| |
|
|
Gastroezofagealna
refluksna bolest (GERB) - više lica jedne bolesti Radovan
Zec
SLUŽBA ZA INTERNU MEDICINU, GASTROENTEROLOGIJA, OPŠTA BOLNICA SREMSKA
MITROVICA, SRBIJA
Uvod: gastroezofagealna refluksna bolest jednjaka (GERB, engl. GERD), je
patološko stanje ili oboljenje pruzrokovano vraćanjem želudačnog i
duodenalnog sadržaja kroz nekompetentni gastroezofagealni spoj u
jednjak. Gorušica i regurgitacija su najčešći i najkarakterističniji
tipični simptomi GERB-a. Medjutim postoji i čitav niz atipičnih simptoma
GERB-a na koje moramo misliti jer u prvom momentu ne izgledaju da su
posledica refluksa.
Cilj rada je da se istakne značaj atipičnih (ekstraezofagealnih)
simptoma GERB-a i utvrdjivanje korelacije izmedju atipičnih simptoma u
pacijenata sa refluksnom bolesti jednjaka i njihovog endoskopskog
nalaza.
Materijal i metodi rada: Ispitanici su izabrani po metodi slučajnog
uzorka a po redosledu javljanja na endoskopski pregled. Osnovni
kriterijum je bio da imaju kardinalne simptome GERB-a: gorušicu i
regurgitaciju. Svi pacijenti su podvrgnuti endoskopskom pregledu
aparatom „FUJINON“ EG 250 WR5, koja u sebe uključuje endo-video verziju.
Endoskopska klasifikacija zatečenih promena u jednjaku je vršena na
osnovu Los Angeles endoskopske klasifikacije GERB-a. U toku endoskopskog
pregleda je uzimano najmanje po dve biopsije za utvrdjivanje
Helicobacter pylori statusa ( dve biopsije iz antruma i po dve sa
korpusa želuca). Analiziran je uzorak od 88 ispitanika podeljen u 3
subuzorka prema stepenu refluksne bolesti. U statističkoj obradi su se
koristili multivarijantni postupci, MANOVA i diskriminativna analiza. Od
univarijantnih postupaka primenjivao se Roy-ev test.
Rezultati rada: Utvrdjeno je da ima statistički značajne povezanosti
izmedju težine stepena refluksne bolesti i simptoma: regurgitacija, suv
kašalj, globus sindroma, nekardiogeni bol u grudima. Pogoršavanjem
simptoma refluksne bolesti a što podrazumeva prisustvo atipičnih
simptoma nije utvrdjeno i pogoršanje stepena oštećenja sluznice EG
prelaza ( odnosno nema povezanosti u težini simptoma i proširenosti
oštećenja jednjačne sluznice). Kod pacijenata sa atipičnim simptomima,
endoskopski se našao nizak stepen oštećenja sluznice.Gorušica kao
kardinalni simptom refluksne bolesti je ispoljena kod najvećeg broja
ispitanika ali nije uočena povezanost izmedju stepena težine refluksne
bolesti i učestalosti simptoma goručice.
Zaključci: pacijenti sa atipičnim simptomima GERB-a ne moraju imati ili
se ne moraju žaliti na gorušicu. Pacijenti se medjusobno najviše
razlikuju po ORL atipičnim manifestacijama refluksne bolesti što znači
da je ova simptomatologija i najkarakterističnija za atipične
manifestacije GERB-a. Strpljivo i iscrpno uzeta anamneza je ključna u
prvom koraku dijagnostike pacijenata sa atipičnim manifestacijama
GERB-a. U cilju kompletiranja dijagnostike i adekvatnog lečenja, kod
pacijenata sa atipičnim manifestacijama GERB-a je potrebno uraditi i pH
metriju i manometriju jednjaka.
Diferencijalna dijagnoza
bola u epigastrijumu-gastroenterološka oboljenja ili srčani
infarkt-kontraverze
Prof dr Višeslav Hadži-Tanović
KLINIKA ZA SRCE „DR HADŽI-TANOVIĆ“, BEOGRAD
Cilj: diferencijalna dijagnoza bola u stomaku koji izazivaju
gastroenterološka oboljenja od bola izazvanog dijafragmalnim infarktom
srca ili bola zbog rupture aneurizme abdominalne aorte.
Metoda i rezultati: bol u stomaku kao i propratna simptomatologija
muka,povraćanje, malaksalost, bledilo dr. često se vezuje za ulkusnu
bolest želudca ili duodenuma, bolest žučne kese ili jednjaka,medjutim
zlatno je pravilo da tada treba posumnjati i na dijafragmalni infarkt
srca ili disekciju abdominalne aorte.Da bi se isključio infarkt srca
treba obavezno uraditi EKG,srčane markere CK- MB,Troponin test i
ekokardiogram. Pa čak ako u startu dobijemo negativan rezultat za
koronarnu bolest,tokom dugog lečenja gastroenteroloških oboljenja,ne
treba isključiti pojavu srčanog infarkta,maskiranog simptomatologijom
gastroenterološkog oboljenja i zato treba povremeno uraditi EKG i
ehokardiogram.Klasična EKG slika akutnog infarkta miokarda
dijafragmalnog zida je horizontalna elevacija ST segmenta preko 2 mm u
D2,D3,aVF i normalno pozitivna aktivnost srčanih markera.Ali ako je EKG
normalan,da bi isključili koronarnu bolest treba uraditi test
opterećenja i koronarografiju.
Za dijagnozu aneurizme abdominalne aorte može se posumnjati kada
dobijemo anamnestički podataka od pacijenta da oseća pulzacije i bolove
u stomaku i normalno kada sami palpiramo stomak i pod prstima osetimo
pulzacije abdominalne aorte.Suverena dijagnostička metoda je ulgtrazvuk
stomaka,pomoću koga se lako lako može dijagnostikovati aneurizma
abdominalne aorte,disekcija i ruptura.
S druge strane bol u grudima nije uvek samo angina pektoris ili srčani
infarkt,već to može da bude i ulkusna bolest,bolest žučne kese i
jednjaka ili aneurizma abdominalne aorte,jer se bol iz abdomena može da
projektuje u predeo grudne kosti.Diferencijalno dijagnostički treba
sistematski isključiti sve potencijalne uzročnike bola u datoj
regiji,posebno u predelu grudne kosti,jer se tu bol i najčešće
javlja,sobzirom da su kardiovaskularne bolesti u vrhu svih bolesti,kako
po morbiditetu,tako i po mortalitetu.
Prikazujemo slučajeve iz naše privatne lekarske prakse,pacijenti koji su
lečeni kod gastroenterologa, a imali su i bol u stomaku,koji je maskirao
sliku dijafragmalnog srčanog infarkta.Prikazujemo i jedinstveni slučaj
rupture aneurizme abdominalne aorte,koji se desio tokom pregleda, kada
je pacijentu iznenada pozlilo,a stomak je poćeo da „raste na naše
oči“.Pacijent upada u kardiogeni šok sa srčanim zastojem,uspešno ga
reanimiramo, transportujemo ga u KC Srbije na kardiovaskularnu
hirurgiju,gde je uspešno operisan.Sve ovo su edukativni slučajevi za
dobru kliničku praksu.
Ključne reči: bol u stomaku,gastroenterološka oboljenja,srčani
infarkt,aneurizma abdominalne aorte, dijagnostika.
Infekcija
bakterijom helicobacter pylori – od inflamacije do neoplazme
Joksimović Zoran
INTERNISTIČKA ORDINACIJA “JOKSIMOVIĆ” BOR
Bakteriju Campylobacter pylori koja je kasnije dobila ima
Helicobacter pylori su 1979. godine identifikovali a 1982.
kultivisali Barry Marshall i Robin Warren u Australiji. Naučnici su
za "otkriće bakterije H. pylori i njene uloge u nastanku gastritisa
i peptičkog ulkusa” 2005 godine dobili Nobelovu nagradu za medicinu
i fiziologiju. Infekcija bakterijom Helicobacter pylori je
najrasprostranjenija infekcija na svetu.Približno jedna polovina
svetske populacije je inficirana ovom bakterijom. Do infekcije
dolazi u detinjstvu, pre osme godine života. Infekcija bez usmerene
terapije ostaje hronična kroz ceo život. Zbog ove infekcije 20%
stanovništva oboli od peptičkog ulkus želuca ili dvanestopalačnog
creva. Kao posledica infekcije može se u 1-2% inficiranih razviti
MALT limfom ili karcinom želuca. Kakav će biti ishod infekcije
zavisi od virulentnosti soja H.pylori, od imunskog odgovora
inficirane osobe i od nekih faktora kao što su pušenje, unos soli,
unos nitrata, sastav crevne mikrobiote. Preporuke za lečenje
H.pylori infekcije u Srbiji su donesene 1997 godine. Od tada se ova
infekcija leči sitematski a eradikacija infekcije je prekinula
hronični tok ulkusne bolesti želuca i duodenuma i bitno smanjila
potrebu hirurškog lečenja ovih bolesnika. Danas znamo i to da je
infekciju H.pylori potrebno tražiti i iskoreniti kod svih bolesnika
koji koriste antiagregacionu terapiju i nesterodna antiinflamatorna
sredstva. IARC – (International Agency for Research on Cancer )
Internacionalna agencija za zstraživanje raka je još 1994 prepoznala
H pylori kao kancerogen prvog reda. H.pylori je jedina bakterija
koja je identifikovana kao uzročnik raka. Od svih karcinoma u svetu
koji nastaju kao posledica infekcije H. pylori je odgovoran za
nastanak njih 50,3% . Na drugom mestu je infekcija papilloma
virusima 26,6% na trećem mestu hepatitis B i C sa 18,1% učešća u
nastanku svih karcinoma usled infekcije. Sve inficirane osobe imaju
histološku sliku aktivnog hroničnog gastritisa a kod forme
predominantno atrofičnog gastrisa korpusa želuca koji ima najveći
maligni potencijal u 40% slučajeva se razvije intestinalna
metaplazija koja predstavlja prekancerozu. Hronični gastritis je
posle eradikacije H. pylori infekcije reverzibilan dok je
intestinalna mezaplazija ireverzibilna promena. Dokazano je da se
pravovremenim lečenjem infekcije H pylori može sprečiti nastanak
raka želuca. Ali, ako je intestinalna metaplazija već prisutna rak
želuca se može razviti i posle iskorenjivanja infekcije. Mada, se ta
mogućnost može umanjiti ukoliko infekciju izlečimo. Za lečenje
koristimo kombinaciju inhibitora protonske pumpe i više vrsta
antibiotika. Pacijente sa intestinalnom metaplazijom možemo
identifikovati i pomoću „serološke biopsije“ - određivanjem
pepsinogena I i II i izračunavanjem odnosa između njih može se
intestinalna metaplazija utvrditi pregledom krvi. Prema zadnjem
izveštaji IARC od 2014 godine je zapisano da postoje dokazi da je
moguće pravovremenim nacionalnim skriningom na infekciju H. pylori i
lečenjem većine asimptomatskih nosilaca infekcije pre pojave
prekanceroznih promena sprečiti pojavu raka želuca. Takav pristup je
i sa stanovišta analize „troškovi-korist” za državu isplativ.
Smisleno bi bilo da se takvo testiranje počne kod osoba starosti
između 20 i 30 godina, odnosno bar 15-20 godina pre pojave raka
želuca u populaciji. Oni koji su tada inficirani još nemaju
prekancerozne promene na sluznici želuca. Sa današnjim šemama
lečenja Helicobacter infekcije moguće je postiči eradikaciju kod 90%
inficiranih u prvom pokušaju. Kumulativna mogućnost izlečenja posle
tri pokušaja lečenja je 98%. Smrtnost od raka želuca je moguće
smanjiti i kod onih, nešto starijih osoba, koje već imaju
prekancerozne promene ako izlečimo infekciju. U razvijenim zemljama
Evrope već postoje takvi programi a verujem da će se to uskoroi
desiti i kod nas - da se što pre počne sa nacionalnim programom za
testiranje na infekciju Helicobacter pylori i lečenjem inficiranih.
Sa icidencijom 25/100000 stanovnika Srbija spade u zemlje sa
najvišom incidencom karcinoma želuca u Evropi.Da li je došao je čas
da se taj broj značajno smanji? Hronične inflamatorne bolesti
creva
Joksimović Zoran
INTERNISTIČKA ORDINACIJA “JOKSIMOVIĆ” BOR
Hronične inflamatorne bolesti creva (HIBC) su idiopatske, inflamatorne,
hroničnebolesti gastrointestinalnog trakta nepredvidivog toka. U osnovi
HIBC je nekontrolisano zapaljenje u gastrointestinalnom traktu koje može
dovesti do otkazivanja organa a koje je posledica pojačanog imunskog
odgovora organizma na intraluminalne antigense u genetski prediponiranih
pojedinaca.Etiopatogeneza HIBC je nejasna uprkos brojnim istraživanjima,
jer se radi o složenoj i multifaktorijalnoj prirodi bolesti, na koju
utiče splet imunskih događanja, genetski polimorfizam i faktori životne
sredine. U HIBC ubrajamao Crohnovu bolest (CB), ulcerozni kolitis (UK)
(ove dve bolesti spadaju u najteže hronične bolesti savremenog doba) i
mikroskopski kolitis (MK) koji je najblaža forma HIBC.
Premaepidemiološkim podacima incidencija ovih bolesti raste, a u
patogenezibolesti prepoznati su genski faktori i faktori okoline. Prvi
identifikovani gen odgovoran za nastanak CB je NOD2/CARD15.Sve je više
istraživanja koja su usmerena na crevnu mikrobiotu, koja, svakako ima
važnu ulogu u nastanku i toku HIBC. Još uvek nije jasno zašto se kod
HIBC crevna mikrobiota iz simbiotske promeni u patogenu.
CB je hronična, doživotna, bolest koja ima različit klinički tok kod
različitih pacijenata. Može zahvatiti bilo koji deo gastrointestinalnog
trakta od usta do anusa zahvatajući segmente creva.Često počinje u
završnom delu ileuma. Između polja inflamacije mogu biti polja
neizmenjene sluznice (tzv lezije na preskok). Glavna karakteristika
Crohnove bolesti je transmuralna inflamacija.Bolest uglavnom napreduje
sa egzacerbacijama i dovodi do komplikacija - stenoze/ strikture,
fistule i apscesi. Kod UK je upala ograničena samo na sluznicu kolona, a
promene se nalaze u kontinuitetu od rektuma prema proksimalnijim
delovima creva.UK je hroničnabolest najčešće protiče u naletima , a
remisije mogu biti duge i po nekoliko godina. Na HIBC posumnjamo na
osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Za dijagnozu bolesti su značajne
endoskopske, rentgenske i histološke potvrde.Laboratorijske analize su
korisne u proceni aktivnosti inflamacije i uspešnosti terapije.
Ekstraintestinalnemanifestacije koje mogu biti prisutne skoro na svim
organima i sistemima,srećemo u 35 % bolesnika sa CB i UK. HIBC se leče
medikamentno i hirurški.Princip lečenja HIBC do cilja podrazumeva
zaceljivanje sluznice do duboke odnosno histološke remisijei zahteva
optimizaciju lečenja od početka, čitavim tokom bolesti.Lekovi koje
koristimou lečenju ovih bolesnika su aminosalicilati,kortikosteroidi,
imunomodulatori, antibiotici i u novije vremebiološki lekovi.To su u
prvom redu antagonistiTNF-a a najkorišćeniji su infliksimab i
adalimumab. Kolorektalni karcinom
Joksimović Zoran
INTERNISTIČKA ORDINACIJA “JOKSIMOVIĆ” BOR
Rak kolorektuma je u našoj zemlji drugi vodeći uzrok obolevanja u
ženskoj (iza raka dojke) i muškoj populaciji (iza raka pluća). Pojavnost
bolesti raste sa starošću i u pravilu se udvostručuje u svakoj deceniji
nakon 40. godine života. Kod oba pola, stope incidencije za rak
kolorektuma rastu sa godinama starosti i najviše su kod muškaraca od
70–74 g. i kod žena sa 75 i više godina. Muškarci u odnosu na žene češće
obolevaju od raka kolorektuma i to za 1,1-1,6 puta.U razvijenim zemljama
sveta stopa incidencije (na 100.000) za rak kolorektuma (30,1) je za oko
tri puta veća u odnosu na nerazvijene zemlje (10,7).Sa standardizovanim
stopama incidencije (27,0 na 100.000) i mortaliteta (16,6 na 100.000) od
malignih tumora debelog creva, Srbija se već duži niz godina nalazi u
grupi zemalja Evrope sa srednje visokim stopama obolevanja i visokim
stopama smrtnosti od navedenih lokalizacija raka. Faktori rizika za
nastajanje raka kolorektuma mogu biti nepromenjivi (uzrast i lična
anamneza za polipozu, rak kolorektuma i inflamatorna oboljenja, nasledni
faktori) i podložni prevenciji (ishrana, prekomerna telesna težina,
dijabetes, fizička neaktivnost, alkohol, pušenje). Simptomi i znaci
kolorektalnog karcinoma, uglavnom zavise od lokacije i da li se karcinom
proširio i na druge delove tela. Neki od tipičnih znakova upozorenja
uključuju: mučninu ili povraćanje, gubitak apetita, anemiju, krv u
stolici, dugotrajan zatvor, smanjenje debljine stolice, i gubitak
telesne težine. Dijagnostika obuhvata detaljnu i dobro uzetu anamnezu,
digitorektalni pregled, testove za pregled stolice,
rektosigmoidoskopiju, kolonoskopiju , irigografiju, CT kolonografiju i
druge CT i MR testove kao i laboratorijska ispitivanja. Lečenje je
najčešće multidisciplinarno. Uključene su hirurška terapija,
radioterapija i hemioterapija. Često se primenjuju dva ili tri
oblikalečenja. Primarna prevencija podrazumeva mere i postupke koji se
sprovode pre pojave raka sa ciljem da ne dođe do njegovog nastanka.
Eliminisanjem ili smanjivanjem stepena izloženosti čoveka faktorima
rizika (neadekvatna ishrana, prekomerna telesna težina i gojaznost,
sedentarni način života, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i
dr.) za rak kolorektuma doprineće smanjivanju incidencije ovog
malignoma. U oktobru, 2015, 22 naučnika iz deset zemalja sastalo se je u
Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) u Lionu, u Francuskoj,
da se proceni kancerogenosti potrošnje crvenog mesa i prerađevina.
Radnagrupaklasifikujepotrošnjuprerađenogmesakao "kancerogenuzaljude"
(grupa 1) naosnovudovoljnodokazau odnosu na rakdebelogcreva. Osim toga,
pronađena je pozitivna povezanost sa potrošnjom prerađenog mesa i raka
želuca.Radna grupa svrstava potrošnju crvenog mesa kao "verovatno
kancerogenu za ljude" (grupa 2A). Potrošnja crvenog mesa je takođe
pozitivno povezana sa rakom pankreasa i prostate.Korisna hrana su
žitarice, povrće (naročito krstašice) i voće jer sadrže vitamine,
minerale, vlakna i antioksidanse koji značajno smanjuju rizik od raka
kolorektuma. Rizik od raka kolorektuma se smanjuje konzumiranjem
dijetetskih vlakana i redukcija rizika raste sa sve većim njihovim
unošenjem. Protektivna ulogu, dijetetskih vlakana ogleda se u vezivanju
vode, žučnih kiselina i drugih toksičnih materija, kao i u njihovom
izbacivanju, čime se smanjuje koncentracija potencijalnih kancerogenih
materija koje dovode do mutacija i nastanka raka debelog creva.Vlakna
posebno nerastvorljiva povećavaju zapreminu stolice i ubrzavaju
peristaltiku creva, što doprinosi bržem prolazu sadržaja digestivnog
trakta, a to skraćuje dužinu kontakta potencijalnih kancerogenih
materija sa sluznicom creva. Sekundarna prevencija podrazumeva
organizovani skrining tj.organizovano, masovno pozivanje ciljne, na
izgled zdrave populacije na testiranje stolice na okultno krvarenje. Kod
osoba sa pozitivnim nalazom radi se kolonoskopija.Skrining omogućava ne
samo otkrivanje raka debelog creva u ranoj fazi već i otkrivanje
prekanceroznih lezija (polipa) čijim se uklanjanjem sprečava nastanak
malignih promena iomogućava potpuno izlečenje u više od 76%-90%
obolelih. Uzemljama, u kojima se skrining program uspešno primenjuju već
nekoliko decenija, zabeležen je padsmrtnost I od raka debelog creva.
E-mail: joksaz@ptt.rs
Kardio-gastroenterologija - kardiovaskularni lekova
i prevencija kolorektalnog carcinoma
Dušan Bastać
INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR
Uzimanje Aspirina je dobro ustanovljeno kod bolesnika sa
poznatom kardiovaskularnom bolešću- sekundarnoj
prevenciji kardiovaskularnih (KV) dogadjaja već
dugo(osim u slučaju kontraindikacija) dok je upotreba
aspirina u primarnoj prevenciji predmet debate i postoje
konfliktne informacije u velikim internacionalnim
vodičima. Postoje dokazi u prilog I protiv
aspirina(rizik od krvarenja) u primarnoj prevenciji
kardiovaskularnih bolesti, uključujući skorašnje podatke
u vezi prevencije malignih bolesti. U velikoj metanalizi
iz 2013 (Sutcliffe P et al) benefit aspirina u primarnoj
prevenciji na ukupni mortalitet je redukcija za 6%
(RR=0,94), 10% redukcije velikih KV dogadjaja i od 7-24%
redukcije kancer –specifičnog mortaliteta, a posebno
incidence kolorektalnog carcinoma. Apsolutni efekat je
spasavanje 33 do 46 smrti , 60 do 84 velika
kardiovaskularna dogadjaja I 34 smrti od kolorektalnog
carcinoma na 100 hiljada pacijent-godina. Opservacione
kohortne studije su pokazale 22% do 28% redukcije
kolorektalnog karcinoma i adenoma sa redovnom upotrebom
aspirina duže od 6 godina. U Novoj meta-analizi 7
studija iz 2015 godine, kada je aspirin uveden posle
dijagnoze kolorektalnog kancera(postijagnostički), on je
pokazao ukupni benefit na preživljavanje predstavljen
kao HR=0,84- redukciju mortaliteta za 16%. U dve velike
Američke studije, praćeno je 88 hiljada žena i 47
hiljada muškaraca, 16 odnosno 20 godina. Dugotrajna
(najmanje 5 godina) redovna upotreba aspirina je
udružena sa skromnim ali signifikantnim sniženjem rizika
od svih malignih bolesti (RR=0,97) a posebno digestivnog
trakta(RR=0,85) i specijalno kolorektalnog carcinoma za
19%(RR=0,81). Kod osoba preko 50 godina starosti,
redovna upotreba aspirina može da prevenira 33
kolorektalna karcinoma na 100000 bolesnik-godina.
Antikancerogeni mehanizam dejstva aspirina i ostalih
nesteroidnih antireumatika, osim antiinflamatornog
efeketa preko COX inhibicije jeste i indukcija apoptoze
i supresija beta-katenin zavisne transkripcije i dr.
Slične efekte imaju I inhibitori ciklooksigenaze 2.
Antineoplastički i imunomodulatorni efekat statina,
putem blokiranja produkcije izoprenoida jeste i
antiinflamatorno dejstvo. Veliki broj studija sugerišu
da statini snižavaju incidence kolorektalnog I drugih
karcinoma: hepatocelularnog, pankreasa, jednjaka,
želudca, pluća, ovarijuma, prostate i dojke. Objavljena
je nova studija koja proučava odnos izmedju korišćenja
statina pre dijagnoze kancera i kancerom uzrokovanog
mortaliteta u celoj populacije Danske od 1995 do 2009
godine kod odraslih starijih od 40 godina. U poredjenju
sa osobama koje ne uzimaju statine, pacijenti na
statinima pre dijagnoze raka imali su 15% manju
verovatnoću da umru od kancera ili drugog uzroka. Meta
analizom iz 2015 godine, na oko 990000 učesnika je
utvrdjeno da predijagnostičko uzimanje statina smanjuje
ukupni mortalitet za 21% (HR=0,79) a kancer-specifični
mortalitet za 31%(HR=0,69), gde su grupe sa najboljim
benefitom kolorektalni karcinom, karcinom prostate i
karcinom dojke. Prognostički značaj predijagnostičkog
korišćenja statina je u redukciji ukupne smrtnosti za
27% i kancer specifičnog mortaliteta za 20%, dok
post-dijagnostička upotreba statina smanjuje samo
kancer-specifični mortalitet ali ne i opšti mortalitet.
Nova studija autora iz Bostona iz 2016 godine na 11000
bolesnika sa inflamatornim bolestima creva, koji su
praćeni 12 godina, pokazala je signifikantno smanjenje
nastanka kolorektalnog karcinoma za 35% (OD=0,35) u
grupi a statinima i to nalaže razmtranje statina kao
hemopreventivnog agensa. Dalja istraživanja su neophodna
da utvrde pravi značaj statina u prevenciji kancera I
možda ulogu u adjuvantnoj hemoterapiji kancera.
Randomizovana kontrolisana studija Kalcijum u prevenciji
polipa je našla smanjenje apsolutnog rizika za
adenomatozne polipe za 7% za 4 godine i 12% pet godina
po prekidu tereapije. Ima podataka da kurkumin,
betablokatori, metformin I dr. utiču povoljno na
preživljavanje kod kolorektalnog carcinoma.
E-mail:
dusanbastac@gmail.com
|
|
|
|
