ISSN 0350-2899, 35(2010) br.3-4 p.64-70

UVOD

Povećanje sedentarnog načina života i smanjenje fizičke aktivnosti može imati negativnih posledica po zdravlje oba pola, uključujući i povećanje rizika od kardiovaskularnih oboljenja (KVO). Smatra se da skoro 50% mladih uzrasta od 12. do 21. godine ne upražnjava redovno fizičku aktivnost.[1, 2] Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik kod odraslih od rane smrti od koronarne bolesti srca, šloga, povišenog krvnog pritiska, tip 2 dijabetes melitusa, karcinoma kolona i dojke i depresije.[3, 4]
Studije koje istražuju sedentarni način života omladine u SAD pokazuju da je dužina gledanja televizije (TV) direktno proporcionalna učestalosti gojaznosti. U delu rada o prekursorima ateroskleroze kod dece i mladih "Fizička aktivnost i rizik za KVO" (Physical Activity and CAD Risk) Belay B i saradnici konstantuju da:
- Adolesecnti i mlađe odrasle osobe oba pola imaju korist od fizičke aktivnosti.
- Svakodnevna umerena fizička aktivnost korisna je za sve uzraste.

Izraženija fizička aktivnost je takođe korisna, ali nosi veći rizik od povreda, menstruacionih poremećaja itd. Komitet Američke akademije pedijatrije u stategiji za zdrave stilove života naglašava negativan uticaj dužeg vemena provedenog sedentarno (TV, video igre, kompjuter). Ta deca i mladi češće su agresivni, zloupotreblajvaju supstance i imaju smanjen uspeh u školi.[5]

CILJ RADA

Cilj rada je procena stepena fizičke aktivnosti i sedentarnog stila života adolescenata u Zaječaru. Posredni cilj je procena stila i načina života ispitanika i povećanog rizika za nastanak negativnih dejstva smanjene fizičke aktivnosti i povećanja sedanternog načina zivota.

METODOLOGIJA RADA

Podaci o stilu zivota fizičkoj aktivnosti i sedanter-nom načinu života dobijeni su anketiranjem adolescenata III i IV razreda Gimnazije i Medicinske škole u Zaječaru. Za postavljena pitanja korišćeni su modeli iz poznatih studija koje su se bavile sličnom problematikom, radi lakšeg poređenja. Anketa je prikazana u celosti:
1. Koliko sati nedeljno ste fizički aktivni (grupni sportovi, trčanje, vožnja bicikla, teretana, šetnja)?
1) 0h; 2) 0-1h; 3) 1-2h; 4) više od 2h.

2. Koliko sati dnevno provedete ispred računara i/ili televizora?
1) 0h; 2) 0-1h; 3) 1-2h; 4) više od 2h.
- Anketa je anonimna što je omogućeno dava-njem anketa u kovertama. Adolescentima je objašnjena svrha anketiranja.
- Anketa je prikazana u celosti u rezultatima rada.
Statistička značajnost u učestalosti između dve škole i po polu testirana je χ2 testom (Hi kvadrat test (χ2): SS= 1,p<0,05* χ2=3,841 i p<0,01**. χ2=6,6359

REZULTATI

Struktura ispitanika prema školi i polu data je u tabeli 1, prema mestu boravka u tabeli 2. Tabelarno su prikazani svi odgovori (broj ispitanika i procenat). Navike adolescenata u vezi fizičke aktivnosti, posebno prema školi i po polu date su u tabeli 3. Navike adolescenata u vezi vremena provedenog u gledanju TV, posebno prema školi i po polu u tabeli 4. Navike adolescenata u vezi vremena provedenog u učenju i za kompjuterom, posebno prema školi i po polu date su u tabeli 5. Navike adolescenata u vezi sa pušenjem cigareta i konzumiranja alkohola, posebno prema školi i po polu date su u tabeli 6.
Anketiranjem je obuhvaćeno 200 adolescenata, 57 ispitanika je bilo muškog pola (gimnazija 38, medicinska škola 19) a 143 ispitanika ženskog pola (gimnazija 62, medicinska škola 81). Van Zaječara: Babušnica (4); Bor (18); Kladovo (3); Knjaževac (5); Negotin (10); Pirot (11); okolna sela (6) i manji broj iz drugih krajeva (8).

Tabela 1. Struktura ispitanika prema polu i školi

Tabela 2. Struktura ispitanika prema mestu boravka

Tabela 3. Navike adolescenata u vezi fizičke aktivnosti, posebno prema školi i po polu

Hi kvadrat test (χ2): SS= 1,p<0,05* χ2=3,841 i p<0,01**. χ2=6,635
 

Tabela 4. Navike adolescenata u vezi vremena provedenog u gledanju TV, posebno prema školi i po polu

Hi kvadrat test (χ2): SS= 1,p<0,05* χ2=3,841 i p<0,01**. χ 2=6,635
 

Tabela 5. Navike adolescenata u vezi vremena provedenog u učenju i za kompjuterom, posebno prema školi i po polu

Hi kvadrat test (χ 2): SS= 1,p<0,05* χ 2=3,841 i p<0,01**. χ 2=6,635


Fizičkim aktivnostima se optimalno (tri puta nedeljno) bavi 34% gimnazijalaca i svega 16% medicinara. Odnos je isti i u odnosu na muški i ženski pol (36% na prema 14%). Jedan ili nijedan dan fizičkih aktivnosti nedeljno ima 34% (23%+11%) medicinara i 18% (12%+65) gimnazijalaca. Nedovoljna fizička aktivnost u odnosu na polove je 15%(12%+3%) muškaraca na prema 30% (20%+10%) devojaka.
Manje od pola sata dnevno televiziju gleda 42% (20%+22%) medicinara i samo 15%(9%+6%) gimnazijalaca (20% muškaraca na prema 31% devojaka). Više od tri sata dnevno TV gleda 26% medicinara i čak 41% gimnazijalaca, dok se vikendom taj broj postaje veći i jednak za obe grupe,
čak 47%. Razlika je slično izražena i u odnosu na pol. Tri sata i više TV gleda 29% muškaraca i 35% devojaka, a vikendom 43% muškaraca i 49% devojaka.
Pola sata i manje dnevno za učenje u toku radne nedelje troši po 17% iz obe škole (pri čemu 35% muškaraca i 10% devojaka), dok se vikendom ovaj procenat povećava za medicinsku školu (27%) dok za gimnaziju ostaje isti (17%). Raspoređenost među polovima se ne menja mnogo (35% i 16%). Između 1 i 2 sata dnevno u toku nedelje uči po 46% iz medicinske škole i 55% iz gimnazije dok se vikendom taj broj ne menja mnogo (po 43% za obe škole). Raspoređenost među polovima je 45% muškaraca i 61% devojaka u toku nedelje i po 40% i 43% vikendom
Ispred kompjutera sat vremena i manje dnevno u toku radne nedelje provodi 72% medicinara i 41% gimnazijalaca, dok između 2 i 4 sata provodi 22% medicinara i 47 % gimnazijalaca. U odnosu na polove, muškarci više vremena provode uz kompjuter (2 do 4 sata 23% muških i 8% ženskih ispitanika). Vikendom raste provedeno vreme is-pred kompjutera (medicinari sa 22% na 52% 2 do 4 sata dnevno, dok kod gimnazijalaca odnos ostaje isti), a u odnosu na polove kod muškaraca sa 23 na 53%, a kod devojaka sa 8 na 27%.

DISKUSIJA

Iz date tabele može se videti da se fizičkim aktiv-nostima od bar jednog sata u toku nedelje jednom ili nijednom bavi 37% ispitanika iz medicinske škole i 18% iz gimnazije (14% muškog pola i 33% ženskog pola). Tri puta nedeljno fizičkim aktiv-nostima se bavi 16% ispitanika iz medicinske škole i 34% iz gimnazije pri čemu je odnos prema polo-vima izjednačen, po 25%. Veći broj fizički aktivne dece je iz gimnazije, pri čemu su muškarci aktivniji od devojaka.
U odnosu na vreme provedeno za učenje, pola sata i manje dnevno, u toku radne nedelje troši po 17% iz obe škole (pri čemu 35% muškaraca i 10% devojaka), dok se vikendom ovaj procenat povećava za medicinsku školu (27%) dok za gimnaziju ostaje isti (17%). Raspoređenost među polovima se ne menja mnogo (35% i 16%). Između 1 i 2 sata dnevno u toku nedelje uči po 46% iz medicinske škole i 55% iz gimnazije, dok se vikendom taj broj ne menja mnogo (po 43% za obe škole). Raspoređenost među polovima je 45% muškaraca i 61% devojaka u toku nedelje i po 40% i 43% vikendom. Tri sata dnevno provodi u učenju oko 15% đaka obe škole i oba pola dok se vikendom taj odnos malo menja (kreće se između 12 i 20% pri čemu malo više uče đaci iz gimnazije i preovlađuje ženski pol).
Sedentarne navike u toku radne nedelje su kod učenika medicinske škole slabo izražene. Pola sata i manje ispred TVa provodi 43% u odnosu na 15% gimnazijalaca (tri sata dnevno gleda 13% medicinara i 25% gimnazijalaca) pri čemu raspoređenost među polovima ne pokazuje značajnu razliku. Vikendom raste gledanost televizije na skoro 50% ispitanika obe grupe. Ispred kompjutera sat vremena i manje dnevno u toku radne nedelje provodi 72% medicinara i 41% gimnazijalaca, dok između 2 i 4 sata provodi 22% medicinara i 47 % gimnazijalaca. U odnose na polove, muškarci više vremena provode uz kompjuter (2 do 4 sata 23% muških i 8% ženskih ispitanika). Vikendom raste provedeno vreme ispred kompjutera (medcinari sa 22% na 52% 2 do 4 sata dnevno dok kod gimnazijalaca odnos ostaje isti), a u odnosu na polove kod muškaraca sa 23 na 53%, a kod devojaka sa 8 na 27%.
Melissa C. Nelson sa saradnicima u studiji praćenja od rane do srednje adolescencije fizičke aktivnosti i vremena provedenog za kompjuterom ustanovila je da se fizička aktivnost smanjuje a povećava vreme provedeno za kompjuterom, što je naročito izraženo kod adolescenata (povećanje do 10,4 na 15,2 časa nedeljno). [6]
Cigarete ne konzumira oko 60% učenika, dok svaki dan puši 29% medicinara i 23% gimnazijalaca, pri čemu je isti odnos i između polova. Pivo nikad ne pije oko 35% učenika obe škole dok je ta raspoređenost u odnosu na pol 14% muškaraca i 42% devojaka. Svake nedelje pivo pije 14% medicinara i 22% gimnazijalaca i opet je taj odnos "u korist" muškaraca (40% na svega 9% devojaka). Žestoka pića nikad ne pije 40% medicinara i 23% gimnazijalaca (nevezano za pol), a svake nedelje žestioka pića pije 4% medicinara i čak 21% gimnazijalaca, dok je među polovima opet zastupljeniji muški pol (19% na prema 10%). Stanja pijanstva više od 10 puta je imalo 17% medicinara i 24% gimnazijalaca (!!!), a između 2 i 10 puta 35% medicinara i 40% gimnazijalaca. Muškarci i tu imaju prednost, 37% više od 10 puta u odnosu na devojke 14% i između 2 i 10 puta 47% muškaraca i 37% devojaka. Ako ove podatke uporedimo sa istraživanjima u okruženju (Hrvatska, Zagrebačka županija), videćemo da su podaci u nekim slučajevima slični, ali da je kod njih situacija još i gora, što svakako nije za utehu
"Rezultati pokazuju da je barem jednom u životu pušilo 75,7% mladića i 79,7% djevojaka. Trenutno puši više djevojaka (47,3%) nego mladića (36,0%), ali mladići puše redovitije i veći broj cigareta dnevno. Alarmantan je podatak da trenutno pije alkohol 79,3% mladića i 81,5% djevojaka trogodišnjih škola te 80,6% mladića i 83,2% djevojaka četverogodišnjih škola. Čak 69,7% mladića i 46,2% djevojaka trogodišnjih škola te 60,3% mladića i 37,2% djevojaka četverogodišnjih škola napilo se više od 5 puta tijekom svog života” [7]

Tabela 6. Navike adolescenata u vezi pušenja cigareta i konzumiranja alkohola,
posebno prema školi i po polu

ZAKLJUČAK

Generalno, veliki broj mladih se skoro ili uopšte ne bavi fizičkim aktivnostima (oko 25%) i veliki broj mladih ima pojačane sedentarne navike (preko 40%) uz prisutan loš životni stil, konzumaciju cigareta (preko 30%) i alkohola (preko 30%). Poređenjem dve grupe učenika, medicinske škole i gimnazije, može se zaključiti da su učenici obe škole nedovoljno fizički aktivni, naročito medicinari, dok gimnazijalci, iako su više fizički aktivni, takođe su izloženiji faktorima rizika kardiovasku-larnih bolesti zbog pojačanih sedentarnih navika i konzumiranja alkohola. Preventivne aktivnosti sigurno dalje treba usmeriti ka promociji zdravih stilova života, a tema koja se, takođe, nameće je i pitanje dostupnosti alkohola i cigareta maloletnim licima.

LITERATURA

1. Belay B, Belamarich P, Racine AD. Pediatric Precursors of Adult Atherosclerosis. Pediatrics in Review. 2004;25:4-16.
2. Reginald L. Washington, M.D. Cardiovascular medicine update. Interventions to Reduce Cardiovascular Risk Factors in Children and Adolescents .April 15,1999. by the American Academy of Family Physicians.
3. HHS Announces Physical Activity Guidelines for Americans.Dostupno na www.hhs.gov ili www.health.gov/paguidelines. For Immediate Release. Tuesday, October 7, 2008.
4. Physical Inactivity and CVD. Available:to: Physical%20Activity%20and%20Cardiovascular%20Disease,%20Exercise.htm
5. Committee on Public Education AMERICAN ACADEMY OF PEDIATRICS Children, Adolescents, and Television PEDIATRICS Vol. 107 No. 2 February 2001, pp. 423-426
6. Nelson MC ,Neumark-StzainerD, Hannan PJ,. Sirard JR, and Story M. Longitudinal and Secular Trends in Physical Activity and Sedentary Behavior During Adolescence PEDIATRICS Vol. 118 No. 6 December 2006, pp. e1627-e1634 (doi:10.1542/peds.2006-0926)
7. Kružić Lulić A, Delfin D, Gajnik D. Pušenje i pijenje alkohola kod srednjoškolaca Zagrebačke županije. Hrvatski časopis za javno zdravstvo Vol. 4, broj 16, 7. listopada 2008.