Ilja Rjepin, Prosjak (Devojčica ribar), 1874.
Ulje na platnu
Irkutsk umetnički muzej, Irkutsk, Rusija

Ilja Rjepin bio je ruski slikar i vajar. Njegovi realistički radovi pokazivali su veliku psihološku dubinu i napetosti unutar postojećeg poretka. U Sovjetskom Savezu dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka njegovi radovi su predstavljeni kao progresivni model kojim bi se u svome slikarskom radu vodili ostali slikari u ovoj zemlji.

Rođen je blizu Harkova. Njegovi roditelji su bili ruski vojni doseljenici, obični ljudi, te se u njegovim delima često može primetiti veza koju je Rjepin osećao sa običnim čovekom. Često je slikao teme seljana, kako Ukrajinaca tako i Rusa, i u ovim delima oseća se snažna psihološka dubina likova kao i njihova društvena određenost. Posle umetničkog obrazovanja u Rusiji, otišao je u Pariz gde se upoznao sa delima impresionista, što je značajno uticalo na njegov kolorit i osenčavanje, mada je impresionistima generalno bio razočaran zbog njihovog prevelikog interes ovanja za boje, svetlost i kostime, a premalog interesovanja za ljude, koje je smatrao značajnim akterima u svojim delima. Obično je slikao narod, i za vreme carske Rusije bio je jedan od prvih portretista koji je putovao po Rusiji i crtao običan narod. Pored slikanja naroda, bavio se i predstavljanjem istorijskih tema, kao i portretisanjem carske elite i inteligencije tokom kasnijih godina. Ilja Rjepin stvarao je dela u stilu realizma, pažljivo birajući teme i likove koje će predstaviti, a koji će odašiljati jaku emociju i isticati značaj predstavljene teme i u posmatraču izazvati poštovanje i saosećanje. Govorio je da njegovo delo teži da kritikuje sve monstruoznosti podlog društva u kojem je živeo.

Devojčica pecaroš ili Prosjak, što predstavlja drugi naziv ove slike, upravo pokazuje taj okrutan svet u kojem je umetnik živeo i ujedno običan narod od koga je potekao i kome se uvek vraćao u svojim delima. Na prvi pogled se primećuje pohabana i istrošena odeća devojčice, kao i njena neuredn a plava kosa, čime slikar nagoveštava nesretnu sudbinu prikazane devojčice, da bi njene oborene oči i tužan i izgubljen pogled stvorili emotivni naboj i izazvali osećanje empatije kod posmatrača. Konačno, usamljenost figure postaje sve izraženija i sve je jasnije da je devojčica usamljena i prepuštena sama sebi. Zagledan u lice devojčice, posmatrač ne može da ne razmišlja o njenoj sudbini, kao i o istoj sudbini mnoge druge dece tog vremena.

Iako su Rjepinovi lik ovi jasno smešteni u vreme u kojem je umetnik živeo, tema koju predstavlja ovom slikom bezvremena je. Politički režimi se menjaju, društvene prilike takoĎe, tehnologija napreduje, ali slika
devojčice koja stoji sama, u pocepanoj odeći pogleda preplavljenog tugom i bespomoćnošću prisutna je u
svim epohama, pa se i dan danas sa ovakvim devojčicama susrećemo na ulicama svakoga dana.

Ada Vlajić, istoričar umetnosti