ISSN 0350-2899, 35(2010) br.3-4 p.53-56

UVOD

Lipidi su važna energetska i gradivna jedinjenja. Njihovom razgradnjom se obezbeđuje znatna količina energije potrebne za različite životne procese. Unose se hranom, ali se mogu i delom sintetisati u organizmu. Lipoproteini imaju centralni li-pidski deo (jezgro) u kome se nalaze trigliceridi i holestrolski estri a na površini se nalazi omotač sastavljen od određenih proteina (apoproteini), fosfolipidi i male količine slobodnog holesterola. Zahvaljujući tom omotaču lipidi se mogu transpor-tovati putem krvi.[1] Hiperlipoproteinemija (HLP) predstavlja povišenje nivoa čestica u plazmi međusobno povezanih u rastvorljive komplekse. HLP, pušenje, hipertenzija i gojaznost predstavljaju najvažnije faktore rizika za nastanak arteroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja te je lečenje važno kako u prevenciji nastanka oboljenja, tako i u lečenju posledica.[2] Među HLP razlikujemo primarne koje su genetski uslovljene bolesti, i sekundarne koje se razvijaju kao prateća pojava u sklopu drugih bolesti (šećerna bolest, giht, bubrežne bolesti, neke endokrine bolesti i druge) ili delovanjem različitih spoljnih faktora (nepravilna ishrana - povecan unos ugljenih hidrata, holesterola i masti životinjskog porekla, iznutrica, mlečnih proizvoda bogatih mastima i drugih, konzumiranja alkohola, primena nekih lekova, smanjenje fizičke aktivnosti i drugih).[3] Povišeni holesterol pred-stavlja nivo ukupnog holesterola u krvi od 5 mmol/l i više a povišeni trigliceridi predstavljaju nivo od 1,7mmol/l triglicerida u krvi i više. Prekomerna uhranjenost postoji kada je BMI>25[4]

CILJ RADA

Cilj rada je utvrditi zastupljenost hiperholesterole-mije i hipertrigliceridemije kao faktore rizika za kardiovaskularne bolesti u uslovno zdravoj popula-ciji i uvideti povezanost hiperholesterolemije i hipertrigliceridemije sa drugim faktorima rizika kao hipertenzija, gojaznost, pozitivna porodična anamneza kardiovaskularnih bolesti i pušenje.

METOD RADA

Ispitivanje je obavljeno preko Preventivnog centra Doma zdravlja Zaječar na terenu. Akcijom koja je trajala od aprila do septembra 2009. godine pregledano je radno aktivno stanovništvo društvenih delatnosti opštine Zaječar starosnog doba od 20 do 65 godina u svojim preduzećima. Pregled je obavljen tako što su ispitanici dobijali preventivne karte na kojima su davali svoje anamnestičke podatke i svakom ispitaniku je merena telesna težina i telesna visina i na osnovu toga BMI i meren je nivo holesterola i triglicerida u krvi pomoću Accutrend GCT aparata. Potom je svaki dobio savet zavisno od toga koji je njegov faktor rizika i upućivan svom izabranom lekaru ako je potrebno.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Ispitivanjem je obuhvaćeno 349 osoba od toga 93 muškaraca i 256 žena. Ispitanike smo podelili u dve grupe prema nivou holesterola i triglicerida u krvi:
I grupa: hiperlipoproteinemia ̵ to podrazumeva zbir svih ispitanika koji imaju ili hiperholesterolemiju, ili hipertrigliceridemiju, ili i hiperholesterolemiju i hipertrigliceridemiju
II grupa: negativan lipidni status ̵ to su oni ispita-nici čije su vrednosti lipida ispod graničnih vredno-sti
Kao granične vrednosti uzeli smo holesterol 5mmol/l i trigliceridi 1,7mmol/l.
Hiperlipoproteinemija je otkrivena kod 182 (52,15%) od svih ispitanika. Tabela br. 1
Negativan lipidni status ima 167 (48,14%). Primećeno je da hiperlipoproteinemiju ima 53 (56,99%) od ukupnog broja muškaraca i 129 (50,39%) od ukupnog broja žena.
Uvideli smo da se veći procenat ispitanika 70(38,46%) sa hiperlipoproteinemijom leči od hipertenzije od onih sa negativnim lipidnim sta-tusom 32(19,16%). Pod tim "leči se od hipertenzije" podrazumeva se da ispitanik zna da boluje od hi-pertenzije i koristi terapiju. Tabela br. 2 pokazuje da 112(61,54%) od svih ispitanika ima hiperlipoproteinemiju a ne leči se od hipertenzije.
Uporedili smo i gojaznost sa lipidnim statusom (Tabela br. 3). Kao granična vrednost za gojaznost je uzet BMI ≥ 25.58,79% ispitanika je gojazno i ima hiperlipoproteinemiju a 41,21% nisu gojazni a imaju hiperlipoproteinemiju.

Tabela br. 1: Hiperlipoproteinemija razvstana po grupama i polu

Tabela br. 2: Povezanost hipertenzije i lipidnog statusa

Tabela br. 3: Povezanost gojaznosti i lipidnog statusa

Tabela br.4: Upoređivanje hiperlipoproteinemije sa porodičnom anamnezom kardiovaskularnih bolesti

Tabela br.5: Povezanost pušenja i lipidnog statusa

Kao sledeći faktor upoređivanja koristili smo pozi-tivnu porodičnu anamnezu kardiovaskularnih bolesti. Ispitanicima je objašnjeno da to podrazumeva da je neko od njihovih krvnih srodnika bolovao ili boluje od kardiovaskularnih bolesti. 57,14% ispitanika ima hiperlipoproteinemiju i pozitivnu anamnezu a 42,85% ima hiperlipoproteinemiju a negativnu anamnezu. Tabela br.4
Na kraju smo uporedili koliko je upotreba cigareta povezana sa hiperlipoproteinemijom. 50,55% puši i ima hiperlipoproteinemiju a 49,45% njih ne puši a opet ima povišene vrednosti lipida. Tabela br.5

DISKUSIJA

Od ukupnog broja ispitanika otkrili smo 52,15% sa hiperlipoproteinemijom, što nije zanemarljiv procenat, od toga 50,39% žena što je manje u odnosu na muškarce kojih ima 56,99%. Utvrdili smo direktnu povezanost hiperlipoproteinemije i hipertenzije. 30,46% ispitanika se leči od hipertenzije a ima hiperlipoproteinemiju što je više u odnosu na 19,16% njih koji se leče od hipertenzije i imaju negativan lipidni status. 61,54% ima hiperlipoproteinemiju a ne leče se od hipertenzije, tako da su oni u riziku da obole. 58,79% ispitanika je gojazno i ima hiperlipoproteinemiju što je više u odnosu na 41,21% onih koji nisu gojazni a lipidni status im je pozitivan. U riziku da pređu u hiperlipoproteinemiju je 31,74% ispitanika koji su gojazni a imaju negativan lipidni status. Više ispitanika 57,14% sa hiperlipoproteinemijom ima pozitivnu porodičnu anamnezu kardiovaskularnih bolesti u odnosu na 41,92% njih čija je porodična anamneza negativna. Naši rezultati su pokazali da pušenje nema neki udeo u lipidnom statusu ispitanika, jer 50,55% njih puši i ima hiperlipoproteinemiju, a 49,45% takvih ne puši.

ZAKLJUČAK

Otkrili smo hiperlipoproteinemiju kod polovine naših ispitanika, što ističe značaj preventivnih pregleda. Prema našim rezultatima, faktori rizika za kardiovaskularne bolesti su pored hiperholesterolemije i hipertrigliceridemije i hipertenzija, gojaznost i pozitivno genetsko opterećenje i ovi faktori su međusobno povezani. Nismo utvrdili da upotreba cigareta ima uticaja na hiperlipoproteinemiju. U primarnoj zdravstvenoj zaštiti treba misliti na postojanje faktora rizika za kardiovaskularne bolesti i pozivati zdravu populaciju na preventivne preglede, kako bi se oni što ranije otkrili i zajedničkim snagama sa njihovim nosiocima u što većoj meri otklonili.[5]

LITERATURA

1. Manojlović D. et al. Interna medicina 3 ed; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003:1371
2. D.Mišetić,V.Marić. Dom zdravlja Voždovac, Beograd Uticaj atrovastatina na lipidni status ; Prevencija hroničnih nezaraznih bolesti; Prvi kongres doktora medicine Republike Srpske; Scripta medica, 2007(1 suppl):6
3. Dimković S.,Micić D.,Radak Đ.,Stokić E. Statini u prevenciji i lečenju arteroskleroze 1 ed; Hemofarm, 2005:24
4. Prevencija kardiovaskularnih bolesti,Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi,Ministarstvo zdravlja Republike Srbije,Srpsko lekarsko društvo, 2005:15,17,20
5. Lečić R. et al. Dom zdravlja, Zdravstveni Centar Kruševac Faktori rizika za kardiovaskularna oboljenja u uslovno zdravoj populaciji; XVI Kongres udruženja kardiologa Srbije 2007.
6. Garcia PJ. Pleiotropic effects of statins:moving beyond cholesterol control.Curr Artheroscler Rep.2005;7(1):34-9
7. Gotto AM.Statins:Powerful Drugs for Lowering Cholesterol, Circulation.2002;105:1514
8. The World Helth Report: Reducing risks and promoting helthy life 2002.WHO Geneva,2002
9. Rackley. Pathogenesis of artherosclerosis.UpToDate 2002,Burton Rose(Ed),2002
10. A.Undas, Kathleen E.Brummel-Ziedins, Kenneth G: Mann Statins and Blood Coagulation Arterioscler. Thromb. Vasc. Biol.,2005;25:287-294