo kod pacijenata službe Hitne pomoći
Emilio Miletić, Dragana Mitrović, Saša Mihajlović, Mladen Timilijić
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC

Cilj rada je da prikaže učestalost akutnog pijanstva, zastupljenost u odnosu na starosno doba i pol kod pacijenata Službe hitne medicinske pomoći Zdravstvenog centra Knjaževac, kao i prisustvo drugih oboljenja ili povreda kod ovih osoba i njihov odnos prema svom trenutnom zdravstvenom stanju.
Za ispitivanje su korišćeni podatci dobijeni iz protokola ambulantnih pregleda Službe hitne medicinske pomoći Zdravstvenog centra Knjaževac. Ispitivanje je obuhvatilo sve osobe koje je autor ovog rada pregledao u ovoj službi u periodu od 01.03.2012. do 28.02.2013. godine, sa osvrtom na starosno doba, pol i propratna oboljenja ili povrede osoba kod kojih je dijagnostifikovano akutno pijanstvo.
Akutno pijanstvo je bilo zastupljeno kod 4,37 % pacijenata Hitne pomoći. Starosno doba osoba sa akutnim pijanstvom je bilo: 31,91 % od 21 do 40 godina, 25,53 % od 41 do 60 godina, 23,40 % od 61 do 80 godina, 17,03 % do 20 godina i 2,13 % iznad 80 godina. Osobe sa akutnim pijanstvom su bile u 91,49 % muškog pola, a u 8,51 % ženskog pola. Kod 25,53 % osoba sa akutnim pijanstvom nisu bila dijagnostifikovana druga oboljenja ili povrede. 34.04 % osoba sa akutnim pijanstvom je imalo neku povredu, 19,15 % je imalo neko kardiovaskularno oboljenje, 17,02 % je imalo neki psikički ili neurološki poremećaj, 2,13 % je imalo neko respiratorno oboljenje i 2,13 % je imalo neko gastrointestinalno oboljenje. 24,32 % osoba sa akutnim pijanstvom, kod kojih je bila neophodna medikamentozna terapija, je odbilo da primi preporučenu terapiju.
Svaki dvadeseti pacijent Hitne pomoći je bio u stanju akutnog pijanstva. Osobe sa akutnim pijanstvom su bile najčešće stare od 21 do 40 godina i najčešće su bile muškog pola. Vrlo često se kod osoba sa akutnim pijanstvom mogu sresti neke povrede ili neka druga oboljenja. Kod ovih osoba se neretko sreće problem odbijanja predviđene medikamentozne terapije.


55. Zdravi stilovi života
Stanimirov Branislava (1), Repac V.(2), Zvekić-Svorcan J.(3), Antić I.(2), Lukić I.(4),
Filipović K.(3)

(1) DOM ZDRAVLJA NOVI SAD
(2) DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE
(3) SPECIJALNA BOLNICA ZA REUMATSKE BOLESTI-NOVI SAD
(4) PRIVATNA SPORTSKA ORDINACIJA-SPORTREHAMEDICA-ZRENJANIN

Uvod: Prema Svetskoj Zdravstvenoj organizaciji ( SZO ): zdravlje je stanje potpunog, fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti.
Cilj rada: Ispitati distribuiranost navika u ishrani, fizičkoj aktivnosti i sedentarnim navikama kod zdrave školske dece.
Materijal i metode rada: Naša ciljna grupa bila su deca uzrasta od 7-18 godina, u toku dve kalendarske školske godine ( 2009.-2011.), koja se leče u školskoj ambulanti „SMT“ Doma zdravlja Novi Sad. Na osnovu indeksa telesne mase, ( BMI ), izdvojili smo ispitanike koji su gojazni i oni sa povećanom telesnom težinom. Pomoću anketnih listića, koji su bili prilagođeni uzrastu, evaluirali smo navike vezane za ishranu, fizičku aktivnost i sedentarne navike.
Rezultati: Povećana telesna težina prisutna je kod 16,93% dece, a gojaznost kod 11,52% dece. Pet obroka redovno ima 45,7% dece, redovno doručkuje 24,6% dece. Redovni obroci prisutni su kod 38,2% dece, voće i povrće konzumira između 33,4% - 40,9% dece, meso i ribu konzumira između 33,4% - 38,8% dece, dok mleko i mlečne proizvode konzumira 36,1% dece. Brzu hranu i bezalkoholne gazirane napitke praktikuje između 64,3% - 67,7% dece.Neredovna fizička aktivnost prisutna je kod 34,3% dece, a izrazite sedentarne navike prisutne su kod 68% dece.
Zaključak: Znatan broj školske dece ima neodgovarajuće životne navike, tj. nezdravu i nepravilnu ishranu, neadekvatnu fizičku aktivnost i izražene sedentarne navike. Preventivne mere su: pravilna ishrana, fizička aktivnost, smanjenje sedentarnog načina života, što sve zajedno utiče na sprečavanje hroničnih nezaraznih bolesti.
Ključne reči: deca, pravilna ishrana, fizička aktivnost


56. Učestalost hipertenzije kod osoba sa metaboličkim sindromom
Biljana Vukašinović
DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVAC

Uvod Arterijska hipertenzija je povećanje krvnog pritiska iznad vrednosti od 140/90 mmHg. Arterijski krvni pritisak je proizvod minutnog volumena srca i perifernog vaskularnog otpora. Minutni volumen srca zavisi od udarnog volumena srca i srčane frekvencije, a periferni vaskularni otpor od cirkulišućih hormona, inervacije simpatičkim i parasimpatičkim nervnim sistemom, viskoznosti krvi i lokalnih regulatora.
Cilj rada Utvrditi u kojoj meri postojanje metaboličkog sindroma utiče na oboljevanje od hipertenzije i na kardiovaskularne komplikacije. Utvrditi smernice u kojima bi primarna zdravstvena zaštita imala ulogu najbitnijeg faktora u zaštiti zdravlja ljudi i izbegavanju štetnih navika koje vode u bolest.
Materijal i metode rada Retrospektivnom analizom je obuhvaćena populacija starosne dobi preko 55 godina života koji su pregledani u Domu zdravlja u februaru i martu 2012. godine. Dijagnostika metaboličkog sindroma je vršena na osnovu preporuka IDF na osnovu rezultata dobijenih antropometrijskim merenjem, odredjivanjem lipidnog statusa i glikemije.
Rezultati rada Kod svih 118 pacijenata koji su ispunjavali kriterijume za metabolički sindrom, postojala je visceralna gojaznost, odnosno obim struka preko 94 cm (muškarci) i 80cm (žene). Najveći broj pacijenata, njih 80 (68%) je imao hipertenziju kao faktor rizika. Od ovih pacijenata njih 10 je okarakterisano visokorizičnim od KV oboljevanja. Povišen krvni pritisak je faktor rizika za nastanak koronarne bolesti, insuficijencije srca, cerebrovaskularnog inzulta, demencije i perifernih vaskularnih oboljenja. Rizik je veći ako su prisutni dodatni faktori rizika (dislipidemija, hiperglikemija, pušenje). Kod svih pacijenata je sprovedeno lečenje hipertenzije najmanje 2 godine unazad. 80 pacijenata ima hipertenziju, gojaznost i hiperholesterolemiju; 40 pacijenata ima hipertenziju, gojaznost, hiperholesterolemiju i hipertrigiceridemiju; 15 pacijenata ima sve faktore rizika relevantne za dijagnostiku metaboličkog sindroma.
Zaključak Najčešći faktor rizika kod pacijenata koji ispunjavaju kriterijume za dijagnozu metaboličkog sindroma, pored visceralne gojaznosti, jeste hipertenzija (68% pacijenata). Pacijentima se savetuje promena načina života, a ako imaju visok rizik od KV oboljenja prednost se daje antihipertenzivima sa antiaterogenim dejstvom. Poštovan je princip da se bolji efekti lečenja postižu sa više vrsta lekova u manjim dozama. Cilj lečenja je da pacijenti što manje rizika za oboljevanje od metaboličkih i KV oboljenja.
Ključne reči Metabolički sindrom, kardiovaskularni rizik, hipertenzija


57. Značaj uvođenja predmeta "Zdravstveno vaspitanje" u škole
Vesna Andrejević (1), Bisenija Radivojević (2), Nevenka Ilić (3)
(1) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC
(2) DOM ZDRAVLJA KRAGUJEVAC
(3) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC

Uvod: Mladi ljudi predstavljaju budućnost svakog društva i oni su najisplativija dugoročna investicija. Zdravstvena kultura je osnovni preduslov za postizanje zdravstvene bezbednosti mladih, ali je ona i dalje na niskom nivou. Mladi nemaju razvijenu naviku nege i kontrole zdravlja.Zdravstveno vaspitanje je kao kategorija obrazovanja i vaspitanja potpuno zanemareno u našem obrazovnom sistemu.
Rezultati istraživanja zdravlja mladih u Republici Srbiji otkrivaju generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo. Promovisanje i uspostavljanje zdravog ponašanja u najranijem uzrastu su efikasniji i lakši, nego da se promene nezdrave navike koje su uspostavljene u odrasloj populaciji. WHO promoviše zdravstvene školske programe, kao strateško sredstvo prevencije zdravlja mladih, i kao sredstvo u menjanju obrazovnih, socijalnih, ekonomskih i političkih uslova koji utiču na rizike.
Cilj: Cilj ovog rada je da ukažemo na značaj uvođenja predmeta zdravstveno vaspitanje u osnovne i srednje škole u Srbiji.
Metod: Istraživanje o upotrebi/zloupotrebi alkohola i drugih droga među mladima uzrasta 16-20 godina, stavovi i znanja o reproduktivnom zdravlju mladih u Kragujevcu, na uzorku od 2798 učenika.Analiza rada savetovališta za mlade Instituta za javno zdravlje Kragujevac i zdravstveno vaspitnog rada koji se realizuje sa mladima.
Rezultati: Od ukupnog broja anketiranih učenika duvan konzumira njih 22.2%, pri čemu je najveći broj duvan počeo da konzumira u uzrastu od 15 godina.Devet od deset adolescenata je u toku života popilo bar jedno alkoholno piće, pri čemu se eksperimentisanje sa alkoholom počinje u uzrastu od 15 godina.Najnveći broj mladih (65.6%) alcohol konzumira iz zadovoljstva.Marihuanu ili hašiš je probalo 26.3% učenika. Kondom kao kontraceptivno sredstvo koristi 42.6% učenika. Informacije o zdravlju učenici najčešće dobijaju putem medija ili internet. Savetovalištu za mlade 83.7% mladih obrati se radi saveta vezanih za reproduktivno zdravlje. Zdravstveno vaspitnim radom namenjenim mladima pored Doma zdravlja Kragujevac, Instituta za javno zdravlje Kragujevac bave se NVO Omladina JAZAS-a Kragujevac i Gradska organizacija Crvenog krsta. Na žalost nema kontinuiranog sprovođenja zdravstveno vaspitnog rada. Akcije su usmerene na obeležavanje datuma iz Kalendara zdravlja, realizaciju kampanja, kao i sporadičnim zahtevima upućenim od strane škola. Nedovoljno je uključivanje mladih u zdravstveno vaspitne aktivnosti jer iste najčešće realizuju zdravstveni radnici.
Zaključak: Današnja deca fizički ranije sazrevaju u odnosu na prethodne generacije, dok se granica psihičkog razvoja pomera sve više nagore, tako da ukoliko želimo društvo emocionalno svesnih pojedinaca, trebali bismo biti mnogo aktivniji po pitanju uvođenja adekvatnih programa u naše škole i to kroz direktne inicijative, a kasnije i akcije uz podršku svih struktura društva, da se tako nešto u što skorije vreme i realizuje. Zdravlje i dobrobit mladih naše nacije nije stvar sreće. To nije prilika ili slučajan događaj. To mora biti planiran ishod. Kvalitetno zdravstveno obrazovanje u školama predstavlja najbolju šansu da se promovišu zdravi stilovi života među mladima i adolescentima.
Ključne reči: mladi, škola, predmet, zdravstveno vaspitanje


58. Mesto i uloga promocije zdravlja u javnom zdravlju
Vesna Andrejević (1), Bisenija Radivojević (2), Snežana Barjaktarević Labović (3)
(1) INSTITUT ZA JAVNO ZDAVLJE KRAGUJEVAC
(2) DOM ZDRAVLJA KRAGUJEVAC
(3) DOM ZDRAVLJA BAR

Uvod: Zdravlje je osnovno ljudsko pravo, a promocija zdravlja predstavlja esencijalnu strategiju javnog zdravlja i neophodnu komponentu za realizaciju cilljeva politike Zdravlje za sve". Javno zdravlje je nauka i umeće preveniranja bolesti, produženja života i unapređenja zdravlja, organizovanim naporom društva. Promocija zdravlja može da doprinese smanjenju nejednakosti u zdravlju, unapređenju ljudskih prava, izgradnju socijalnog kapitala, da utiče na formiranje i modifikaciju ponašanja, kao i da formira ostale bazične vrednosti zdravlja. Ideja promocije zdravlja jeste stvaranje potencijala za dobro zdravlje ili njegovo unapređenje, pre nego što se zdravstveni problem ili ugroženost pojave. Prema tome, promocija zdravlje se generalno definiše kao zajednički koncept koji podrazumeva osposobljavanje ljudi i zajednice da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da ga unaprede, zalaganje za sva stanja koja podržavaju zdravlje, kao i stvaranje zdrave javne politike. Generalno, cilj promocije zdravlje je podizanje nivoa zdravlja stanovništva, a ne sprečavanje bolesti. Karakteristika promocije zdravlje je usmerenost na celokupno stanovništvo i njegovu okolinu, za razliku od preventivnih postupaka, koji su prvenstveno usmereni na grupe stanovništva izložene najvećem riziku od oboljevanja. Promocija zdravlja naglašava potrebu promene socijalnih, ekonomskih i drugih okolinskih determinati zdravlja, a te se promene ne mogu postići samo vaspitanjem. No vaspitanje za zdravlje, ipak ima ključnu ulogu u iniciranju socijalnih i političkih promena, koje su od ključnog značaja za promociju zdravlja. Prema tome, vaspitanje za zdravlje predstavlja esencijalnu strategiju promocije zdravlja. Moderan koncept vaspitanja za zdravlje se polako oslobađa medicinskog modela u formulisanju svoje teorije. Umesto orijentacije na pojedinca i njegovo ponašanje predmet interesovanja postaje socijalna determinisanost ponašanja, jer zdravstveno vaspitanje predstavlja kompleksan uticaj na ljudsko ponašanje i formiranje ličnosti tokom celog života.
Cilj: Cilj ovog rada je da ukažemo na značaj i ulogu promocije zdravlja u javnom zdravlju.
Metod rada: Pretraživanje dostupne literature i objavljenih radova, kao i rezultati analitičke studije Instituta za javno zdravlje Kragujevac .
Rezultati: U populaciji odraslog stanovništva Šumadijskog okruga u 2006. Godini 23%žena i 34% muškaraca su svakodnevni pušači. Alkohol svakodnevno konzumira 2.8% stanovništva. Marihuanu je probalo 2.7% stanovništva.Učešće samoubistava u ukupnom mortalitetu, uz znatne oscilacije pokazuje trend porasta. Stopa mortaliteta od hroničnih nezaraznih bolesti u Šumadiji je u porastu u periodu 1998-2008., pri čemu je smrtnost veća kod muškaraca nego kod žena. Incidencija i mortalitet od raka su u porastu, pri čemu je kod žena maligni process najčešće bio lokalizovan na dojci. Značajan problem predstavlja neprepoznavanje rizičnog ponašanja, kao i neredovan odlazak na ginekološke kontrole. Samopregled dojki sprovodi oko trećine od anketiranih 1200 žena.
Zaključak: Proces vaspitanja za zdravlje se odvija, pre svega, u porodici, procesom primarne socijalizacije, ali se nastavlja i kasnije pod uticajem svih ostalih društvenih elemenata, u procesu sekundarne socijalizacije. Veliki broj studija potvrđuje uzročno-posledične veze izmedu ponašanja i zdravlja. Smatra se da je oko dve trećine smrtnih ishoda u razvijenim zemljema uzrokovano dejstvom riziko faktora u kojima ponašanje ima odlučujuću ulogu.
Promocija zdravlja je suštinski deo koncepta novog javnog zdravlja koja se odnosi na integraciju bihejvioralnih, socijalnih i ekonomskih aspekata javnog zdravlja.
Ključne reči: promocija zdravlja, uloga, javno zdravlje, vaspitanje


59. Unapređenje razvoja preventivnih zdravstvenih usluga u Službi za zdravstvenu zaštitu studenata
Bisenija Radivojević (1), Andrejević Vesna (2)
(1) DOM ZDRAVLJA KRAGUJEVAC,SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU STUDENATA
(2) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC, CENTAR ZA PROMOCIJU ZDRAVLJA

Uvod: Studenti su jedna od posebno osetljivih kategorija mladih ljudi pa se o njihovom zdravlju kod nas vodi posebna briga. Kada govorimo o studentskoj populaciji nekoliko je rizičnih ponašanja za zdravlje koji obeležavaju ovu populaciju kao što su pušenje cigareta, konzumiranje alkohola i eksperimentisanje s drogama. Studenti ujedno predstavljaju i veliku grupu mladih ljudi koja je najlakše dostupna zdravstvenom sistemu u Srbiji. Samim tim, moguće je dobro organizovati njihovu zdravstvenu zaštitu i uticati na usvajanje zdravih navika, čime se unapređuje njihovo zdravlje u budućnosti.
Služba za zdravstvenu zaštitu studenata u Kragujevcu, usmerena je ka kvalitetnom i efikasnom pružanju zdravstvenih usluga u cilju očuvanja zdravlja, povećanja obima preventivnih aktivnosti, savremenoj dijagnostici i terapiji. Osnovni zadatak službe je pre svega preventivni rad uz primenu koncepta Javnog zdravlja Republike Srbije.Vodeći rizici po zdravlje mladih su sve veća upotreba psihoaktivnih supstanci, konzumiranje alkohola i duvana, nedovoljna upotreba kondoma. Prema istraživanju sprovedenom tokom 2011. godine, 43.5% studenata koristi kondom pri seksualnim odnosima. Kod studenata je i dalje zastupljena nedovoljna informisanost o psihoaktivnim supstancama, zaštiti reproduktivnog zdravlja. Među studentima se takođe beleži i visok nivo povreda. Cilj reformi zdravstvenog sistema Srbije usmeren je na prebacivanje težišta sa kurativnog pristupa na preventivne aktivnosti i jačanje kapaciteta zdravstvene službe. Sve više se koristi menadžment totalnim kvalitetom (TQM) u zdravstvenim ustanovama kao postupak za unapređenje specifičnih procesa rada.
Cilj rada: Analiza sadašnje situacije pružanja preventivnih zdravstvenih usluga studentima u Domu zdravlja Kragujevac i predlog mera za unapređenje koristeći TQM .
Metodologija: Istraživanje predstavlja studiju preseka, koja je sprovedena tokom decembra 2010.godine u Službi za zdravstvenu zaštitu studenata Doma zdravlja Kragujevac. Procena potreba studentske populacije urađena je na osnovu analize kvantitativnih i kvalitativnih podataka. Analizirana je postojeća situacija pružanja preventivnih usluga, posebno onih koje se obavljaju u okviru obaveznih sistematskih pregleda.
Rezultati: Pružanje preventivnih usluga studentima, a posebno obuhvat sistematskim pregledima nije organizovan na zadovoljavajući način. Obuhvat populacije je dosta nizak. Motivisanost za obavljanje ove vrste usluga kako zdravstvenih radnika tako i korisnika je na nezadovoljavajućem nivou. Posle analize situacije po principima TQM-a primenjene su korektivne mere i urađen je plan kako bi se redukovao uočeni problem.
Zaključak: Posmatranjem rezultata ovog rada može se zapaziti da TQM predstavlja dobar metod za unapređenje jer kroz svojih sedam koraka pokazuje kako identifikovati procesni problem i način na koji se, prateći preporučeni tok dolazi do efikasnih mera za unapređenje.
Ključne reči: preventivni pregledi, menadžment, unapređenje, TQM, proces


60. Bela kuga u Srbiji i opštini Knjaževac
Jelena Mišić, Magdalena Đorđević
Z.C. KNJAŽEVAC, DEČJI DISPANZER

Bela kuga već dugo snažno kuca na vrata Srbije. Uzroci njenog nastanka su brojni:medicinski, ekonomski, etnički, porodični, kulturološko-socijalni; brojni ratovi, niska stopa rađanja, visoka stopa umiranja, abortusi, sterilitet, samoubistva, siromaštvo, seobe i brojni državni propisi rezultirali su negativnim prirodnim priraštajem u našoj zemlji.Na svaki brak u Srbiji dolazi jedno ili nijedno dete (0,88% dece). Broj umrlih je sve veći; svake godine u Srbiji nestane grad veličine Knjaževca, Ivanjice ili Ćuprije. Ovim tempom, već 2100. god. u centralnoj Srbiji biće 2.100.000 Srba, u Vojvodini 800000 Srba, naspram 4.400.000 šiptara na Kosovu i Metohiji. U svojoj državi postaćemo nacionalna manjina, a za 500 god, ako se ispune proračuni demografa, mi ćemo se, kao Hazari, preseliti u literaturu i istoriju. Opština Knjaževac ima krajnje sumornu statistiku; to je opština sa najmanjom stopom nataliteta i najvišom stopom mortaliteta ne samo u Timočkoj krajini, već u celoj Srbiji.
Cilj rada je ukazivanje na alarmantno stanje u Srbiji i opštini Knjaževac po pitanju nataliteta i mortaliteta, kao i buđenje svesti građana po tom pitanju. Materijal i metode: Za rad su korišćeni podaci uzeti iz higijensko-epidemiološke službe ZC Knjaževac (u periodu od 2005. do 2012), kao i podaci desetogodišnjeg istraživanja Biljane Spasić o prirodnom priraštaju u Srbiji u poslednjih četrdesetak god.
Zaključak: da bi prirodni priraštaj u Srbiji i opštini Knjaževac postao pozitivan, potrebno je da svaka porodica ima najmanje četvoro dece. Da bi se rešio problem bele kuge, neophodna je promena niza državnih zakona, čime će se mladi ljudi stimulisati da što više rađaju decu.
Ključne reči: natalitet, mortalitet, prirodni priraštaj, demografija.


61. Tranziciocelularni karcinom pijelona sa tumorskim trombom u renalnoj veni - prikaz slučaja
Radovan Mitrović (1), N.Pakević (1), N.Djurić (1), Z.Djurić (1), M. Matović(1), V.Krstevski (2),
R. Kovačević (2)

(1) UROLOŠKA SLUŽBA, ZC VALJEVO
(2) SLUŽBA PATOLOGIJE, ZC VALJEVO

UVOD. Tranziciocelularni karcinom ( TCC ) čini 10% neoplazmi gornjeg urinarnog trakta i obično se manifestuje kao hematurija ( makroskopska ili mikroskopska ). Jedna trećina bolesnika ima slabinski bol ili tipičnu renalnu koliku. Povremeno se tumori mogu manifestovati udaljenim metastazama ili se slučajno otkriju pri radiološkom ispitivanju. Često su praćeni razvojem karcinoma bešike ( 30-50% ) a bilateralnost se sreće u 2-4% slučajeva.
CILJ. Cilj rada je da prikaže redak slučaj TCC gornjeg urinarnog trakta sa širenjem u renalnu venu obzirom da se propagacija tumora u renalne vene obično sreće kod RCC ( oko 4-10% pacijenata ).
MATERIJAL I METODE. Uvidom u raspoloživu literaturu opisano je 17 slučajeva urotelnog karcinoma sa tumorskim trombom u renalnoj veni ili VCI, od čega je 13 slučajeva (76,5% ) preoperativno dijagnostikovano kao Renal cell carcinoma (RCC). U našem prikazu takodje se radilo o preoperativno dijagnostikovanom RCC levog bubrega sa tumorskim trombom u renalnoj veni.
U aprilu 2012.g. pacijentkinja stara 44.g. javila se urologu zbog bolova u levoj slabini, bez makroskopske hematurije. ( dg. Colica renalis l.sin ). Nakon ultrazvučnog pregleda vidjena hipoehogena promena na gornjem polu vel. 2cm i upućena na CT bubrega. CT nalaz: gornji pol levog bubrega narušene strukture, neuočljive kortikomedularne granice; u pararenalnim fascijama diskretna količina tečnosti; leva renalna vena dijametra 20mm, neoštre konture; paraaortalno levo uvećane Lgl, najveća dijametra 29x12mm; ostali nalaz abdomena uredan. Radi evaluacije promene (susp. TU proces? tromboza renalne vene?
inflamacija ?) tražen MR abdomena.
MR nalaz: promena gornjeg pola levog bubrega odgovara infiltraciji sa trombom u renalnoj veni uz retroperitonealnu limfadenopatiju.
REZULTATI. Zaključeno da se radi o karcinomu bubrežnog parenhima (RCC) sa tumorskim trombom u renalnoj veni. Bolesnici uradjena radikalna nefrektomija uz odstranjivanje tromba iz renalne vene koji dopire do ušća u VCI.
Makroskopski nalaz bubrega: trošna tumorska masa fokalno infiltriše parenhim bubrega u predelu gornjeg pola, promera do 20mm.
Patohistološki: Transitiocell carcinoma ( TCC ) pyeli HG II, nG II, 7Ln+/13, V1; pT3N2Mx. Po oporavku upućena na Urološko-onkološki konzilijum i započeta sistemska HT, Gemsar-Cisplatina, u 6 ciklusa uz evaluacije na dva meseca. 22.02.2013. uradjen kontrolni CT: stanje posle leve nefrektomije bez vidljivih znakova rest recidiva uz volumetrijjsku stacionarnost levo paraortalno uvećanih Lgl-tri Lgl u kontinuitetu dijametra 5x1,6cm ; ostali nalaz u abdomenu uredan. Nastavljena HT sa još dva ciklusa Gemsar-Cisplatina..
ZAKLJUČAK. TCC gornjeg urinarnog trakta ponekad se odlikuje neobičnim karakteristikama (imitira RCC ). Širenje u renalne vene ili VCI je izuzetno retko i ima lošiju prognozu ( većinom su visokog gradusa ) u odnosu na TCC bez zahvatanja vena. Prognoza ovakvih bolesnika je daleko lošija nego bolesnika sa RCC koji se šire u renalne vene ( RCC sa tumorskim trombom imaju čak bolju prognozu nakon operativnog lečenja nego slični RCC koji nemaju tumorski tromb u renalnim venama što je suprotno TCC).
KLJUČNE REČI. Tranziciocelularni karcinom, tumorski tromb, renalna vena


62. Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija u dečijem uzrastu – prikaz slučaja
Jokšić Zelić Milena (1), Jokšić-Mazinjanin Radojka (2), Nikolić Dušan (1), Andrić Lana (1), Jokšić Neda (1), Berčenji Emilija (1), Ćirić-Feher Valerija(1)
(1) DOM ZDRAVLJA BEČEJ, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, BEČEJ
(2) ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD, NOVI SAD

UVOD: Poremećaji srčanog ritma kod dece nisu retka pojava i ne moraju biti udruženi sa strukturnim oštećenjem srčanog mišića. Najčešće se javljaju paroksizmalne pretkomorske tahikardije sa incidencom 1:500. Ove tahiaritmije kod dece karakteriše broj srčanih udara od 160-360 u munutu.
CILJ: Cilj rada je da se prikaže kvalitet života deteta sa paroksizmalnom supraventrikularnom tahikardijom (PSVT) i uloga Službe hitne medicinske pomoći (SHMP) u zbrinjavanju napada tahikardije.
PRIKAZ SLUČAJA: Devojčicu starosti 7 godina dovela je majka u ambulantu SHMP Doma zdravlja Bečej (DZ Bečej) 01.11.2008. godine u 17:09h zbog lupanja srca. Napad se kod deteta javio prvi put, u naporu, unazad pola sata. Kliničkim pregledom je ustanovljeno da je pacijentkinja hipotenzivna (TA 85/50 mmHg), tahikardna (300 otkucaja/minuti) sa saturacija kiseonika u perifernoj krvi 100%. Na elektrokardiografskom (EKG) zapisu je očitan sinusni ritam frekvence 300/min, levogram, sa denivelacijom ST segmenta u svim odvodima od 3-5mm. Pacijentkinja je transportovana u pratnji medicinske sestre pod dijagnozom Tachycardia paroxysmalis (I 47), bez prehospitalno primenjene terapije. Hospitalizovana je na Odeljenju kardiologije Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu (IZZZDiO Novi Sad) u trajanju od deset dana. Otpuštena je sa dijagnozom Tachycardia paroxysmalis supraventricularis (I 47.1) i preporučena je terapija Propranololom. I pored primenjene terapije, kod pacijentkinja su se i dalje javljali ataci PSVT. Terapija je od strane kardiologa zamenjena. Primenjen je Presolol, potom Amiodaron, onda kombincija Amiodarona i Presolola, a od avgusta 2011. koristi Propafen tablete. Pacijentkinja je do 10.02.2013. ukupno 27 puta imala napad tahikardije. U Dečijem dispanzeru DZ Bečej zbrinjavana je pet puta, četiri puta su pozvani lekari SHMP da je preuzmu iz dispanzera i 18 puta je dovedena u SHMP. U većini slučajeva, kada su pacijentkinju zbrinjavali lekari SHMP, PSVT je konvertovana u sinusni ritam Presololom ili kombinacijom Presolola i Amiodarona. U dva slučaja PSVT je konvertovana Valsava manevrom. U dve trećine poseta, nakon primenjene terapije i konvertovanja PSVT u sinusni ritam, pacijentkinja je vraćena kući. Devet puta je poslata u IZZZDiO Novi Sad, gde je i hospitalizovana.
ZAKLJUČAK: Ukoliko su napadi PSVT, kod dece starije od godinu dana, sa teškom kliničkom slikom i učestali, pristupa se kontinuiranoj medikamentoznoj terapiji. Najveću efikasnost je pokazao Amiodaron koji sprečava pojavu napada u čak 85% slučajeva. Međutim, kod naše pacijentkinje i pored primene kontinuirane medikamentozne terapije, napadi su se nastavili. Česti su, sa teškom kliničkom slikom i ograničavaju svakodnevnu dečiju aktivnost. Većinu napada lekari SHMP uspevaju da konvertuju u sinusni ritam, tako da ne mora svaki put da bude poslata u tercijernu zdravstvenu ustanovu i hosputalizovana.
KLJUČNE REČI: PSVT


63. Low flow anestezija u ZC Negotin - prikaz slučaja
Zoran Jovanović, Vojislav M.
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN

Uvod: Low flow anestezija ili inhalaciona anestezija niskog protoka ima prednosti u odnosu na tradicionalnu inhalacionu anesteziju visokog protoka.
Cilj: Ukazivanje na benefit od low flow anestezije po pacijenta I njenu ekonomičnost kao I ukazivanje na tehničku mogućnost ili čak poželjnost izvođenja low flow anestezije u Z.C.Negotin
Materijal i metodi rada: Prikaz slučaja,digitalni aparat,powerpoint,video clip
Rezultati: Pacijentkinja stara 71 godinu anestezirana je low flow inhalacionom anestezijom u trajanju od sat i 45 minuta i pri tome u svakom trenutku imala stabilne vitalne parametre i zadovoljavajuću oxigenaciju iako je na trenutke protok gasova bio i svega 0,15 L/minuti.Za to vreme smanjena je potrošnja inhalacionih anestetika I smanjena je koncentracija toksičnih gasova u Sali.
Zaključak: U Z.C. Negotin imamo svu neophodnu opremu za bezbedno izvođenje minimal flow anestezije a koju bi trebalo više koristiti zbog višestruke koristi: čuvanje toplote pacijenta i izbegavanje oštećenja mukocilijarnog aparata,ekonomičnosti zbog uštede inhalacionih anestetika I kiseonika,smanjena intoksikacija prisutnih u sali I ekološke beneficije-inhalacioni anestetici kao gasovi koji oštećuju ozon I kao gasovi efekta staklene bašte.Ukazivanje na tehničku primoranost(nedostatak centralnog kiseonika I centralnog odvoda gasova)na izvođenje zahtevnije low flow anestezije
Ključne reči: niski protoci, inhalaciona anestezija,opremljenost


64. Apsces mandibularne regije kod osamnaestomesečnog deteta - prikaz slučaja
Ljubica Milinčić, Radmila Kosić, Mila Otašević
DOM ZDRAVLJA ZVEZDARA, BEOGRAD

Uvod: Apsces je bolna gnojna upala koja je uzrokovana najčešće bakterijskom infekcijom.
Cilj rada je da se prikaže neuobičajeno veliki apsces kod zdravog malog deteta.
Materijal i metod rada: Dijagnoza je postavljena na osnovu kliničke slike, laboratorijskih analiza i ehosonografskog pregleda.
Rezultati: Dete uzrasta 18 meseci, dobrog zdravstvenog stanja do tada, redovno vakcinisano, dovode roditelji zbog otoka na levoj strani donje vilice. Predhodne večeri bilo je febrilno do 38oC, sada afebrilno. Na pregledu dete raspoloženo, na sredini leve mandibule palpira se tvrd otok veličine zrna kukuruza. Konsultovan stomatolog – nalaz uredan. Laboratorijske analize: Le 13,1 (gra 59,1%). Uzet bris grla. Drugog dana od početka bolesti roditelji su primetili da se otok povećao, a pedijatar konstatuje i povećanje submandibularne limfne žlezde, sa iste strane. U terapiju se uvodi cefaleksin. Dobijen nalaz brisa grla: candida albicans u malom broju – nalaz bez značaja za terapiju. Dva dana po uvodjenju terapije dete postaje neraspoloženo, plačljivo i slabije jede pa je upućeno u dežurnu ustanovu, Univerzitetsku dečiju kliniku. Laboratorijski nalazi: Le 14,9 (gra 61,3%), CRP 33. Uključuje se cefiksim sirup u dozi od 5ml dnevno. Konsultovani maksilofacijalni hirurg i infektolog koji su se složili sa terapijom. Na Stomatološkom fakultetu je uradjen ehosonografski pregled: u predelu levog obraza prisutna hipoehogena zona 22x17mm na dubini od 4mm, što odgovara zapaljenskom procesu. Maksilofacijalni hirurg ordinira parenteralno penicilin 800.000ij dnevno u toku 5 dana. U toku terapije napravljena kontrola kod hirurga koji je konstatovao da se promena brzo širi ka podu usne duplje i uradio hitnu inciziju u lokalnoj anesteziji. Lab. nalazi u preoperativnoj pripremi: Le 24,5(gra 48,1%). Incizijom je dobijena velika količina zućkasto zelenkastog gnojnog sadržaja iz kog je izolovan zlatni stafilokok. U početku je bila trojna terapija (cloksacilin, gentamicin, metronidazol) uz obilno ispiranje rane. Po dobijanju brisa redukovana je terapija na cloksacilin i gentamicin, a kasnije samo cloksacilin. Dete je otpušteno osmog dana od operacije u dobrom opštem stanju, sa predlogom da narednih 7 dana uzima sirup cefaleksin u dozi od 4ml na 8 sati.
Zaključak: Ovde je predstavljen slučaj neuobičajeno velikog apscesa kod malog zdravog deteta, gde je i pored niza nepoznanica, učinjena neophodna i pravovremena dijagnostika i lečenje.
Ključne reči: malo dete, apsces, mandibula


65. Značaj heteroanamneze za brzu dijagnostiku meduloblastoma – prikaz slučaja
Mila Otašević, Radmila Kosić, Bosiljka Ugrinić-Sklopić, Ljubica Milinčić
DOM ZDRAVLJA ZVEZDARA, BEOGRAD

Uvod: Meduloblastom predstavlja najčešći tumor centralnog nervnog sistema kod dece. Obično se javlja između 5.i 7. godine i dva puta je češći kod dečaka. Prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije iz 2007. godine intrakranijalni tumori su razvrstani prema biološkom potencijalu na četiri stepena. Na skali od I do IV, meduloblastom ima oznaku IV. Njegova agresivnost (malignost) rezultat je visoke mitotičke aktivnosti, histološki pripada embrionalnom tumoru. Lečenje se sprovodi kombinacijom operativnog zahvata, radioterapije i hemioterapije. Prognoza zavisi od stepena napredovanja tumora kada je otkriven: mitotička aktivnost, stepen infiltracije okolnog tkiva, postojanje malignih ćelija u likvoru.
Cilj rada je da se ukaže na značaj heteroanamnestičkih podataka, dobijenih od majke, koji su doveli do brzog postavljanja dijagnoze.
Materijal i metod rada: Heteroanamnestički podaci, klinički pregledi pedijatra i oftalmologa i podaci iz otpusnih lista, koji su upotrebljeni za deskriptivni prikaz slučaja.
Rezultati: Dečak u uzrastu od 10 godina dolazi sa majkom na pregled kod pedijatra. Majka daje podatak da je dete u poslednje tri nedelje dva puta povratilo u jutarnjim satima i par puta se požalio na difuznu glavobolju koja je kratko trajala, ima slabiji apetit. Mama ima utisak da je dete izgubilo u težini, ali je najviše brine to što: „nije to ono dete“. Pedijatrijski nalaz je uredan. Poređenjem telesne mase sa vrednostima sa sistematskog pregleda, konstatuje se da je dete izgubilo 1kg za 5 meseci. Utisak majke da se nešto dešava, bio je presudan da se dete odmah uputi oftalmologu na konsultaciju. Oftalmolog registruje stazu papile i dete se hitno upućuje neurologu. Hospitalizovan na Univerzitetskoj dečijoj klinici gde je CT pregledom endokranijuma dijagnostikovana tumorska promena u zadnjoj lobanjskoj jami sa posledičnom dilatacijom lateralnih i treće moždane komore. Na Klinici za neurohirurgiju izvršena je dodatna dijagnostika, a zatim zbog postojanja unutrašnjeg hidrocefalusa i staze papile optičkog nerva, ugrađen sistem za drenažu likvora sa desne strane. U uzorku likvora nije dokazano postojanje malignih ćelija. Posle pet dana operativno je odstranjen tumor u celosti, koji se nalazio u regiji IV moždane komore i vermisa bez infiltracije moždanog stabla. PH nalaz tumora je ukazao da se radi o Meduloblastomu, WHO gr IV. Na osnovu konzilijarne odluke nastavljeno lečenje zračnom terapijom prema protokolu, a zatim hemioterapijom koja je obustavljena posle prvog ciklusa zbog pada vrednosti neutrofila i trombocita. Dete se poslednje dve godine redovno prati na svaka tri meseca. Radi se MR endokranijuma i kičmene moždine, kontrolni pregledi neurohirurga, onkologa i endokrinologa. Za sada nema recidiva tumora i dete se dobro oseća.
Zaključak: U pedijatrijskoj praksi heteroanamnestički podaci su vrlo važni za brzo postavljanje dijagnoze. U ovom slučaju će možda biti presudni za prognozu bolesti.
Ključne reči: meduloblastom, staza papile, hidrocefalus.


66. Multipla skleroza kod šesnaetogodišnje adolescentkinje - prikaz slučaja
Vasić B (1), Vlajić E (2), Nikolić S (2), Jelenković B (3)
(1) DEČJI DISPANZER, ZAJEČAR
(2) NEUROLOGIJA, ZAJEČAR
(3) DEČJE ODELJENJE, ZAJEČAR

Sve je česće mišljenje da multipla skleroza (MS) počinje u detinjstvu ili adolescenciji, ali MS u pedijatrijskom uzrastu je i dalje redak entitet. Procenjuje se da 2-5% pacijenata sa MS doživljava svoje prve kliničke simptome pre 16.godine života. Iako se smatra da je tok bolesti sporiji kod dece sa MS u odnosu na odrasle , prateći neurokognitivni deficit može ugroziti i akademsku i psihosocijalnu funkciju u kritičnom periodu u životu mlade osobe.
Primena interferona, u brojnim studijama, je pokazala značajno smanjenje broja relapsa.
CILJ RADA: Prikazujemo adolescentkinju uzrasta 16, 5 godina kojoj je postavljena dijagnoza MS i nakon četiri relapsa uvedena terapija interferonom.
Glavne tegobe: Tri nedelje pre prijema diskretna slabost desnostranih ekstremiteta sa zanošenjem u desnu stranu. Registrovana desnostrana hemipareza kao i ostećenje dubokog položajnog i vibracionog senzibiliteta donjih ekstremiteta.
Godinu dana pre prijema imala perifernu slabost levog facijalnog živca, koja je sanirana nakon tri nedelje, a 6 meseci pre postavljanja dijagnoze nakon stresa i napetosti, osećala je utrnulost oba stopala u trajanju od par nedelja, koja je nestala spontano. Unazad 4 meseca izgubila 5 kg u telesnoj masi.
Iz lične anamneze:u uzrastu 4,5 godine imala je, u afebrilnom stanju, krizu svesti, uvedena antiepileptogena terapija. U uzrastu 13 godina usled neadekvatne komplijanse napad se ponovio, unazad tri godine bez napada, pod terapijom.
Na osnovu anamneze, kliničkog i neurološkog pregleda, upućena je na dodatna ispitivanja u tercijarnu ustanovu. Postavljena je dijagnoza MS.
Adolescentkinja ispunjava revidirane MC Donaldove kriterijume za postavljanje dijagnoze MS (MR mozga pokazuje supra i infratentorijalne HIZ promene, IEF je negativno), dva relapsa u 2011. i dva u 2012. godini te je indikovana terapija interferonom –beta.


67. Neuroendokrini sitnoćelijski karcinom prostate - prikaz slučaja
Nadežda Đurić, R. Mitrović, M. Matović, Z. Đurić, N. Pakević, G. Jevtić, A. Milutinović,
J. Radovanović

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO

Uvod: Neuroendokrini sitnićelijski karcinom prostate je retka histološka forma karcinoma prostate.Čini 0,5%do 2%svih tumora prostate.Hormonski je nezavisan,visoko agresivan , loše prognoze.U vreme dijagnoze može biti histološki čist ili udružen sa adenokarcinomom prostate.Većina pacijenata ima normalne serumske vrednosti PSA.
Cilj: prikaz retkog slučaja neuroendokrinog sitnoćelijskog karcinoma prostatae
Materijal i metode: Pacijent star74.god. hospitalizovan na Urološkom odeljenju februara2010. zbog hematurije i dizuričnih smetnji.Tegobe počele mesec dana pre prijema.U ličnoj anamnezi:nestabilna Angina pectoris i hipertenzija,na redovnoj kardiološkoj terapiji.Pri prijemu laboratorijske analize:KKS i biohemija(uključujući azotne materije i AP)u fiz. granicama;urin-masa svežih Er;.PSA-1,38ng/ml.RT:prostate uvećana,neograničava se prema 12h gde se palpura nehomogena,neravna promenaRTG pluća,kičme i karlice-bez sekundarnih depozita..EHO urotrakta:bubrezi b.o.,bešika sa brojnim divertikulumima i kalkulusom u najvećem, desnom.Prostata nejasno ograničena,RU-300ml.Kateteirizaciju odbio.Učinjena uretrocistoskopija u anesetziji pokazuje jako podignut vrat,zid bešike celularno-trabekularan,brojni divertikulumi u koje se ulazi aparatom bez patoloških proliferacija,u desnom, najvećem već opisan kalkulus,trigonum u edemu,iza njega zona našikanih krvnih sudova,nemirne sluznice odakle je uzeta biopsija.Na CT-u abdomena i male karlice viđena mekotkivna promena presakralno vel.6,5x5,8x9,7 pruža se kaudalno,infiltriše semene kesice,zahvata d.lobus prostatae,gde joj je ishodište,dislocira rektum levo bez infiltracije,sa sumnjom na infiltraciju zadnje-gornjeg zida m. bešike uz već opisane promene m.bešike.Ostali nalaz uredan.Kolonoskopija potvrđuje ekstraluminalnu kompresiju rektuma. Učinjena TRUS biopsija,upućeno na PH analizu.
Rezultati: PH:neuroendokriniCa,revizijaPHnalaza u KCS: small cell neuroendokrine carcinoma(IHHChromograninA++,synaptophysin+++,serotonin-,somatostatin-; Ki67pozitivan u 55% ćelija.Bez znakova maligniteta u uzetoj sluznici m.bešike.Po odluci Konzilijuma sprovedena tri ciklusa hemio terapije po EP protokolu ,bez poptrebe za crevnom derivacijom.Bolovi u malom staomaku u progresiji,povremene epizode bolova u sredogruđu,hematurija.Kontrolni EHO abdomena u septembru 2010.pokazuje meta promene u jetri. CT abdomena i male karlice potvrđuje nalaz u jetri,pokazuje progresiju mekotkivne promene,u KKdijametru12cm.Prikazan Konzilijumu septembra2010.,konstatovana progresija bolesti i doneta odluka da se nastavi sa simptomatskom terapijom.Od momenta postavljanja dijagnoze do letalnog ishoda proteklo je 17 meseci.
Zaključak: Izneti prikaz potvrđuje agresivnost sitnoćelijskih NE karcinoma prostatae,njihovo slabo reagovanje na hemio terapiju i lošu prognozu.
Ključne reči: neuroendokrini karcinom,karcinom prostatae


68. Virusna ospa ili alergija? - prikaz slučaja
Ljubica Milinčić, Radmila Kosić, Mila Otašević
DOM ZDRAVLJA ZVEZDARA, BEOGRAD

Uvod: Egzantema virozum se definiše kao difuzna sitna, makulo papulozna ospa koja se javlja u toku ili nakon virusne infekcije. Ospa traje oko dva dana i karakteristična je za uzrast od 1.-3. godine.
Cilj: Da se ukaže na važnost diferencijalne dijagnoze ospe, jer pogrešna odluka može da prolongira izlečenje ili dovede do ponovnog pogoršanja, kao u prikazanom slučaju.
Materijal i metod rada: Dijagnoza je postavljena na osnovu kliničke slike, laboratorijskih analiza i radiografije.
Rezultati: Roditelji dovode dete uzrasta 18 meseci posle trodnevne febrilnosti do 38,5oC. Dete kašlje i prekida obroke iz flašice, što nije uobičajeno za njega. Na pregledu uznemireno, febrilno, tahikardično, tahipnoično, uz izraženu hiperemiju ždrela. Laboratorijski nalazi: Le 13,5 (gra 73%). Konsultovan ORL, dijagnostikovana obostrana upala srednjeg uha. Pulmolog posle radiografije postavlja dijagnozu virusne pneumonije i ordinira parenteralno ceftriakson 1g dnevno u trajanju od 5 dana. Pre tri nedelje dete je dobijalo cefiksim sirup zbog prehlade. Posle prve injekcije dete postaje afebrilno, a posle druge se osipa po gluteusu i nogama. Dete upućeno u dežurnu kliniku gde je ospa proglašena za alergiju na ceftriakson i ordinira se azitromicin 3,75ml dnevno 5 dana. Lab. nalazi u trenutku ospe Le 12,4 (lym 62,8%, mon 13,2%, gra 24%), jasno ukazuju na njeno virusno poreklo. Po završetku terapije azitromicinom ORL konstatuje poboljšanje i ordinira proetz 3 dana. Dva dana kasnije dete ponovo febrilno do 39,5oC i roditelji vode dete u privatnu kliniku gde ORL dijagnostikuje obostranu upalu srednjeg uha i predlaže terapiju amikacin i bactrim. Kako je opšte stanje deteta zbog povraćanja i temperature bilo loše, dete se uz dogovor pedijatara iz Doma zdravlja i Instituta za majku i dete hospitalizuje radi sprovodjenja parenteralne terapije ceftriaksonom. Dete je otpušteno nakon petodnevne terapije, uz uspešno saniranu infekciju.
Zaključak: Pedijatri su vrlo često u ambulanti suočeni sa problemom diferencijalne dijagnoze ospe kod dece. Zbog toga je važna dobra saradnja između primarnih i sekundarnih ustanova kod rešavanja diferencijalno-dijagnostičkih dilema, a u funkciji adekvatnog i efikasnog lečenja.
Ključne reči: ospa, alergija, virusna infekcija.


69. Dišenova mišićna distrofija (DMD) – opšte karakteristike bolesti i prikaz slučaja
Jasmina Stamenović, Magdalena Đorđević, Jelena Mišić
ZC KNJAŽEVAC

Sažetak: DMD je neizlečivo hereditarno progresivno neuromišićno oboljenje koje rezultira smrću u ranim dvadesetim godinama. Nasleđuje se recesivno vezano za pol (žene su nosioci a oboljevaju muška deca). Bolest je uzrokovana mutacijom gena na x hromozomu čiji je produkt distrofin.
CILJ RADA: ukazati na važnost prevencije i ranog otkrivanja bolesti.
METOD: Korišćeni su podaci iz zdravstvenog kartona, laboratorijska i genetska istraživanja.
PRIKAZ SLUČAJA: dečak M.E. uzrasta 7 godina, TM 19kg, TV 116cm. Majka primećuje da se dečak teže penje uzbrdo, stepenicama i da se žali na bolove u mišićima. Ne može da ustane iz čučnja bez pridržavanja i oslanjanja na ruke, hod mu postaje gegav. Klinička slika, rezultati sprovedenog ispitivanja (pre svega povišene vrednosti kreatin-kinaze) kao i pozitivno porodična anamneza (ujak deteta umro u 17.godini od DMD) upućuju da dečak boluje od DMD. Dijagnoza bolesti je potvrđena molekulsko genetskom analizom, utvrđena je delecija egzona 50-53 u genu za distrofiju. Prenatalna dijagnostika je moguća u svakoj narednoj trudnoći majke. Savetuje se fizikalni tretman, kao i sprovođenje redovne imunizacije prema nacionalnom kalendaru. U slučaju respiratornih infekcija lečiti ga antibiotskom terapijom. Kardiološka reevaluacija i ehokardiografski pregled zakazani su.
TERAPIJA: Pronison tbl.a¯ 20mg 3/4 tbl. ujutru; Ranisan tbl a¯ 150mg 2x1/3 tbl; Alfa D3 1x1 tbl na drugi dan. Svakodnevni fizikalni tretman ali da se ne zamara. Kontrola za mesec dana (TM,TA, glikemija).ZAKLJUČAK: najbolji način lečenja je multidisciplinarni prilaz uz učešće specijalista u različitim oblastima i aktivno uključivanje obolelog i njegove prodice u genetskom savetovanju i terapiji.
Ključne reči: mišićna distrofija, hromozomopatije, distrofin, genetsko savetovanje

SUMMARY: DMD is an uncurable inherited progressive neuromuscular disease which results with death in early twenties.It is inherited by a recessive X – linked pattern (females are the carriers for the disease while males get affected). The disease is caused by a mutation of distrophin gene at locus Xp21. THE AIM OF THE WORK is showing how prevention and early discovering of the disease are important.
METHODS OF WORK: we used data from registration card,lab and genetic researches.
CASE REPORT: The boy M.E, age 7 , weight = 19 kg, hight=116 cm. His mother notices that the boy has difficulty with climbing upstairs,climbing up hill, and has the pain in his muscles.The child can’t stand up when he kneels without helping himself with his hands.His walk becomes clumsy.
THE SYMPTOMS AND THE RESULTS OF OUR RESEARCH: creatine kinase levels in the bloodstream are extremly high and positive familly anamnesis (his uncle died at the age of 17 of DMD) suggest that the boy is suffering from DMD. Genetic testing and analysis confirm the diagnosis;it is discovered a deletion of egzone 50-53 in the dystrophin-gene.A prenatal diagnosis is available for all incoming pregnancies.A physical treatment is advised,as well as regular immunisation by a national calender. In case of respiratory infections he should be treated with antibiotics.A cardiological reevaluation and ultrasound are already appointed.
THERAPY: Pronison tbl.a¯ 20mg 3/4 tbl. in the morning; Ranisan tbl a¯ 150mg 2x1/3 tbl; Alfa D3 1x1 tbl every other day.An everyday mild physical treatment.Next examination in a month (weight,blood preasure, glicemia).
CONCLUSION: The best way of treatment is multidisciplinary approach of the specialists in different areas as well as an active approach of the boy and his familly in genetic consulting and treatment.
Keywords: muscular dystrophy,dystrophin,chromosomopathia, genetic consulting


70. Akutni infarkt miokarda – prikaz slučaja
Aneta Živulovic (1), Negovan Vasilijić (1), Miroslava Paunović (2), Dragana Mitrović (3)
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, (1) HITNA SLUŽBA, (2) SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLOG STANOVNIŠTVA, (3) DEČIJI DISPANZER

Uvod: Infarktom miokarda nazivamo nekrozu miokarda koja nastaje usled naglog i potpunog prekida cirkulacije u jednoj od koronarnih arterija. Pacijenti sa diabetes mellitus-om imaju 2 – 4 puta veci rizik za nastanak oboljenja koronarnih arterija.
Cilj: da se prikazom slučaja pokaže atipična klinička slika akutnog infarkta miokarda kod dijabetičara.
Materijal imetodi rada: prikaz slučaja pacijenata SHMP,podaci su dobijeni iz protokola SHMP.
Rezultati: pacijent starosti 63 godine dolazi u Hitnu službu zbog osećaja mučnine,nagona na povraćanje i malaksalosti. Anamnestički se dobija podatak da je dugogodišnji dijabetičar. Pregledom je konstatovan TA=150/100; srčana akcija ritmična, tonovi tiši; nalaz na plućima uredan. EKG:sinusni ritam, levogram, frekvenca 60/min,ST-elevacija od 4mm u D2,D3 i aVF,što odgovara EKG zapisu akutnog infarkta miokarda dijafragmalne lokalizacije. Pacijentu je otvorena venska linija i data odgovarajuća terapija po protokolu za akutni koronarni sindrom,nakon čega je transportovan na interno odeljenje.
Zaključak: Kod infarkta miokarda se mogu umesto stenokardije javiti različiti atipični simptomi. Ovakvi simptomi su češći kod dijabetičara zbog polineuropatije.
Ključne reči: akutni infarkt miokarda,diabetes mellitus, atipični simptomi.


71. Menijerova bolest - prikaz slučaja
Saša Mihajlović, Emilio Miletić
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC

Cilj rada je da prikazom slučaja ukaže na simptome, znake i tok Menijerove bolesti, kao i da se ukaže na terapijske metode koje se koriste u zbrinjavanju osoba sa ovom bolešću.
Metod rada je prikaz slučaja jedne osobe sa dijagnozom bolesti „Morbus Meniere”. Materjal za izradu rada je korišćen iz protokola ambulantnih pregleda ORL službe ZC Knjaževac, kao i korišćenjem izveštaja ORL specijalista ORL klinike KC Niš za istog pacijenta.
Pacijent S.M. više godina unazad ima više simptoma Menijerove bolesti (oštećenje sluha, tinitus, vertigo). Prvi simptomi ove bolesti javljaju se 1999.-2000. godine u obliku jednostranog oslabljenog sluha na desnom uvetu. 2005.-2006. godine javljaju se i drugi simptomi ove bolesti tinitus i vertigo, kada je uspostavljena i dijagnoza „Morbus Meniere”. U periodu od 2000. do 2009. godine pacijent je lečen medikamentoznom terapijom: vazodilatatorima, multivitaminskim preparatima, sedativima, antiemeticima, hipertoničnim rastvorima i oralnim kortikopreparatima. Od 2009. godine do današnjih dana u terapiju je uključen betahistin sa odgovarajućim higijensko-dijetetskim režimom ishrane(maksimalna redukcija unosa alhohola i kafe). Upotrebom betahistina u terapiji kod ove osobe, recidivi Menijerove bolesti se smanjuju, a simptomi ove bolesti su u regresiji.
Medikamentoznom terapijom betahistin dihidrohloridom postiže se dobra kontrola Menijerove bolesti, znajući da je ova bolest nepredvidiva u pogledu učestalosti recidiva i težine simptoma. U periodima remisije bolesti, uz postepenu redukciju doze na 24 mg/dan, betahistin se može koristiti za prevenciju recidiva.

 

     
 
 
     
             
             
      [ XXII TMD ] [ Radovi ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]  
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend