| |
|
|
Onore Domije
Dva doktora i smrt (Les deux médecins et la mort), 1865–1869.
Akvarel i gvaš na papiru
Kolekcija Oskara Rainharta, Vintertur
Iako se bavio i skulpturom i posebno slikarstvom, Onore Domije je
u istoriji ostao zapamćen prvenstveno kao karikaturista koji je
svojim crtežima i litografijama oslikavao francusko društvo 19.
veka. Teško je pomisliti da je mogao proći dan kada Domije nije
crtao – bilo na papiru, na litografskom kamenu ili drvenoj ploči –
budući da je za četrdesetak godina stvorio skoro šest hiljada
crteža. Veoma izražajnim linijama, oslobođenim akademskih stega,
umetnik beleži svakodnevne živote običnih ljudi, njihove nedaće i
prikazuje čitavu panoramu dešavanja i emocija.
Onore Domije rođen je u Marseju, a u Pariz se sa porodicom doselio
kada je imao 8 godina. Svega nekoliko godina kasnije očeva bolest
nateraće ga da počne da zarađuje za život već kao trinaestogodišnji
dečak. Kao pomoćnik sudskog izvršitelja upoznao se sa svetom sudstva
i advokata, koji će biti jedna od najčešćih tema njegovih satiričnih
crteža. Njegov drugi posao uvešće i ostale likove u Domijeove
karikature. Kao službenik u knjižari na Palas rojalu, imao je
prilike da kroz prozor radnje upozna nove junake svojih budućih dela
– moderne muškarce i žene, intelektualce i umetnike, ali i kapetane
industrije – kako paradiraju ulicama prepunim buticima koji okružuju
vrt.
Svoja satirična dela Domije je počeo da stvara 1830. godine, u vreme
kada je Šarl Filipon, liberalni novinar, osnovao časopis Karikatura
(LaCaricature), u kome je spretno ujedinio novinarstvo i umetnost
karikature. Domije je, na poziv urednika, ubrzo postao saradnik
časopisa doprinoseći svojim satiričnim crtežima u kojima kritikuje
društvo i vlast. Činjenica da nije birao aktere svojih kritičkih
dela dovela ga je i do zatvora. Karikatura na kojoj je predstavljen
kralj Luj Filip kao Gargantua kako proždire narodno blago nije bila
dobro primljena od strane vlasti koja je autora osudila na šest
meseci zatvorske kazne. Po odsluženju kazne, umetnik nikada više
nije bio optužen, iako je u svojim delima nastavio da napada režim,
kritikuje društvo i koncept života koji je prezirao. U njegovim
delima često se pojavljuju ličnosti lako prepoznatljive i svima
poznate i dan-danas: poslovni ljudi – biznismeni, advokati, lekari,
profesori i sitna buržoazija.
Kao značajan segment svakodnevnog života ljudi, bolest i medicina
neretko su predstavljeni u delima Onorea Domijea. Kroz odnos lekara
prema pacijentu uspevao je da dočara mnogo širu sliku, sliku čitavog
društva u kome je živeo. Slika Dva doktora i smrt inspirisana je
Lafontenovom basnom o dva lekara koji raspravljaju o lečenju
pacijenta. Kada pacijent umire, oba lekara njegovu smrt uzimaju kao
dokaz da su bili u pravu. Domije zanemaruje detalje priče i
koncentriše se na portretisanje lekara i njihovo ponašanje. Dva
lekara, odevena u odeću koja ukazuje na visok naučni rang, žučno
raspravljaju o bolesti pacijenta. Svaki u ruci drži knjigu kao dokaz
sopstvene kompetentnosti. Zaokupljeni sopstvenom raspravom i
dokazivanjem stručnosti u potpunosti zanemaruju pacijenta koji,
čekajući izlečitelje, lako postaje plen smrti koja ga neprimećeno
uzima sebi. Visoka naučna diskusija između lekara u prvom je planu,
daleko od pacijenta, tako da oni ne primećuju najznačajniju promenu
kod svog pacijenta – odlazak u svet mrtvih.
Jednom jedinom scenom Onore Domije uspeva da dočara čitavo jedno
društvo, ali ne samo društvo u kome je i sam živeo, već bezvremenu
pojavu koja prati čoveka kroz epohe i koju i danas možemo prepoznati
ukoliko se dublje zagledamo u sopstveno okruženje. Poruka koju ovo
delo šalje nije vezana samo za jedno društvo i jednu epohu, ona je
upućena svim lekarima – ispred sopstvene taštine uvek treba
postaviti samog pacijenta.
Ada Vlajić, istoričar umetnosti |
|
|
|
