| |
|
|
Ulje na dasci
Museo Thyssen-Bornemisza, Madrid
Direr, rođen u Nirnbergu u Nemačkoj, imao je prilike da poseti mnoge
značajne umetničke centre Evrope. Pored Pariza, Bolonje i Venecije,
takođe je boravio u Firenci i Rimu gde je upoznao Rafaela i susreo
se sa Leonardovim delima, koja će imati veliki uticaj na njegov rad.
Leonardove karikature svakako se mogu prepoznati u Direrovom delu
Isus među učiteljima pre svega u licima učitelja čije ekspresije
deluju više neprijateljski nego zadivljeno, kako je to opisanu u
Jevanđelju po Luki.
Hrist među učiteljima jedinstveno je delo u Direrovom opusu sa vrlo
malo analogija u šesnaestovekovnom slikarstvu. Na ovoj, zbunjujuće
moćnoj slici, na kojoj pozadina gotovo ne postoji i u kojoj nema
vazduha, dominiraju ruke, glave i knjige. Figure su predstavljene
samo do pasa što dodatno akcentuje ruke Hrista i jednog od učitelja
koje se nalaze u središtu slike. Hristove ruke jasno pokazuju da on
pripoveda. Kažiprst desne ruke postavljen na palac leve ukazuje da
želi da istakne značajne tačke svoga učenja, na šta ukazuju i
ispruženi prsti leve ruke. Njegovo držanje i blagi izraz lica
kontemplativni su. On nije ugrožen učiteljima teologije, več smireno
sa njima diskutuje.
Postojanje rasprave između Isusa i učitelja najbolje se može
pročitati u gestu učitelja koji stoji sa Isusove leve strane.
Njegova leva ruka pritiska Isusovu, dok desnom kao da želi prekinuti
Isusov misaoni proces. Njegovo staračko lice, gotovo u karikaturi,
kao da želi nešto da šapne Isusu i na taj način u potpunosti prekine
njegovo učenje. Ova figura, svakako pod uticajem Leonardovih
karikatura, najagresivnija je na slici i u kontrastu sa Isusom čije
je lice i čitava figura smirena.
Učitelj sa Isusove desne strane i sam je miran. Knjiga koju drži u
ruci zatvorena je, iako obeležena, pogled je uprt u Isusa, a uho
veliko i gotovo usmereno ka rečima Isusovim, za razliku od prethodne
fiugre čije su uši pokrivene, kao da ne želi čuti išta što
pripovedač kazuje. Iza njega se nalazi mlađi učitelj koji je obuzet
knjigom koju drži u ruci tražeći potvrdu za izrečene reči, ili možda
dokaz da nisu istinite. U rukama učitelja u prvom planu nalazi se
otvorena knjiga okrenuta ka Isusu, kojom on kao da želi dečaku da
dokaže odakle potiče njihov autoritet, dok pogled uperen u daljinu
ne sugeriše agresivnost učitelja najbližeg Hristu.
Kontrastom koji postoji između mladog Isusa i starih učitelja, kao i
kreiranjem određene distance od događaja opisanog u Jevanđelju,
Direr nas poziva na kontemplaciju o samom događaju koji se zbiva
pred našim očima, ali i o vremenu i svetu u kome je delo nastalo.
Veoma izražajni pokreti ruku Hrista i učitelja otkrivaju nam
celokupni događaj koji se zbiva u hramu. Njihovo centralno mesto
ističe značaj koji imaju u dočaravanju događaja, ali i celokupne
atmosfere posmatraču.
Novozavetna priča, obojena šesnaestovekovnom Italijom i Nemačkom
poziva nas da dobro poznate stvari sagledamo drugim očima iznova
nalazeći u svakoj od njih podstreke za razmišljanje.
Ada Vlajić, istoričar umetnosti |
|
|
|
