| |
|
|
Osvaldo Guajasamin
Majka i sin/Nežnost (Madre y niño/Ternura), 1989.
Ulje na platnu
Fondacija Guajasamin, Kito, Ekvador
Različiti umetnički pravci koji su osvajali Evropu početkom 20.
veka, kao što su Ekspresionizam, Konstruktivizam, Nadrealizam i
Kubizam, svoj put su pronašli i u zemljama Latinske Amerike i delima
njenih umetnika već početkom dvadesetih godina prošlog veka.
Osvaldo Guajasamin rođen je 1919. godine u Ekvadoru kao prvo od
desetoro dece u siromašnoj porodici mešovitog rasnog porekla. Vrlo
rano je ispoljio umetnički talenat i uprkos roditeljskom
neodobravanju, upisao je i završio Akademiju Lepih umetnosti u Kintu
kao najbolji u svojoj klasi.
U njegovim najranijim delima prepoznajemo uticaje evropskih stilova
čije će prisustvo biti sve izraženije nakon njegove posete
Sjedinjenim Američkim Državama gde su poseban utisak ostavila dela
El Greka i Sezana. Uticaji ovih umetnika u delima Guajasamina su
očigledna, prvensveno po pitanju tehnike i stila, dok tematika dela
kao i društvena angažovanost prvenstveno su odraz ličnog indijanskog
porekla kao i neposrednog okruženja u kome je odrastao i živeo.
Na proputovanju kroz zemlje Latinske Amerike (Čile, Peru, Argentina,
Bolivija, Urugvaj) nastao je beskrajan niz skica koje će kasnije
prerasti u čitavu seriju slika Trag suza čija je osnovna tema život
Indijanaca, Crnaca i Mestika ovenčan siromaštvom i represijom. Ove
teme prisutne su i u umetnikovim najranijim delima u kojima
predstavlja težak život ljudi iz svog okruženja i svoje odlučujuće
mesto pronaćiće i u njegovom daljem radu, sve do smrti.
Univerzalne teme ljudske patnje prouzrokovane ratom, diskriminacijom
i siromaštvom osnova su umetnikove druge velike serije Vreme gneva
koju je, nakon višegodišnjeg rada, predstavio u Meksiko sitiju 1968.
godine. Društvena angažovanost u Guajasaminovim delima jednako je
snažna u ovoj seriji kao i u prethodnim delima. Suze, gnev, bol i
patnja nešto je najgore što čovek može pobuditi u drugom čoveku.
Ljudske figure prepune emocija prouzrokovanih ljudskim zlom u delima
umetnika nisu ograničene vemenom i podnebljem. Okolnosti se mogu
razlikovati, društvena i politička uverenja variraju, dok ljudsko
zlo koje prouzrokuje bol i patnju ne poznaje granice mesta i
vremena. Na svim različitim licima, u svim različitim očima čitaju
se iste emocije bola, straha i žalosti. Po rečima umetnika, on
nikada nije prestao da stvara Vreme gneva: „Ovu seriju ću završiti
kada se nasilje završi. Ali to nije lako postići. Iz tog razloga,
nastaviću da stvaram dela za seriju Vreme gneva dok sam živ.“
Poslednja serija slika nastala je krajem osamdesetih i tokom
devedesetih godina i nosi naziv Nežnost. Prvenstveno je posvećena
umetnikovoj majci kojoj je bio jako privržen, ali svakako nosi i
dublju poruku. Serijom slika majki sa decom umetnik ističe vrednost
ljudskog života i značaj njegove zaštite. U ovim delima majka je
simbol pomirenja i zaštite, majka je ta koja donosi veru u mir i
snagu za borbu koja će deci doneti bolji život.
Ada Vlajić, istoričar umetnosti |
|
|
|
