ISSN 0350-2899, 35(2010) br.3-4 p.57-63

UVOD

Pravilan način ishrane je važan deo zdravog stila života i kao takav trebalo bi biti usvojen u mlađem životnom dobu.[1]Adolescencija je period intenzivnih fizičkih, emocionalnih i socijalnih promena. Upravo u tom životnom dobu mladi se više hrane van kuće, najčešće neredovno, i sami donose odluke o načinu ishrane. Adolescencija je period najintenzivnijeg rasta u visinu i težinu, osim perioda novorođenčeta i odojčeta, te su energetske potrebe velike. Zdrava ishrana u periodu adolescencije značajna je za sveukupno zdravstveno stanje adolescenata, a i dobru priliku da se adolescent pripremi za život u odraslom dobu. Ovo je period u kojem treba da se oblikuju zdrave navike u ishrani i zdrav životni stil. [2] Adolescenti često preskaču obroke, i to najčešće doručak, jedu hranu bogatu zasićenim mastima i koncentrovanim ugljenim hidratima. Kalorijska vrednost ovih obroka je sve veća, imaju visok sadržaj šećera, soli i masti, dok su relativno siromašni u vitaminima i mineralima. Ovakav način ishrane, siromašan u voću i povrću, kao i kvalitetnim izvorima proteina neminovno dovodi do bolesti deficita ili prekomernog unosa.
Mnogi adolescenti nezadovoljni su svojim izgledom, te je adolescencija ujedno period kada mladi počinju sa držanjem dijeta i preskakanjem obroka. Visok procenat adolescenata, posebno devojaka, drži različite dijete već od rane adolescencije. Kao rezultat neadekvatne ishrane u periodu adolescencije javljaju se čitav niz problema: gojazno je 11 do 15% adolecenata, a od drugih poremećaja ishrane boluje oko 10% adolescenata. Oko 5-8% adolescenata ima anemiju zbog deficita gvožđa.
Stil i način života kao i navike u ishrani manje su istraživane kod populacije adolescenata u odnosu na mlađi uzrast. Novije studije u svetu posvećene su uticaju ovih činilaca na stepen uhranjenosti, naročito na sve češću pojavu predgojaznosti i gojaznosti kod mladih. Gojaznost u Evropi dostigla je pandemijske razmere. Samo u poslednje dve decenije učestalost gojaznosti se utrostručila. Danas oko 20% dece pati od viška kilograma, od kojih je trećina gojazna (podaci WHO Regional Committee for Europe, Fiftyseventh session, Belgrade, Serbia, 2007) [3]. Najviše zabrinjava činjenica da gojazna deca ostaju gojazna i u odraslom dobu, te su sklona da ranije i češće obole od hroničnih nezaraznih bolesti, što prouzrokuje pogoršanjem kvaliteta života i smanjenjem očekivanog trajanja života. [4]
Kulturološki uticaji na navike u ishrani i fizičku aktivnost su veliki. Deca su posebno podložna uticaju TV-a i interneta, dok kultura i obrazovni sistem nude malo alternative. Vreme odmora i rada sve se više provodi u mirovanju, jer se deca, gledajući TV, igrajući video igrice, provodeći vreme za računarom, koristeći prevozna sredstva, premeštaju iz jednog sedećeg položaja u drugi.

CILJ RADA

Procena stila zivota i navika u ishrani adolescenata u Zaječaru.

MATERIJAL I METOD RADA

Podaci o stilu života o navikama u ishrani dobijeni su anketiranjem. Anketiranje je obavljeno tokom marta meseca 2010. godine, grupno u vreme održavanja redovne nastave u prostorijama srednjoškolskog centra u Zaječaru. Anketirani su adolescenti uzrasta 17 i 18 godina. Anketa je bila anonimna, što je omogućeno davanjem anketa u kovertama. Adolescentima je pre sprovođenja ankete objašnjena svrha anketiranja, a zatim im je dato uputstvo o načinu popunjavanja ankete. Za postavljanje pitanja korišćeni su modeli iz poznatih studija koje su se bavile sličnom problematikom. Anketa je prikazana u celosti u rezultatima rada. Pitanja o navikama u ishrani bila su sledeća: Koliko često jedete voće? Koliko često jedete povrće? Koliko često pijete gazirana pića? Koliko često jedete pomfrit, čips i sl.? Koliko često jedete slatkiše? Odgovori na sva pitanja u vezi navika u ishrani sadržali su četiri kategorije: 1) svakodnevno; 2) 3-5 puta nedeljno; 3)1-2 puta nedeljno; 4) ne jedem. Statistička značajnost u učestalosti između dve škole i po polu testirana je X2 testom (Hi kvadrat test) (X2): SS= 1,p<0,05* X2=3,841 i p<0,01**. X2=6,6359

REZULTATI

Struktura ispitanika prema školi i polu data je u tabeli 1., prema mestu boravka u tabeli 2. Tabelarno su prikazani svi odgovori (broj ispitanika i procenat). Navike adolescenata u vezi tri glavna obroka (doručak; ručak i večera) radnim danom i vikendom, posebno prema školi i po polu date su u tabeli 3. Navike adolescenata u u unosu voća, povrća, slatkiša i gaziranih pića, posebno prema školi i po polu date su u tabeli 4. Navike adolescenata u unosu alkoholnih pića, stavu prema svojoj telesnoj masi i držanju dijete, posebno prema školi i po polu date su u tabeli 5.
Anketiranjem je obuhvaćeno 200 adolescenata, 57 ispitanika je bilo muškog pola (gimnazija 19, medicinska škola 38) a 143 ispitanika ženskog pola (gimnazija 81, medicinska škola 62). Ispitanici van Zaječara: Babušnica (4); Bor (18); Kladovo (3); Knjaževac (5); Negotin (10); Pirot (11); okolna sela (6) i manji broj iz drugih krajeva (8).

Tabela 1. Struktura ispitanika prema polu i školi

Tabela 2. Struktura ispitanika prema mestu boravka

Prema rezultatima, 5 % dece nikad ne doručkuje radnim danom, a 25 % to ne čini niti vikendom (17% učenika medicinske škole i 8% učenika gimnazije). Redovno doručkuje 53 % dece, a deo dece doručkuje potpuno neredovno (7 % doručkuje jedan odnosno dva dana u nedelji, 13 % doručkuje tri dana u nedelji, a 11 % doručkuje četiri dana u nedelji). Redovan ručak radnim danom ima 77% dece, a čak 96% vikendom. Redovnu večeru ima 75% ispitanika muškog pola i 47 % ispitanika ženskog pola.
Svaki dan barem jednom jede voće 10%, a povrće 13% adolescenata. Slatka pića svaki dan pije 5 % dečaka i 9 % djevojčica, a slatkiše jede jednom ili više puta dnevno 30 % dječaka i 41 % djevojčica. Svojim izgledom je zadovoljno 44% dečaka i 33% devojčica, 24% dečaka i 9% devojčica misli da je premršavo a 29% dečaka i 56% devojčica da je predebelo.

DISKUSIJA

Redovan doručak radnim danima ima 37,7% učenika medicinske škole i čak 70% učenika gim-nazije. Ručak je radnim danima nešto zastupljeniji i redovno ruča oko 76% ispitanika, vikendom svi ispitanici imaju ručak bar jedan dan vikenda, a njih 95,43% oba dana. Redovnu večeru ima oko 55% ispitanika, ovde je uočljiva se razlika među polovima, dok redovno večera oko ¾ osoba muškog pola to čini manje od ½ devojaka.
36% ispitanika je zadovoljno svojom težinom, dok najveći broj njih misli da treba da smrša. Dva puta veći broj momaka misli da je premršav.
Voće i povrće najveći broj ispitanika jede 2-4 puta nedeljno, slatkiše svakodnevno više puta na dan konzumira čak 16% ispitanika .
Alkohol nikad ne konzumiraju u većem broju učenici medicinske škole (30%), dok najveći broj učenika gimnazije to čini manje od jednom nedeljno.
Zube redovno više puta na dan pere samo 52% osoba muškog pola, dok to čini 92% osoba ženskog pola.
Matthew W. Gillman i saradnici su istraživali koliko deca i mlađi adolescenti uzrasta od 9 do 14 godina) često večeraju kod kuće sa porodicom. Oko 17% ispitanika nikada ili samo jednom večera sa porodicom, 40% često, i 43% svakodnevno. Oko 50% dece uzrasta od 9 godina i oko 1/3 ispitanika od 14 godina večera sa porodicom. Deca i mladi koji često večeraju sa porodicom imaju pravilniju ishranu u odnosu na one koji to ređe čine. [5]
Istraživanje koje je sproveo Hrvatski zavod za javno zdravlje na reprezentativnom uzorku dece uzrasta 11, 13 i 15 godina u Hrvatskoj (HBSC), a inače je sprovedeno u 35 zemalja i regija Evrope i Severne Amerike, pružilo je podatke o ponašanjima vezanim za telesnu aktivnost, sedentarni način života ali i ishranu, stanje uhranjenosti i percepciju vlastitog tela. Svojim izgledom je zadovoljno 75% dečaka i 52% devojčica, 15% dečaka i 8% devojčica misli da je premršavo a 9% dečaka i 38% devojčica da je predebelo. Prema rezultatima, 15 % dece nikad ne doručkuje radnim danom, a 4 % to ne čini niti vikendom. Redovno doručkuje 70 % dece, 72 % dečaka i 68 % devojčica, a deo dece doručkuje potpuno neredovno (3 % doručkuje jedan odnosno dva dana u nedelji, 5 % doručkuje tri dana u nedelji, a 4 % doručkuje četiri dana u nedelji). Svaki dan barem jednom jede voće 42%, a povrće 20% adolescenata, što je dva puta više u odnosu na naše adolescente. Slatka pića svaki dan pije 33 % dečaka i 31 % devojčica, a slatkiše jede jednom ili više puta dnevno 33 % dečaka i 36 % devojčica, što je slično sa rezultatima koji su dobijeni i u našem ispitivanju. [6]
 

Tabela 3. Navike adolescenata u vezi tri glavna obroka (doručak;ručak i večera) radnim danom i vikendom, posebno prema školi i po polu

Hi kvadrat test (X2): SS= 1,p<0,05* X2=3,841 i p<0,01**. X2=6,635
 

Tabela 4. Navike adolescenata u u unosu voća ,povrća,slatikiša i gaziranih pića, posebno prema školi i po polu

Hi kvadrat test (X2): SS= 1,p<0,05* X2=3,841 i p<0,01**. X2=6,635
 

Tabela 5. Navike adolescenata u u unosu alkoholnih pića, stavu prema svojoj telesnoj masi i držanju dijete, posebno prema školi i po polu

Hi kvadrat test (X2): SS= 1,p<0,05* X2=3,841 i p<0,01**. X2=6,635

Najviše istraživanja o prehrambenim navikama i ponašanju adolescenata potiče iz SAD-a. Izgleda da su neki obrasci ponašanja u vezi s ishranom konzistentno uočeni među adolescentima. To su: uzimanje grickalica koje su većeg energetskog unosa, ali po svemu ostalom niske nutritivne vrednosti, preskakanje obroka, uzimanje brze hrane i obroka izvan kuće, nizak unos voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda i zaokupljenost telesnom težinom uz korišćenje pogrešnih i pogubnih dijeta, naručito kod adolescentkinja. Prema NHANES II i National Adolescent School Health Survey uočeno je da adolescenti koji uzimaju doručak i ručak izvan kuće i škole konzumiraju hranu s visokim udelom masnoća, a niske nutritivne vrednosti. «Body image» postao je sinonim za fizički izgled i sastoji se od 3 komponente: percepcija telesne veličine i njena tačnost, subjektivni osećaj zadovoljstva u vezi s izgledom i bihejvioristički aspekt. Veliki broj istraživanja nastojao je da objasni povezanost promene u body image-u s poremećajima ishrane, ali se najveći broj istraživača ipak složio da najveći uticaj u zapadnjačkim društvima imaju sociokultu-ralni činioci. [7]

ZAKLJUČAK

Navike u ishrani ne razlikuju se znatno između polova i škola. Potrebno je u budućim ispitivanjima pribaviti više informacija o količini konzumiranih namirnica. Uticaj na stvaranje prehrambenih navika dece imaju porodica, škola, zdravstvo, društvene organizacije, mediji, ali i državna politika koja bi trebala da podržava zdrave smernice u ishrani kao i da omogući dostupnost ukusne i jeftine zdrave hrane. Škola ima, uz porodicu, veliki uticaj na oblikovanje stavova mladih i primenjivanje telesno aktivnog načina života, kao i na samopoštovanje i samopuzdanje povezano sa percepcijom sopstvenog tela.

MERE PREVENCIJE

- Rano prepoznavanje dece koja pripadaju rizičnoj grupi (predgojazna deca).
- Razgovor sa roditeljima o promeni načina ishrane deteta.
- Upućivanje nutricionisti.
- Promocija zdravih stilova života i redovne fizičke aktivnosti kroz rad savetovališta za mlade.
- Dostupnost bavljenja razlicitim vrstama sportova (besplatna članarina, adekvatne prostorije i oprema za treninge ).
- Kontrola i oporezivanje reklamnih poruka na TV-u u cilju smanjenja pritiska interesa proizvođaca gotove hrane i bezalkoholnih pića na adolescente.

LITERATURA

1. Larson N. Neumark-Sztainer D. Adolescent Nutrition. Pediatr Rev 2009; 30:494-496
2. Rončević N i Stojadinović A. Ishrana adolescenata. U :Zaštita reproduktivnog zdravlja mladih: priručnik za lekare. Autri Zdravković D ....et al.; Banićević M (urednik). Washington:Kragujevac:Impres. USAID 2006. 33-54.
3. WHO Regional Committee for Europe, Fifty-seventh session, Belgrade, Serbia, 2007.
4. Banićević M., Zdravković D. Sprečimo gojaznost-sačuvajmo zdravlje dece i adolescenata. Priručnik za pedijatre.UNICEF 2008.
5. Gillman WM, Rifas-Shiman SL, Lindsay Frazier A; Rockett HRR, Camargo CA, Field AE, Berkey CSB, Colditz GA. Family Dinner and Diet Quality Among Older Children and Adolescents. Arch Fam Med 2000;9:235-240.
6. Kuzman M, FraneliI PĆ, Pavić Šimetin I. Ponašanje u vezi sa zdravljem u djece školske dobi 2001/2002. Hrvatski zavod za javno zdravstvo, Zagreb 2004.
7. Meandžija N, Jurišić I, Ivanko M. Prehrambene navike i uhranjenost školske djece u Brodsko posavskoj županiji. Hrvatski časopis za javno zdravlje 2006;.(2).
8. Kuzman M, FraneliI PĆ, Pavić Šimetin I. Ponašanje u vezi sa zdravljem u djece školske dobi 2001/2002. Hrvatski zavod za javno zdravstvo, Zagreb 2004.