Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2013     Volumen 38     Supplement 1
     
      [ XXII TMD ] [ Radovi ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]  
             
   

XXXII Timočki medicinski dani
Zaječar, 23–24. maj 2013.

Radovi - Zbornik sažetaka

Konzervativna medicina i dijagnostika, hirurgija i srodne grane
- Poster prezentacije - 1
 

     
 
 
     
 

Spisak radova

 
  1. Zastupljenost mozdanih udara prema polu i faktorima rizika medju pacijentima kucnog lecenja
  2. Prevencija kardiovaskularnih komplikacija metaboličkog SyX akupunkturom
  3. Tinitus kao simptom, a ne bolest
  4. Ultrasonografija u dijagnostici i kontroli sprovođenja terapije parcijalnih lezija medijalnog kolateralnog ligamenta kolena
  5. Primena ultrazvuka abdomena kao skrining metode u okviru preventivnih pregleda
  6. Postproceduralni hipotiroidizam kod pacijenata lečenih radiojodom zbog autoimunog hipertirodizma
  7. Supradentalna akrilatna proteza kao mogućnost estetskog rešavanja krezubosti
  8. Bol u grudima – zastupljenost na terenu
  9. Primena laringealne maske za obezbeđenje vazdušnog puta kod otežane ili nemoguće intubacije - dvogodišnje iskustvo u ZC Negotin
  10. Naša iskustva u lecenju pilonidalne bolesti
  11. Primena kompresivne graduisane bandaže u lečenju ulcus cruris venosuma na našem materijalu
  12. Konverzija epiduralne anestezije za porođaj u opštu anesteziju za carski rez: prospektivna studija učestalosti, faktora rizika, hirurškog i anestezijskog vremena odziva
  13. Dijagnostika i terapija tumora bubrežnog parenhima na urološkom odeljenju zc valjevo u periodu 2000-2012. g.
  14. Dijagnostika metaboličkog sindroma u ordinaciji primarne zdravstvene zaštite
     
 
 
     
      36. Zastupljenost mozdanih udara prema polu i faktorima rizika medju pacijentima kucnog lecenja
Violeta Nedić, Dragana Marić
KUCNO LECENJE KRUSEVAC

CILJ RADA: Ukazati na ucestalost mozdanih udara medju pacijentima kucnog lecenja,utvrditi polnu strukturu i faktore rizika.
METOD: Koriscen je protokol bolesnika Kucnog lecenja u Krusevcu od 1.januara 2008.do 31.decembra 2012god.Izabrani su pacijenti oboleli od mozdanog udara.Analizirani su njihovi zdravstveni kartoni,lab.nalazi,uradjena antropometrijska ispitivanja i postavljen upitnik na terenu o njihovoj prethodnoj fizickoj aktivnosti i izlozenosti stresu.
REZULTATI: U 2008.god. od 471novoprimljenih bolesnika bilo je 82 sa mozdanim udarom(17,41%).Od toga su 52 zene (62,2%) i 30 muskaraca(37,8%).U 2009.god. od ukupno 592bolesnika 96 je bilo sa apopleksijom(16,22%).Od toga su 53 zene(55,2%),a 43 muskarca(44,79%).U 2010.god. od 563 bolesnika, sa apopleksijom je bilo 88(15,63%).Od toga su 53zene (60,23%),a 35 muskarca(39,77%).U 2011.god od 595 bolesnika,85 je sa apopleskijom(14,28%).Od toga je 51 zena(60%),a muskaraca 34(40%).U 2012.god.od 519 bolesnika,80 je sa apopleksijom(15,41%).Zena je 52(65%),a muskaraca 28(35%).Najvise obolelih od mozdanog udara bilo je sa 76-85god.Ti bolesnici ispitani su prema sledecim faktorima rizika:dijabetes mellitus,gojaznost,hiperlipidemija,fizicka neaktivnost i stres.Dijabetes mellitus je zastupljen kod 49% zena, a 43% muskaraca;gojaznost kod 56% zena,a 41%muskaraca;hiperlipidemija kod 68%zena,a 50% muskaraca;fizicka neaktivnost kod 65%zena,a 60% muskaraca;stres kod 96%zena,a 93% muskaraca.
ZAKLJUCAK: Mozdani udar je cesci kod bolesnika zenskog pola.Visa zastupljenost apopleksija moze se pripisati faktorima rizika kao sto su:dijabetes,gojaznost,dislipidemija,fizicka neaktivnost i prisutniji stres.
KLJUCNE RECI: apopleksija-mozdani udar,pol,faktori rizika.


37. Prevencija kardiovaskularnih komplikacija metaboličkog SyX akupunkturom
Dragana Marić (1), Nediić Violeta (2)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR, (2) DOM ZDRAVLJA KRUŠEVAC

Uvod: Čovek milionima godina nosi gen pretka, koji se borio za svaki zalogaj hrane. Međutim, u poslednjnih 100 godina čovek se našao u prehrambenom izobilju, kome teško odoleva, a bez potrebe da se fizički trosi kao na početku civilizacije, pa se taj višak kalorija i zasićenih masti okrenuo protiv njega kroz niz metaboličkih poremećaja. Savremeni način života naplaćuje danak kroz jedno kompleksno stanje- metabolički sindorm- koje signalizira pojavu nekliko najučestalijih bolesti savremene civilizacije, pre svega koronarnih oboljenja i dijabetesa tipa II.
Metabolički SyX predtavlja postojanje više metaboličkih poremećaja, u čijoj osnovi je inisulinska rezistencija, koji dovode do povećanog kardiovaskilarnog rizika. Karakteriše se povećanjem glikemije natašte,povećanjem triglicerida, smanjenjem HDL holesterola, postojanjem hipertenzije, prisustva androidnog tipa gojaznosti i obimom struka kod muškaraca >102cm, i kod žena >88cm. MSyX se dijagnostikuje ako postoje tri ili više od ovih pet kriterijuma. Ovaj sindrom ostaje dugo neprepoznatljiv, a faktori rizika koji ga sačinjavaju povećavaju rizik za nastanak koronarne i cerebrovaskularne bolesti.
Cilj: Prevencija gojaznosti smanjuje rizik od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa II.
Materijal i metodi rada: Analiza dobijenih rezultata kod 1117 pacijenata u periodu od 01.06.2002-01.06.2012.godine. Kod 256 pacijenata je bio manifestan MSyX, a ostali pacijenti su imali samo androidnu gojaznost.
Rezultati: Svi pacijenti su bili podvrgnuti tretmanina akupunkture za smanjenje telesne težine uz redukciju unosa hrane. Kod 232 pacijenta povukli su se svi znaci MSyX, sem kod 24 pacijnta koji nisu završili tretmane do kraja. Kod ovih pacijenata je došlo do smanjenja telesne težine, pada arterijse tenzije i normalizacije vrednosti glikemije, holesterola i triglicerida. Posle prvih pet tretmana, došlo je do normalizacije krvnog pritiska, a posle 4 meseva biohemijske analize bile su kod većne pacijenata blizu fizioloških granica.
Zaključak: Primenom tretmana za redukciju telesne težine akupunkturom kod MSyX, samnjuje se broj faktora rizika za kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti.
Ključne reči: Metabolički sindorm X, faktori rizika, kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti, akupunktura.


38. Tinitus kao simptom, a ne bolest
Saša Mihajlović, Emilio Miletić
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC

Tinitus predstavlja simptom, a ne bolest. Pacijenti opisuju ove „virtuelne zvuke” kao zvonjavu, huk, šuštanje, pucketanje, pulsiranje, pištanje.
Cilj rada je da se ukaže na tinitus kao simptom brojnih oboljenja koja su praćena istim, kao i da se ukaže na terapijske metode koje se koriste u zbrinjavanju osoba sa datim oboljenjima praćeni tinitusom (oboljenja uva i slušnog nerva, opšta vaskularna oboljenja i oboljenja CNS-a).
U izradi su korišćeni rezultati pregleda u periodu od marta 2011. do marta 2012. godine uzeti iz protokola ORL službe ZC Knjaževac za bolesti praćene sa simptomom tinitusa, koji se javljao samostalno ili je bio udružen sa drugim simptomima bolesti. Terapija osoba sa tinitusom betahistin dihidrohloridom dala je pozitivne rezultate kod oko 35-40% ispitanika-pacijenata u smislu „povlačenja tinitusa”, nakon primene u periodu 4-6 meseca. Kod 5-10% pacijenata simptom tinitusa je bio znatno u regresiji, a kod 50-55% pacijenata terapijsko tretiranje je nastavljeno i nakon 6 meseci, udruženo sa drugim vidovima terapije.
Jasan je zaključak da postoji opravdano „hronično” duga upotreba betahistina u saniranju postojećeg simptoma tinitusa.


39. Ultrasonografija u dijagnostici i kontroli sprovođenja terapije parcijalnih lezija medijalnog kolateralnog ligamenta kolena
Ivan Lukić (1), Vinka Repac (2), Branislava Stanimirov (3)
(1) ORDINACIJA „SPORTREHAMEDICA“ ZRENJANIN
(2) DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE
(3) DOM ZDRAVLJA NOVI SAD

Parcijalne lezije medijalnog kolateralnog ligamenta kolena predstavljaju veliki problem za kliničku i Rtg dijagnostiku, ali su lako dostupne za pregled standardnim ultrazvučnim aparatom sa linearnom sondom od 7,5MHz do 9MHz. Nakon dijagnostikovanja lezije se počinje sa fizikalnom terapijom laserom i elektromagnetnim poljem uz medikamentoznu terapiju kolagenom. Vrši se imobilizacija kolena ortozom sa bočnim šinama i mehaničkim podešavajućim zglobom. Nakon periodičnih ehosonografskih kontrola menjaju se uglovi na zglobu ortoze, čime se postepeno povećava ugao fleksije kolena. Nakon ultrazvučne verifikacije sanacije lezije se pristupa kineziološkim procedurama u uvodu u trening.
U radu je prikazano petogodišnje iskustvo u dijagnostici i saniranju povreda ovog tipa u specijalističkoj ordinaciji za sportsku medicinu „Sportrehamedica“ u Zrenjaninu.
Uvođenjem ultrazvučne dijagnostike maksimalno se racionalizije vreme potrebno za izlečenje parcijalnih lezija medijalnog kolateralnog ligamenta kolena.
Ključne reči: ehosonografija , medijalni kolateralni ligament, koleno


40. Primena ultrazvuka abdomena kao skrining metode u okviru preventivnih pregleda
Vesna Glišić, Velina Petković, Darinka Stožinić
ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA KRAGUJEVAC

Uvod: Sa aspekta ocene radne sposobnosti ultrazvučna skrining dijagnostika dobija sve više na značaju, jer se mogu dijagnostikovati oboljenja koja predstavljaju kontraindikaciju za ekspoziciju pojedinim rizicima prisutnim na radnom mestu i u radnoj okolini.
Cilj: Ukazati na značaj uvođenja odgovarajudih dijagnostičkih postupaka u programe preventivnih pregleda, a u cilju što tačnije ocene radne sposobnosti i preduzimanja odgovarajudih mera prevencije.
Ispitanici i metode: Ispitivanjem je obuhvadeno 116 radnika pregledanih na preventivnim pregledima, prosečne starosti 45,98±7,03 godina, prosečnog ukupnog radnog staža 22,52±8,28 godina.
Rezultati: Uredan nalaz jetre je utvrđen kod 98 ispitanika (84,48%), patološki kod 18 (15,52%). Hepatomegalija je utvrđena kod 10 ispitanika (55,60%), masna jetra kod šest (33,40%), cista je utvrđena kod jednog ispitanika (5,50%), hemangiom kod jednog (5,50%). Hepatomegalija je utvrđena kod 10 ispitanika i podrazumevala je dalja ispitivanja u cilju utvrđivanja drugih oboljenja jetre i utvrđivanja njene funkcije. Ultrazvučni nalaz slezine kod svih ispitanika je uredan. Kod ultrazvuka žučne kese, uredan nalaz je utvrđen kod 103 ispitanika (88,79%), a patološki nalaz kod 13 (11,21%). Urođene deformacije žučne kese utvrđene su kod sedam ispitanika (53,84%), polip kod dva (15,39%), kalkulus kod tri (23,08%), žučna kesa je odstranjena kod jednog ispitanika (7,69%). Kod ultrazvuka pankreasa, uredan nalaz je utvrđen kod 93 ispitanika (80,17%), patološki je kod 23 ispitanika (19,83%). Primena ultrazvuka kao skrining dijagnostike kod preventivnih pregleda radnika je metoda koja pruža veću pouzdanost u dijagnostici oboljenja, a time i adekvatniju ocenu radne sposobnosti.
Zaključak: Oboljenja jetre, žučne kese i pankreasa često su asimptomatska i nose visok rizik od komplikacija, te je stoga opravdano da se uvede ultrazvučna dijagnostika kao sastavni deo preventivnih pregleda.


41. Postproceduralni hipotiroidizam kod pacijenata lečenih radiojodom zbog autoimunog hipertirodizma
Milićević Mirjana (1), Aleksić Željka (1), Aleksić Aleksandar (2)
(1) SLUŽBA ZA NUKLEARNU MEDICINU, ZC ZAJEČAR
(2) INTERNISTIČKA SLUŽBA, ZC ZAJEČAR

Autoimuni hipertiroidizam, poznatiji kao Graves-Basedow-ljeva bolest (GB), je tirotoksično stanje nastalo zbog pojačanog stvaranja tiroidnih hormona, izazvanog patološkom stimulacijom tiroidee TSH-receptorskim antitelima. Radiojodna terapija (RIT) se široko primenjuje u terapiji GB, kod pacijenta koji ne ulaze u remisiju tokom medikamentne tirosupresivne tarapije (MTT), ili imaju česte recidive bolesti. Dugoročni efekat primenjene RIT može biti postproceduralni hipotiroidizam (PPH) kod lečenih pacijenata.
Cilj rada je bio da se retrospektivno proceni incidenca PPH kod naših pacijenata lečenih radiojodom zbog GB. Analizirani su podaci iz kartona pacijenata Registra endokrinih oboljenja Službe za nuklearnu medicinu Zdravstvenog centra Zaječar, lečenih RIT u periodu od 2002-2007. godine i praćenih do 2012. godine. U ovom periodu radiojodom je lečeno 95 pacijenata, od kojih su 62 pacijenta lečena jednom dozom radiojoda, čiji su podaci uključeni u analizu. Od 62 pacijenta lečenih jednom dozom radiojoda, bilo je 8 muškaraca i 54 žene, prosečne starosti 55.3±11.71 godina (opseg 33-83). Prosečna doza terapijskog joda iznosila je 6.6±1,7 mCi (opseg 4.5-15) – srednje do umerene fiksne doze.
Tokom ukupnog perioda praćenja, skoro polovina (47%) pacijenata je razvila PPH i to najveći broj tokom prve godine po dobijenoj terapijskoj dozi radiojoda, 39%.
Metodom life-table analize, uzevši u obzir osipanje uzorka („lost cases“), pokazana je verovatnoća nastanka PPH u prvoj posterapijskoj godini od 41%, a narednih posterapijskih godina od 7-9% godišnje, novih slučajeva.
Podaci ukazuju na potrebu za doživotnim praćenjem funkiijskog tiroidnog statusa pacijenata lečenih radiojodom zbog GB. Režim srednjih do umerenih fiksnih doza ne daje veću kumulativnu incidencu postproceduralnog hipotirodizma u odnosu na incidencu hipotiroidizma nakon primenu kalkulisanih doza objavljenih u literaturi.
Ključne reči: autoimuni hipertiroidizam, radiojodna terapija, postproceduralni hipotiroidizam.


42. Supradentalna akrilatna proteza kao mogućnost estetskog rešavanja krezubosti
Vesna Petkovic, Lidija Milovanovic
STOMATOLOSKA ORDINACIJA ,,PROTETIKDENT” ZAJEČAR

UVOD – Pacijenti kod kojih je ostao veoma mali broj zuba ili korenova zuba u vilici predstavljaju posebnu grupu za terapiju. Kod njih postoje vise mogucnosti za rehabilitaciju u zavisnosti od stanja vilicnih grebenova, stanja preostalih zuba (polozaj,oblik,boja) prisustva karijesa ,parodontopatije , opsteg stanja organizma(prisustva drugih oboljenje koja usmeravaju terapiju) i od finansijskih mogucnosti pocijenta.
CILJ rada je bio da prikaze jedno od mogucnosti estetskog resavanja krezubosti supradentalnom akrilatnom protezom .
Analiza je obuhvatala broj uradjenih akrilatnih proteza(kako parcijalnih i totalnih tako i supradentalnih) za period od 4. godine iz protokola pacijenata. Pracena je: adaptacija na strano telo po broju poseta, ispunjenost estetskih zahteva pacijenata, stabilnost proteza, potreba za korekcijom(podlaganje,ekstrakcija zuba) i ostvarenje mastikatorne i fonetske funkcije. Rehabilitacija supradentalnom protezom je ostvarena nakon skracenja preostalih zuba, depulpiranja istih i zasticenih akrilatnim kapicama. Sledila je i obuka pacijenata oralnoj higijeni i higijeni proteckog rada.
ZAKLJUCAK – Dobijeni rezultati ukazuju na mogucnost resenja krezubosti kako totalnim tako i parcijalnim supradentalnim protezama bez koriscenja kruna ili ekstrakcije zuba. Dobrim izborom i polozajem vestackih zuba proteze dobijaju estetsku vrednost. Takodje su stabilne jer preostali zubi sluze da fiksiraju protezu na slican nacin kao dentalni inplantati. Korenovi zuba sprecavaju obilan gubitak vilicne kosti. Finansiski su prihvatljivije od drugih mogucnosti rehabilitacije.
Kljucne reci: Krezubost, subtotalna bezubost, supradentalna proteza, akrilatna proteza.


43. Bol u grudima – zastupljenost na terenu
Aneta Živulović(1), Negovan Vasilijić(1), Miroslava Paunović(2), Dragana Mitrović(3)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, HITNA SLUŽBA
(2) SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLOG STANOVNIŠTVA
(3) DEČJI DISPANZER

Uvod: Bol u grudima je jedan od najčešćih razloga zbog kojeg pacijenti pozivaju Službu hitne medicinske pomoći (SHMP) i spada u drugi red hitnosti po trijaži poziva.
Cilj: Da se utvrdi zastupljenost pacijenata sa bolom u grudima na terenu tokom jednogodišnjeg perioda.
Metod: Podaci su dobijeni analizom protokola SHMP za period od 01.01.2012 -31.12.2012.god.
Rezultati: Ukupan broj pacijenata na terenu za analizirani period iznosio je 2193. Od toga 2,74% (60) bili su pacijenti sa bolom u grudima. Kardijalnog porekla – stenokardija 50% (30), angina pektoris 21,67% (13) i akutni infarkt miokarda 8,33% (5). Kod 20% (12) radilo se o bolu nekardijalnog porekla. Žene su više zastupljene (60%) u odnosu na muškarce. Najveći broj pacijenata je starosti između 60 – 69 god. (33,33%). Po mesecima bol u grudima je bio najčešći razlog izlaska ekipa na terenu u avgustu (11,67%). Najviše slučajeva je u vremenu od 19 – 22h, dok je najmanja zastupljenost u ranim jutarnjim časovima. 29 pacijenata je zbrinuto na terenu, a ostalih 31 je nakon pregleda i ordinirane terapije prebačeno u SHMP.
Zaključak: Pravilno diferenciranje bola u grudima zahteva dobro uzetu anamnezu,klinički pregled i obavezan elektrokardiogram, što je uslov za njegovo pravilno zbrinjavanje.
Ključne reči: bol u grudima, SHMP


44. Primena laringealne maske za obezbeđenje vazdušnog puta kod otežane ili nemoguće intubacije - dvogodišnje iskustvo u ZC Negotin
Stanković Danijela (1), Ćirić A.(2), Magdić.V.(1), Nikolić.A.(1)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, (2) OPŠTA BOLNICA PIROT

Uvod: Laringealna maska (LMA) je supraglotično sredstvo koje ima potvrđenu ulogu u obezbeđenju otežanog vazdušnog puta, sa dugom uspešnom kliničkom upotrebom. LMA je jednostavno dizajnirana i lako je obučiti se za njenu upotrebu.Incidenca poteškoća prilikom endotrahealne intubacije je 1-3%. Neuspela trahealna intubacija varira od 1 na 500 akušerskih pacijentkinja, do 1 na 2000 hirurške populacije.
Cilj: Potvrditi sigurnost, jednostavnost primene i minimalne komplikacije prilikom plasiranja laringealne maske za rešavanje otežanog vazdušnog puta, kod pacijenata svih starosnih struktura.
Materijal i metode: Klinički retrospektivno istraživanje kojim su obuhvaćeni pacijenti sa plasiranim laringealnim maskama nakon otežane ili nemoguće intubacije. Statistička obrada podataka iz anestezioloških karti za dvogodišnji period.
Rezultati: U Zdravstvenom centru Negotin tokom 2011. i 2012. godine je izvedeno 1326 anestezija u operacionoj sali. Zabeleženo je 23 (1.73%) otežanih intubacija, pri čemu je plasirana odgovarajuća laringealna maska. Tokom hitnih hiruških intervencija laringealna maska je korišćena kod 11 (47.83%) pacijenata - 4 sectio caesarea, 4 abdomen acutum, 1 haemathuria, 1 traumatska amputacija prstiju šake. Za elektivne intervencije LMA je korišćena kod 12 (52.17%) pacijenata. Pacijenti ženskog pola su činili 56.52%, a muškog pola 43.48%. Po starosnoj strukturi, adultna populacija je činila 78.27% (18), gerijatrijska 17.39% (4), a pedijatrijska 4.34%- jedna dvanaestogodišnja devojčica sa dijagnozom akutnog apendicitisa. Praćene komplikacije su: broj pokušaja plasiranja, dislokacija, teškoće pri ventilaciji, regurgitacija, teškoće pri deplasiranju i bol u ždrelu i usnoj duplji. Zabeležene su samo dve lakše komplikacije- jedno plasiranje laringealne maske iz drugog pokušaja, i jedna dislokacija maske, sa ventilacijom pod povećanim pritiskom (iznad 20 mm H2O stuba). Sve anestezije i operacije kod ovih pacijenata su okončane uspešno, bez ikakvih sekvela.
Zaključak: Laringealna maska je dobro supraglotično sredstvo za obezbeđenje vazdušnog puta kod otežane i nemoguće intubacije, što je potvrdilo više velikih studija. Plasira se jednostavno, uz minimalnu traumatizaciju pacijenata i mali broj komplikacija. Daje zadovoljavajuću ventilaciju i oksigenaciju. Sigurna je za primenu kod elektivnih pacijenata, ali dobro rešenje i kod hitnih hirurških intervencija, jer minimizira opasnost od ireverzibilnih posledica i smrtnog ishoda koje sa sobom nosi nemogućnost intubacije, ventilacije i oksigenacije pacijenta.
Ključne reči: Laringealna maska, otežana intubacija


45. Naša iskustva u lecenju pilonidalne bolesti
Ivan Matic, Miroslav Miljkovic, Marija Andjelkovic Matic, Olivera Matkic
Z.C.ALEKSINAC HIRURSKO ODELJENJE

UVOD: Relativno cesto I ponekad recidivantno oboljenje obuhvata uglavnom pacijente mladje I srednjeg doba.Uzrok bolesti je u patologiji I ponasanju slobodne dlake bez folikula I koznih adneksa iz sakrokokcigealne podrucja koja se implantira kroz kozu I potkozje punktiranjem u tom podrucju stanjene I macerirane koze,potpomognuto silama trenja.U potkozju se dlaka ponasa kao strano telo I izaziva granulomatoznu reakciju I formiranje sinusne supljine u kojoj se nalaze slobodne dlake.Dominiraju osobe muskog pola 85%. Uglavnom tamnije puti i pojacane dlakavosti.
SUBJEKAT: U periodu od 2002 do 2012 na Hirurskom odeljenju bolnice Aleksinac leceno je 153 bolesnika sa pilonidalnim sinusom.Od toga 131 muskarac 85% I 22 zene 15%.
Najveci broj bolesnika 130,javio se prvi put dok je 23 vec bilo ranije operisano.
U dijagnostici smo koristili klinicki pregled I sondiranje,a Rtg I fistulografiju smo retko primenjivali.
LECENJE I REZULTAT: Zavisno od velicine I razgranosti sinusa opredeljivali smo se za odredjeni tip operacije. Kod manjih sinusa ,bilo ih je 41,primenjivali smo zatvorenu metodu sa ekscizijom I
Primarnom suturom rane. Sinusi srednje velicine ,101 pacijent,bili su tretirani poluotvorenom metodom po Mc Fee. Uz eksciziju I marsupijelizaciju uspeli smo da vece sinuse s a lateralnim otvorima izlecimo,a I stopa recidiva je bila minimalna. Veci pilonidalni sinusi 11pacijenata, kod kojih je bilo vise fistuloznih otvora I obilna supuracija resavani su otvorenom metodom ,ekscizija bez suture rane,ali I ovu metodu sve manje primenjujemo u korist Mc Fee tehnike. Svi pacijenti su operisani u neuroleptanalgeziji.U akutnoj inflamatornoj fazi pacijenti su bili tretirani incizijom sa kiretazom I drenazom ambulantno.
ZAKLJUCAK: U radu smo prikazali nase rezultate lecenja pilonidalne bolesti.Imali smo 153 pacijenta. Sa pilonidalnom bolesti u sakrokokcigealnoj regiji.Prednost u lecenju dajemo poluotvorenoj metodi sa ekscizijom i marsupijelizacijom.Nedostatak ove metode je duzina lecenja I cesta previjanja ali se manje javljaju recidivi.


46. Primena kompresivne graduisane bandaže u lečenju ulcus cruris venosuma na našem materijalu
Miljković Miroslav, Matic I, Matkic O
ZDRAVSTVENI CENTAR ALEKSINAC – HIRURSKO ODELJENJE

CILJ RADA: Namera mi je da prikazem svoja iskustva u proteklih pet godina vezno za lecenje ulcus cruris venosuma metodom kompresivne graduisane bandaze.
METOD: Pracena je serija pacijenata sa ulcus crurisom lecena na nasem odeljenju i u specijalistickoj hirurskoj ambulanti. Svi su bili lečeni neoperativno metodom kompresivne graduisane bandaze. Pacijenti su previjani od strane obucenih medicinskih tehnicara za plasiranje tubularne ortoze a kod nekih i elasticnog zavoja preko iste. Kod vecine je uziman bris rane i svima je pored komprsije ordinirana i venoprotektivna terapija (tab Phlebodia ).
REZULTATI: Ulcus cruris venosum je latinski izraz koji u prevodu znači venski čir na potkolenici. To je dakle otvorena rana na nozi koja nastaje kao najteža posledica hronične venske slabosti. Patogenetski nastaje kada prepunjene vene u nogama ne mogu da ispune svoje zadatke. One imaju važnu transportnu funkciju da iskorišćenu krv vrate nazad u srce i to uz pomoć mišicno – venske pumpe. Pošto su smeštene izmedju mišića one pri kretanju bivaju pritisnute čime se krv potiskuje prema gore. Pri tome venski zalisci, koji funkcionišu kao ventil, sprečavaju da krv poteče ponovo na dole. Ako se ovaj mehanizam poremeti a bolest nije na vreme sprečena dolazi do tkz.“začaranog kruga“. Krv se nakuplja u venama nogu. Zbog toga nastaje povišeni unutrašnji pritisak u venama i tkivna tečnost se zadržava u nogama. Ako pritisak i dalje raste, tkivo i koža više ne dobijaju kiseonik što polako dovodi do njihovog oštećenja. Tkivo odumire, a koža pokazuje prvu malu otvorenu ranicu, početak nastajanja venskog ulcus cruris-a.
Tubulcus je tubularna ortoza za lečenje otvorenih rana venskog porekla i stanja pred otvaranjem venskih rana. Deluje na principu graduisanog pritiska, a to znači da je pritisak u tubulcus-u strogo definisan i najjjači u predelu medijalnog maleolus-a i postepeno idući nagore opada, na taj način pomažući venama da vraćaju krv ka srcu. Ovo dovodi do toga da unutrašnji pritisak u nogama opada. Istovremeno sa opadanjem pritiska koža i tkivo se bolje snabdevaju kiseonikom.
U proteklih pet godina na nasem odeljenju metodom kompresivne graduisane bandaze leceno je ukupno 84 pacijenta. Potpuno je izleceno njih 71 sto je oko 84,5 %. Kod 11 pacijenata lecenje nije dovelo do epitelizacije ili jos traje sto je 13,2 %, i za dva pacijenta nemamo podataka.
ZAKLJUČAK: Metoda graduisane kompresije odgovorna je za vensku drenažu, otklanjanje venske hipertenzije, edema i uspostavljanja boljih hemodinamskih uslova za zarastanje ulkusa. Metoda je relativno jednostavna i jeftina a moze se primenjivati i u manjim ustanovana opsteg tipa kao sto je i nasa.
KLJUCNE RECI: Ulcus cruris, lecenje, kontinuirana kompresivna bandaza.


47. Konverzija epiduralne anestezije za porođaj u opštu anesteziju za carski rez: prospektivna studija učestalosti, faktora rizika, hirurškog i anestezijskog vremena odziva
Milošević Ljiljana (1), Jovanović Krsta (2), Milošević Ljupka (3)
1KLINIČKO-BOLNIČKI CENTAR ZVEZDARA; BEOGRAD
2VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA ĆUPRIJA
3ZDRAVSTVENI CENTAR BOR

Uvod i cilj studije: Epiduralana analgezija (EDA) je uobičajena tehnika davanja analgetika tokom porođaja da bi se obezbedio tzv.bezbolni porođaj. Učestalost konverzije u opštu anesteziju (OA) za carski rez (Cesarean section -CS) se koristi kao marker za kvalitet akušerske anestezije. Konverzija EDA u OA za CS je usko povezana sa stanjem fetusa. Skorašnji "Guidelines by Royal College of Anaesthetists" sugerišu da bi stopa OA za CS kod porodilja sa prethodno postojećim EDA trebalo da bude < 3%. Cilj našeg rada je bio da se utvrdi učestalost, faktori rizika i hirurško i anestezijsko vreme odziva.
Materijal i metode: Studija je izvedena na 317 žena (uzrasta 24-30±4 god.) ASA I klasifikacije koje su imale CS nakon EDA, od januara 2011 do septembra 2012. Učestalost konverzije u OA, vreme do početka anestezije, vreme do odluke o rezu, vreme porođajnog intervala i perinatalni ishod su bili evidentirani. Kod EDA je korišćeno 10-15 ml bupivacaine, 0,125% je dato kao početni bolus u kombinaciji sa fentanil 2μg/ml i dodatnih 5 ml bupivacaine 0,1% kao dopuna prema zahtevu pacijentkinje. Razlog za CS u OA u našoj studiji bila je hitna priroda operacije. Za OA za CS preporučuje se "rapid sequence induction" – brzo uvođenje sa tiopentolom v.s. propofolom, suxamethonium, rocuronium, N20/O2 sa opioidima posle porođaja i volatilni agensi za održavanje anestezije.
Rezultati: 15 od 317 porodilja zahtevalo je OA (4,7%) što nije statistički različito od 3% . Sve su bile zbog fetalnih razloga. Vreme odluke do anestezije bilo je 3,7 min ± 2 i sve pacijentkinje su bile anestezirane unutar 10 minuta. Vreme do incizije bilo je 5,4 min ± 2 i vreme do porođaja je bilo 8 min ± 3. Svi porođaji urađeni su unutar 18 minuta. Sve porodilje su imale brzi uvod u OA , zbog toga što je srednje vreme za postizanje suficijentnog EDA barem 15-20 min.. Fetalna anoksija može biti letalna za manje od 10 minuta. U svih 317 porodilja sa 4,7 % CS nismo imali smrtni ishod ni majke ni deteta.
Zaključak: Kada postane očigledno da EDA neće obezbediti dovoljnu analgeziju za CS, anesteziolog mora razjasniti sa akušerom prirodu asfiksije ploda i da se utvrdi hitnost CS. U našem materijalu nije bila značajna razlika sa smernicama o učestalosti konverzije EDA u OA. Strategija da se smanji učestalost može uključiti rano prepoznavanje neadekvatne EDA i pouzdanu procenu hirurške anestezije.
Ključne reči: epiduralna analgezija (EDA), opšta anestezija (OA), Cesarean section (CS), konverzija


48. Dijagnostika i terapija tumora bubrežnog parenhima na urološkom odeljenju zc valjevo u periodu 2000. – 2012. g.
Radovan Mitrović (1), N.Pakević (1), N.Djurić (1), Z.Djurić (1), M.Matović(1), V.Krstevski(2),
Lj.Vujić (2)

(1) UROLOŠKA SLUŽBAM, ZC VALJEVO
(2) SLUŽBA PATOLOGIJE, ZC VALJEVO

UVOD. Više od 85-90% svih renalnih tumora su neki od RCC tipova. Ostalih 10-15% uključuju varijetet neuobičajenih karcinoma, neklasifikovanih karcinoma i nekoliko benignih tumora bubrega ( najčešće angiolipomi ).
CILJ RADA. Iznosimo naša iskustva i rezultate u dijagnostici i terapiji tumora parenhima bubrega u trinaestogodišnjem periodu ( 2000. – 2012.g.).
MATERIJAL I METODE
. U periodu 2000.-2012.g. lečen je 91 bolesnik s tumorima parenhima bubrega ( 68 muškaraca i 23 žene ) starosne dobi od 33 – 81 godine (najmladji 33 a najstariji 81 godina ). Dijagnostikovani su na osnovu anamneze, ultrazvučnog pregleda, IVP, CT ili MR pregledom abdomena. Nakon dijagnostike podvrgnuti su operativnom lečenju: radikalna nefrektomija, pannefrektomija, konzervirajuća operacija ( parcijalna nefrektomija ) .
REZULTATI. Najveći broj bolesnika-31 (34,1%) bio je starosne dobi 61-70.g., zatim 27 (29,7%) u dobi 51-60g., 20 (21,9%) u dobi 71-80g., 5 (5,5%) u dobi 41-50g.
2 (2,2%) u dobi 31-40g. a samo 1 (1,1%) je bio stariji od 80.g.
Kod 79 (86,8%) bolesnika radilo se o karcinomu svetlih ćelija ( Ca lucidocellulare renis ), kod 5 (5,5%) bolesnika o karcinomu eozinofilnih ćelija kao i hromofobnih ćelija-5 (5,5%) bolesnika dok je 1 (1,1%) bolesnik imao onkocitom a jedna (1,1%) bolesnica angiomiolipom. 38 (41,8%) bolesnika imalo je gradus I, 39 (42,8%) bolesnika gradus II, 6 (6,6%) gradus III dok kod 8 (8,8%) gradus nije odredjen.
Stadijum bolesti pT1aN0Mx imalo je 11 (12,1%) bolesnika; pT1bN0Mx – 14 (15,3%) pT1bN1Mx – 2 (2,2%) ; pT2aN0Mx – 5 (5,5%) ; pT2bN0Mx – 2 ( 2,2%) ; pT2aN2Mx – 1 (1,1%) ;
pT2NxMx – 4 (4,4%) ; pT3aN0Mx . 23 (25,3%) ; pT3aNxMx – 9 (9,9%) ; pT3bN0Mx – 6 (6,6%); pT3aN2Mx – 5 (5,5%) ; pT3bN2Mx – 1 (1,1%) dok 8 (8,8%) bolesnika nije imalo odredjen staging.
Skoro podjednako su zahvaćeni levi (47 ili 51,6% ) i desni bubreg ( 44 ili 48,3% ). Muškarci su 2,8 puta češće obolevali ( 68 : 23 ). 50 (54,9%) bolesnika je imalo tumor veličine 5-10 cm, 15 (16,5%) tumor veći od 10 cm, 20 (21,9%) tumor manji od 5 cm a kod (6,6%) nije odredjena veličina tumora. Petogodišnje preživljavanje za sada ima 64 (70,3%) bolesnika .
ZAKLJUČAK. Na karcinome bubrega otpada 2-3% ukupnog broja svih kancera ali u urološkoj onkologiji zajedno sa tumorima mokraćne bešike i prostate zauzimaju centralno mesto. 1,5 puta su češći u muškaraca nego u žena. U našem radu karcinom bubrega je 2,8 puta češći u muškaraca što zahteva dodatno istraživanje da li su muškarci kod nas više izloženi faktorima rizika za karcinom bubrega kao što su pušenje, gojaznost, upotreba antihipertenzivnih lekova.
Iako se danas tumori bubrega u više od 50% slučajeva otkrivaju akcidentalno zahvaljujući ultrazvuku ili CT pregledu abdomena u našem radu više od 3 / 4 (75,8%) bolesnika imalo je tumor veći od 5 cm u trenutku dijagnoze što ukazuje na potrebu da svaka osoba bar jednom godišnje uradi UZ pregled abdomena jer je tako moguće najlakše otkriti tumore bubrega manje od 4-5cm i omogućiti veći procenat izlečenja.
KLJUČNE REČI. Karcinom bubrega, dijagnostika, lečenje


49. Dijagnostika metaboličkog sindroma u ordinaciji primarne zdravstvene zaštite
Biljana Vukašinović
DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVAC

Uvod Metabolički sindrom predstavlja skup kardiovaskularnih rizika kod osoba sa insulinskom rezistencijom ili kod gojaznih i odnosi se na osobe sa povećanim rizikom za nastanak dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. Definisanje metaboličkog sindroma zasniva se na prisustvu abdominalne gojaznosti i bar 2 od preostala 4 kriterijuma: povišeni nivo triglicerida preko 1,7 mmol/l, snižen nivo HDL holesterola <1,03 mmol/l za muškarce i <1,29 mmol/l za žene, povišen krvni pritisak – sistolni >130 mmHg a dijastolni >85 mmHg, i povišeni nivo glukoze u krvi >5,6 mmol/l. Najvažniji faktori nastanka metaboličkog sindroma su: povećana telesna težina, nasleđe, endrokrini poremećaji (policistični ovarijumi), godine života, sedanterni način života, slaba fizička aktivnost i ekscesivno unošenje kalorija. Veliki broj markera sistemske inflamacije su povećani u metaboličkom sindromu – C reaktivni protein, fibrinogen, interleukin 6, tumor nekrotizirajući faktor, mokraćna kiselina itd.
Cilj rada Da se prikažu rezultati sopstvenog istraživanja kako bi se odredila zastupljenost metaboličkog sindroma u kliničkoj praksi i odredili pravci preventivnog delovanja.
Materijal i metode rada Analizom je obuhvaćeno 300 pacijenata kojima su određeni sledeći parametri: krvni pritisak, indeks telesne mase, obim struka, ukupni holesterol, HDL holesterol, trigliceridi i glikemija. Dijagnostika metaboličkog sindroma je postavljena na osnovu navedenih IDF kriterijuma. Od ukupno pregledanih pacijenata, njih 120 je ispunjavalo kriterijume za metabolički sindrom, što čini 39% pregledanih. Radilo se o šarolikoj patologiji, ali svima je zajedničko da je BMI iznad 25 kg/m ² i da su svi pacijenti na terapiji hipertenzije, dislipidemije ili dijabetesa. Takođe postoji veliki broj pacijenata koji su
doživeli infarkt miokarda, cerebrovaskularni insult, kojima je implantiran pejsmejker ili plasiran stent. Upadljivo je da postoji velika razlika muškog (22%) i ženskog (78%) pola.
Zaključak Metabolički sindrom ima visoku incidenciju kod osoba preko 50 godina života. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca. Najčešći faktor rizika u metaboličkom sindromu je hipertenzija. Ako postoji neuspeh u primeni primarnih terapijskih mera, primenjuju se sekundarne mere terapije, čiji je cilj da upotrebom lekova regulišemo nivo lipida, vrednosti glikemije i krvnog pritiska..
Ključne reči Insulinska rezistencija, IDF kriterijumi, BMI
 

     
 
 
     
             
             
      [ XXII TMD ] [ Radovi ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]  
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend