| |
|
|
Luk Filds
Doktor, 1891
(The Doctor)
Ulje na platnu
Galerija Tejt, London
Od umetnika Luka Fildsa 1890. godine Ser Henri Tejt naručio je
sliku ostavivši slikaru slobodu u izboru teme. Umetnik je pri
stvaranju ovog dela imao na umu tragičan događaj iz sopstvenog
života – smrt svog jednogodišnjeg sina. Bez obzira na tragediju,
Filds je bio impresioniran predanošću i zalaganjem doktora koga je
tada imao prilike da gleda očima oca bolesnog deteta. Iako doktor na
slici dosta podseća na samog umetnika, nekoliko različitih ljudi
poslužilo je kao model za lekara. Na ovaj način Filds je želeo da
predstavi doktora tog vremena; kroz lik doktora želeo je da prikaže
samu suštinu lekarske profesije, a ne konkretnu ličnost.
U vreme nastajanja slike, u umetnosti je bio je popularan socijalni
realizam koji prikazivao težinu života radničke klase.U tom duhu
nastala je i slika Doktor na kojoj možemo videti jedan skromno
namešten ribarski dom sa posudjem od kalaja, sa istrošenim tepihom
na kamenom podu, sa iznošenom odećom roditelja.
Centralne figure na slici svakako su bolesno dete koje leži na
improvizovanom ležaju sačinjenom od dve spojene stolice i zabrinuti
lekar koji pažljivo i strpljivo posmatra pacijenta. U pozadini, kao
u imaginarnoj čekaonici, prikazani su roditelji deteta. Otac stoji,
sa jednom rukom na ramenu svoje žene koja daje nemu podršku,
nepomičnog pogleda uprtog u doktora. Majka deteta iscrpljena
nepodnošljivom brigom skrivenog lica ruke drži sklopljene za
molitvu. Svako od njih, na svoj način, očekuje bilo kakav znak od
strane doktora. Doktor sedi pored bolesnog deteta u napetom
položaju, zaleđen izmedju spremnosti da reaguje (oslonjena ruka na
koleno) i odlučnosti da istraje (brada oslonjrena na dugu ruku).
Njegov položaj i pogled uprut u bolesno dete odražava svu predanost
ne samo svojoj profesiji već pacijentu. Lečenje, tj medicina je
prisutna u ovoj prostoriji, na stolu je poluprazna bočica sa lekom,
tu je i lavor i bokal sa vodom za spuštanje temperature, na podu je
recept. Ali napetost cele kompozicije, emotivni naboj koji zrači iz
prikazane situacije, ukazuju na suštinu odnosa doktora prema malom
pacijentu čiji je život u njegovim rukama. Nagoveštaj olakšanja vidi
se u slabom svetlu koje se probija kroz prozor iza roditelja,
nagoveštavajući da je najgori deo noći prošao, i da zora, koja
simbolizuje olakšanje upravo stiže.
Tihi heroizam običnog doktora ukazuje da heroji nisu oni koji čine
neverovatne velike stvari, već oni koji predano radeći svoj
svakodnevni posao čine ono za šta su se spremali da čine.
Ada Vlajić, istoričar umetnosti |
|
|
|
