Anri de Tuluz Lotrek
Loža sa pozlaćenom maskom, litografija
(La loge au mascaron doré), 1893.

 

Anri de Tuluz Lotrek
Loža sa pozlaćenom maskom, litografija
(La loge au mascaron doré), 1893.

Anri de Tuluz Lotrek mnogim svojim delima uspeo je da dočara pariski, a posebno život Monmartra s kraja 19. veka. Najširoj publici predstavio je avangardu ovog vremena kroz mnogobrojne postere, printove i ilustracije izrađene za različite časopise. Njegovo delo vodi nas na putovanje kroz najrazličitije aspekte pariskog života; dopušta nam da zavirimo u politička dešavanja, ali i da utonemo u život kafea i kabarea.
Noćni život grada svetlosti posebno je privlačio umetnika i kroz njegova dela postajemo deo najrazličitijih svetova, od opere do bordela i kabarea, i ulazimo u živote boema i hedonista potpuno lišeni predrasuda, oslobođeni moralnih i društvenih okova.
Pariz je bio Lotrekov grad. U Parizu se nalazio njegov atelje, njegove štamparije i izdavači, njegovi prijatelji, noćni život koji je veoma voleo i njegove muze. Inspiraciju je pronalazio u urbanom ritmu grada, gradskoj vrevi, promenadi u Bolonjskoj šumi, većernjim posetama pozorištu inoćnom životu kabarea. Zaljubljen u pozorište, Lotrek je i aktivno učestvovao u njegovom životu. Kreirao je veliki broj programa za avangardne produkcije i kroz svoje postere i printove proslavio pozorišne umetnike, izvođače i scene, dok su upravo ova dela njemu samom donela veliku slavu.
Jedno od najpoznatijih dela stvorenih za potrebe pozorišta jeste Loža sa pozlaćenom maskom, program za predstavu Misionar pozorišta Libr koja je imala svoju premijeru 1894. godine. Posmatrajući ovo delo odmah shvatamo da se nalazimo u pozorištu i postajemo deo publike, ali ipak ne posmatramo scenu. Naš pogled je uzdignut i počiva na visoko postavljenoj dekorisanoj loži i publici koja se u njoj nalazi. Dekorativni stub i razdvojene zavese poigravaju se sa našim pogledom, ali ipak uspevamo da uočimo jukstapoziciju između para u loži. Žena posmatra scenu sa velikom pažnjom kroz svoj dvogled, dok njen pratilac sklopljenih očiju na potpuno drugačiji način doživljava predstavu. Lutajući pogledom i sami postajemo zavedeni Lotrekovim dekorativnim linijama, ali nam je uskraćen pogled na scenu. Loža sa pozlaćenom maskom na ovaj način dočarava komplikovanost pojma pogleda dok se istovremeno poigrava sa pitanjem ko je posmatrač, a ko posmatrani
Celokupna pojava žene koja sedi u loži, njeno lice, crvena kosa, crni šešir od perja i večerna haljina suprotstavljeni su gotovo zastrašujućoj maski koja dekoriše prednji deo lože. Kroz ženino držanje i njenu toaletu, Lotrek suptilno ističe izveštačenost društvenih normi i prihvatljivog ponašanja fin d sijekla. Kao pozlaćena maska, sva javna pretvaranja i izveštačenosti samo su maska ličnog karaktera.
Pozorište je zauzimalo značajno mesto u pariskom društvu. Ono je predstavljalo mesto na kome su pojedinci imali prilike da posmatraju svoje sugrađane i da istovremeno budu viđeni. Potiskujući samu scenu iz svog dela, tačnije u potpunosti je izostavljajući, Lotrek nam dočarava jedno društvo u kome pojedinci, skriveni maskama, posmatraju jedni druge, dok istovremeno kao da ne uspevaju da sagledaju same sebe.

Ada Vlajić, istoričar umetnosti