|
|
|
50. Pušenje kao faktor rizika za nastanak
osteopenije/osteoporoze
Zvekić-Svorcan Jelena (1), Filipović K (1) , Stanimirov B (2), Repac
V (3)
(1) SPECIJALNA BOLNICA ZA REUMATSKE BOLESTI, NOVI SAD
(2) DOM ZDRAVLJA“NOVI SAD“, NOVI SAD
(3) DOM ZDRAVLJA, ŽITIŠTEUvod: Mineralna koštana gustina u
čvrstini kostiju učestvuje sa 60-80%. Pored smanjene mineralne koštane
gustine za nastanak osteopenije/osteoporoze su važni i drugi faktori
rizika koje možemo svrstati u dve kategorije : nepromenljive i
potencijalno promenljive. U potencijalno promenljive tj. one na koje
možemo uticati spada pušenje koje prema literaturnim podacima povećava
rizik za prelom kuka i do 1,5 puta. Stoga, snižavanje prevalencije
pušenja predstavlja jednu od najvažnijih javno-zdravstvenih mera.
Cilj: Ispitati uticaj pušenja cigareta kao faktora rizika za
nastanak osteopenije/osteoporoze.
Materijal i metodi rada: Uzorak se sastojao od 1323 pacijenta oba
pola, različite starosne dobi koji su upućeni na osteodenzitometrijski
pregled u Specijalnu bolnicu za reumatske bolesti u Novom Sadu. Svim
pacijentima je merena mineralna koštana gustina na lumbalnom delu kičme
i na kuku, a rezultati su interpretirani prema važećoj definici
osteoporoze, tj, vrednosti iznad -1SD su određivale normalnu mineralnu
koštanu gustinu, od -1SD do -2,5 SD osteopeniju, a ispod -2,5SD
mineralnu koštanu gustinu na nivou osteoporoze. Svi pacijenti su bili
ispitivani o faktorima rizika koji bi mogli biti odgovorni za nastanak
osteopenije/osteoporoze ( rana menopauza, prethodno pretrpljeni prelomi
na malu traumu, pušenje cigareta, prelomi u porodici, uzimanje
glikokortikoida duže od tri meseca, autoimuna oboljenja, reumatoidni
artritis, niska telesna masa i konzumiranje alkohola), a u daljoj
statističkoj obradi analiziran je riziko faktor pušenje. Svi podaci su
bili unošeni u „Bonlink“ bazu podataka. U statističkoj analizi rađena je
deskriptivna statistika, mere centralne tendencije i binearna logistička
regresija kako bi se ocenio uticaj pušenja kao riziko faktora na
verovatnoću da isitanici obole od ostepenije/osteoporoze na kuku i na
kičmi.
Rezultati: Uzorak je činio 1323 pacijenta, 96% su bile žene, a 4%
muškarci prosečne starosne dobi 64,1±9,04 god. Prema učestalosti faktora
rizika pušenje je bilo na trećem mestu sa 14,4%, iza rane menopauze
(28,1%) i prethodno pretrpljenih preloma na malu traumu(25,5%). Prosečna
vrednost T skora na kuku je bila -1,60±0,89, dok je na kičmi bila
-2,10±0,95..Pušenje povećava šansu da neko oboli od
osteopenije/osteoporoze na kuku sa statističkom značajnošću od p <0,05 (
β 0,524; OR 1,690; 95%Cl 0,351-0,998 ). Istom analizom se pokazalo da
pušenje ne pokazuje statističku značajnost za verovatnoću nastanka
osteopenije/osteoporoze na kičmi ( β 0,147; OR 1,158; 95%Cl
0,801-1,676).
Zaključak: Statističkom obradom podataka se pokazalo da je
pušenje značajan riziko faktor za nastanak smanjene mineralne koštane
gustine na kuku, a što može predstavljati opasnost za nastanak
osteoporotičnih preloma. Stoga, na svim nivoima zdravstvene zaštite
treba uticati na smanjenje prevalencije pušenja kako bi se preveniralo
smanjenje mineralne koštane gustine, a posledično tome i osteoporotični
prelomi.
Ključne reči: pušenje, faktor rizika, mineralna koštana gustina
51. Zastupljenost hepatitisa A i hepatitisa E kod
stanovnika Južnobačkog okruga
Milosević Vesna (1), Kovačević G.(1), Hrnjaković-Cvjetković I.(1),
Stefan Mikić S.(2), Petrović T.(3), Radovanov J.(1), Elez I.(1), Patić
A.(1), Jovanović-Galović A.(1)
(1) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, NOVI SAD
(2) KLINIKA ZA INFEKTIVNE BOLESTI KLINIČKOG CENTRA VOJVODINE, NOVI SAD
(3) VETERINARSKI INSTITUT NOVI SAD, NOVI SAD
Uvod: Hepatitis A i Hepatitis E su uzročnici akutnog
zapaljenja jetre. Imaju slične epidemiološke i kliničke karakteristike.
Oba virusa se prenose fekalno-oralnim putem. Izazivači su sporadičnih
infekcija ili epidemija sa velikim brojem obolelih. Nastanak infekcije
najviše zavisi od higijenskih i sanitarnih uslova života.
Metode: Retrospektivnom studijom obuhvaćen je period od januara
2010. do decembra 2012. Podaci su uzeti iz protokola za evidenciju
rezultata virusoloških analiza, Centra za virusologiju, Instituta za
javno zdravlje Vojvodine. Ispitivanje na Hepatitis A je obuhvatilo 95
dece (predškolskog, školskog i srednjoškolskog uzrasta) i 174 odrasle
osobe (od 20 do > 50 godina). Utvrđivanje specifičnih antitela IgM klase
vršeno je na miniVidas aparatu, testom VidasHAVIgM (bioMérieux, France).
Na Hepatitis E virus pregledano je 169 odraslih osoba (od 20 do > 50
godina). Utvrđivanje specifičnih antitela IgM i IgG klase vršeno je
Elisa testom (EIAgenHEVIgG Kit, treće generacije Adaltis, Italia
S.p.A.).
Rezultati: Od 269 osoba analiziranih na Hepatitis A virus (11)
4.1% je bilo pozitivno. Najveći procenat inficiranih 10.3% se nalazio
među decom školskog uzrasta (od 7 do 14 godina). Tokom meseca oktobra i
decembra registrovan je najveći broj obolelih pacijenata. Na Hepatitis E
pregledano je 163 osobe iz opšte populacije. Prisustvo specifičnih IgG
antitela dokazano je kod 1.2% pregledanih, dok antitela IgM klase nisu
dokazana.
Zaključak: Infekcije virusnim Hepatitisima A i E su često
asimptomatske ili protiču kao blage infekcije sa anikteričnom formom.
Laboratorijska dijagnostika ima važnu ulogu u njihovom otkrivanju i
razlikovanju.
Ključne reči: Hepatitis A, Hepatitis E, Elisa test
Ova prezentacija je deo istraživanja u okviru projekta TR3 1084 pod
pokroviteljstvom Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije.
52. Najčešće bakterijske zoonoze u ljudi u
Vojvodini u periodu 2005–2011.
Ivana Hrnjaković-Cvjetković I.(1), Milošević V.(1), Stefan Mikić
S.(2) Petrović T.(3), Cvjetković D.(2), Kovacević G.(1), Radovanov
J.(1), Patić A.(1), Elez I.(1)
(1) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, UNIVERZITET NOVI SAD,
MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD
(2) KLINIČKI CENTAR VOJVODINE,UNIVERZITET NOVI SAD, MEDICINSKI FAKULTET
NOVI SAD
(3) INSTITUT ZA VETERINARSTVO NOVI SAD
Uvod: Zoonoze su bolesti životinja koje se u prirodnim
uslovima mogu preneti na ljude.. Neke zoonoze se održavaju endemski sa
povremenim epidemijama te predstavljaju javno zdravstveni problem .
Cilj: Cilj rada je utvrdjivanje rasprostranjenosti i sagledavanje
značaja bakterijskih zoonoza (salmoneloze, lajmske bolesti,
kampilobakterioze, leptospiroe, Q groznice ) u ljudi u Vojvodini
Materijal i metodi rada: Ispitivanje je prospektivno zasnovano na
podacima Zdravstveno statističkih godišnjaka Republike Srbije od
2005-2011. koje izdaje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan
Jovanović Batut “.
Rezultati: Bakterijske zoonoze činile su 1.1% (7473/674228) od
ukupnog broja registrovanih zaraznih bolesti u ljudi u Vojvodini u
periodu od 2005 do 2011 . Medju registrovanim bakterijskim zoonozama
najzastupljenije su bile salmoneloze sa 60.95% (4555/7473). Incidenca u
Vojvodini u posmatranom periodu kretala se između 46.45 – 22.78 na 100
000 stanovnika. . Lajmska bolest je po učestalosti na drugom mestu i
čini 21.46% (1604/7473) ukupnog broja bakterijskih zoonoza. Sa 122
slučaja za 7 godina Q groznica je na četvrom mestu. Gotovi svi slučajevi
Q groznice u Srbiji su registrovani u Vojvodini (120 od 122 slučaja
tj.98.36%). Najveća incidenca Q groznice registrovana je 2006.god i
iznosila je 2,29/100 000 stanovnika. Ostale zoonoze su u Vojvodini bile
zastupljene sa manje od 2% u odnosu na ukupan broj registrovanih
bakterijskih zoonoza: leptospiroza 1,02% (76/7473) , bruceloza
0,36%(27/7473), tetanus 0,24%(18/7473), listerioza 0,25%(19/7473),
ornitoza 0,06% (5/7473), i tularemija 0,01%(1/7473).
Zaključak: Uzročnici bakterijskih zoonoza su bili značajni humani
patogeni u Vojvodini u periodu 2005-2011. Medju njima najzastupljenije
su bile salmoneloze i lajmska bolest.
Ključne reči: zoonoze, salmoneloze, lajmska bolest,
kampilobakterioza, leptospiroza, Q groznica
Rad je deo istraživanja u okviru projekta TR31084 Ministarstva
prosvete i nauke Republike Srbije
53. Indikatori urgentnog odgovora Gradskog zavoda
za hitnu medicinsku pomoć Beograd u 2012. godini
Slađana Anđelić
GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD
Uvod: Večita dilema u prehospitalnoj urgentnoj medicine je:
koje je to idealno vreme urgentnog odgovora službe hitne medicinske
pomoći (HMP) u hitnim situacijama?.
Cilj rada: Sagledavanje indikatora urgentnog ogovora:
aktivacionog vremena, reakcionog vremena i vremena prehospitalne
intervencije Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd u 2012.
godini.
Metodologija rada: Retrospektivno su analizirani lekarski pozivi
primljeni kao pozivi prvog reda hitnosti u 2012. godini. Na osnovu
određenih vremenskih intervala I, II i III izračunati su aktivaciono
vreme, reakciono vreme i vreme prehospitalne intevencije GZZHMP Beograd.
Vremenski interval I - vremenski interval u minutima koji je prošao od
momenta prijema poziva za prvi red hitnosti do predaje tog poziva.
Vremenski interval II - vremenski interval u minutima koji je prošao od
momenta predaje poziva za prvi red hitnosti ekipi do dolaska ekipe do
pacijenta. Vremenski interval III - vremenski interval u minutima koji
je prošao od momenta dolaska ekipe do pacijenta do momenta oslobađanja
ekipe ili predaje pacijenta na dalje zbrinjavanje za prvi red hitnost.
Rezultati: U analiziranom jednogodišnjem periodu ukupno je
primljeno 8.815 poziva prvog reda hitnosti. Zbir svih vremenskih
intervala I je 11.603 min., vremenskih intervala II – 62.114 min., i
vremenskih intervala III – 244.777 min. Vreme proteklo od prijema poziva
za I red hitnosti u dispečerskom centru do njegove predaje ekipi HMP za
intervenciju (aktivaciono vreme) iznosilo je u proseku 1,32±1,20 min.
Prosečno vreme koje je proteklo od predaje poziva ekipi do stizanja
ekipe na mesto događaja (reakciono vreme) iznosilo je 7,05±4,20 min.
Prosečno vreme prehospitalne intervencije (računa se od momenta stizanja
ekipe na mesto događaja do oslobađanja ekipe ili predaje pacijenta na
dalje zbrinjavanje) iznosilo je 27.77±19.18 min.
Zaključak: Na osnovu dobijenih rezultata, možemo konstatovati da
su vrednosti indikatora urgentnog odgovora GZZHMP Beograd
zadovoljavajući i u skladu sa podacima objavljenim u drugim studijama.
54. Akutno pijanstvo kod pacijenata službe Hitne
pomoći
Emilio Miletić, Dragana Mitrović, Saša Mihajlović, Mladen Timilijić
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC
Cilj rada je da prikaže učestalost akutnog pijanstva, zastupljenost u
odnosu na starosno doba i pol kod pacijenata Službe hitne medicinske
pomoći Zdravstvenog centra Knjaževac, kao i prisustvo drugih oboljenja
ili povreda kod ovih osoba i njihov odnos prema svom trenutnom
zdravstvenom stanju.
Za ispitivanje su korišćeni podatci dobijeni iz protokola ambulantnih
pregleda Službe hitne medicinske pomoći Zdravstvenog centra Knjaževac.
Ispitivanje je obuhvatilo sve osobe koje je autor ovog rada pregledao u
ovoj službi u periodu od 01.03.2012. do 28.02.2013. godine, sa osvrtom
na starosno doba, pol i propratna oboljenja ili povrede osoba kod kojih
je dijagnostifikovano akutno pijanstvo.
Akutno pijanstvo je bilo zastupljeno kod 4,37 % pacijenata Hitne pomoći.
Starosno doba osoba sa akutnim pijanstvom je bilo: 31,91 % od 21 do 40
godina, 25,53 % od 41 do 60 godina, 23,40 % od 61 do 80 godina, 17,03 %
do 20 godina i 2,13 % iznad 80 godina. Osobe sa akutnim pijanstvom su
bile u 91,49 % muškog pola, a u 8,51 % ženskog pola. Kod 25,53 % osoba
sa akutnim pijanstvom nisu bila dijagnostifikovana druga oboljenja ili
povrede. 34.04 % osoba sa akutnim pijanstvom je imalo neku povredu,
19,15 % je imalo neko kardiovaskularno oboljenje, 17,02 % je imalo neki
psikički ili neurološki poremećaj, 2,13 % je imalo neko respiratorno
oboljenje i 2,13 % je imalo neko gastrointestinalno oboljenje. 24,32 %
osoba sa akutnim pijanstvom, kod kojih je bila neophodna medikamentozna
terapija, je odbilo da primi preporučenu terapiju.
Svaki dvadeseti pacijent Hitne pomoći je bio u stanju akutnog pijanstva.
Osobe sa akutnim pijanstvom su bile najčešće stare od 21 do 40 godina i
najčešće su bile muškog pola. Vrlo često se kod osoba sa akutnim
pijanstvom mogu sresti neke povrede ili neka druga oboljenja. Kod ovih
osoba se neretko sreće problem odbijanja predviđene medikamentozne
terapije.
55. Zdravi stilovi života
Stanimirov Branislava (1), Repac V.(2), Zvekić-Svorcan J.(3), Antić
I.(2), Lukić I.(4),
Filipović K.(3)
(1) DOM ZDRAVLJA NOVI SAD
(2) DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE
(3) SPECIJALNA BOLNICA ZA REUMATSKE BOLESTI-NOVI SAD
(4) PRIVATNA SPORTSKA ORDINACIJA-SPORTREHAMEDICA-ZRENJANIN
Uvod: Prema Svetskoj Zdravstvenoj organizaciji ( SZO ):
zdravlje je stanje potpunog, fizičkog, psihičkog i socijalnog
blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti.
Cilj rada: Ispitati distribuiranost navika u ishrani, fizičkoj
aktivnosti i sedentarnim navikama kod zdrave školske dece.
Materijal i metode rada: Naša ciljna grupa bila su deca uzrasta
od 7-18 godina, u toku dve kalendarske školske godine ( 2009.-2011.),
koja se leče u školskoj ambulanti „SMT“ Doma zdravlja Novi Sad. Na
osnovu indeksa telesne mase, ( BMI ), izdvojili smo ispitanike koji su
gojazni i oni sa povećanom telesnom težinom. Pomoću anketnih listića,
koji su bili prilagođeni uzrastu, evaluirali smo navike vezane za
ishranu, fizičku aktivnost i sedentarne navike.
Rezultati: Povećana telesna težina prisutna je kod 16,93% dece, a
gojaznost kod 11,52% dece. Pet obroka redovno ima 45,7% dece, redovno
doručkuje 24,6% dece. Redovni obroci prisutni su kod 38,2% dece, voće i
povrće konzumira između 33,4% - 40,9% dece, meso i ribu konzumira između
33,4% - 38,8% dece, dok mleko i mlečne proizvode konzumira 36,1% dece.
Brzu hranu i bezalkoholne gazirane napitke praktikuje između 64,3% -
67,7% dece.Neredovna fizička aktivnost prisutna je kod 34,3% dece, a
izrazite sedentarne navike prisutne su kod 68% dece.
Zaključak: Znatan broj školske dece ima neodgovarajuće životne
navike, tj. nezdravu i nepravilnu ishranu, neadekvatnu fizičku aktivnost
i izražene sedentarne navike. Preventivne mere su: pravilna ishrana,
fizička aktivnost, smanjenje sedentarnog načina života, što sve zajedno
utiče na sprečavanje hroničnih nezaraznih bolesti.
Ključne reči: deca, pravilna ishrana, fizička aktivnost
56. Učestalost hipertenzije kod osoba sa
metaboličkim sindromom
Biljana Vukašinović
DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVAC
Uvod Arterijska hipertenzija je povećanje krvnog pritiska
iznad vrednosti od 140/90 mmHg. Arterijski krvni pritisak je proizvod
minutnog volumena srca i perifernog vaskularnog otpora. Minutni volumen
srca zavisi od udarnog volumena srca i srčane frekvencije, a periferni
vaskularni otpor od cirkulišućih hormona, inervacije simpatičkim i
parasimpatičkim nervnim sistemom, viskoznosti krvi i lokalnih
regulatora.
Cilj rada Utvrditi u kojoj meri postojanje metaboličkog sindroma
utiče na oboljevanje od hipertenzije i na kardiovaskularne komplikacije.
Utvrditi smernice u kojima bi primarna zdravstvena zaštita imala ulogu
najbitnijeg faktora u zaštiti zdravlja ljudi i izbegavanju štetnih
navika koje vode u bolest.
Materijal i metode rada Retrospektivnom analizom je obuhvaćena
populacija starosne dobi preko 55 godina života koji su pregledani u
Domu zdravlja u februaru i martu 2012. godine. Dijagnostika metaboličkog
sindroma je vršena na osnovu preporuka IDF na osnovu rezultata dobijenih
antropometrijskim merenjem, odredjivanjem lipidnog statusa i glikemije.
Rezultati rada Kod svih 118 pacijenata koji su ispunjavali
kriterijume za metabolički sindrom, postojala je visceralna gojaznost,
odnosno obim struka preko 94 cm (muškarci) i 80cm (žene). Najveći broj
pacijenata, njih 80 (68%) je imao hipertenziju kao faktor rizika. Od
ovih pacijenata njih 10 je okarakterisano visokorizičnim od KV
oboljevanja. Povišen krvni pritisak je faktor rizika za nastanak
koronarne bolesti, insuficijencije srca, cerebrovaskularnog inzulta,
demencije i perifernih vaskularnih oboljenja. Rizik je veći ako su
prisutni dodatni faktori rizika (dislipidemija, hiperglikemija,
pušenje). Kod svih pacijenata je sprovedeno lečenje hipertenzije
najmanje 2 godine unazad. 80 pacijenata ima hipertenziju, gojaznost i
hiperholesterolemiju; 40 pacijenata ima hipertenziju, gojaznost,
hiperholesterolemiju i hipertrigiceridemiju; 15 pacijenata ima sve
faktore rizika relevantne za dijagnostiku metaboličkog sindroma.
Zaključak Najčešći faktor rizika kod pacijenata koji ispunjavaju
kriterijume za dijagnozu metaboličkog sindroma, pored visceralne
gojaznosti, jeste hipertenzija (68% pacijenata). Pacijentima se savetuje
promena načina života, a ako imaju visok rizik od KV oboljenja prednost
se daje antihipertenzivima sa antiaterogenim dejstvom. Poštovan je
princip da se bolji efekti lečenja postižu sa više vrsta lekova u manjim
dozama. Cilj lečenja je da pacijenti što manje rizika za oboljevanje od
metaboličkih i KV oboljenja.
Ključne reči Metabolički sindrom, kardiovaskularni rizik,
hipertenzija
57. Značaj uvođenja predmeta "Zdravstveno
vaspitanje" u škole
Vesna Andrejević (1), Bisenija Radivojević (2), Nevenka Ilić (3)
(1) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC
(2) DOM ZDRAVLJA KRAGUJEVAC
(3) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC
Uvod: Mladi ljudi predstavljaju budućnost svakog društva i oni
su najisplativija dugoročna investicija. Zdravstvena kultura je osnovni
preduslov za postizanje zdravstvene bezbednosti mladih, ali je ona i
dalje na niskom nivou. Mladi nemaju razvijenu naviku nege i kontrole
zdravlja.Zdravstveno vaspitanje je kao kategorija obrazovanja i
vaspitanja potpuno zanemareno u našem obrazovnom sistemu.
Rezultati istraživanja zdravlja mladih u Republici Srbiji otkrivaju
generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo. Promovisanje i
uspostavljanje zdravog ponašanja u najranijem uzrastu su efikasniji i
lakši, nego da se promene nezdrave navike koje su uspostavljene u
odrasloj populaciji. WHO promoviše zdravstvene školske programe, kao
strateško sredstvo prevencije zdravlja mladih, i kao sredstvo u menjanju
obrazovnih, socijalnih, ekonomskih i političkih uslova koji utiču na
rizike.
Cilj: Cilj ovog rada je da ukažemo na značaj uvođenja predmeta
zdravstveno vaspitanje u osnovne i srednje škole u Srbiji.
Metod: Istraživanje o upotrebi/zloupotrebi alkohola i drugih
droga među mladima uzrasta 16-20 godina, stavovi i znanja o
reproduktivnom zdravlju mladih u Kragujevcu, na uzorku od 2798
učenika.Analiza rada savetovališta za mlade Instituta za javno zdravlje
Kragujevac i zdravstveno vaspitnog rada koji se realizuje sa mladima.
Rezultati: Od ukupnog broja anketiranih učenika duvan konzumira
njih 22.2%, pri čemu je najveći broj duvan počeo da konzumira u uzrastu
od 15 godina.Devet od deset adolescenata je u toku života popilo bar
jedno alkoholno piće, pri čemu se eksperimentisanje sa alkoholom počinje
u uzrastu od 15 godina.Najnveći broj mladih (65.6%) alcohol konzumira iz
zadovoljstva.Marihuanu ili hašiš je probalo 26.3% učenika. Kondom kao
kontraceptivno sredstvo koristi 42.6% učenika. Informacije o zdravlju
učenici najčešće dobijaju putem medija ili internet. Savetovalištu za
mlade 83.7% mladih obrati se radi saveta vezanih za reproduktivno
zdravlje. Zdravstveno vaspitnim radom namenjenim mladima pored Doma
zdravlja Kragujevac, Instituta za javno zdravlje Kragujevac bave se NVO
Omladina JAZAS-a Kragujevac i Gradska organizacija Crvenog krsta. Na
žalost nema kontinuiranog sprovođenja zdravstveno vaspitnog rada. Akcije
su usmerene na obeležavanje datuma iz Kalendara zdravlja, realizaciju
kampanja, kao i sporadičnim zahtevima upućenim od strane škola.
Nedovoljno je uključivanje mladih u zdravstveno vaspitne aktivnosti jer
iste najčešće realizuju zdravstveni radnici.
Zaključak: Današnja deca fizički ranije sazrevaju u odnosu na
prethodne generacije, dok se granica psihičkog razvoja pomera sve više
nagore, tako da ukoliko želimo društvo emocionalno svesnih pojedinaca,
trebali bismo biti mnogo aktivniji po pitanju uvođenja adekvatnih
programa u naše škole i to kroz direktne inicijative, a kasnije i akcije
uz podršku svih struktura društva, da se tako nešto u što skorije vreme
i realizuje. Zdravlje i dobrobit mladih naše nacije nije stvar sreće. To
nije prilika ili slučajan događaj. To mora biti planiran ishod.
Kvalitetno zdravstveno obrazovanje u školama predstavlja najbolju šansu
da se promovišu zdravi stilovi života među mladima i adolescentima.
Ključne reči: mladi, škola, predmet, zdravstveno vaspitanje
58. Mesto i uloga promocije zdravlja u javnom
zdravlju
Vesna Andrejević (1), Bisenija Radivojević (2), Snežana Barjaktarević
Labović (3)
(1) INSTITUT ZA JAVNO ZDAVLJE KRAGUJEVAC
(2) DOM ZDRAVLJA KRAGUJEVAC
(3) DOM ZDRAVLJA BAR
Uvod: Zdravlje je osnovno ljudsko pravo, a promocija zdravlja
predstavlja esencijalnu strategiju javnog zdravlja i neophodnu
komponentu za realizaciju cilljeva politike Zdravlje za sve". Javno
zdravlje je nauka i umeće preveniranja bolesti, produženja života i
unapređenja zdravlja, organizovanim naporom društva. Promocija zdravlja
može da doprinese smanjenju nejednakosti u zdravlju, unapređenju
ljudskih prava, izgradnju socijalnog kapitala, da utiče na formiranje i
modifikaciju ponašanja, kao i da formira ostale bazične vrednosti
zdravlja. Ideja promocije zdravlja jeste stvaranje potencijala za dobro
zdravlje ili njegovo unapređenje, pre nego što se zdravstveni problem
ili ugroženost pojave. Prema tome, promocija zdravlje se generalno
definiše kao zajednički koncept koji podrazumeva osposobljavanje ljudi i
zajednice da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da ga unaprede,
zalaganje za sva stanja koja podržavaju zdravlje, kao i stvaranje zdrave
javne politike. Generalno, cilj promocije zdravlje je podizanje nivoa
zdravlja stanovništva, a ne sprečavanje bolesti. Karakteristika
promocije zdravlje je usmerenost na celokupno stanovništvo i njegovu
okolinu, za razliku od preventivnih postupaka, koji su prvenstveno
usmereni na grupe stanovništva izložene najvećem riziku od oboljevanja.
Promocija zdravlja naglašava potrebu promene socijalnih, ekonomskih i
drugih okolinskih determinati zdravlja, a te se promene ne mogu postići
samo vaspitanjem. No vaspitanje za zdravlje, ipak ima ključnu ulogu u
iniciranju socijalnih i političkih promena, koje su od ključnog značaja
za promociju zdravlja. Prema tome, vaspitanje za zdravlje predstavlja
esencijalnu strategiju promocije zdravlja. Moderan koncept vaspitanja za
zdravlje se polako oslobađa medicinskog modela u formulisanju svoje
teorije. Umesto orijentacije na pojedinca i njegovo ponašanje predmet
interesovanja postaje socijalna determinisanost ponašanja, jer
zdravstveno vaspitanje predstavlja kompleksan uticaj na ljudsko
ponašanje i formiranje ličnosti tokom celog života.
Cilj: Cilj ovog rada je da ukažemo na značaj i ulogu promocije
zdravlja u javnom zdravlju.
Metod rada: Pretraživanje dostupne literature i objavljenih
radova, kao i rezultati analitičke studije Instituta za javno zdravlje
Kragujevac .
Rezultati: U populaciji odraslog stanovništva Šumadijskog okruga
u 2006. Godini 23%žena i 34% muškaraca su svakodnevni pušači. Alkohol
svakodnevno konzumira 2.8% stanovništva. Marihuanu je probalo 2.7%
stanovništva.Učešće samoubistava u ukupnom mortalitetu, uz znatne
oscilacije pokazuje trend porasta. Stopa mortaliteta od hroničnih
nezaraznih bolesti u Šumadiji je u porastu u periodu 1998-2008., pri
čemu je smrtnost veća kod muškaraca nego kod žena. Incidencija i
mortalitet od raka su u porastu, pri čemu je kod žena maligni process
najčešće bio lokalizovan na dojci. Značajan problem predstavlja
neprepoznavanje rizičnog ponašanja, kao i neredovan odlazak na
ginekološke kontrole. Samopregled dojki sprovodi oko trećine od
anketiranih 1200 žena.
Zaključak: Proces vaspitanja za zdravlje se odvija, pre svega, u
porodici, procesom primarne socijalizacije, ali se nastavlja i kasnije
pod uticajem svih ostalih društvenih elemenata, u procesu sekundarne
socijalizacije. Veliki broj studija potvrđuje uzročno-posledične veze
izmedu ponašanja i zdravlja. Smatra se da je oko dve trećine smrtnih
ishoda u razvijenim zemljema uzrokovano dejstvom riziko faktora u kojima
ponašanje ima odlučujuću ulogu.
Promocija zdravlja je suštinski deo koncepta novog javnog zdravlja koja
se odnosi na integraciju bihejvioralnih, socijalnih i ekonomskih
aspekata javnog zdravlja.
Ključne reči: promocija zdravlja, uloga, javno zdravlje,
vaspitanje
59. Unapređenje razvoja preventivnih zdravstvenih
usluga u Službi za zdravstvenu zaštitu studenata
Bisenija Radivojević (1), Andrejević Vesna (2)
(1) DOM ZDRAVLJA KRAGUJEVAC,SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU STUDENATA
(2) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC, CENTAR ZA PROMOCIJU ZDRAVLJA
Uvod: Studenti su jedna od posebno osetljivih kategorija
mladih ljudi pa se o njihovom zdravlju kod nas vodi posebna briga. Kada
govorimo o studentskoj populaciji nekoliko je rizičnih ponašanja za
zdravlje koji obeležavaju ovu populaciju kao što su pušenje cigareta,
konzumiranje alkohola i eksperimentisanje s drogama. Studenti ujedno
predstavljaju i veliku grupu mladih ljudi koja je najlakše dostupna
zdravstvenom sistemu u Srbiji. Samim tim, moguće je dobro organizovati
njihovu zdravstvenu zaštitu i uticati na usvajanje zdravih navika, čime
se unapređuje njihovo zdravlje u budućnosti.
Služba za zdravstvenu zaštitu studenata u Kragujevcu, usmerena je ka
kvalitetnom i efikasnom pružanju zdravstvenih usluga u cilju očuvanja
zdravlja, povećanja obima preventivnih aktivnosti, savremenoj
dijagnostici i terapiji. Osnovni zadatak službe je pre svega preventivni
rad uz primenu koncepta Javnog zdravlja Republike Srbije.Vodeći rizici
po zdravlje mladih su sve veća upotreba psihoaktivnih supstanci,
konzumiranje alkohola i duvana, nedovoljna upotreba kondoma. Prema
istraživanju sprovedenom tokom 2011. godine, 43.5% studenata koristi
kondom pri seksualnim odnosima. Kod studenata je i dalje zastupljena
nedovoljna informisanost o psihoaktivnim supstancama, zaštiti
reproduktivnog zdravlja. Među studentima se takođe beleži i visok nivo
povreda. Cilj reformi zdravstvenog sistema Srbije usmeren je na
prebacivanje težišta sa kurativnog pristupa na preventivne aktivnosti i
jačanje kapaciteta zdravstvene službe. Sve više se koristi menadžment
totalnim kvalitetom (TQM) u zdravstvenim ustanovama kao postupak za
unapređenje specifičnih procesa rada.
Cilj rada: Analiza sadašnje situacije pružanja preventivnih
zdravstvenih usluga studentima u Domu zdravlja Kragujevac i predlog mera
za unapređenje koristeći TQM .
Metodologija: Istraživanje predstavlja studiju preseka, koja je
sprovedena tokom decembra 2010.godine u Službi za zdravstvenu zaštitu
studenata Doma zdravlja Kragujevac. Procena potreba studentske
populacije urađena je na osnovu analize kvantitativnih i kvalitativnih
podataka. Analizirana je postojeća situacija pružanja preventivnih
usluga, posebno onih koje se obavljaju u okviru obaveznih sistematskih
pregleda.
Rezultati: Pružanje preventivnih usluga studentima, a posebno
obuhvat sistematskim pregledima nije organizovan na zadovoljavajući
način. Obuhvat populacije je dosta nizak. Motivisanost za obavljanje ove
vrste usluga kako zdravstvenih radnika tako i korisnika je na
nezadovoljavajućem nivou. Posle analize situacije po principima TQM-a
primenjene su korektivne mere i urađen je plan kako bi se redukovao
uočeni problem.
Zaključak: Posmatranjem rezultata ovog rada može se zapaziti da
TQM predstavlja dobar metod za unapređenje jer kroz svojih sedam koraka
pokazuje kako identifikovati procesni problem i način na koji se,
prateći preporučeni tok dolazi do efikasnih mera za unapređenje.
Ključne reči: preventivni pregledi, menadžment, unapređenje, TQM,
proces
60. Bela kuga u Srbiji i opštini Knjaževac
Jelena Mišić, Magdalena Đorđević
Z.C. KNJAŽEVAC, DEČJI DISPANZER
Bela kuga već dugo snažno kuca na vrata Srbije. Uzroci njenog
nastanka su brojni:medicinski, ekonomski, etnički, porodični,
kulturološko-socijalni; brojni ratovi, niska stopa rađanja, visoka stopa
umiranja, abortusi, sterilitet, samoubistva, siromaštvo, seobe i brojni
državni propisi rezultirali su negativnim prirodnim priraštajem u našoj
zemlji.Na svaki brak u Srbiji dolazi jedno ili nijedno dete (0,88%
dece). Broj umrlih je sve veći; svake godine u Srbiji nestane grad
veličine Knjaževca, Ivanjice ili Ćuprije. Ovim tempom, već 2100. god. u
centralnoj Srbiji biće 2.100.000 Srba, u Vojvodini 800000 Srba, naspram
4.400.000 šiptara na Kosovu i Metohiji. U svojoj državi postaćemo
nacionalna manjina, a za 500 god, ako se ispune proračuni demografa, mi
ćemo se, kao Hazari, preseliti u literaturu i istoriju. Opština
Knjaževac ima krajnje sumornu statistiku; to je opština sa najmanjom
stopom nataliteta i najvišom stopom mortaliteta ne samo u Timočkoj
krajini, već u celoj Srbiji.
Cilj rada je ukazivanje na alarmantno stanje u Srbiji i opštini
Knjaževac po pitanju nataliteta i mortaliteta, kao i buđenje svesti
građana po tom pitanju. Materijal i metode: Za rad su korišćeni podaci
uzeti iz higijensko-epidemiološke službe ZC Knjaževac (u periodu od
2005. do 2012), kao i podaci desetogodišnjeg istraživanja Biljane Spasić
o prirodnom priraštaju u Srbiji u poslednjih četrdesetak god.
Zaključak: da bi prirodni priraštaj u Srbiji i opštini Knjaževac
postao pozitivan, potrebno je da svaka porodica ima najmanje četvoro
dece. Da bi se rešio problem bele kuge, neophodna je promena niza
državnih zakona, čime će se mladi ljudi stimulisati da što više rađaju
decu.
Ključne reči: natalitet, mortalitet, prirodni priraštaj,
demografija.
61. Tranziciocelularni karcinom pijelona sa
tumorskim trombom u renalnoj veni - prikaz slučaja
Radovan Mitrović (1), N.Pakević (1), N.Djurić (1), Z.Djurić (1), M.
Matović(1), V.Krstevski (2),
R. Kovačević (2)
(1) UROLOŠKA SLUŽBA, ZC VALJEVO
(2) SLUŽBA PATOLOGIJE, ZC VALJEVO
UVOD. Tranziciocelularni karcinom ( TCC ) čini 10% neoplazmi
gornjeg urinarnog trakta i obično se manifestuje kao hematurija (
makroskopska ili mikroskopska ). Jedna trećina bolesnika ima slabinski
bol ili tipičnu renalnu koliku. Povremeno se tumori mogu manifestovati
udaljenim metastazama ili se slučajno otkriju pri radiološkom
ispitivanju. Često su praćeni razvojem karcinoma bešike ( 30-50% ) a
bilateralnost se sreće u 2-4% slučajeva.
CILJ. Cilj rada je da prikaže redak slučaj TCC gornjeg urinarnog
trakta sa širenjem u renalnu venu obzirom da se propagacija tumora u
renalne vene obično sreće kod RCC ( oko 4-10% pacijenata ).
MATERIJAL I METODE. Uvidom u raspoloživu literaturu opisano je 17
slučajeva urotelnog karcinoma sa tumorskim trombom u renalnoj veni ili
VCI, od čega je 13 slučajeva (76,5% ) preoperativno dijagnostikovano kao
Renal cell carcinoma (RCC). U našem prikazu takodje se radilo o
preoperativno dijagnostikovanom RCC levog bubrega sa tumorskim trombom u
renalnoj veni.
U aprilu 2012.g. pacijentkinja stara 44.g. javila se urologu zbog bolova
u levoj slabini, bez makroskopske hematurije. ( dg. Colica renalis l.sin
). Nakon ultrazvučnog pregleda vidjena hipoehogena promena na gornjem
polu vel. 2cm i upućena na CT bubrega. CT nalaz: gornji pol levog
bubrega narušene strukture, neuočljive kortikomedularne granice; u
pararenalnim fascijama diskretna količina tečnosti; leva renalna vena
dijametra 20mm, neoštre konture; paraaortalno levo uvećane Lgl, najveća
dijametra 29x12mm; ostali nalaz abdomena uredan. Radi evaluacije promene
(susp. TU proces? tromboza renalne vene?
inflamacija ?) tražen MR abdomena.
MR nalaz: promena gornjeg pola levog bubrega odgovara infiltraciji sa
trombom u renalnoj veni uz retroperitonealnu limfadenopatiju.
REZULTATI. Zaključeno da se radi o karcinomu bubrežnog parenhima
(RCC) sa tumorskim trombom u renalnoj veni. Bolesnici uradjena radikalna
nefrektomija uz odstranjivanje tromba iz renalne vene koji dopire do
ušća u VCI.
Makroskopski nalaz bubrega: trošna tumorska masa fokalno infiltriše
parenhim bubrega u predelu gornjeg pola, promera do 20mm.
Patohistološki: Transitiocell carcinoma ( TCC ) pyeli HG II, nG II,
7Ln+/13, V1; pT3N2Mx. Po oporavku upućena na Urološko-onkološki
konzilijum i započeta sistemska HT, Gemsar-Cisplatina, u 6 ciklusa uz
evaluacije na dva meseca. 22.02.2013. uradjen kontrolni CT: stanje posle
leve nefrektomije bez vidljivih znakova rest recidiva uz volumetrijjsku
stacionarnost levo paraortalno uvećanih Lgl-tri Lgl u kontinuitetu
dijametra 5x1,6cm ; ostali nalaz u abdomenu uredan. Nastavljena HT sa
još dva ciklusa Gemsar-Cisplatina..
ZAKLJUČAK. TCC gornjeg urinarnog trakta ponekad se odlikuje
neobičnim karakteristikama (imitira RCC ). Širenje u renalne vene ili
VCI je izuzetno retko i ima lošiju prognozu ( većinom su visokog gradusa
) u odnosu na TCC bez zahvatanja vena. Prognoza ovakvih bolesnika je
daleko lošija nego bolesnika sa RCC koji se šire u renalne vene ( RCC sa
tumorskim trombom imaju čak bolju prognozu nakon operativnog lečenja
nego slični RCC koji nemaju tumorski tromb u renalnim venama što je
suprotno TCC).
KLJUČNE REČI. Tranziciocelularni karcinom, tumorski tromb,
renalna vena
62. Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija
u dečijem uzrastu – prikaz slučaja
Jokšić Zelić Milena (1), Jokšić-Mazinjanin Radojka (2), Nikolić Dušan
(1), Andrić Lana (1), Jokšić Neda (1), Berčenji Emilija (1), Ćirić-Feher
Valerija(1)
(1) DOM ZDRAVLJA BEČEJ, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, BEČEJ
(2) ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD, NOVI SAD
UVOD: Poremećaji srčanog ritma kod dece nisu retka pojava i ne
moraju biti udruženi sa strukturnim oštećenjem srčanog mišića. Najčešće
se javljaju paroksizmalne pretkomorske tahikardije sa incidencom 1:500.
Ove tahiaritmije kod dece karakteriše broj srčanih udara od 160-360 u
munutu.
CILJ: Cilj rada je da se prikaže kvalitet života deteta sa
paroksizmalnom supraventrikularnom tahikardijom (PSVT) i uloga Službe
hitne medicinske pomoći (SHMP) u zbrinjavanju napada tahikardije.
PRIKAZ SLUČAJA: Devojčicu starosti 7 godina dovela je majka u
ambulantu SHMP Doma zdravlja Bečej (DZ Bečej) 01.11.2008. godine u
17:09h zbog lupanja srca. Napad se kod deteta javio prvi put, u naporu,
unazad pola sata. Kliničkim pregledom je ustanovljeno da je
pacijentkinja hipotenzivna (TA 85/50 mmHg), tahikardna (300
otkucaja/minuti) sa saturacija kiseonika u perifernoj krvi 100%. Na
elektrokardiografskom (EKG) zapisu je očitan sinusni ritam frekvence
300/min, levogram, sa denivelacijom ST segmenta u svim odvodima od
3-5mm. Pacijentkinja je transportovana u pratnji medicinske sestre pod
dijagnozom Tachycardia paroxysmalis (I 47), bez prehospitalno primenjene
terapije. Hospitalizovana je na Odeljenju kardiologije Instituta za
zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu (IZZZDiO Novi
Sad) u trajanju od deset dana. Otpuštena je sa dijagnozom Tachycardia
paroxysmalis supraventricularis (I 47.1) i preporučena je terapija
Propranololom. I pored primenjene terapije, kod pacijentkinja su se i
dalje javljali ataci PSVT. Terapija je od strane kardiologa zamenjena.
Primenjen je Presolol, potom Amiodaron, onda kombincija Amiodarona i
Presolola, a od avgusta 2011. koristi Propafen tablete. Pacijentkinja je
do 10.02.2013. ukupno 27 puta imala napad tahikardije. U Dečijem
dispanzeru DZ Bečej zbrinjavana je pet puta, četiri puta su pozvani
lekari SHMP da je preuzmu iz dispanzera i 18 puta je dovedena u SHMP. U
većini slučajeva, kada su pacijentkinju zbrinjavali lekari SHMP, PSVT je
konvertovana u sinusni ritam Presololom ili kombinacijom Presolola i
Amiodarona. U dva slučaja PSVT je konvertovana Valsava manevrom. U dve
trećine poseta, nakon primenjene terapije i konvertovanja PSVT u sinusni
ritam, pacijentkinja je vraćena kući. Devet puta je poslata u IZZZDiO
Novi Sad, gde je i hospitalizovana.
ZAKLJUČAK: Ukoliko su napadi PSVT, kod dece starije od godinu
dana, sa teškom kliničkom slikom i učestali, pristupa se kontinuiranoj
medikamentoznoj terapiji. Najveću efikasnost je pokazao Amiodaron koji
sprečava pojavu napada u čak 85% slučajeva. Međutim, kod naše
pacijentkinje i pored primene kontinuirane medikamentozne terapije,
napadi su se nastavili. Česti su, sa teškom kliničkom slikom i
ograničavaju svakodnevnu dečiju aktivnost. Većinu napada lekari SHMP
uspevaju da konvertuju u sinusni ritam, tako da ne mora svaki put da
bude poslata u tercijernu zdravstvenu ustanovu i hosputalizovana.
KLJUČNE REČI: PSVT
63. Low flow anestezija u ZC Negotin - prikaz
slučaja
Zoran Jovanović, Vojislav M.
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN
Uvod: Low flow anestezija ili inhalaciona anestezija niskog
protoka ima prednosti u odnosu na tradicionalnu inhalacionu anesteziju
visokog protoka.
Cilj: Ukazivanje na benefit od low flow anestezije po pacijenta I
njenu ekonomičnost kao I ukazivanje na tehničku mogućnost ili čak
poželjnost izvođenja low flow anestezije u Z.C.Negotin
Materijal i metodi rada: Prikaz slučaja,digitalni
aparat,powerpoint,video clip
Rezultati: Pacijentkinja stara 71 godinu anestezirana je low flow
inhalacionom anestezijom u trajanju od sat i 45 minuta i pri tome u
svakom trenutku imala stabilne vitalne parametre i zadovoljavajuću
oxigenaciju iako je na trenutke protok gasova bio i svega 0,15
L/minuti.Za to vreme smanjena je potrošnja inhalacionih anestetika I
smanjena je koncentracija toksičnih gasova u Sali.
Zaključak: U Z.C. Negotin imamo svu neophodnu opremu za bezbedno
izvođenje minimal flow anestezije a koju bi trebalo više koristiti zbog
višestruke koristi: čuvanje toplote pacijenta i izbegavanje oštećenja
mukocilijarnog aparata,ekonomičnosti zbog uštede inhalacionih anestetika
I kiseonika,smanjena intoksikacija prisutnih u sali I ekološke
beneficije-inhalacioni anestetici kao gasovi koji oštećuju ozon I kao
gasovi efekta staklene bašte.Ukazivanje na tehničku
primoranost(nedostatak centralnog kiseonika I centralnog odvoda
gasova)na izvođenje zahtevnije low flow anestezije
Ključne reči: niski protoci, inhalaciona anestezija,opremljenost
64. Apsces mandibularne regije kod
osamnaestomesečnog deteta - prikaz slučaja
Ljubica Milinčić, Radmila Kosić, Mila Otašević
DOM ZDRAVLJA ZVEZDARA, BEOGRAD
Uvod: Apsces je bolna gnojna upala koja je uzrokovana najčešće
bakterijskom infekcijom.
Cilj rada je da se prikaže neuobičajeno veliki apsces kod zdravog
malog deteta.
Materijal i metod rada: Dijagnoza je postavljena na osnovu kliničke
slike, laboratorijskih analiza i ehosonografskog pregleda.
Rezultati: Dete uzrasta 18 meseci, dobrog zdravstvenog stanja do
tada, redovno vakcinisano, dovode roditelji zbog otoka na levoj strani
donje vilice. Predhodne večeri bilo je febrilno do 38oC, sada afebrilno.
Na pregledu dete raspoloženo, na sredini leve mandibule palpira se tvrd
otok veličine zrna kukuruza. Konsultovan stomatolog – nalaz uredan.
Laboratorijske analize: Le 13,1 (gra 59,1%). Uzet bris grla. Drugog dana
od početka bolesti roditelji su primetili da se otok povećao, a
pedijatar konstatuje i povećanje submandibularne limfne žlezde, sa iste
strane. U terapiju se uvodi cefaleksin. Dobijen nalaz brisa grla:
candida albicans u malom broju – nalaz bez značaja za terapiju. Dva dana
po uvodjenju terapije dete postaje neraspoloženo, plačljivo i slabije
jede pa je upućeno u dežurnu ustanovu, Univerzitetsku dečiju kliniku.
Laboratorijski nalazi: Le 14,9 (gra 61,3%), CRP 33. Uključuje se
cefiksim sirup u dozi od 5ml dnevno. Konsultovani maksilofacijalni
hirurg i infektolog koji su se složili sa terapijom. Na Stomatološkom
fakultetu je uradjen ehosonografski pregled: u predelu levog obraza
prisutna hipoehogena zona 22x17mm na dubini od 4mm, što odgovara
zapaljenskom procesu. Maksilofacijalni hirurg ordinira parenteralno
penicilin 800.000ij dnevno u toku 5 dana. U toku terapije napravljena
kontrola kod hirurga koji je konstatovao da se promena brzo širi ka podu
usne duplje i uradio hitnu inciziju u lokalnoj anesteziji. Lab. nalazi u
preoperativnoj pripremi: Le 24,5(gra 48,1%). Incizijom je dobijena
velika količina zućkasto zelenkastog gnojnog sadržaja iz kog je izolovan
zlatni stafilokok. U početku je bila trojna terapija (cloksacilin,
gentamicin, metronidazol) uz obilno ispiranje rane. Po dobijanju brisa
redukovana je terapija na cloksacilin i gentamicin, a kasnije samo
cloksacilin. Dete je otpušteno osmog dana od operacije u dobrom opštem
stanju, sa predlogom da narednih 7 dana uzima sirup cefaleksin u dozi od
4ml na 8 sati.
Zaključak: Ovde je predstavljen slučaj neuobičajeno velikog
apscesa kod malog zdravog deteta, gde je i pored niza nepoznanica,
učinjena neophodna i pravovremena dijagnostika i lečenje.
Ključne reči: malo dete, apsces, mandibula
65. Značaj heteroanamneze za brzu dijagnostiku
meduloblastoma – prikaz slučaja
Mila Otašević, Radmila Kosić, Bosiljka Ugrinić-Sklopić, Ljubica
Milinčić
DOM ZDRAVLJA ZVEZDARA, BEOGRAD
Uvod: Meduloblastom predstavlja najčešći tumor centralnog
nervnog sistema kod dece. Obično se javlja između 5.i 7. godine i dva
puta je češći kod dečaka. Prema klasifikaciji Svetske zdravstvene
organizacije iz 2007. godine intrakranijalni tumori su razvrstani prema
biološkom potencijalu na četiri stepena. Na skali od I do IV,
meduloblastom ima oznaku IV. Njegova agresivnost (malignost) rezultat je
visoke mitotičke aktivnosti, histološki pripada embrionalnom tumoru.
Lečenje se sprovodi kombinacijom operativnog zahvata, radioterapije i
hemioterapije. Prognoza zavisi od stepena napredovanja tumora kada je
otkriven: mitotička aktivnost, stepen infiltracije okolnog tkiva,
postojanje malignih ćelija u likvoru.
Cilj rada je da se ukaže na značaj heteroanamnestičkih podataka,
dobijenih od majke, koji su doveli do brzog postavljanja dijagnoze.
Materijal i metod rada: Heteroanamnestički podaci, klinički
pregledi pedijatra i oftalmologa i podaci iz otpusnih lista, koji su
upotrebljeni za deskriptivni prikaz slučaja.
Rezultati: Dečak u uzrastu od 10 godina dolazi sa majkom na
pregled kod pedijatra. Majka daje podatak da je dete u poslednje tri
nedelje dva puta povratilo u jutarnjim satima i par puta se požalio na
difuznu glavobolju koja je kratko trajala, ima slabiji apetit. Mama ima
utisak da je dete izgubilo u težini, ali je najviše brine to što: „nije
to ono dete“. Pedijatrijski nalaz je uredan. Poređenjem telesne mase sa
vrednostima sa sistematskog pregleda, konstatuje se da je dete izgubilo
1kg za 5 meseci. Utisak majke da se nešto dešava, bio je presudan da se
dete odmah uputi oftalmologu na konsultaciju. Oftalmolog registruje
stazu papile i dete se hitno upućuje neurologu. Hospitalizovan na
Univerzitetskoj dečijoj klinici gde je CT pregledom endokranijuma
dijagnostikovana tumorska promena u zadnjoj lobanjskoj jami sa
posledičnom dilatacijom lateralnih i treće moždane komore. Na Klinici za
neurohirurgiju izvršena je dodatna dijagnostika, a zatim zbog postojanja
unutrašnjeg hidrocefalusa i staze papile optičkog nerva, ugrađen sistem
za drenažu likvora sa desne strane. U uzorku likvora nije dokazano
postojanje malignih ćelija. Posle pet dana operativno je odstranjen
tumor u celosti, koji se nalazio u regiji IV moždane komore i vermisa
bez infiltracije moždanog stabla. PH nalaz tumora je ukazao da se radi o
Meduloblastomu, WHO gr IV. Na osnovu konzilijarne odluke nastavljeno
lečenje zračnom terapijom prema protokolu, a zatim hemioterapijom koja
je obustavljena posle prvog ciklusa zbog pada vrednosti neutrofila i
trombocita. Dete se poslednje dve godine redovno prati na svaka tri
meseca. Radi se MR endokranijuma i kičmene moždine, kontrolni pregledi
neurohirurga, onkologa i endokrinologa. Za sada nema recidiva tumora i
dete se dobro oseća.
Zaključak: U pedijatrijskoj praksi heteroanamnestički podaci su
vrlo važni za brzo postavljanje dijagnoze. U ovom slučaju će možda biti
presudni za prognozu bolesti.
Ključne reči: meduloblastom, staza papile, hidrocefalus.
66. Multipla skleroza kod šesnaetogodišnje
adolescentkinje - prikaz slučaja
Vasić B (1), Vlajić E (2), Nikolić S (2), Jelenković B (3)
(1) DEČJI DISPANZER, ZAJEČAR
(2) NEUROLOGIJA, ZAJEČAR
(3) DEČJE ODELJENJE, ZAJEČAR
Sve je česće mišljenje da multipla skleroza (MS) počinje u detinjstvu
ili adolescenciji, ali MS u pedijatrijskom uzrastu je i dalje redak
entitet. Procenjuje se da 2-5% pacijenata sa MS doživljava svoje prve
kliničke simptome pre 16.godine života. Iako se smatra da je tok bolesti
sporiji kod dece sa MS u odnosu na odrasle , prateći neurokognitivni
deficit može ugroziti i akademsku i psihosocijalnu funkciju u kritičnom
periodu u životu mlade osobe.
Primena interferona, u brojnim studijama, je pokazala značajno smanjenje
broja relapsa.
CILJ RADA: Prikazujemo adolescentkinju uzrasta 16, 5 godina kojoj
je postavljena dijagnoza MS i nakon četiri relapsa uvedena terapija
interferonom.
Glavne tegobe: Tri nedelje pre prijema diskretna slabost desnostranih
ekstremiteta sa zanošenjem u desnu stranu. Registrovana desnostrana
hemipareza kao i ostećenje dubokog položajnog i vibracionog
senzibiliteta donjih ekstremiteta.
Godinu dana pre prijema imala perifernu slabost levog facijalnog živca,
koja je sanirana nakon tri nedelje, a 6 meseci pre postavljanja
dijagnoze nakon stresa i napetosti, osećala je utrnulost oba stopala u
trajanju od par nedelja, koja je nestala spontano. Unazad 4 meseca
izgubila 5 kg u telesnoj masi.
Iz lične anamneze:u uzrastu 4,5 godine imala je, u afebrilnom stanju,
krizu svesti, uvedena antiepileptogena terapija. U uzrastu 13 godina
usled neadekvatne komplijanse napad se ponovio, unazad tri godine bez
napada, pod terapijom.
Na osnovu anamneze, kliničkog i neurološkog pregleda, upućena je na
dodatna ispitivanja u tercijarnu ustanovu. Postavljena je dijagnoza MS.
Adolescentkinja ispunjava revidirane MC Donaldove kriterijume za
postavljanje dijagnoze MS (MR mozga pokazuje supra i infratentorijalne
HIZ promene, IEF je negativno), dva relapsa u 2011. i dva u 2012. godini
te je indikovana terapija interferonom –beta.
67. Neuroendokrini sitnoćelijski karcinom
prostate - prikaz slučaja
Nadežda Đurić, R. Mitrović, M. Matović, Z. Đurić, N. Pakević, G.
Jevtić, A. Milutinović,
J. Radovanović
ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO
Uvod: Neuroendokrini sitnićelijski karcinom prostate je retka
histološka forma karcinoma prostate.Čini 0,5%do 2%svih tumora
prostate.Hormonski je nezavisan,visoko agresivan , loše prognoze.U vreme
dijagnoze može biti histološki čist ili udružen sa adenokarcinomom
prostate.Većina pacijenata ima normalne serumske vrednosti PSA.
Cilj: prikaz retkog slučaja neuroendokrinog sitnoćelijskog
karcinoma prostatae
Materijal i metode: Pacijent star74.god. hospitalizovan na
Urološkom odeljenju februara2010. zbog hematurije i dizuričnih
smetnji.Tegobe počele mesec dana pre prijema.U ličnoj
anamnezi:nestabilna Angina pectoris i hipertenzija,na redovnoj
kardiološkoj terapiji.Pri prijemu laboratorijske analize:KKS i
biohemija(uključujući azotne materije i AP)u fiz. granicama;urin-masa
svežih Er;.PSA-1,38ng/ml.RT:prostate uvećana,neograničava se prema 12h
gde se palpura nehomogena,neravna promenaRTG pluća,kičme i karlice-bez
sekundarnih depozita..EHO urotrakta:bubrezi b.o.,bešika sa brojnim
divertikulumima i kalkulusom u najvećem, desnom.Prostata nejasno
ograničena,RU-300ml.Kateteirizaciju odbio.Učinjena uretrocistoskopija u
anesetziji pokazuje jako podignut vrat,zid bešike
celularno-trabekularan,brojni divertikulumi u koje se ulazi aparatom bez
patoloških proliferacija,u desnom, najvećem već opisan kalkulus,trigonum
u edemu,iza njega zona našikanih krvnih sudova,nemirne sluznice odakle
je uzeta biopsija.Na CT-u abdomena i male karlice viđena mekotkivna
promena presakralno vel.6,5x5,8x9,7 pruža se kaudalno,infiltriše semene
kesice,zahvata d.lobus prostatae,gde joj je ishodište,dislocira rektum
levo bez infiltracije,sa sumnjom na infiltraciju zadnje-gornjeg zida m.
bešike uz već opisane promene m.bešike.Ostali nalaz uredan.Kolonoskopija
potvrđuje ekstraluminalnu kompresiju rektuma. Učinjena TRUS
biopsija,upućeno na PH analizu.
Rezultati: PH:neuroendokriniCa,revizijaPHnalaza u KCS: small cell
neuroendokrine
carcinoma(IHHChromograninA++,synaptophysin+++,serotonin-,somatostatin-;
Ki67pozitivan u 55% ćelija.Bez znakova maligniteta u uzetoj sluznici
m.bešike.Po odluci Konzilijuma sprovedena tri ciklusa hemio terapije po
EP protokolu ,bez poptrebe za crevnom derivacijom.Bolovi u malom
staomaku u progresiji,povremene epizode bolova u
sredogruđu,hematurija.Kontrolni EHO abdomena u septembru 2010.pokazuje
meta promene u jetri. CT abdomena i male karlice potvrđuje nalaz u
jetri,pokazuje progresiju mekotkivne promene,u KKdijametru12cm.Prikazan
Konzilijumu septembra2010.,konstatovana progresija bolesti i doneta
odluka da se nastavi sa simptomatskom terapijom.Od momenta postavljanja
dijagnoze do letalnog ishoda proteklo je 17 meseci.
Zaključak: Izneti prikaz potvrđuje agresivnost sitnoćelijskih NE
karcinoma prostatae,njihovo slabo reagovanje na hemio terapiju i lošu
prognozu.
Ključne reči: neuroendokrini karcinom,karcinom prostatae
68. Virusna ospa ili alergija? - prikaz slučaja
Ljubica Milinčić, Radmila Kosić, Mila Otašević
DOM ZDRAVLJA ZVEZDARA, BEOGRAD
Uvod: Egzantema virozum se definiše kao difuzna sitna, makulo
papulozna ospa koja se javlja u toku ili nakon virusne infekcije. Ospa
traje oko dva dana i karakteristična je za uzrast od 1.-3. godine.
Cilj: Da se ukaže na važnost diferencijalne dijagnoze ospe, jer
pogrešna odluka može da prolongira izlečenje ili dovede do ponovnog
pogoršanja, kao u prikazanom slučaju.
Materijal i metod rada: Dijagnoza je postavljena na osnovu
kliničke slike, laboratorijskih analiza i radiografije.
Rezultati: Roditelji dovode dete uzrasta 18 meseci posle
trodnevne febrilnosti do 38,5oC. Dete kašlje i prekida obroke iz
flašice, što nije uobičajeno za njega. Na pregledu uznemireno, febrilno,
tahikardično, tahipnoično, uz izraženu hiperemiju ždrela. Laboratorijski
nalazi: Le 13,5 (gra 73%). Konsultovan ORL, dijagnostikovana obostrana
upala srednjeg uha. Pulmolog posle radiografije postavlja dijagnozu
virusne pneumonije i ordinira parenteralno ceftriakson 1g dnevno u
trajanju od 5 dana. Pre tri nedelje dete je dobijalo cefiksim sirup zbog
prehlade. Posle prve injekcije dete postaje afebrilno, a posle druge se
osipa po gluteusu i nogama. Dete upućeno u dežurnu kliniku gde je ospa
proglašena za alergiju na ceftriakson i ordinira se azitromicin 3,75ml
dnevno 5 dana. Lab. nalazi u trenutku ospe Le 12,4 (lym 62,8%, mon
13,2%, gra 24%), jasno ukazuju na njeno virusno poreklo. Po završetku
terapije azitromicinom ORL konstatuje poboljšanje i ordinira proetz 3
dana. Dva dana kasnije dete ponovo febrilno do 39,5oC i roditelji vode
dete u privatnu kliniku gde ORL dijagnostikuje obostranu upalu srednjeg
uha i predlaže terapiju amikacin i bactrim. Kako je opšte stanje deteta
zbog povraćanja i temperature bilo loše, dete se uz dogovor pedijatara
iz Doma zdravlja i Instituta za majku i dete hospitalizuje radi
sprovodjenja parenteralne terapije ceftriaksonom. Dete je otpušteno
nakon petodnevne terapije, uz uspešno saniranu infekciju.
Zaključak: Pedijatri su vrlo često u ambulanti suočeni sa
problemom diferencijalne dijagnoze ospe kod dece. Zbog toga je važna
dobra saradnja između primarnih i sekundarnih ustanova kod rešavanja
diferencijalno-dijagnostičkih dilema, a u funkciji adekvatnog i
efikasnog lečenja.
Ključne reči: ospa, alergija, virusna infekcija.
69. Dišenova mišićna distrofija (DMD) – opšte
karakteristike bolesti i prikaz slučaja
Jasmina Stamenović, Magdalena Đorđević, Jelena Mišić
ZC KNJAŽEVAC
Sažetak: DMD je neizlečivo hereditarno progresivno
neuromišićno oboljenje koje rezultira smrću u ranim dvadesetim godinama.
Nasleđuje se recesivno vezano za pol (žene su nosioci a oboljevaju muška
deca). Bolest je uzrokovana mutacijom gena na x hromozomu čiji je
produkt distrofin.
CILJ RADA: ukazati na važnost prevencije i ranog otkrivanja
bolesti.
METOD: Korišćeni su podaci iz zdravstvenog kartona,
laboratorijska i genetska istraživanja.
PRIKAZ SLUČAJA: dečak M.E. uzrasta 7 godina, TM 19kg, TV 116cm.
Majka primećuje da se dečak teže penje uzbrdo, stepenicama i da se žali
na bolove u mišićima. Ne može da ustane iz čučnja bez pridržavanja i
oslanjanja na ruke, hod mu postaje gegav. Klinička slika, rezultati
sprovedenog ispitivanja (pre svega povišene vrednosti kreatin-kinaze)
kao i pozitivno porodična anamneza (ujak deteta umro u 17.godini od DMD)
upućuju da dečak boluje od DMD. Dijagnoza bolesti je potvrđena
molekulsko genetskom analizom, utvrđena je delecija egzona 50-53 u genu
za distrofiju. Prenatalna dijagnostika je moguća u svakoj narednoj
trudnoći majke. Savetuje se fizikalni tretman, kao i sprovođenje redovne
imunizacije prema nacionalnom kalendaru. U slučaju respiratornih
infekcija lečiti ga antibiotskom terapijom. Kardiološka reevaluacija i
ehokardiografski pregled zakazani su.
TERAPIJA: Pronison tbl.a¯ 20mg 3/4 tbl. ujutru; Ranisan tbl a¯
150mg 2x1/3 tbl; Alfa D3 1x1 tbl na drugi dan. Svakodnevni fizikalni
tretman ali da se ne zamara. Kontrola za mesec dana (TM,TA, glikemija).ZAKLJUČAK:
najbolji način lečenja je multidisciplinarni prilaz uz učešće
specijalista u različitim oblastima i aktivno uključivanje obolelog i
njegove prodice u genetskom savetovanju i terapiji.
Ključne reči: mišićna distrofija, hromozomopatije, distrofin,
genetsko savetovanje
SUMMARY: DMD is an uncurable inherited progressive
neuromuscular disease which results with death in early twenties.It is
inherited by a recessive X – linked pattern (females are the carriers
for the disease while males get affected). The disease is caused by a
mutation of distrophin gene at locus Xp21. THE AIM OF THE WORK is
showing how prevention and early discovering of the disease are
important.
METHODS OF WORK: we used data from registration card,lab and
genetic researches.
CASE REPORT: The boy M.E, age 7 , weight = 19 kg, hight=116 cm.
His mother notices that the boy has difficulty with climbing
upstairs,climbing up hill, and has the pain in his muscles.The child
can’t stand up when he kneels without helping himself with his hands.His
walk becomes clumsy.
THE SYMPTOMS AND THE RESULTS OF OUR RESEARCH: creatine kinase
levels in the bloodstream are extremly high and positive familly
anamnesis (his uncle died at the age of 17 of DMD) suggest that the boy
is suffering from DMD. Genetic testing and analysis confirm the
diagnosis;it is discovered a deletion of egzone 50-53 in the
dystrophin-gene.A prenatal diagnosis is available for all incoming
pregnancies.A physical treatment is advised,as well as regular
immunisation by a national calender. In case of respiratory infections
he should be treated with antibiotics.A cardiological reevaluation and
ultrasound are already appointed.
THERAPY: Pronison tbl.a¯ 20mg 3/4 tbl. in the morning; Ranisan
tbl a¯ 150mg 2x1/3 tbl; Alfa D3 1x1 tbl every other day.An everyday mild
physical treatment.Next examination in a month (weight,blood preasure,
glicemia).
CONCLUSION: The best way of treatment is multidisciplinary
approach of the specialists in different areas as well as an active
approach of the boy and his familly in genetic consulting and treatment.
Keywords: muscular dystrophy,dystrophin,chromosomopathia, genetic
consulting
70. Akutni infarkt miokarda – prikaz slučaja
Aneta Živulovic (1), Negovan Vasilijić (1), Miroslava Paunović (2),
Dragana Mitrović (3)
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, (1) HITNA SLUŽBA, (2) SLUŽBA ZA
ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLOG STANOVNIŠTVA, (3) DEČIJI DISPANZER
Uvod: Infarktom miokarda nazivamo nekrozu miokarda koja
nastaje usled naglog i potpunog prekida cirkulacije u jednoj od
koronarnih arterija. Pacijenti sa diabetes mellitus-om imaju 2 – 4 puta
veci rizik za nastanak oboljenja koronarnih arterija.
Cilj: da se prikazom slučaja pokaže atipična klinička slika
akutnog infarkta miokarda kod dijabetičara.
Materijal imetodi rada: prikaz slučaja pacijenata SHMP,podaci su
dobijeni iz protokola SHMP.
Rezultati: pacijent starosti 63 godine dolazi u Hitnu službu zbog
osećaja mučnine,nagona na povraćanje i malaksalosti. Anamnestički se
dobija podatak da je dugogodišnji dijabetičar. Pregledom je konstatovan
TA=150/100; srčana akcija ritmična, tonovi tiši; nalaz na plućima
uredan. EKG:sinusni ritam, levogram, frekvenca 60/min,ST-elevacija od
4mm u D2,D3 i aVF,što odgovara EKG zapisu akutnog infarkta miokarda
dijafragmalne lokalizacije. Pacijentu je otvorena venska linija i data
odgovarajuća terapija po protokolu za akutni koronarni sindrom,nakon
čega je transportovan na interno odeljenje.
Zaključak: Kod infarkta miokarda se mogu umesto stenokardije
javiti različiti atipični simptomi. Ovakvi simptomi su češći kod
dijabetičara zbog polineuropatije.
Ključne reči: akutni infarkt miokarda,diabetes mellitus, atipični
simptomi.
71. Menijerova bolest - prikaz slučaja
Saša Mihajlović, Emilio Miletić
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC
Cilj rada je da prikazom slučaja ukaže na simptome, znake i
tok Menijerove bolesti, kao i da se ukaže na terapijske metode koje se
koriste u zbrinjavanju osoba sa ovom bolešću.
Metod rada je prikaz slučaja jedne osobe sa dijagnozom bolesti „Morbus
Meniere”. Materjal za izradu rada je korišćen iz protokola ambulantnih
pregleda ORL službe ZC Knjaževac, kao i korišćenjem izveštaja ORL
specijalista ORL klinike KC Niš za istog pacijenta.
Pacijent S.M. više godina unazad ima više simptoma Menijerove bolesti
(oštećenje sluha, tinitus, vertigo). Prvi simptomi ove bolesti javljaju
se 1999.-2000. godine u obliku jednostranog oslabljenog sluha na desnom
uvetu. 2005.-2006. godine javljaju se i drugi simptomi ove bolesti
tinitus i vertigo, kada je uspostavljena i dijagnoza „Morbus Meniere”. U
periodu od 2000. do 2009. godine pacijent je lečen medikamentoznom
terapijom: vazodilatatorima, multivitaminskim preparatima, sedativima,
antiemeticima, hipertoničnim rastvorima i oralnim kortikopreparatima. Od
2009. godine do današnjih dana u terapiju je uključen betahistin sa
odgovarajućim higijensko-dijetetskim režimom ishrane(maksimalna
redukcija unosa alhohola i kafe). Upotrebom betahistina u terapiji kod
ove osobe, recidivi Menijerove bolesti se smanjuju, a simptomi ove
bolesti su u regresiji.
Medikamentoznom terapijom betahistin dihidrohloridom postiže se dobra
kontrola Menijerove bolesti, znajući da je ova bolest nepredvidiva u
pogledu učestalosti recidiva i težine simptoma. U periodima remisije
bolesti, uz postepenu redukciju doze na 24 mg/dan, betahistin se može
koristiti za prevenciju recidiva.
|
|
|
|