ISSN 0350-2899, 36(2011) br.1 p.60-64

UVOD

Svetska zdravstvena organizacija je 2010. godine, na svom sajtu, objavila priloge povodom 30-e godišnjice proglašenja eradikacije variole u svetu. Pobeda nad variolom – jednom od najtežih zaraznih bolesti, koja je harala među decom u prošlosti, zaslužuje takvu pažnju.
Variola, ili velike boginje u našem jeziku, akutna je zarazna bolest prouzrokovana virusom iz porodice ortopoks virusa. Veruje se da je variola postojala još pre 3 000 godina i da je predstavljala jednu od najfatalnijih bolesti koja je pogađala čovečanstvo. Tokom vekova epidemije variole širile su se po svim kontinentima prouzrokujući smrt miliona ljudi i menjajući tokove istorije.
U nekim starim kulturama, gde je variola bila glavni uzrok smrti dece u najmlađem uzrastu, ljudi nisu davali imena deci sve dok ne bi preživeli nalet variole, što je bio slučaj i na području Timočke krajine u XIX veku i početkom XX veka.
Ni najmoćnije u istoriji čovečanstva nije poštedela. Velike boginje su usmrtile englesku kraljicu Meri II, austrijskog cara Jozefa I, španskog kralja Luja I, ruskog Cara Petra II, švedsku kraljicu Urliku Eleonoru i francuskog kralja Luja XV.
Za sve to vreme, tokom 30 vekova postojanja variole, nije bio otkriven efikasan lek, dok je ona ubijala 30% zaraženih, a na 65 do 80% koji su preživeli ostavljala je neizbrisive tragove u vidu erozija kože naročito na licu (rošavo lice) ili slepilo.

Mogućnost i način da se stane na put varioli tražili su stari lekari u Kini, Indiji, lekari Stare Grčke i Rima, i srednjevekovni lekari u Evropi, ali bez velikog uspeha. Naslućivalo se, pre bakteriološke ere, da neka mogućnost leži u nanošenju gnoja iz varioličnih pustula na kožu zdravih, ali bi posle takvog zaražavanja ovih bilo mnogo neuspelih, smrtnih ishoda. Na taj način mnoge zaražene zdrave osobe, umesto da steknu imunitet, umirale su od variole. Preževeli takve variolizacije, budili su nadu mnogih istraživača da će na kraju ipak doći do vakcine koja će efikasno štititi od variole. Tokom XVIII veka, veliki broj dece u Egleskoj umirao je u čestim epidemijama variole. Engleski lekari su činili velike napore da otkriju spasonosnu vakcinu, što je uspelo jednom od njih - Edvardu Dženeru, koji je primetio da od velikih boginja ne oboljevaju ili oboljevaju u lakšoj formi muzači krava koji su preboleli kravlje boginje. Kasnije se otkrilo da virus kravljih boginja štiti od zaraze virusom velikih boginja. Edvard Džener je 1798. godine demonstrirao inokulaciju kravljih boginja na jednom dečaku u Engleskoj u cilju da se stvori imunitet protiv velikih boginja i tako uspostavi kontrola nad njima. Godinu dana kasnije zarazio je istog dečaka virusom variole. Dečak nije oboleo! Uspevši tako, Džener je doprineo pobedi nad variolom. Posle pronalaska vakcine protiv variole sprovođena je variolizacija u mnogim zemljama Evrope.


Srbija nije mnogo čekala da započne variolizaciju dece. Prvi slučajevi variolizacije javljaju se 1826. godine. Posle 1833. godine, variolizaciji dece u Srbiji postavlja se kao ozbiljna obaveza orkužnih fizikusa, sreskih i gradskih lekara. Kampanje variolizacije pomagale su vlasti i sveštenstvo. Zbog toga, epidemije variole u Srbiji jenjavale su u od-nosu na Bugarsku, Rumuniju i druge zemlje u nje-nom okruženju. Ratovi pri kraju XIX veka i u drugoj deceniji XX, remetile su redovnu variolizaciju dece, pa je to sprečilo da ona sasvim iščezne iz Srbije. Poslednja epidemija variole odigrala se u Srbiji 1930. godine.
I u svetu, nastavljena je borba protiv variole, sa manje ili više uspeha. U ranim 50-im godinama XX veka – 150 godina posle uvođenja vakcinacije pro-tiv velikih boginja – u svetu je još uvek bilo 50 miliona slučajeva obolelih od variole godišnje, a do 1967. godine 10 do 15 miliona slučajeva obolelih svake godine. 1967. godine, Svetska zdravstvena organizacija intenzivirala je plan eradikacije va-riole obuhvatajući 60% svetske populacije skarifikacijom ili nekim drugim oblicima vakcinacije protiv variole.
Zahvaljujući uspehu u globalnom tretmanu variole, ona je najzad gurnuta u "rog Afrike" – Somaliju, gde se pojavio i poslednji slučaj variole nastao na prirodan način. Još jedan fatalni slučaj variole dogodio se 1978. godine u jednoj laboratoriji u Velikoj Britaniji. Globalna eradikacija variole je potvrđena na osnovu verifikacija velikog broja zemalja o aktivnostima i komisije istaknutih naučnika u decembru 1989. godine. Skupština Svetske zdravstvene organizacije je objavila da je variola eradicirana 1980. godine.


VARIOLA U JUGOSLAVIJI 1972. GODINE

U jubilarnoj godini eradikacije variole podsećam na epidemiju variole u Jugoslaviji 1972. godine. U epidemiji variole u Jugoslaviji 1972. godine, u periodu od 16. februara do 11. aprila, obolelo je ukupno 175 osoba, od kojih je 35 umrlo. Infekcija se pojavila u SAP Kosovo, gde su obolele 124 osobe i umrlo 24 obolelih, u užoj Srbiji gde je obolelo 49, a umrlo 8 lica, u SAP Vojvodini, gde je obolela i umrla 1 osoba i u SR Crnoj Gori, gde je obolela 1 osoba.
Epidemija je otkrivena 14. marta u bolnicama u Prizrenu i Đakovici, gde su bile hospitalizirane osobe sumnjive na variolu koje su bile iz sela Ratkoca, Demjana i Kušaveca. Variolom su se zarazile u neposrednom kontaku sa inificiranima od hadžije koji je pre toga putovao u hadžiluk, po Bliskom Istoku gde se zarazio i oboleo od variole. 16. marta je potvrđeno, pregledom materijala pod elektronskim mikorskopom, da je reč o virusu variole, koji je prouzrokovao ovu epidemiju.
O varioli u Jugoslaviji, posebno na Kosovu 1972. godine, održana su dva simpozijuma, jedan u Beogradu a drugi u Primoštenu. Štampan je Zbornik radova "Variola u Jugoslaviji 1972. godine" sa referatima saopštenih na simpozijumu u Primoštenu. Dr Petar Paunović je priredio izložbu fotografija o varioli, na simpozijumu u Beogradu, koja je izazvala interesovanje učesnika.


VITEZOVI U BELOM

30 godina nakon eradikacije variole u svetu, podsećamo se i učesnika u suzbijanju variole u Jugoslaviji 1972. godine, pomenutih u Zborniku "Variola u Jugoslaviji 1972. godine". Čim se pojavila epidemija variole u Jugoslaviji, nakon više od 40 godina od poslednje epidemije, došlo je do brze, organizovane i efikasne akcije na suzbijanju variole koja je po tadašnjoj oceni stručnjaka bila efikasna i uspešna. Iako u to vreme nije bilo dovoljno kadrova, nedostatak je nadoknađen entuzijazmom zdravstvenih radnika i dobrom saradnjom zdravstvene službe i naroda u zajednici. Koristeći ovu priliku Jubileja, u ovom članku objavljena su imena učesnika, akcije na suzbijanju variole u Jugoslaviji. Spisak je preuzet iz Zbornika radova: "Variola u Jugoslaviji 1972. godine":


N. Anđelković
A.Banković
S.Borjanović
B.Birtašević
D.Celina
B.Ćirić
N.Debeljković
R.Eremić
J.Gaon
Đ.Heneberg
Đ.Jovanović
S.Krajinović
P.Lazarević
R.Lindner
V.Ljumović
D.Mel
T.Miladinović
D.Miškov
B.Nikić
Z.Radovanović
S.Ranitović
S.Ristić
K.Senker
R.Stjepanović
Lj.Stojković
K.Tmušić
N.Vračarić
N.Vujošević
B.Vuković
Lj.Vukšić
V.Zalad
A.Zdravković
V.Zečević
S.Zonjić
V.Zotović i
B.Žarković, ujedno izražavajući im poštovanje, a do sada umrlim, posmrtnu počast.

Istovremeno, koristeći jubilarnu godinu eradikacije variole u svetu, Rajačka škola zdravlja priključuje navedenim imenima, u prethodno pomenutom spisku, i spisak lekara specijalizanata preventivnih grana medicine u Republičkom zavodu za zdravstveno zaštitu u Beogradu, koji su 16 marta 1972. godine, prvi stigli na Kosovo – u Đakovicu, i predvođeni pok. Prim dr Nikolom Anđelkovićem, otpočeli borbu sa variolom, ostavši na Kosovu 35 dana, sve do gašenja epidemije. Oni su svakodnevno radili na terenu, vakcinisali i revakcinisali stanovništvo, sprovodili epidemiološko istraživanje i obavljali aktivan nadzor nad žarištem epidemije, dajući tako važan doprinos borbi protiv variole na Kosovu i u Jugoslaviji1972. godine. U to vreme nazivani su dobrovoljcima, jer su primivši vakcinu protiv variole, dan u oči odlaska u žarište epidemije, krenuli u jednu, reklo bi se opasnu avanturu. Rizikujući da i sami obole od variole, čim su stigli u žarište zaraze, započeli su vakcinaciju protiv variole u samom žarištu epidemije.
Evo, spiska lekara na specijalizaciji preventivnih grana medicine u Republičkom Zavodu za zdravstvenu zaštitu u Beogradu:
Dr Tomislav. Radulović, Toponica(Prokuplje)
Dr Ružica Dragićević, Mrčajevci
Dr Stanka Milovanović-Škunca, Novalja (ostrvo Pag)
Dr Marija Janjić, Zakuta(srez Kraljevo)
Dr Radivoje Đorđević, Teslić (BiH)
Dr Enver Baraku (Đakovica)
Dr Lazar Ferenc, Padej (Čoka)
Dr Slobodan Hasura, Novska
Dr Emilijan Borojev, Crepaja
Dr Besim Stanić, Bijelo Polje
Dr Hilmi Berveniku, Priština
Dr Stanimir Popović, Neštin
Dr Ademi Devaja, Radivojci
Dr Petar Paunović, Rajac


Ova grupa lekara, VITEZOVA U BELOM, predvođena je bila hrabrim, predanim svome pozivu i veoma stručnim epidemiologom, Prim. dr Nikolom Anđelkovićem, pomenutim na prvom mestu, u prvom spisku učesnika na suzbijanju epidemije variole u ovom članku, u Jugoslaviji 1972. godine. Svi pomenuti u ovom spisku dobili su visoko priznanje Predsednika Republike Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom.


SUDBINA ROZE KERHONI

Autor ovog članka imao je priliku da upozna, u karantinskoj bolnici u Đakovici, bolesnicu Rozu Kerhoni iz sela Kušavec. 19-o godišnja Roza, ležala je u bolničkoj postelji sa krastama od variole na licu. Pored nje, na bolničkom krevetu, sedela je njena majka - Polina Kerhoni. Polina Kerhoni je istorijska ličnost epidemije variole na Kosovu 1972. godine. Obolevši od lakog oblika variole, išla je od lekara do lekara tražeći pomoć i obilazila rodbinu i prijatelje "rešetajući" ih virusima variole. Tako je, zarazivši veći broj zdravih, variolom, ne znajući, doprinela širenju epidemije ove opake bolesti. Zarazila je svoju porodicu, u kojoj su obolela i dva dečaka, mlađa braća Roze Kerhoni koji su podlegli opakoj bolesti.
Variola je na licu onih koji su je preležali ostavila ružne ožiljke. Rošavo lice je bio veliki problem za mladiće, a posebno za devojke, na ovim prostorima, gde je lepota žena na velikoj ceni. I rošava Roza se našla u velikoj neprilici. U vreme epidemije variole na Kosovu, ona je bila verenica Ljana Paljucija iz sela Trepetnice u podnožju Šare, koji je bio u vojsci. Nakon odsluženja vojnog roka, trebalo ja da stupe u brak. Zato je Roza zapala u veliko neraspoloženje, jer je mislila da će joj ljubav propasti zbog rošavog lica. Svakog dana je plakala i povlačila se u sebe. "Politika" je odlučila da pomogne mladoj Albanki.



Uskoro je 19-o godišnja Roza otputovala u Rijeku, gde su joj u bolnici "Zdravko Kučar" "ispeglali" lice. Ljan i Roza su se uzeli. Tokom vremena ona je rodila dva sina, Bernarda i Leonarda. Ljan i Roza i nastavili su, posle svega što ih je snašlo, da žive u sreći i ljubavi kao u nekoj bajci.


ZAŠTO GOVORIMO O VARIOLI DANAS?

Svetska zdravstvena organizacija je pozvala sve zemlje i njihove vlade, institucije i druge organizacije da obeleže jubilarnu 30. godinu pobede nad variolom. 30 godina posle proglašenja eradikacije variole u svetu, pomenuti Jubilej ima smisla, pre svega, zbog podsećanja na genijalnog Engleza Edvarda Dženera, koji je stvorio vakcinu protivu velikih boginja, pomoću koje je sprečeno unakažavanje i invalidiziranje ljudi, i spašeni su životi milijarde ljudi širom planete, Drugo, ovaj Jubilej ima značaj i odavanje priznanja svima zdravstvenim radnicima i drugim ljudima koji su se protiv nje vekovima borili i radi pomena svim njenim žrtvama.
Neko će postaviti pitanje, da li je moguće da se variola opet pojavi u svetu. Nema pojave zarazne bolesti bez prouzrokovača i izvora zaraze, ali je za svaki slučaj ostavljena jedna količina vakcine u Rusiji i SAD-u kojom bi se, ako se variola, na bilo kom delu planete – pojavi, moglo promptno, uspešno intervenisati.
Podsećanje na Jubilej "30 godina svet bez variole", ima značaj i zbog uspeha i pobede medicinske nauke i struke nad jednom od najopasniji bolesti čovečanstva, koja budi nadu kod ljudi, da je moguće uz pomoć nauke i znanja, pobediti i druge bolesti koje sada predstavljaju veliki problem u celom svetu kao što su: malarija, SIDA, TBC, SARS i grip AH1N1 kao i druge, nove bolesti koje bi se pojavile i predstavljale izazove u XXI veku.
Na kraju, jubilej – "30 godina svet bez variole", budi sećanja na pojavu epidemije variole u Jugoslaviji 1972. i pobedu naše medicine nad njom. U borbi sa epidemijom variole, naši zdravstveni radnici su ispoljili maksimalnu predanost, stručnost, entuzijazam i sposobnost, a narod, poverenje u njih i spremnost na saradnju, što je bilo od presudne važnosti za pobedu nad variolom 1972. godine.


Za Rajačku školu zdavlja www.trećiput.rs
Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja

IZVORI

1. Sajt SZO
2. Zbornik radova „Variola u Jugoslaviji 1972. godine“, Beograd 1972.
3. Dnevnički zapisi
4. Politika“ iz 1972. i 1975. godine

Dodatak: fotograjije iz zbirke dr Petra Paunovića, učitelja zdravlja