ISSN 0350-2899, 36(2011) br.1 p.25-35

UVOD

Još u prastara vremena ljudi su uočili da postoji povezanost fizičke aktivnosti i dobrog zdravlja, i da se određenim vežbanjem može uticati na tok i ishod nekih bolesti [12]. Hipokrat, otac medicine, primetio je "Svi delovi tela ako se ne koriste i budu besposleni postaju podložni bolesti" [4]. Prva naučna istraživanja o uticaju fizičke aktivnosti na zdravlje ljudi, sprovedena sredinom XX veka iz oblasti kardiologije, pokazala su da je neaktivnost jedan od uzroka ateroksleroze, a kao krajnjeg ishoda tog procesa infarkta miokarda.
Savremeni način života koji se odlikuje visokim stepenom urbanizacije, automatizacije i tehnološkog razvoja proizvodnje, ima niz nepovoljnih uticaja na zdravlje i psihofizičku sposobnost ljudi, ali i dece. Osnovni faktori koji u takvim uslovima ugrožavaju fizičku sposobnost dece su: nedovoljno kretanje i smanjena fizička aktivnost, neadekvatna ishrana, kako po obimu tako i po kvalitetu, i štetne navike. Sedentarni životni stil koji se karakteriše sve češćim korišćenjem motornih vozila i tehničkih pomagala umesto kretanja i aktivnog mišićnog rada, kao i da se sve više vremena provodi uz televizor, kompjuter (igrice, internet) i dr. elektronske uređaje, postao je dominantan u industrijski razvijenim zemljama, ali i u zemljama u razvoju, kao što je naša. Uz sve to, boravak dece u slabo provetrenim prostorijama, naročito za vreme školskog zimskog raspusta, jeste uslov za smanje- nje fizičke kondicije i pojavu raznih bolesti. Veliki broj epidemioloških istraživanja pokazuju da je fizička aktivnost ljudi, a naročito dece, iz generacije u generaciju sve manja.
Telesna aktivnost kod dece utiče povoljno na psihofizički ravoj, što podrazumeva razvoj zdravlja, razvoj mišićne snage i telesne izdržljivosti, poboljšanje gipkosti i koordinacije pokreta, ali i mentalnog razvoja. Naučna zakonitost da funkcija razvija i održava normalnu funkciju organa i da tu funkciju ne može ništa drugo zameniti, čak ni lek, najvažnija je smernica u unapređenju fizičke spremnosti dece. U toku razvoja deteta tri životna perioda su posebna, zbog naglih promema u psihomotorici: prva godina života, period od 8 do 10 godine i period puberteta. Četrnaestogodišnjaci, učenici VIII razreda osnovne škole, su u fazi izvesne psihičke zrelosti, ali zbog puberteta u najnestabilnijoj fazi psihomotronog razvoja. Navedene činjenice ukazuju da su upravo četrnaestogodišnjaci najpogodnija populacija za ispitivanje fizičke spremnosti i da je to poslednji voz kada se nešto može učiniti u očuvanju i unapređenju zdravlja.
Vežbanje može biti podeljeno na dve grupe: dinamičko i statičko. Dinamičke vežbe uključuju velike mišićne grupe i tako dovode do velike potrošnje kiseonika (aerobne vežbe). Pri tome dolazi do značajnog povećanja minutnog volumena srca, srčane frekvencije, udarnog volumena srca, sistolnog pritiska i blagog smanjenja dijastolnog pritiska. Takođe, postoji značajno smanjenje totalne periferne rezistencije. Većina dinamičkih vežbi, koje traju nekoliko minuta, su aerobne [6]. Zbog toga se preko srčane frekvencije i sistolnog krvnog pritiska, a za vreme dinamičke vežbe kao što je step test, može proceniti fizička spremnost kod dece i odraslih. Statičko vežbanje nije predmet ovog rada.
Nedovoljan nivo aktivnog kretanja označava se kao hipokinezija. Osnovna karakteristika hipokinezije je "takav nivo telesne aktivnosti koji je hronično ispod praga nadražaja koji omogućava održavanje funkcionalnog kapaciteta najvažnijih organskih sistema" (Hollmann, 1973). Pod uticajem hipokinezije nastaju osnovne morfološke i strukturne promene: smanjenje mišićne mase, mišićnog tonusa i snage (u osnovi je smanjenje: mišićnih vlakana, gustine mišićnih kapilara, broja mitohondrija i aktivnosti oksidativnih enzima), smanjenje mase srčanog mišića i udarnog volumena, uz povećanje srčane frekvnecije, smanjenje eritropoeze a kao posledica malokrvnost i time smanjen kapacitet krvi za prenos kiseonika što zajedno sa simpatikotoničnom disregulacijom dovodi do naknadnog povećanja srčane frekvencije. Ovo je još jedan razlog što je u ovom radu procena fizičke spremnosti vršena upravo preko srčane frekvencije. Živanić u svom radu [11], istraživanje uticaja hipokinezije u uslovima neprekidne plovidbe na psihofizičku sposobnost pomoraca, našao je da već posle 15 dana fizičke neaktivnosti nastaje značajno sniženje aerobne sposobnosti i sve navedene promene.
Na osnovu velikog broja ekstenzivnih istraživanja o fizičkoj aktivnosti i zdravlju u zajedničkoj deklaraciji Međunarodnog udruženja za sportsku medicinu (FIMS) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO) pod nazivom: "Physical activity for health" (Granada, 1995), ističe se da je nedovoljna fizička aktivnost, čije je ishodište smanjena fizička sposobnost, u današnje vreme "najvažniji faktor nepotrebnog razboljevanja i preranog umiranja" [12]. Oboljenja, kao posledica fizičke neaktivnosti, najčešće se javljaju u odraslom dobu, ali put za njihov nastanak je trasiran još u detinjstvu. Naime, detinjstvo i adolescencija su periodi života u kojima se adekvatnim programima fizičke aktivnosti može uticati na psihomotorni razvoj i razvoj funkcionalnih kapaciteta koji čine osnovu fizičke sposobnosti.
Navedeni rad Živanića i drugi slični radovi su bili jedan od razloga što je ispitivanje kod učenika izvršeno odmah posle zimskog školskog raspusta, kada su deca bila u uslovima hipokinezije, čak i ona koja treniraju neki sport. Zima 2009. godine je bila jako hladna, deca su vrlo slabo izlazila iz kuće, vreme su uglavnom provodila pored televizora, a najviše pored kompjutera igrajući igrice, što sve zajedno predstavlja stanje smanjene fizičke aktivnosti i uzrok smanjenja fizičke spremnosti.
Procena fizičke (aerobne) sopsobnosti se vrši određivanjem maksimalne potrošnje kiseonika (VO2max), a definiše se kao maksimalna količina kiseonika voljno utrošena u jedinici vremena tokom rada progresivno rastućeg opterećenja u kojem učestvuju velike mišićne grupe [10]. Postoje dva načina određivanja maksimalne potrošnje kiseonika: direktno merenje (podrazumeva skupu opremu i reagense) i indirektno merenje. Indirektno merenje tj. procena fizičke spremnosti na osnovu je srčane frekvencije (HR), ne zahteva skupu opremu, komplikovana merenja i analize, ne moraju je izvoditi samo lekari, već i pedagozi fizičkog vaspitanja. Ovo merenje se izvodi na pokretnoj traci (tredmil), bicikl-ergometru ili step-klupici. Suština ovog merenja je da tokom napora zahtevi za kiseonikom u najvećoj meri su povezani sa minutnim volumenom srca. Minutni volumen = udarni volumen x srčana frekvnecija (minutni volumen je količina krvi koju srce izbacuje u jednoj minuti, udarni volumen je količina krvi koje srce izbaci prilikom jedne kontrakcije, jednog pumpanja). Srce u jednoj minuti izbacuje 5 litara krvi, i to se održava, a pri naporu se može povećati na 15 l/min a kod nekih sportista i do 20 l/min. Osobe sa malim udarnim volumenom (smanjene fizičke sposobnosti), da bi održale određeni minutni volumen srca, moraju to da kompenzuju povećanjem srčane frekvencije. Zato će kod njih vrednosti pulsa pri datom opterećenju biti visoke. Fizički trening kod ovih osoba može dovesti do povećanja udranog volumena i povećanja efikasnosti srca, pa ponovljeni test posle nekoliko meseci pokazaće niže vrednosti HR pri istom opterećenju. Srce će tada raditi sa više snage uz manji utrošak energije, povečavajući i maksimalnu potrošnju kiseonika. Ostali mišići u telu se slično ponašaju, ali ono što je isto toliko važno jeste da se otpor na periferiji tela smanjuje, a to opet olakšava rad srca i dodatno smanjuje srčanu frekvenciju.


CILJ RADA

Harvard step testom ispitati fizičku spremnost učenika VIII razreda OŠ "Ljuba Nešič" iz Zaječara nakon školskog zimskog raspusta tj fizičku spremnost četrnaestogodišnjaka kao pravih predstavnika adolescenata.
Takođe, cilj rada je bio i ispitati razliku u fizičkoj spremnosti između:
- dečaka i devojčica i
- učenika koji se bave sportom (tzv. sportista) i učenika koji se ne bave sportom (tzv. nesportista).
Još jedan je cilj rada bio postavljen, da se ispita razlika u antropometrijskim parametrima između:
- dečaka i devojčica i
- učenika koji se bave sportom (tzv. sportista) i učenika koji se ne bave sportom (tzv. nesportista)


METOD RADA

Ispitivanje je izvršeno step testom na slučajnom uzorku od 80 učenika četiri odeljenja VIII razreda Osnovne škole "Ljuba Nešić" iz Zaječara koji su na dan ispitivanja bili prisutni na času fizičkog vaspitanja. Mesto ispitivanja je bila fiskulturna sala u školi. Vreme ispitivanja su popodnevni sati tj. u terminu kada je jedno od ispitivanih odeljenja imalo čas fizičkog vaspitanja. Deca su bila u sportskoj opremi (majica, sportske gačćice i patike) koja je propisana za nastavu fiskulture. Sve vreme ispitivanja bio je prisutan nastavnik fizičkog vaspitanja i lekar koji je učenicima merio krvni pritisak i nadgledao merenje pulsa tj srčane frekvencije kao i ceo tok step testa.
Sprovedeno ispitivanje je obavljeno početkom februara meseca 2009. godine, nekoliko dana posle završenog školskog zimskog raspusta koji je trajao 25 dana. Prema istraživanju Živanića [11] koje je sproveo na pomorcima tokom duge plovidbe i 15 dana fizičke neaktivnosti je bilo dovoljno da se javi značajno sniženje aerobne sposobnosti i uslovi hipokinezije što je predstavljalo uzrok smanjenja fizičke spremnosti. Zima te godine je bila jako hladna i deca su slabo izlazila iz kuće i ceo dan su provodila pored televizora i kompjutera, što predstavlja uslove hipokinezije. To se odnosi i na decu koja su trenirala neki sport, jer se preko raspusta ne održavaju treninzi.
Pre step testa svakom učeniku je bilo postavljeno pitanje da li boluje od neke teže bolesti i da li se bavi nekim sportom, u smislu da li redovno ide na treninge, koliko puta u toku nedelje i koliko sati u toku treninga. Redovni treninzi najmanje 3 puta nedeljno, u trajanju najmanje od 1 sata, su bili kriterijumi da se ispitanik smatra sportistom tj učenik koji se bavi sportom. U slučaju težih bolesti takav učenik bi bio isključen iz ispitvanja. U ovom istraživanju nijedan učenik, prisutan na času, nije ispunjavao uslov za isključenje iz ispitivanja.
Posle toga je vršen antropometrijski pregled tj merenje telesne visine, telesne težine i obim trbuha. Telesna visina je merena visinometrom iscrtanom na zidu učionice, sa jedinicom mere od 1 cm. Pri merenju ispitanik je bio bos, potpuno uspravljen, sastavljenih peta i lako razmaknutih stopala, sa glavom u položaju frankfurtske ravni, što znači da linija koja povezuje najvišu tačku ušnog kanala i donju ivicu orbite treba da bude horizontalna. Telesna težina je merena osobenom vagom čija je preciznost bila 100mg. Pre svakog merenja vaga je baždarena. Merenje obima trbuha je vršeno na mestu gde je najveći obim, specijalnim metrom u vidu pantljike, a izraženo u cm [8].
Pre početka testa za svakog ispitanika je bio pripremljen radni protokol u koji su uneseni opšti podaci, ime i prezime, datum rođenja, datum testiranja, podatak o bavljenju sportom, antrpometrijski podaci i rezultati merenja srčane frekvnecije i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, pre i neposredno posle step testa.
Neposredno pre testa merena je srčana frekvencija brojanjem otkucaja srca, dobijenih pipanjem pulsa na radijalnoj arteriji, u vremenskom periodu od 15 sec (strogo mereno štopericom), i dobijeni broj otkucja pomnožen sa 4. Tako dobijeni broj je zabeležen kao srčana frekvencija pre testa, izražena brojem otkucaja u minuti. A onda je lekar svakom učeniku, na desnoj nadlaktici, izmerio krvni pritisak, aparatom za merenje krvnog pritiska tipa sfingomanometra. Dobijene vrednosti su zabeležene kao sistolni i dijastolni krvni pritisak pre testa, izražene u mmHg. Odmah posle testa su ponovo mereni srčana frekvencija i krvni pritisak, na isti način kao pre testa, a dobijeni podaci su uneti u radni protokol svakog ispitanika kao srčana frekvencija i sistolni i dijastolni krvni pritisak posle testa.
Kod ispitanika je izveden 3-minutni Harvard step test na stepeništu u fiskulturnoj sali. Visina jednog stepenika je bila 25cm, što je zadovoljavalo normu predviđenu za ovaj test tj. da je ukupna visina stepenika ili klupice 50,8cm. Tehnika testa je bila da ispitanik korača uz ta dva stepenika za 1 sekundu i da za to isto vreme korača unazad niz ta dva stepenika. U tom ritmu je ispitanik koračao uz i niz ta dva stepenika u trajanju od 3 minuta. Vreme je precizno mereno štopericom.
Prema ostvarenoj srčanoj frekvenciji posle testa učenici su podeljenji u kategorije fizičke spremnosti:

Za svakog učenika je određivan visinsko-težinski odnos preko indeksa telesne mase (body mass index - BMI). BMI je validan za procenu ovog odnosa za sve osobe oba pola starije od 20 godina. Formula za izračunavanje ovog odnosa je: BMI = TM (kg) / TV²(m), TM=telesna težina, TV=telesna visina. Za vrednovanje visinsko-težinskog odnosa na osnovu BMI koristi se klasifikacija po Garrow-a. Međutim kako su ovim radom obuhvaćeni ispitanici starosti ispod 20 godina, a kod njih se BMI nepravilno menja zbog neusklađenosti rasta u visinu i telesnog razvoja, kod njih je procena visinsko-težinskog odnosa vršena preko vrednosti BMI percentila. Određivanje BMI percentila se vrši tako što se za svakog ispitanika određuje procenat-percentile u odnosu na prosečan BMI u većoj populaciji za to godište, i to posebno za dečake, posebno za devojčice. Ustvari, postoje dve šeme sa krivuljama, jedna za dečake, druga za devojčice. Na x-osi se nalaze godine starosti, na y-osi (leva strana šeme) vrednosti BMI, tamo gde se seku normale spuštene na ove ose je vrednost BMI precentila, a vrednost se čita na drugoj vertikalnoj skali, na desnoj strani šeme. Ovaj postupak je uprošćen preko kalkulatora, koji se nalazi na internetu on-line, kada se samo unose TV, TM, pol, godina rođenja i kalkulator automatski izbaci vrednosti BMI i BMI percentile. Ovaj postupak je, zbog jednostavnosti rada i brzine, korišćen u ovom radu. Prema dobijenim vrednostima BMI vrši se klasifikacija visinskotežinskog odnosa: 1) pothranjeni <5-og percentila, 2) u riziku od pothranjenosti od 5 do 15-og perecntila, 3) normalno uhranjeni od 15 do 85-og percentila, 4) u riziku od gojaznosti od 85 do 95-og precentila i 5) gojazni > 95-og precentila [3]
U obradi podataka korišćene su statističke metode. Formiranje baze podataka i obrada podataka je rađena na PC računaru uz korišćenje programa SPSS 13,0. Formiranje tabela i tekstualna obrada je izvršena u WORD-u 2003. Grafička obrada je urađena u Paint programu. Statistička značajnost je određena na nivou p < 0,05.
Statističke metode koje su korišćene u radu:
1. Strukture - odnos dela prema celini
2. Prosečna vrednost - aritmetička sredina, kao mera centralne tendencije, reprezent skupa iz koga je izračunata
3. Standardna devijacija - mera odstupanja pojedinačnih vrednosti od aritmetičke sredine
4. t - test - mera stepena značajnosti razlike u prosečnim vrednostima između dva uzorka
5. χ² - test - mera stepena značajnosti razlika kada su obeležja atributivna
6. Jednofaktorska analiza varijanse sa ponovljenim merenjem - dizajn ponovljenih merenja za testiranje promena prosečnih vrednosti u vremenu između dva uzorka (u radu između dečaka i devojčica i između sportista i nesportista).


REZULTATI RADA I DISKUSIJA

Osnovne karakteristike učenika

U ispitivanoj grupi od 80 učenika VIII razreda Osnovne škole "Ljuba Nešić" u Zaječaru dečaka je bilo 41/80 (51,3%) a devojčica 39/80 (48,7%), Grafikon 1.
Od ukupnog broja ispitivanih učenika sportom se bave (sportisti) tj redovno treniraju neki od sportova 33/80 (41,3%) a učenika koji ne treniraju nijedan od sportova (nesportisti) je bilo 47/80 (58,7%). Grafikon 2.
Prosečna visina učenika je bila 169,9cm, najniža telesna visina u ispitivanoj polpulaciji učenika je bila 155cm a najviša 185 cm. U jednom od radova Mamuna i sar. [5] ispitivano je 2794 dece u Brisbejnu, Australija, i prosečna visina kod 14-godišnjaka je bila 164cm, nešto manje nego što je prosečna visina ispitivanih učenika u ovom radu.
 

Tabela 1: Broj i procenat demografskih podataka i minimalna, maksimalna i prosečna vrednost, standardna devijacija antropometrijskih parametara, srčane frekvencije i krvnog pritiska učenika VIII razreda osnovne škole

Grafikon 1: Distribucija učenika prema polu

Grafikon 2: Distribucija učenika prema bavljenju sportom

Najmanja telesna težina je bila 38kg, najveća 100kg, a prosečna 56,2kg. Slične rezultate nalazimo u već spomenutom radu [5] tj prosečna telesna težina je bila 55,5kg.
Obim trbuha kod ispitivanih učenika je prosečno bio 73,5cm, najmanji 46cm a najveći 110cm.
Body mass index (BMI) kod učenika koji su ispitivani u ovom radu je prosečno bio 19,4kg/m², najmanji 15,4 a najveći 32,3kg/m². Visinsko-težinski odnos, u radu koji je već naveden [5], tj prosečna vrednost BMI kod učenika iste starosti kao u ovom radu je bila 20,61kg/m², što je skoro identično.
BMI percentila za 14-o godišnjake je bio na 45-om percentilu, što spada u kategoriju normalno uhranjene dece (normalne vrednosti su od 15 do 85-og percentila). Prema vrednosti BMI precentila bilo je: 1) pothranjene dece 5/80 (6,3%), 2) sa rizikom od pothranjenosti 11/80 (13,8%), 3) normalno uhranjenih 61/80 (76,3%), 4) sa rizikom od gojaznosti 1/80 (1,3%) a 5) gojaznih učenika 2/80 (2,5%). Ovi rezultati pokazuju da ispitivani učenici imaju daleko bolji visinsko-težinski odnos nego deca u Sjedinjenim Američkim Državama, što se vidi u istraživanju Cynthia-e Ogden i sar. na 8166 dece, koji ukazuju da BMI percentila ≥95-og percentila je nađen kod 12,6% dece, a ≥ 85-og percentila kod 33,3% dece [5].
Prosečna vrednost krvnog pritiska cele grupe učenika pre step testa je bila 132/81mmHg. Mamun i sar. [5] su našli da je prosečna vrednost krvnog pritiska kod 2794 četrnaestogodišnjaka bila 113/65mmHg, što su daleko manje vrednosti nego u ovom radu. Objašnjenje za ovo: deca pre pregleda nisu bila posebno pripremljena za merenje krvnog pritiska, što i nije bio glavni cilj ovog rada, ali i da je kod 15 učenika nađen blago povišen krvni pritisak (TA>140/90mmHg).
Prosečna vrednost krvnog pritiska posle testa je bila 151/81mmHg.
Prosečna vrednost srčane frekvencije (HR) svih učenika je pre step testa bila 106 otkucaja/min, što je u granicama normalnih referentnih vrednosti za 14-o godišnjake.
Prosečna vrednost srčane frekvencije (HR) posle step testa je bila 149 otkucaja/min, što znači da prosečno učenici VIII razreda imaju vrlo lošu fizičku spremnost, prema navedenoj kategorizaciji fizičke spremnosti
Među sportistima je više dečaka nego devojčica, a među nesportistima više devojčica, ali ne postoji statistički značajna razlika, (p=0,343).

Grafikon 3: Raspodela učenika prema polu i bavljenju sportom
 

Tabela 2: Raspodela učenika prema polu i bavljenju sportom
 

Tabela 3: Prosečna vrednost antropometrijskih parametara, krvnog pritiska i srčane frekvencije učenika prema polu
 

Tabela 4: Broj i procenat učenika prema fizičkoj spemnosti i polu
 

Tabela 5: Prosečna vrednost antroploških parametara, krvnog pritiska i srčane frekvencije učenika prema
bavljenju sportom


Povezanost antropometrijskih parametara, krvnog pritiska, srčane frekvencije
i fizičke spremnosti i pola

Dečaci su bili viši od devojčica, (p=0,000) i veće telesne težine, (p=0,032).
Obim trbuha je bio veći u grupi dečaka u odnosu na grupu devojčica ali bez statističke značajnosti razlike, (p=0,325).
Dečaci su imali veći BMI od devojčica, bez statističke značajnosti razlike, (p=0,566).
U obe grupe učenika prema polu BMI percentila je bio gotovo isti, (p=0,947).
Sistolni krvni pritisak pre step testa je bio istih vrednosti u obe grupe prema polu, (p=0,740).
Dečaci su posle step testa imali značajno veći sistolni krvni pritisak od devojčica, (p=0,022), što je očekivani rezultat jer dečaci imaju veću masu mišića i srčanog mišića i izraženiju aktivnost simpatičkog nervnog sistema pri naporu.
Dijastolni krvni pritisak je bio istih vrednosti u obe grupe učenika prema polu i pre (p=0,808) i posle testa, (p=0,744).
Srčana frekvencija pre step testa je bila značajno veća kod devojčica u odnsou na dečake, (p=0,029), koje i inače imaju veću srčanu frekvenciju zbog manjih dimenzija srca a time i manjeg udranog volumena srca.
Posle testa devojčice su imale veću srčanu frekvenciju od dečaka sa visokom statističkom značajnošću, (p=0,002). Ovo je takođe očekivan rezultat iz već navedenih razloga.
Ako se pogledaju rezultati u Tabeli 4. uočava se da 67/80 (83,8%) učenika imaju vrlo lošu fizičku spremnost (kondicija), ako se tome doda da je sa lošom kondicijom još 7/80 (8,7%) i još 3/80 (3,7%) učenika sa fizičkom spremnošću ispod proseka, to se svodi na to da 96,2% učenika nemaju dobru fizičku spremnost, što je katastrofalni rezultat za jednu generaciju učenika. Ne treba mnogo isticati da su ovi mladi ljudi u završnoj fazi psihomotornog razvoja, da fizička spremnost utiče i na proces mišljenja i učenja, što je njihov glavni zadatak u ovom životnom periodu. Takvi rezultati su posledica školskog zimskog raspusta kada su deca zbog veoma hladne zime ostajali po ceo dan u kući, uz televizor i kompjuter, bez ikakve fizičke aktivnosti.
Postoji tendencija da dečaci budu fizički spremniji od devojčica, (p=0,114). Dečaci su u 85,3% imali lošu i vrlo lošu fizičku spremnost, a devojčice lošu i vrlo lošu u 100%, što se i očekivalo. Ovi rezultati su poražavajući za obe grupe ispitanika.


Povezanost antropometrijskih parametara, krvnog pritiska, srčane frekvencije
i fizičke spremnosti i bavljenje sportom

Nije bilo razlike između grupa učenika sportista i učenika koji se ne bave sportom u visini, (p=0,993), u težini, (p=0,754), u obimu trbuha, (p=0,873), u BMI, (p=0,707) i BMI percentilima, (p=0,977).
Nije bilo razlike u sistolnom, (p=0,820) i dijastolnom (p=0,702) krvnom pritisku pre step testa između grupe učenika koji se bave sportom i grupe učenika koji se ne bave sportom.
Posle step testa sistolni pritisak je bio veći kod učenika koji se ne bave sportom u odnu na učenike sportiste, ali bez statistički značajne razlike, (p=0,158).
Dijastolni krvni pritisak je bio značajno veći kod onih učenika koji se bave sportom, (p=0,008).
Postoji tendencija da učenici koji se bave sportom imaju manju srčanu frekvenciju pre step testa, (p=0,081).
Posle step testa učenici koji se bave sportom imaju značajno manju srčanu frekvenciju, (p=0,033). Ovo je očekivani rezultat, ali kad su učenici kategorisani prema ostvarenoj srčanoj frekvenciji, rezultat nije tako ubedljiv, Tabela 6.


Srčana frekvencija u toku step testa

Postoji tendencija da učenici koji se bave sportom budu fizički spremniji od onih koji se ne bave sportom, (p=0,100).
Nema statistički značajne razlike u promeni srčane frekvencije u toku step testa između polova, (F= 1,349; p=0,249).Tabela 7 i Grafikon 4.
Jednofaktorskom analizom varijanse sa ponovljenim merenjem nismo dokazali da postoji razlika u promenama HR od početka do kraja testa između dečaka i devojčica, što pokazuje da ne postoji razlika u fizičkoj spremnosti između dečaka i devojčica, što je bio jedan od ciljeva ovog istraživanja.
 

Tabela 6: Broj i procenat učenika prema fizičkoj spremnosti i bavljenju sportom
 

Tabela 7: Promena srčane frekvencije za vreme step testa prema polu

Grafikon 4: Promena srčane frekvencije za vreme step testa prema polu
 

Tabela 8: Promena srčane frekvencije za vreme step testa prema bavljenju sportom
 

Grafikon 5: Promena srčane frekvencije za vreme step testa prema bavljenju sportom


Nema statistički značajne razlike u promeni srčane frekvencije u toku step testa između grupa učenika prema bavljenju sportom, (F=0,371; p=0,544), Tabela 8 i Grafikon 5.
Jednofaktorskom analizom varijanse sa ponovljenim merenjem nismo našli da postoji razlika u promenama srčane frekvencije od početka do kraja step testa između grupe učenika koji se bave sportom i onih koji se ne bave sportom. Ovakav rezultat pokazuje da ne postoji razlika u fizičkoj spremnosti između učenika koji se bave sportom i učenika koji se ne bave nekim od sportova.


Krvni pritisak u toku step testa

Promena sistolnog krvnog pritiska za vreme step testa je značajno veća kod dečaka u odnosu na devojčice, (F=5,948; p=0,017). Tabela 9 i Grafikon 6. Rezultat je očekivan, postoji značajna razlika u konstituciji između dečaka i devojčica.
Postoji tendencija da promena sistolnog pritiska bude veća u grupi učenika koji se ne bave sportom, (F=2,146;p=0,147).
Tabela 10 i Grafikon 7. Kod sportista je mišićna masa veća te je i periferna rezistencija manja, zato je krvni pritisak pri naporu manji u odnosu na decu koja se ne bave nekim od sportova.
 

Tabela 9: Promena sistolnog krvnog pritiska za vreme step testa prema polu

Grafikon 6: Promena sistolnog krvnog pritiska za vreme step testa prema polu
 

Tabela 10: Promena sistolnog krvnog pritiska za vreme step testa prema bavljenju sportom

Grafikon 7: Promena sistolnog krvnog pritiska za vreme step testa prema bavljenju sportom


ZAKLJUČAK

1. U radu je pokazano da učenici VIII razreda OŠ "Ljuba Nešić" iz Zaječara nakon zimskog školskog raspusta imaju vrlo lošu fizičku spremnost.
2. Pokazano je da nema razlike u fizičkoj spremnosti između dečaka i devojčica, ali i da je kod devojčica fizička spremnost vrlo loša.
3. Neočekivano, pokazano je da nema razlike u fizičkoj spremnosti između učenika koji se bave nekim sportom i redovno treniraju i učenika koji ne treniraju neki od sportova.
4. Pokazano je da dečaci imaju veću telesnu visinu od devojčica.
5. Dečaci su imali veću telesnu težinu od devojčica.
6. Prosečno su učenici VIII razreda OŠ "Ljuba Nešić" normalno uhranjeni i nema razlike između dečaka i devojčica.
7. Srčana frekvencija je bila veća kod devojčica, što je očekivani rezultat.
8. Nije dokazana razlika u antroprometrijskim parametrima, krvnom pritisku i srčanoj frekvenciji između učenika koji se bave sportom i učenika koji ne treniraju neki od sportova.
9. U ovom radu je pokazano da su učenici VIII razreda OŠ "Ljuba Nešić" iz Zaječara fizički nedovljno aktivni i da je potrebno preduzeti mere na popravljanju njihove fizičke spremnosti u cilju sprečavanja pojave raznih bolesti i poboljšanja umnih sposobnosti.

LITERATURA

1. Andersen KL, Masironi R, Rutenfranz J, Selinger V. Habitual physical activity and health. WHO Regional Publications European Sreies No 6, Copnehagen, 1978.
2. Blair SN, Goodyear NN, Gibson L, Cooper KH. Physical fitness and incidence of hypertension in healty normotensive men i women. J Am Med Assn 1984;253:487-90.
3. Hammer LD, Kraemer HC, Wilson DM, Ritter PL, Dorbush SM. Standardized percentile curves of body-mass index for children and adolescents. Am J Disease of Child 1991;145:259-210.
4. Haskell WL, Montoye HJ, Orenstein D. Physical activity and exercise to achieve health-related physical fitness components. Pub Healt Rep 1985;100(2):202-212.
5. Mamun AA, Lawlor DA, O'Cllaghan MJ, Williams GM and Najman JM. Effect of Body Mass Index Changes Between Ages 5 and 14 on Blood Pressure at Age 14: Findings From a Birth Cohort Study. Hypertension 2005;45:1083-1087.
6. Mitchell JH, Haskell WL, Snell P and Van Camp SP. Task Force 8: Classification of Sports. JACC 2005;45:1364-7.
7. Ogden L.Cznthia, Caroll D. Margaret, FLegal M. Katherine. High Body Mas s Index for Age Among US Children and Adolescents, 2003-2006. JAMA 2008;299:2401-2405.
8. Živanić S. Antropometrija. Sportskomedicinski pregled 2004;40-64.
9. Živanić S. Funkcionalna ispitivanja. Sportskomedicinski pregled 2004;40-64.
10. Živanić S. Funkcionalna ispitivanja. Sportskomedicinski pregled 2004;40-64.
11. Živanić S. Uticaj specifičnog trenažnog programa na psihofizičku sposbnost starešina RM tokom višednevne plovidbe. (disertacija). Beograd:Vojnomedicinska akademima, 1992.
12. Živanić S, Mijić R i Životić-Vanović Mirjana. Fizička aktivnost i zdravlje Sportska medicina II izdanje 2002;65-76