XXXV Timočki medicinski dani
Zaječar, 13-15. maj 2016.

Radovi mladih autora


 

1. Trovanje organofosfatnim insekticidima
2. Akutni pankreatitis - opšte karakteristike bolesti i prikaz slučaja
3. Cistična fibroza (Mukoviscidoza)
4. Skrining kolorektalnog karcinoma - naši rezultati
5. Perinatalni moratalitet Zaječarskog porodilišta u 2015. godini
6. Zdravstveno-higijenske navike Roma u knjaževačkoj opštini
7. Reparacija hernija preponske regije

Akutni pankreatitis - opšte karakteristike bolesti i prikaz slučaja

Jelena Mišić, Magdalena Đorđević
ZC Knjaževac

Akutni pankreatitis je naglo nastalo zapaljenje gušterače u kome pankreasni enzimi vrše autodigestiju. Pošto je pankreas smešten retroperitonealno, bez kapsule, zapaljenje se lako širi. CILJ RADA: ukazati na značaj pravovremene i ispravne dijagnostike akutnog pankreatitisa, kao i na neophodnost poštovanja propisane dijete.
MATERIJAL I METODE: za prikaz slučajeva korišćeni su podaci iz zdravstvenih kartona ZC-a Knjaževac, Vojne bolnice Niš i VMA Beograd .
ZAKLJUČAK: oblici bolesti mogu varirati od blagih do veoma teških, po život opasnih. U svakom slučaju, imperativ je pridržavati se dijete kojom se štedi pankreas, odn. njegova aktivnost.
Ključne reči: pankreasni enzimi, autodigestija, dijeta
E-mail: misicjelena9@gmail.com

Cistična fibroza (Mukoviscidoza)

Jelena Mišić, Magdalena Đorđević
ZC KNJAŽEVAC

UVOD: cistična fibroza (CF) predstavlja ozbiljno multisistemsko genetsko oboljenje koje vodi u prevremenu smrt. Nastaje zbog mutacije na CFTR-genu, koji je usko povezan sa transportom Na- i Cl-jona u ćeliju i iz ćelije. CF nije tako retka bolest kao što se misli; od oko 3000 novorođenčadi u svetu jedno oboli od mukoviscidoze svake godine, a najviše je pogođena bela rasa (naročito Aškenazi Jevreji). Simptomatologija potiče od egzokrinih organa (respiratornog, digestivnog i reproduktivnog), odn. od ćelija koje stvaraju mukus, znoj, digestivne sokove i pljuvačku. Bolest je,nažalost, još uvek neizlečiva. CILJ rada je buđenje svesti o cističnoj fibrozi, s obzirom da je u Srbiji registrovano samo oko 150 slučajeva mukoviscidoze, dok se smatra da se ostali leče pod pogrešnim dijagnozama. MATERIJAL I METODE: podaci uzeti iz medicinske dokumentacije ZC Knjaževac, Specijalizovane bolnice za lečenje plućnih bolesti Sokobanja i Instituta za majku i dete Beograd. PRIKAZ SLUČAJEVA: BROJ 1:dečak starosti 10 god, sa dijagnozom Asthma bronchiale, upućuje se u specijalizovaniju ustanovu zbog pogoršanja plućne funkcije i radi ispitivanja u smislu bronhiektazija. Tokom 15-dnevne hospitalizacije urađeni su brojni pregledi i analize ( Lab, Rtg pluća i sinusa, CT grudnog koša, određivanje hlorida u znoju, kultura sputuma, ispitivanje funkcije pluća i genetske analize). Zaključeno je da dečak i njegov brat boluju od CF-a. BROJ 2: devojčica starosti 4 god, TT-12,5kg hospitalizovana je u trajanju od 5 dana zbog bolova u trbuhu, čestih stolica (3-5 dnevno), koje su mekše konzistencije i masne, kao i zbog nenapredovanja u tel.težini. Po rečima oca, navedene tegobe su prisutne od rođenja. Često imala infekcije gornjih resp.puteva, sa 3 god. imala rektalni prolaps, a sa 4god. urađena operacija ingvinalne kile obostrano, kao i adenoidektomija i nosna polipektomija. Sproveden hloridni test(hloridi u znoju: 85,6mmol/l). Zbog sumnje na CF šalje se u specijalizovanu ustanovu radi PCR-dijagnostike i definitivne potvrde dijagnoze. Genskim probama utvrđeno je da devojčica,njen brat i roditelji nisu nosioci delta F508 –mutacija, kao ni 29 najčešćih CFTR-mutacija u Evropi. Ispitivanjem na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo otkriveno je o kom tačno genetskom defektu je reč. ZAKLJUČAK: težina kliničke slike zavisi od vrste mutacije na CFTR-genu.
Ključne reči: CFTR-gen, mutacije, egzokrini sistem, hloridni test, genski test
E-mail: misicjelena9@gmail.com

Skrining kolorektalnog karcinoma - naši rezultati

Miloš Bogoslović (1), Ana Stefanović (2), Marko Tasić (3), Dragana Mitrović (4),
Miljana Mladenović (5)
(1) DOM ZDRAVLJA DOLJEVAC, SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLOG STANOVNIŠTVA, (2)INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE NIŠ, (3) ZDRAVSTVENA USTANOVA APOTEKA LILLY DROGERIE, (4) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU PREDŠKOLSKE I ŠKOLSKE DECE SA MEDICINOM SPORTA I SAVETOVALIŠTEM ZA MLADE, (5) MEDICINSKI FAKULTET NIŠ

Uvod: Rak debelog creva ili kolorektalni karcinom je jedan od najčešćih oblika zloćudnih oboljenja u svim razvijenim zemljama sa zabrinjavajućim trendom porasta učestalosti. S obzirom na važnost problema i činjenicu da u Republici Srbiji, maligni tumori debelog creva predstavljaju drugu najčešću lokalizaciju malignih tumora kod oba pola, od koje svake godine približno oboli 4200 i umre 2600 lica, Ministarstvo zdravlja je sačinilo program organizovanog skrininga za karcinom kolorektuma u našoj zemlji koji se sprovodi u vidu decentralizovanog programa počevši od 2013. godine. Cilj rada: Prikazati rezultate sprovođenja skrininga za kolorektalni karcinom na teritoriji Nišavskog okruga za period 2013-2015. godine. Metoda: Analiza, pregled, obrada i statistički prikaz prikupljenih podataka koordinatora skrininga Domova zdravlja na teritoriji Nišavskog okruga uključenih u program i koordinatora Instituta za javno zdravlje Niš. Rezultati: U periodu od početka sprovođenja skrininga zaključno sa 2015. godinom na teritoriji Nišavskog okruga, postignuti su značajni rezultati. Od ukupnog broja ciljne populacije sa teritorije starosti od 50-74 godina (61568) na skrining test je pozvano 64,28%, gde se tom prilikom odazvalo 52,59%. 77,40% ispitanika je dostavilo FOB test, od toga je FOB + bilo 6,57%, FOB - 91,46%. Urađeno je 223 kolonoskopskih pregleda gde je tom prilikom otkriveno ukupno 18 kolorektalnih karcinoma tj 1,69% od svih FOB + ispitanika i 0,11% od svih testiranih. Zaključak: Dosadašnji rezultati sprovedenog organizovanog skrininga su ohrabrujući. Očekujemo da će u narednom periodu povećanje obuhvata stanovništva skriningom doprineti smanjenju smrtnosti od kolorektalnog karcinoma kako na našoj teritoriji tako i u Srbiji.
Ključne reči: kolorektalni karcinom, skrining.
Email: milosbogoslovic@gmail.com

Perinatalni moratalitet Zaječarskog porodilišta u 2015. godini

Tatjana Mitović (1), Vera Najdanović-Mandić (1), Aleksandar Aleksić (3)
(1) DISPANZER ZA ŽENE ZDRAVSTVENOG CENTRA ZAJEČAR; (2) INTERNISTIČKA SLUŽBA, ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

Perinatalni period počinje u 22. nedelji gestacije a završava se sa punih 7 dana nakon rođenja. U statistici za međunarodno poređenje I prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MBK) za perinatalni mortalitet preporučuju se sledeći kriterijumi: 1) težina na rođenju 1000 grama i više, 2) starost trudnoće 28 nedelja i 3) telesna dužina teme-peta-CRL(crown rump length, dužina teme-trtica ) 35 cm. Perinatalni mortalitet (PM) određujemo kao broj mrtvorođenih (fetalni mortalitet (FT)), plus broj živorođenih a umrlih u toku prvih 7 dana života (rani neonatlni mortalitet (RNM)) na 1000 rođenih. Iskazuje se samo pri porodilištima , koja su u zakonskoj obavezi da prate dalje stanje svakog svog novorođenčeta. Perinatalna smrtnost nastaje kao posledica delovanja različitih faktora, a oni potiču od: majke (dijabetes, hipertenzija,, bolesti štitaste žlezde, autoimune bolesti, pušenje), ploda (hidrops, infekcija, kongenitalne i genske anomalije) i posteljice (abrupcija, insuficijencija, akcedenti sa pupčanikom). U analizi perinatalne zdravstvene zaštite najznačajniji indikator je perinatalna smrtnost. Cilj rada je da se odredi perinatali mortalitet porodilišta u Zaječaru za 2015. godinu, struktura morbiditeta I mortaliteta, I dobijene vrednosti PM uporede sa vrednostima PM za periode od 2003.-2005. I 2008.-2010. godine . Materijal i metode: Analizirani su trudnički kartoni iz Savetovališta za trudnice Doma zdravlja Zdravstvenog centra (ZC) u Zaječaru, porođajni protokol, istorija bolesti majki i novorođenčadi Ginekološko-akušerskog odeljenja u ZC Zaječar u 2015. god i protokoli Neonatologije Dečijeg odeljenja ZC Zaječar. Dobijene podatke smo obradili I prikazali tabelarno I dijagramom. Rezultati: U Ginekološko-akušerskom odeljenju ZC U Zaječaru u 2015. bilo je 428 porođaja sa 433 novorođenčadi (5 pari blizanaca). Ukupan broj mrtvorođenčadi bio je 4 (9,23‰-stopa FM) a novorođenčadi umrlih u prvih nedelju dana , među njima i 1 par blizanaca, 4 (9,32‰-RNM). Stopa perinatalnog mortaliteta u 2015. godini u Zaječarskom porodilištu iznosi 18,4 ‰ . Stopa PM za period 2003.-2005. bila je 14,95‰, od 2008-2010. godine je 11,22 ‰. Od ukupnog broja mrtvorođene dece I dece umrle u prvih 7 dana nakon rođenja, 50% je rođeno carskim rezom. Prosečna starost trudnica iznosila je 29 godina, najmlađa je imala 22 a najstarija 40 godina. Od ukupno 7 trudnica, dve nisu kontrolisale trudnoću (jedna od njih bila je blizanačka), dve su bile aktivni pušači tokom trudnoće. Prosečna starost gestacije iznosila je oko 29 nedelja. U strukturi placentarnih komplikacija dominiraju: abrupcija placente ( 50 % u FM I 25 % u RNM), I akcedenti sa pupčanikom 25 % ( 1 slučaj kratkog pupčanika kao uzrok FM). Prosečna težina dece iznosila je 1600 gr, najmanja težina iznosila je 1000 gr, najveća 2800 gr. Prosečna vrednost teme-peta –CRL je 40 cm, najmanja vrednost bila je 30 cm a najveća 52 cm. Na osnovu literaturnih podataka stopa PM za period 2003.-2005. bila je 14,95‰, od 2008-2010. godine je 11,22 ‰. Zaključak: Naši rezultati pokazuju da je stopa perinatalnog mortaliteta u 2015. godini u porastu u odnosu na literaturne podatke o perinatalnom mortalitetu za period od 2003.-2005. odnosno 2008.-2010. godine gde je stopa PM pokazivala trend opadanja . Radi daljeg smanjenja PM, prioritet je preduzimnje mera prevencije prevremenih porođaja, redovna prenatalna kontrola trudnica kao i adekvatan tretman prethodno navedenih patoloških stanja.
Ključne reči: perinatalni mortalitet, etiološki faktori, struktura, stopa
E mail: titoija@hotmail.rs

Zdravstveno-higijenske navike Roma u knjaževačkoj opštini

Mitrović Dragana (1), Jakovljević Milica (2) ,Ćirić Danijela (3), Ljubinka Simić (4) , Miletić Emilio (5), Bogoslović Miloš (6), Marko Tasić (7), Miljana Mladenović (2),
Jelena Radosavljević (8)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU PREDŠKOLSKE I ŠKOLSKE DECE SA MEDICINOM SPORTA I SAVETOVALIŠTEM ZA MLADE, (2)MEDICINSKI FAKULTET NIŠ, (3) DOM ZDRAVLJA ZAJEČAR, (4) CENTAR ZA RADNO ANGAŽOVANJE MLADIH KNJAŽEVAC, (5)ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, (6) SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, DOM ZDRAVLJA DOLJEVAC. (7)FARMACEUTSKA USTANOVA, LILLY DROGERIJA, NIŠ, (8) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, DEČIJE ODELJENJE

Romi su marginalna grupa, nedovoljno uključena u različite segmente socijalnog života. Život Roma od dolaska na teritoriju Evrope bio je propraćen raznim teškoćama. Zbog fizičkih i kulturnih razlika čitav narod je bio izložen stigmatizaciji i diskriminaciji. Cilj rada je da prikaže zdravstveno-higijenske navike Roma u knjaževačkoj opštini. Materijal i metode rada: anketiranje Roma je obavljeno u toku marta 2016.godine, bilo je anonimno i obavljeno je od strane dr Dragane Mitrović i Ljubinke Simić (kordinator za Rome). Anketu je kreirala dr Dragana Mitrović, lekar na specijalizaciji iz Pedijatrije. Anketirano je 95 Roma iz romskog naselja u Knjaževcu, starosti od 15-65 godina, po metodi slučajnog uzorka. Anketa se sastoji od 11 pitanja. Rezultati i diskusija: Od 95 ispitanih Roma, 49 (51,6%) su ženskog, a 46 (48,4%) su muškog pola. Od svih ispitanika najviše ih je sa osnovnim obrazovanjem, njih 49 (51,6%), zatim nepismenih, 34 ( 35,8%) sa srednjim obrazovanjem njih 7 (7,4%), 4 (4,2%) sa završenom višom školom, dok je jedan ispitanik sa visokom stručnom spremom. Cigarete puši njih 62 (65,3%) ispitanih, dok je 70 (73,7%) odgovorilo da u njihovoj porodici ima pušača. Od Bronchitisa i/ili Astme boluje 39 (41,1%) ispitanika i/ili njihovih članova porodice. Higijensko-sanitarni čvor u svom domu poseduje 66 (69,5%). Da se kupaju jednom nedeljno, kao i svakog drugog dana, odgovorio je isti broj ispitanika, po 31 (32,6%), manji broj njih se kupa svakog dana, njih 28 (29,5%), a 2-3 puta mesečno se kupa 5 (5,3%) ispitanika. Nakon upotrebe toaleta ruke pere 56 (58,9%) ispitanih Roma, dok njih 47 (49,5%) pere zube pastom i četkicim, redovno, dva puta dnevno. ,,Pokvarene” ili izvađene zube zbog kvara ima 76 (80%) Roma. Značenje pojma ,,kontracepcija” objasnilo je njih 53 (55,8%). Ispitanik sa visokom stručnom spremom je odgovorio da se kupa svakog dana, da pere ruke nakon upotrebe toaleta, da redovno pere i ima zdrave zube. Od svih ispitanika sa završenom višom školom, 5 (71,4%) je odgovorilo da se kupa svakog dana i da pere ruke nakon upotrebe toaleta, a 2 (28,6%) da se kupa jednom nedeljno. Svi peru redovno zube, ali 4 (57,1%) ima bolesne ili izvađene zube. Pojam kontracepcija je znalo da objasni njih 5 (71,4%). Od svih ispitanika sa osnovnim obrazovanjem, 14 (28,6%) je odgovorilo da se kupa svakog dana, 15 (30,6%) svakog drugog dana, jednom nedeljno njih 17 (34,7%), a 3 (6,1%) se kupa 2-3 puta mesečno. Redovno pere ruke nakon upotrebe toaleta njih 27 (55,1%), 27 ( 55,1%) redovno i pravilno pere zube, a 42 (85,7%) ima bolesne ili izvađene zube. Pojam ,,kontracepcija” pravilno je objasnilo njh 31 (36,7%) sa osnovnim obrazovanjem. Od onih ispitanika bez obrazovanja, nepismenih, 5 (14,7%) je odgovorilo da se kupa svakog dana, 14 (41,2%) da se kupa svakog drugog dana, 13 (38,2%) da se kupa jednom nedeljno, dok 2 (5,9%) da se kupa 2-3 puta mesečno. Redovno pere ruke nakon upotrebe toaleta njih 21 (61,8%), zube redovno i pravilno pere 8 ( 23,5%), bolesne i izvađene zube zbog kvara ima 29 (85,3%),a pojam ,kontracepcija” objasnilo je 13 ( 28,2%) nepismenih. Najveći broj ispitanika je sa osnovnim, a najmanji sa visokim obrazovanjem. Iz dobijenih rezultata ispitivanja vidimo da stepen obrazovanja utiče na sprovođenje zdravstveno-higijenskih navika. Što je stepen obrazovanja veći, učestalije je sprovođenje higijenskih procedura.
Utvrđivanje zdravstvenog stanja romske populacije, poboljšanje ostvarivanja prava Roma na zdravstvenu zaštitu kroz praćenje primene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite za romsku populaciju, unapređenje životnog okruženja u romskoj zajednici, zapošljavanje romskih zdravstvenih medijatorki u domovima zdravlja, unapređenje higijensko-epidimioloških uslova u romskim naseljima, povećanje obuhvata obaveznom imunizacijom, poboljšanje reproduktivnog zdravlja i prevencija hroničnih nezaraznih oboljenja, kao i senzibilizacija i edukacija zdravstvenih radnika za rad sa romskom populacijom, opismenjavanje nepismenih, podsticanje obrazovanja, osposobljavanje i zapošljavanje, uključivanje Roma u sve sfere društvenog života kao ravnopravnih članova zajednice treba da bude zadatak zdravstvenih radnika, obrazovnih institucija, institucija socijalne zaštite, lokalne samouprave, državnih organa.
Ključne reči: zdravlje, Romi, higijena, navike

Reparacija hernija preponske regije

Davidović Vladimir, Miladinov Bojan
OPŠTA BOLNICA KIKINDA

UVOD: U preponskoj regiji se mogu javiti ingvinalne i femoralne kile u zavisnosti da li se protruzija sadržaja trbušne duplje ostvaruje na transverzalnoj fasciji iznad preponskog ligamenta, ili ispod, kroz femoralni kanal. Reparacija hernija preponske regije spada u red najčešće izvođenih operacija u opštoj hirurgiji.
CILJ: Prikazati učestalost podtipova hernija preponske regije i učestalost različitih hirurških tehnika u reparaciji istih u trogodišnjem periodu.
PACIJENTI I METODE: Retrospektivnom analizom obuhvaćeni su podaci dobijeni iz hirurških operativnih protokola i istorija bolesti pacijenata koji su elektivno ili hitno operisani na Odeljenju za opštu hirurgiju Opšte bolnice u Kikindi zbog hernija preponske regije u periodu od 01.01.2013. do 31.12.2015. godine. Za statističku analizu podataka korišćen je Pirsonov χ2 – test.
REZULTATI: Operisano je 377 pacijenata (340 muškaraca vs 37 žena; χ2=243,52; p<0,001), prosečne starosti 57,18 ±17,27 godina (4-89); 358 (94,96%) pacijenata sa ingvinalnom i 19 (5,04%) pacijenata sa femoralnom kilom (χ2=304,84; p<0,001). Ingvinalna kila je bila češća kod muškaraca (333 muškaraca vs 25 žena; χ2=264,98; p<0,001), dok kod femoralne kile nije bilo statističke značajnosti među polovima (7 muškaraca vs 12 žena; χ2=1,32; p>0,05). Kod 333 (97,94%) muškaraca je operisana ingvinalna kila, a kod 7 (2,06%) muškaraca femoralna kila (χ2=312,58; p<0,001). Kod 25 (67,57%) žena je operisana ingvinalna kila, a kod 12 (32,43%) femoralna kila (χ2=4,56; p<0,05). Ukupno je urađeno 388 hernioplastika, 369 (95,10%) ingvinalnih i 19 (4,90%) femoralnih (χ2=315,72; p<0,001). Kod 347 (96,93%) pacijenata je urađena jednostrana ingvinalna hernioplastika (desno kod 203 i levo kod 144 pacijenata), a kod 11 (3,07%) obostrana ingvinalna hernioplastika (χ2=162,11; p<0,001). Primarnih ingvinalnih hernija je bilo 347 (94,04%), a recidivantnih 22 (5,26%). Slobodnih ingvinalnih hernija je bilo 356 (96,48%), a uklještenih 13 (3,52%). Direktnih ingvinalnih kila je bilo 127 (34,42%), indirektnih 201 (54,47%) i direktno-indirektnih 41 (11,11%) (χ2=104,26; p<0,001). Kod 15 (78,95%) pacijenata operacija femoralne kile je urađena sa desne strane, a kod 4 (21,05%) pacijenata sa leve strane (χ2=6,36; p<0,05). Sve femoralne kile su bile primarne. Slobodnih femoralnih kila je bilo 13 (68,42%), a uklještenih 6 (31,58%). Statistički su značajno češće uklještene femoralne kile (χ2=254,31; p<0,001). 347 (92,05%) pacijenata je operisano u uslovima opšte anestezije (χ2=587,85; p<0,001). Urađeno je 371 bestenzionih i 17 tenzionih hernioplastika (95,62% vs 4,38%; χ2=322,98; p<0,001). Najčešće korišćena mrežica je bila veličine 6cm x 11cm (χ2=175,26; p<0,001). 352 (95,39%) ingvinalnih hernioplastika je urađeno po Lichtenstein metodi. 16 (84,21%) femoralnih hernioplastika je urađeno po Rives metodi. Resekcija creva kod uklještenih kila je urađena kod 1 od 13 (7,69%) ingvinalnih i kod 3 od 6 (50,0%) femoralnih kila (χ2=19,43; p<0,001).
ZAKLJUČAK: Hernije preponske regije su češće kod muškaraca. Kod oba pola su ingvinalne hernije češće od femoralnih. Ingvinalne i femoralne kile su češće sa desne strane. Najčešće su indirektne ingvinalne kile. Operacija se najčešće izvodi u opštoj anesteziji. Dominantno se koriste bestenzione tehnike sa sintetskom mrežicom veličine 6cm x 11cm. Ingvinalne kile se dominantno operišu Lichtenstein metodom, a femoralne Rives metodom. Uklještene ingvinalne kile su retke, dok su uklještene femoralne češće i kod njih se češće radi resekcija creva.
KLJUČNE REČI: Ingvinalna hernija; Femoralna hernija; Reparacija
E-mail: davidovicvladimir@yahoo.com