Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2016     Volumen 41     Supplement 1
     
      [ Radovi ] [ Indeks autora ] >>> ]  
             
   

XXXV Timočki medicinski dani
Zaječar, 12. maj 2016.

Gastroenterohepatologija – gde smo sada?
Domaći kurs prve kategorije
 

     
 
 
     
 

Spisak predavača po pozivu

 
  1. Prof. Dr Aleksandar Nagorni. Redovni profesor, Direktor Klinike. Medicinski fakulet Niš, Klinički centar Niš, Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju.Užanaučnao blast: Gastroenterologija.
  2. Prof Dr Djordje Ćulafić. Klinički centar srbije, Beograd, Klinika za gastroenterologiju, načelnik hepatološkog transplantacionog odeljenja. Vanredni profesor na istoj katedri. Uža naučna oblast: Interna medicina, gastroenterohepatologija.
  3. Prof. dr Dragan Tomić. Medicinski fakultet u Beogradu. Redovni profesor medicinskog fakulteta u Beogradu, Načelnik Odeljenja urgentne gastroenterologije i hepatologije. Klinički centar Srbije, Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju, Odeljenje urgentne gastroenterologije i hepatologije.
  4. Profesor Višeslav Hadži-Tanović, Spec. inter. kard. ord.“Dr Hadži-Tanović”. Uža naučna oblast: Kardiologija.
  5. Doc Dr Sc Ivan Jovanović. Klinički centar Srbije, Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju. Docent, doktor medicinskih nauka.Uža naučna oblast: Interna medicina, gastroenterohepatologija.
  6. Prim. Dr. Med. Vladimir Blanuša. Internista-gastroenterolog. „Internističkaordinacija – prim. Dr Vladimir Blanuša.
  7. Mr Sc Radovan Zec. Master interne medicine, Mr sc. Službe interne medicine u Opštoj bolnici u Srem. Mitrovici. Uža naučna oblast: internista gastroenterolog.
  8. Mr sci Predrag D. Dugalić. Asistent. Kliničko-bolnički centar Zemun. Uža naučna oblast: interna medicina – gastroenterologija.
  9. Mr Sc Zoran Joksimović. Specijalista Internista, magistra medicinskih nauka. Internistička ordinacija „JOKSIMOVIĆ“ Bor. Uža naučna oblast: Interna medicina, gastroenterologija.
  10. Prim dr sc med Dušan Bastać. lekar, primarijus, specijalista internista-kardiolog, magistar i doktor medicinskih nauka.Internistička odrinacija „Dr Bastać“ u Zaječaru. Uža naučna oblast: Kardiologija.

Gosti iz Slovenije na kursu „ Gastroenterohepatologija - gde smo sada? “

*Prof. dr. Bojan Tepeš, dr. med.internist gastroenterolog, FEBGH. SZGH Predsednik. ABAKUS MEDICO d.o.o., Diagnostični center Rogaška. Rogaška Slatina

*Prim.Dr.Milan Stefanović. DC Bled. Medical Director. Scientific Field of Expertise: Internal Medicine, Gastroenterology, Gastrointestinal Endoscopy.President of the Gastroenterological Endoscopy Section of the Slovenian Medical Society. Board member of the Slovenian National Program for Early Detection and Prevention of Colorectal Cancer. Member of the European Society for Gastrointestinal Endoscopy (ESGE). Member of the German Society for Gastrointestinal Endoscopy (DGE-BV). Member of the American Gastroenterological Association (AGA). Slovenija.
 

     
 
 
     
     

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) - više lica jedne bolesti

Radovan Zec
SLUŽBA ZA INTERNU MEDICINU, GASTROENTEROLOGIJA, OPŠTA BOLNICA SREMSKA MITROVICA, SRBIJA

Uvod: gastroezofagealna refluksna bolest jednjaka (GERB, engl. GERD), je patološko stanje ili oboljenje pruzrokovano vraćanjem želudačnog i duodenalnog sadržaja kroz nekompetentni gastroezofagealni spoj u jednjak. Gorušica i regurgitacija su najčešći i najkarakterističniji tipični simptomi GERB-a. Medjutim postoji i čitav niz atipičnih simptoma GERB-a na koje moramo misliti jer u prvom momentu ne izgledaju da su posledica refluksa.
Cilj rada je da se istakne značaj atipičnih (ekstraezofagealnih) simptoma GERB-a i utvrdjivanje korelacije izmedju atipičnih simptoma u pacijenata sa refluksnom bolesti jednjaka i njihovog endoskopskog nalaza.
Materijal i metodi rada: Ispitanici su izabrani po metodi slučajnog uzorka a po redosledu javljanja na endoskopski pregled. Osnovni kriterijum je bio da imaju kardinalne simptome GERB-a: gorušicu i regurgitaciju. Svi pacijenti su podvrgnuti endoskopskom pregledu aparatom „FUJINON“ EG 250 WR5, koja u sebe uključuje endo-video verziju. Endoskopska klasifikacija zatečenih promena u jednjaku je vršena na osnovu Los Angeles endoskopske klasifikacije GERB-a. U toku endoskopskog pregleda je uzimano najmanje po dve biopsije za utvrdjivanje Helicobacter pylori statusa ( dve biopsije iz antruma i po dve sa korpusa želuca). Analiziran je uzorak od 88 ispitanika podeljen u 3 subuzorka prema stepenu refluksne bolesti. U statističkoj obradi su se koristili multivarijantni postupci, MANOVA i diskriminativna analiza. Od univarijantnih postupaka primenjivao se Roy-ev test.
Rezultati rada: Utvrdjeno je da ima statistički značajne povezanosti izmedju težine stepena refluksne bolesti i simptoma: regurgitacija, suv kašalj, globus sindroma, nekardiogeni bol u grudima. Pogoršavanjem simptoma refluksne bolesti a što podrazumeva prisustvo atipičnih simptoma nije utvrdjeno i pogoršanje stepena oštećenja sluznice EG prelaza ( odnosno nema povezanosti u težini simptoma i proširenosti oštećenja jednjačne sluznice). Kod pacijenata sa atipičnim simptomima, endoskopski se našao nizak stepen oštećenja sluznice.Gorušica kao kardinalni simptom refluksne bolesti je ispoljena kod najvećeg broja ispitanika ali nije uočena povezanost izmedju stepena težine refluksne bolesti i učestalosti simptoma goručice.
Zaključci: pacijenti sa atipičnim simptomima GERB-a ne moraju imati ili se ne moraju žaliti na gorušicu. Pacijenti se medjusobno najviše razlikuju po ORL atipičnim manifestacijama refluksne bolesti što znači da je ova simptomatologija i najkarakterističnija za atipične manifestacije GERB-a. Strpljivo i iscrpno uzeta anamneza je ključna u prvom koraku dijagnostike pacijenata sa atipičnim manifestacijama GERB-a. U cilju kompletiranja dijagnostike i adekvatnog lečenja, kod pacijenata sa atipičnim manifestacijama GERB-a je potrebno uraditi i pH metriju i manometriju jednjaka.
 


Diferencijalna dijagnoza bola u epigastrijumu-gastroenterološka oboljenja ili srčani infarkt-kontraverze

Prof dr Višeslav Hadži-Tanović
KLINIKA ZA SRCE „DR HADŽI-TANOVIĆ“, BEOGRAD

Cilj: diferencijalna dijagnoza bola u stomaku koji izazivaju gastroenterološka oboljenja od bola izazvanog dijafragmalnim infarktom srca ili bola zbog rupture aneurizme abdominalne aorte.
Metoda i rezultati: bol u stomaku kao i propratna simptomatologija muka,povraćanje, malaksalost, bledilo dr. često se vezuje za ulkusnu bolest želudca ili duodenuma, bolest žučne kese ili jednjaka,medjutim zlatno je pravilo da tada treba posumnjati i na dijafragmalni infarkt srca ili disekciju abdominalne aorte.Da bi se isključio infarkt srca treba obavezno uraditi EKG,srčane markere CK- MB,Troponin test i ekokardiogram. Pa čak ako u startu dobijemo negativan rezultat za koronarnu bolest,tokom dugog lečenja gastroenteroloških oboljenja,ne treba isključiti pojavu srčanog infarkta,maskiranog simptomatologijom gastroenterološkog oboljenja i zato treba povremeno uraditi EKG i ehokardiogram.Klasična EKG slika akutnog infarkta miokarda dijafragmalnog zida je horizontalna elevacija ST segmenta preko 2 mm u D2,D3,aVF i normalno pozitivna aktivnost srčanih markera.Ali ako je EKG normalan,da bi isključili koronarnu bolest treba uraditi test opterećenja i koronarografiju.
Za dijagnozu aneurizme abdominalne aorte može se posumnjati kada dobijemo anamnestički podataka od pacijenta da oseća pulzacije i bolove u stomaku i normalno kada sami palpiramo stomak i pod prstima osetimo pulzacije abdominalne aorte.Suverena dijagnostička metoda je ulgtrazvuk stomaka,pomoću koga se lako lako može dijagnostikovati aneurizma abdominalne aorte,disekcija i ruptura.
S druge strane bol u grudima nije uvek samo angina pektoris ili srčani infarkt,već to može da bude i ulkusna bolest,bolest žučne kese i jednjaka ili aneurizma abdominalne aorte,jer se bol iz abdomena može da projektuje u predeo grudne kosti.Diferencijalno dijagnostički treba sistematski isključiti sve potencijalne uzročnike bola u datoj regiji,posebno u predelu grudne kosti,jer se tu bol i najčešće javlja,sobzirom da su kardiovaskularne bolesti u vrhu svih bolesti,kako po morbiditetu,tako i po mortalitetu.
Prikazujemo slučajeve iz naše privatne lekarske prakse,pacijenti koji su lečeni kod gastroenterologa, a imali su i bol u stomaku,koji je maskirao sliku dijafragmalnog srčanog infarkta.Prikazujemo i jedinstveni slučaj rupture aneurizme abdominalne aorte,koji se desio tokom pregleda, kada je pacijentu iznenada pozlilo,a stomak je poćeo da „raste na naše oči“.Pacijent upada u kardiogeni šok sa srčanim zastojem,uspešno ga reanimiramo, transportujemo ga u KC Srbije na kardiovaskularnu hirurgiju,gde je uspešno operisan.Sve ovo su edukativni slučajevi za dobru kliničku praksu.
Ključne reči: bol u stomaku,gastroenterološka oboljenja,srčani infarkt,aneurizma abdominalne aorte, dijagnostika.
 


Infekcija bakterijom helicobacter pylori – od inflamacije do neoplazme

Joksimović Zoran
INTERNISTIČKA ORDINACIJA “JOKSIMOVIĆ” BOR

Bakteriju Campylobacter pylori koja je kasnije dobila ima Helicobacter pylori su 1979. godine identifikovali a 1982. kultivisali Barry Marshall i Robin Warren u Australiji. Naučnici su za "otkriće bakterije H. pylori i njene uloge u nastanku gastritisa i peptičkog ulkusa” 2005 godine dobili Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju. Infekcija bakterijom Helicobacter pylori je najrasprostranjenija infekcija na svetu.Približno jedna polovina svetske populacije je inficirana ovom bakterijom. Do infekcije dolazi u detinjstvu, pre osme godine života. Infekcija bez usmerene terapije ostaje hronična kroz ceo život. Zbog ove infekcije 20% stanovništva oboli od peptičkog ulkus želuca ili dvanestopalačnog creva. Kao posledica infekcije može se u 1-2% inficiranih razviti MALT limfom ili karcinom želuca. Kakav će biti ishod infekcije zavisi od virulentnosti soja H.pylori, od imunskog odgovora inficirane osobe i od nekih faktora kao što su pušenje, unos soli, unos nitrata, sastav crevne mikrobiote. Preporuke za lečenje H.pylori infekcije u Srbiji su donesene 1997 godine. Od tada se ova infekcija leči sitematski a eradikacija infekcije je prekinula hronični tok ulkusne bolesti želuca i duodenuma i bitno smanjila potrebu hirurškog lečenja ovih bolesnika. Danas znamo i to da je infekciju H.pylori potrebno tražiti i iskoreniti kod svih bolesnika koji koriste antiagregacionu terapiju i nesterodna antiinflamatorna sredstva. IARC – (International Agency for Research on Cancer ) Internacionalna agencija za zstraživanje raka je još 1994 prepoznala H pylori kao kancerogen prvog reda. H.pylori je jedina bakterija koja je identifikovana kao uzročnik raka. Od svih karcinoma u svetu koji nastaju kao posledica infekcije H. pylori je odgovoran za nastanak njih 50,3% . Na drugom mestu je infekcija papilloma virusima 26,6% na trećem mestu hepatitis B i C sa 18,1% učešća u nastanku svih karcinoma usled infekcije. Sve inficirane osobe imaju histološku sliku aktivnog hroničnog gastritisa a kod forme predominantno atrofičnog gastrisa korpusa želuca koji ima najveći maligni potencijal u 40% slučajeva se razvije intestinalna metaplazija koja predstavlja prekancerozu. Hronični gastritis je posle eradikacije H. pylori infekcije reverzibilan dok je intestinalna mezaplazija ireverzibilna promena. Dokazano je da se pravovremenim lečenjem infekcije H pylori može sprečiti nastanak raka želuca. Ali, ako je intestinalna metaplazija već prisutna rak želuca se može razviti i posle iskorenjivanja infekcije. Mada, se ta mogućnost može umanjiti ukoliko infekciju izlečimo. Za lečenje koristimo kombinaciju inhibitora protonske pumpe i više vrsta antibiotika. Pacijente sa intestinalnom metaplazijom možemo identifikovati i pomoću „serološke biopsije“ - određivanjem pepsinogena I i II i izračunavanjem odnosa između njih može se intestinalna metaplazija utvrditi pregledom krvi. Prema zadnjem izveštaji IARC od 2014 godine je zapisano da postoje dokazi da je moguće pravovremenim nacionalnim skriningom na infekciju H. pylori i lečenjem većine asimptomatskih nosilaca infekcije pre pojave prekanceroznih promena sprečiti pojavu raka želuca. Takav pristup je i sa stanovišta analize „troškovi-korist” za državu isplativ. Smisleno bi bilo da se takvo testiranje počne kod osoba starosti između 20 i 30 godina, odnosno bar 15-20 godina pre pojave raka želuca u populaciji. Oni koji su tada inficirani još nemaju prekancerozne promene na sluznici želuca. Sa današnjim šemama lečenja Helicobacter infekcije moguće je postiči eradikaciju kod 90% inficiranih u prvom pokušaju. Kumulativna mogućnost izlečenja posle tri pokušaja lečenja je 98%. Smrtnost od raka želuca je moguće smanjiti i kod onih, nešto starijih osoba, koje već imaju prekancerozne promene ako izlečimo infekciju. U razvijenim zemljama Evrope već postoje takvi programi a verujem da će se to uskoroi desiti i kod nas - da se što pre počne sa nacionalnim programom za testiranje na infekciju Helicobacter pylori i lečenjem inficiranih. Sa icidencijom 25/100000 stanovnika Srbija spade u zemlje sa najvišom incidencom karcinoma želuca u Evropi.Da li je došao je čas da se taj broj značajno smanji?

Hronične inflamatorne bolesti creva

Joksimović Zoran
INTERNISTIČKA ORDINACIJA “JOKSIMOVIĆ” BOR

Hronične inflamatorne bolesti creva (HIBC) su idiopatske, inflamatorne, hroničnebolesti gastrointestinalnog trakta nepredvidivog toka. U osnovi HIBC je nekontrolisano zapaljenje u gastrointestinalnom traktu koje može dovesti do otkazivanja organa a koje je posledica pojačanog imunskog odgovora organizma na intraluminalne antigense u genetski prediponiranih pojedinaca.Etiopatogeneza HIBC je nejasna uprkos brojnim istraživanjima, jer se radi o složenoj i multifaktorijalnoj prirodi bolesti, na koju utiče splet imunskih događanja, genetski polimorfizam i faktori životne sredine. U HIBC ubrajamao Crohnovu bolest (CB), ulcerozni kolitis (UK) (ove dve bolesti spadaju u najteže hronične bolesti savremenog doba) i mikroskopski kolitis (MK) koji je najblaža forma HIBC. Premaepidemiološkim podacima incidencija ovih bolesti raste, a u patogenezibolesti prepoznati su genski faktori i faktori okoline. Prvi identifikovani gen odgovoran za nastanak CB je NOD2/CARD15.Sve je više istraživanja koja su usmerena na crevnu mikrobiotu, koja, svakako ima važnu ulogu u nastanku i toku HIBC. Još uvek nije jasno zašto se kod HIBC crevna mikrobiota iz simbiotske promeni u patogenu.
CB je hronična, doživotna, bolest koja ima različit klinički tok kod različitih pacijenata. Može zahvatiti bilo koji deo gastrointestinalnog trakta od usta do anusa zahvatajući segmente creva.Često počinje u završnom delu ileuma. Između polja inflamacije mogu biti polja neizmenjene sluznice (tzv lezije na preskok). Glavna karakteristika Crohnove bolesti je transmuralna inflamacija.Bolest uglavnom napreduje sa egzacerbacijama i dovodi do komplikacija - stenoze/ strikture, fistule i apscesi. Kod UK je upala ograničena samo na sluznicu kolona, a promene se nalaze u kontinuitetu od rektuma prema proksimalnijim delovima creva.UK je hroničnabolest najčešće protiče u naletima , a remisije mogu biti duge i po nekoliko godina. Na HIBC posumnjamo na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Za dijagnozu bolesti su značajne endoskopske, rentgenske i histološke potvrde.Laboratorijske analize su korisne u proceni aktivnosti inflamacije i uspešnosti terapije. Ekstraintestinalnemanifestacije koje mogu biti prisutne skoro na svim organima i sistemima,srećemo u 35 % bolesnika sa CB i UK. HIBC se leče medikamentno i hirurški.Princip lečenja HIBC do cilja podrazumeva zaceljivanje sluznice do duboke odnosno histološke remisijei zahteva optimizaciju lečenja od početka, čitavim tokom bolesti.Lekovi koje koristimou lečenju ovih bolesnika su aminosalicilati,kortikosteroidi, imunomodulatori, antibiotici i u novije vremebiološki lekovi.To su u prvom redu antagonistiTNF-a a najkorišćeniji su infliksimab i adalimumab.

Kolorektalni karcinom

Joksimović Zoran
INTERNISTIČKA ORDINACIJA “JOKSIMOVIĆ” BOR

Rak kolorektuma je u našoj zemlji drugi vodeći uzrok obolevanja u ženskoj (iza raka dojke) i muškoj populaciji (iza raka pluća). Pojavnost bolesti raste sa starošću i u pravilu se udvostručuje u svakoj deceniji nakon 40. godine života. Kod oba pola, stope incidencije za rak kolorektuma rastu sa godinama starosti i najviše su kod muškaraca od 70–74 g. i kod žena sa 75 i više godina. Muškarci u odnosu na žene češće obolevaju od raka kolorektuma i to za 1,1-1,6 puta.U razvijenim zemljama sveta stopa incidencije (na 100.000) za rak kolorektuma (30,1) je za oko tri puta veća u odnosu na nerazvijene zemlje (10,7).Sa standardizovanim stopama incidencije (27,0 na 100.000) i mortaliteta (16,6 na 100.000) od malignih tumora debelog creva, Srbija se već duži niz godina nalazi u grupi zemalja Evrope sa srednje visokim stopama obolevanja i visokim stopama smrtnosti od navedenih lokalizacija raka. Faktori rizika za nastajanje raka kolorektuma mogu biti nepromenjivi (uzrast i lična anamneza za polipozu, rak kolorektuma i inflamatorna oboljenja, nasledni faktori) i podložni prevenciji (ishrana, prekomerna telesna težina, dijabetes, fizička neaktivnost, alkohol, pušenje). Simptomi i znaci kolorektalnog karcinoma, uglavnom zavise od lokacije i da li se karcinom proširio i na druge delove tela. Neki od tipičnih znakova upozorenja uključuju: mučninu ili povraćanje, gubitak apetita, anemiju, krv u stolici, dugotrajan zatvor, smanjenje debljine stolice, i gubitak telesne težine. Dijagnostika obuhvata detaljnu i dobro uzetu anamnezu, digitorektalni pregled, testove za pregled stolice, rektosigmoidoskopiju, kolonoskopiju , irigografiju, CT kolonografiju i druge CT i MR testove kao i laboratorijska ispitivanja. Lečenje je najčešće multidisciplinarno. Uključene su hirurška terapija, radioterapija i hemioterapija. Često se primenjuju dva ili tri oblikalečenja. Primarna prevencija podrazumeva mere i postupke koji se sprovode pre pojave raka sa ciljem da ne dođe do njegovog nastanka. Eliminisanjem ili smanjivanjem stepena izloženosti čoveka faktorima rizika (neadekvatna ishrana, prekomerna telesna težina i gojaznost, sedentarni način života, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i dr.) za rak kolorektuma doprineće smanjivanju incidencije ovog malignoma. U oktobru, 2015, 22 naučnika iz deset zemalja sastalo se je u Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) u Lionu, u Francuskoj, da se proceni kancerogenosti potrošnje crvenog mesa i prerađevina. Radnagrupaklasifikujepotrošnjuprerađenogmesakao "kancerogenuzaljude" (grupa 1) naosnovudovoljnodokazau odnosu na rakdebelogcreva. Osim toga, pronađena je pozitivna povezanost sa potrošnjom prerađenog mesa i raka želuca.Radna grupa svrstava potrošnju crvenog mesa kao "verovatno kancerogenu za ljude" (grupa 2A). Potrošnja crvenog mesa je takođe pozitivno povezana sa rakom pankreasa i prostate.Korisna hrana su žitarice, povrće (naročito krstašice) i voće jer sadrže vitamine, minerale, vlakna i antioksidanse koji značajno smanjuju rizik od raka kolorektuma. Rizik od raka kolorektuma se smanjuje konzumiranjem dijetetskih vlakana i redukcija rizika raste sa sve većim njihovim unošenjem. Protektivna ulogu, dijetetskih vlakana ogleda se u vezivanju vode, žučnih kiselina i drugih toksičnih materija, kao i u njihovom izbacivanju, čime se smanjuje koncentracija potencijalnih kancerogenih materija koje dovode do mutacija i nastanka raka debelog creva.Vlakna posebno nerastvorljiva povećavaju zapreminu stolice i ubrzavaju peristaltiku creva, što doprinosi bržem prolazu sadržaja digestivnog trakta, a to skraćuje dužinu kontakta potencijalnih kancerogenih materija sa sluznicom creva. Sekundarna prevencija podrazumeva organizovani skrining tj.organizovano, masovno pozivanje ciljne, na izgled zdrave populacije na testiranje stolice na okultno krvarenje. Kod osoba sa pozitivnim nalazom radi se kolonoskopija.Skrining omogućava ne samo otkrivanje raka debelog creva u ranoj fazi već i otkrivanje prekanceroznih lezija (polipa) čijim se uklanjanjem sprečava nastanak malignih promena iomogućava potpuno izlečenje u više od 76%-90% obolelih. Uzemljama, u kojima se skrining program uspešno primenjuju već nekoliko decenija, zabeležen je padsmrtnost I od raka debelog creva.

E-mail: joksaz@ptt.rs


Kardio-gastroenterologija - kardiovaskularni lekova i prevencija kolorektalnog carcinoma

Dušan Bastać
INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR

Uzimanje Aspirina je dobro ustanovljeno kod bolesnika sa poznatom kardiovaskularnom bolešću- sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih (KV) dogadjaja već dugo(osim u slučaju kontraindikacija) dok je upotreba aspirina u primarnoj prevenciji predmet debate i postoje konfliktne informacije u velikim internacionalnim vodičima. Postoje dokazi u prilog I protiv aspirina(rizik od krvarenja) u primarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti, uključujući skorašnje podatke u vezi prevencije malignih bolesti. U velikoj metanalizi iz 2013 (Sutcliffe P et al) benefit aspirina u primarnoj prevenciji na ukupni mortalitet je redukcija za 6% (RR=0,94), 10% redukcije velikih KV dogadjaja i od 7-24% redukcije kancer –specifičnog mortaliteta, a posebno incidence kolorektalnog carcinoma. Apsolutni efekat je spasavanje 33 do 46 smrti , 60 do 84 velika kardiovaskularna dogadjaja I 34 smrti od kolorektalnog carcinoma na 100 hiljada pacijent-godina. Opservacione kohortne studije su pokazale 22% do 28% redukcije kolorektalnog karcinoma i adenoma sa redovnom upotrebom aspirina duže od 6 godina. U Novoj meta-analizi 7 studija iz 2015 godine, kada je aspirin uveden posle dijagnoze kolorektalnog kancera(postijagnostički), on je pokazao ukupni benefit na preživljavanje predstavljen kao HR=0,84- redukciju mortaliteta za 16%. U dve velike Američke studije, praćeno je 88 hiljada žena i 47 hiljada muškaraca, 16 odnosno 20 godina. Dugotrajna (najmanje 5 godina) redovna upotreba aspirina je udružena sa skromnim ali signifikantnim sniženjem rizika od svih malignih bolesti (RR=0,97) a posebno digestivnog trakta(RR=0,85) i specijalno kolorektalnog carcinoma za 19%(RR=0,81). Kod osoba preko 50 godina starosti, redovna upotreba aspirina može da prevenira 33 kolorektalna karcinoma na 100000 bolesnik-godina. Antikancerogeni mehanizam dejstva aspirina i ostalih nesteroidnih antireumatika, osim antiinflamatornog efeketa preko COX inhibicije jeste i indukcija apoptoze i supresija beta-katenin zavisne transkripcije i dr. Slične efekte imaju I inhibitori ciklooksigenaze 2. Antineoplastički i imunomodulatorni efekat statina, putem blokiranja produkcije izoprenoida jeste i antiinflamatorno dejstvo. Veliki broj studija sugerišu da statini snižavaju incidence kolorektalnog I drugih karcinoma: hepatocelularnog, pankreasa, jednjaka, želudca, pluća, ovarijuma, prostate i dojke. Objavljena je nova studija koja proučava odnos izmedju korišćenja statina pre dijagnoze kancera i kancerom uzrokovanog mortaliteta u celoj populacije Danske od 1995 do 2009 godine kod odraslih starijih od 40 godina. U poredjenju sa osobama koje ne uzimaju statine, pacijenti na statinima pre dijagnoze raka imali su 15% manju verovatnoću da umru od kancera ili drugog uzroka. Meta analizom iz 2015 godine, na oko 990000 učesnika je utvrdjeno da predijagnostičko uzimanje statina smanjuje ukupni mortalitet za 21% (HR=0,79) a kancer-specifični mortalitet za 31%(HR=0,69), gde su grupe sa najboljim benefitom kolorektalni karcinom, karcinom prostate i karcinom dojke. Prognostički značaj predijagnostičkog korišćenja statina je u redukciji ukupne smrtnosti za 27% i kancer specifičnog mortaliteta za 20%, dok post-dijagnostička upotreba statina smanjuje samo kancer-specifični mortalitet ali ne i opšti mortalitet. Nova studija autora iz Bostona iz 2016 godine na 11000 bolesnika sa inflamatornim bolestima creva, koji su praćeni 12 godina, pokazala je signifikantno smanjenje nastanka kolorektalnog karcinoma za 35% (OD=0,35) u grupi a statinima i to nalaže razmtranje statina kao hemopreventivnog agensa. Dalja istraživanja su neophodna da utvrde pravi značaj statina u prevenciji kancera I možda ulogu u adjuvantnoj hemoterapiji kancera. Randomizovana kontrolisana studija Kalcijum u prevenciji polipa je našla smanjenje apsolutnog rizika za adenomatozne polipe za 7% za 4 godine i 12% pet godina po prekidu tereapije. Ima podataka da kurkumin, betablokatori, metformin I dr. utiču povoljno na preživljavanje kod kolorektalnog carcinoma.

E-mail: dusanbastac@gmail.com
 

     
 
 
     
             
             
      [ Radovi ] [ Indeks autora ] >>> ]  
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend