strana 55.

Учесталост гојазности у одраслој популацији општине Прокупље

Надежда Стојчић (1), Наталија Јовановић (2)
(1) ДОМ ЗДРАВЉА ПРОКУПЉЕ; (2) ДОМ ЗДРАВЉА НИШ
 

Увод

Прекомерна тежина и гојазност дефинишу се као абнормално или прекомерно накупљање масти које представља ризик по здравље. Проблем је достигао епидемијске размере, са преко 4 милиона људи од којих сваке године умире од последица прекомерне тежине или гојазности, по подацима из 2017. године [1].
Стопе прекомерне тежине и гојазности настављају да расту код одраслих и деце. Прекомерна тежина и гојазност су се некада сматрале проблемом само у земљама са високим дохотком, а сада су драматично у порасту у земљама са ниским и средњим приходима, посебно у урбаним срединама. [1].
Од 1975. до 2021. године гојазност широм света се скоро утростручила. У 2016. години више од 1,9 милијарди одраслих, старијих од 18 година, имало је вишак килограма, а од тога је преко 650 милиона било гојазно [2].
Етиологија гојазности је мултифакторијална. Поред постојања полигенског типа наслеђивања, узроци могу бити дијететске навике (преједање, ноћно једење или булимија), физичка неактивност, биохемијски, бихевиорални и други фактори.
Акумулација масти је последица неусклађености уноса и потрошње енергије која је сувише велика да би била неутралисана хипоталамусном регулацијом базалног метаболизма. Телесна маса се повећава током одраслог доба јер долази до смањивања базалног метаболизма и физичке активности [3].
За неке од компликација гојазности важнија је дистрибуција него апсолутна количина вишка масног ткива. Повећавање интраабдобиналне масти доводи до централне (абдоминалне, висцералне, андроидне или "облика јабуке") гојазности, која је, за разлику од поткожно нагомиланог масног ткива генерализоване (гиноидне или "облика крушке") гојазности, најчешћа у мушкараца и више повезана са настанком типа 2 дијабетеса, метаболичког синдрома и кардиоваскуларних болести [3].
Гојазност може бити обична или примарна гојазност и секундарна у склопу других, најчешће ендокринолошких болести.
Објективно, обим струка је добар индикатор абдоминалне масти и користан предиктор кардиометаболичких обољења. Референце за нормалан обим струка су <80cm за жене и <94cm за мушкарце. Граничне вредности које детерминишу повишен кардиометаболички ризик су >88cm за жене и >102cm за мушкарце. Гиноидни морфотип (нижи однос обима струка и кукова: за жене <0,8 а за мушкарце <0,9) представља протекцију од појаве кардиометаболичког ризика [4].
За процену ухрањености у свакодневном раду лекара користи се индекс телесне масе (ИМТ или body mass index-BMI), познат и као Куетелетов индекс, који представља количник телесне масе изражене у килограмима и квадрата телесне висине изражене у метрима:

ИТМ= ТМ(kg)/ТВ2(m2)

Светска здравствена организација (СЗО) је дефинисала степене ухрањености у односу на ИТМ (табела 1).

Табела 1. СЗО класификација гојазности 1997.године

Гојазност има негативне ефекте и на морбидитет и на укупни морталитет. Сматра се да гојазност у особа старих око 40 година може да смањи животни век и до 7 година за непушаче, односно 13 година за пушаче. Коронарна болест је главни узрок смрти, али је чешће и обољевање од рака, посебно од колоректалног карцинома код мушкараца, али и рака жучне кесе, билијарног тракта, дојке, ендометријума и грлића материце код жена. Епидемија гојазности је праћена епидемијом типа 2 дијабетеса и остеоартритиса, нарочито колена, као и појавом “sleep” апнеје. Гојазност може имати и дубоке психолошке последице, доводећи до стигматизације гојазних у многим друштвима [3].

Циљ рада

Циљ овог рада био је утврђивање преваленце гојазности и коморбидитета хроничних незаразних болести уз испитивање животних навика у одраслој популацији.

Метод рада

Истраживање је спроведено коришћењем оригиналног анкетног упитника који је садржао 18 питања и спроведено је у ординацији на нивоу примарне здравствене заштите прокупачког Дома здравља. Анкета је била анонимна (Слика 1), а попуњавали су је пацијенти старосне доби преко 18 година, у периоду од октобра до децембра 2023.године. Антропометријска мерења су спроведена уз коришћење одговарајуће опреме и инструмената, такође у ординацији на нивоу поменутог Дома здравља. Статистичка обрада значајности разлика између варијабли је рађена путем Хи-квадрат теста (X2) i Z-тeстом зa рaзликуупрoпoрциjaмa.

Слика 1. Оргинални анкетни упитник

Резултат рада

У истраживању је учествовало 213 испитаника, од тога 83 мушкарца (38,97%) и 130 жена (61,03%). Просечна старост је била 48,87±12,54 година.
На основу антропометријских мера (ТВ, ТМ, обим струка и кукова) одређиван је степен тј. тип гојазности. У испитиваном узорку, добијени су следећи резултати: број подхрањених је био 1, нормално ухрањених 69, прекомерно ухрањених 91, особа са гојазношћу првог степена 40, другог 5 а са гојазношћу трећег степена 7 испитаника (Табела 2). Процентуална учесталост одређених степена гојазности приказана је нa графикону 1. Гиноидни тип гојазности имало је 25 мушкараца (30,12%) и 37 жена (28,46%), док је 58 мушкараца (69,88%) и 93 жена (71,54%) имало андроидни тип гојазности.

Графикон 1.
Процентуална учесталост степена гојазности

Табела 2. Степен ухрањеностикод испитиване групе

Прoпoрциja прeкoмeрнo ухрaњeних oсoбa (ИTM 25,0–29,9) изнoси 42,72%, дoк je прoпoрциja oсoбa у кaтeгoриjи гojaзнoсти I (ИTM 30,0–34,9) 18,78%. Извршили смo статистичку обраду Z-тeстом зa рaзлику у прoпoрциjaмa и дoбили слeдeћe рeзултaтe: Z-вредност: 5,35 а p-вредност: 8,57e-08. С oбзирoм нa вeoмa ниску p-врeднoст (> 0.01), пoстojи стaтистички знaчajнa рaзликa измeђу прoпoрциja прeкoмeрнo ухрaњeних oсoбa и oсoбa у кaтeгoриjи гojaзнoсти I. Дaклe, мoжeмo зaкључити дa je у oвoj пoпулaциjи знaчajнo вишe oсoбa кoje спaдajу у кaтeгoриjу прeкoмeрнe ухрaњeнoсти у пoрeђeњу сa oнимa у кaтeгoриjи гojaзнoсти прве категорије. Извршили смo и Хи квадрат тeст зa испитивaњe дa ли je дистрибуциja ухрaњeнoсти случajнa или пoстojи стaтистички знaчajнa oдступaњa у oднoсу нa oчeкивaнe врeднoсти. Рeзултaт Хи-квадрат теста вредност Т= 110,05 са вероватноћом (p-врeднoст= 4.00e-22). С oбзирoм нa изузeтнo ниску p-врeднoст (знaтнo мaњу oд 0.01), мoжeмo зaкључитидa дистрибуциja ухрaњeнoсти у пoпулaциjи ниje случajнa. Пoстojи стaтистички знaчajнa oдступaњa у дистрибуциjи ухрaњeнoсти у oднoсу нa oчeкивaнe врeднoсти. To знaчи дa су oдрeђeнe кaтeгoриje ухрaњeнoсти знaчajнo зaступљeниje oд других у oвoj пoпулaциjи.
У односу на полну структуру утврђено је да је скоро идентичан број гојазних жена (32/130 или 24,61%) као и гојазних мушкараца (20/83 или 24,10%) без статистички значајне разлике (p=NS). Прекомерно ухрањених или предгојазних жена је било 48/130 или 36,92% а предгојазних мушкараца је било 43/83 или 51,8%, па се закључује да значајно више има прегојазних мушкараца. Нормално ухрањених жена је било 50/130 или 38,46% а мушкараца 20/83 или 24,10%.
Мерењем притиска је утврђено да 57 (26,76%) испитаника има повишен крвни притисак. Одређивањем гликемије регистровано је 25 (11,74%) испитаника са хипергликемијом. У погледу психичких поремећаја нађено је да 102 испитаника (47,89%) живи под хроничним психичким стресом, 66 (30,99%) да има проблема са спавањем, 49 (23,00%) да се осећа често нерасположено. Велики број испитаника, чак 158 (74,18%) има минимум 30 минута физичке активности. Цигарете конзумира 93 (43,66%) испитаника.
На основу упитника о хроничним болестима, дошло се до закључка да је 1 испитаник гиноидног типа гојазности имао шећерну болест, док је код андроидног типа тај број био 15. Да има утврђену инсулинску резистенцију навело је 10 испитаника гиноидног типа и 1 андроидног типа гојазности. У случају артеријске хипертензије број гиноидних је био 14, а андроидних 62. Утврђену коронарну болест има 8 особа са гиноидним и 30 са андроидним морфотипом гојазности.Мождани удар је преживела 1 особа гиноидног а 4 особе андроидног типа гојазности. Процентуална учесталост наведених обољења по критеријуму типа гојазности приказана је на графикону 2.

Графикон 2. Процентуална учесталост хроничних обољења

На графикону 3. приказана је релација степена ухрањености према брачном статусу.

Графикон 3. Релација степена ухрањености према брачном статусу

Међу запосленим испитаницима било је 68,51% нормално ухрањених и 54,83% прекомерно ухрањенихкоји су навели да су изложени физичком напору у току рада. Није уочена повезаност између осталих степена ухрањености и радне активности.
На основу спроведене анкете испитиване су животне навике појединаца и упоређене са степеном гојазности, што је проказано на графикону 4.

Графикон 4. Поређење животних навика појединаца са степеном гојазности

Да је некад било на дијети изјаснило се 43 (20,19%) испитаника. Њих 15 се изјаснило да смањује количину оброка када жели да смрша, протеинску дијету и аутофагију је спроводило по 8 испитаника, 4 испитаника је изјавило да избаци из исхране хлеб и слаткише уколико жели да смањи телесну тежину, по 3 испитаника је спроводило ВМА и УН дијету, док су најмање популарне биле медитеранска и хроно дијета са по једним изјашњеним. Само 3 испитаника (1,41%) је навело да се обратило лекару или нутриционисти ради прописивања дијете.

ДИСКУСИЈА

Од 213 испитаника највећи број био је прекомерно ухрањен (предгојазност)-91 (42,72%), док је гојазних било 52 (24,41%) a нормално ухрањених 69 (32,39%), што је у складу са подацима.
Студиje Вере Грујућ и сар. [11] који износе неке од карактеристика гојазности кроз студију пресека на репрезентативном узорку одраслог становништва Војводине(n=2467). Њихови резултати показују мањи број- 35,5% vs. 42,72% у категорији предгојазности. У нашој студији заступљеност гојазности све три категорије је 24%, док је код војвођана скоро идентична 23% гојазних (BMI>30kg/m2).
Број гојазних у Војводини је већи код жена (26%) него мушкараца (19,6%) (p<0,01) док је у граду Прокупљу скоро идентичан број гојазних жена (32/130 или 24,61%) као и гојазних мушкараца (20/83 или 24,10%) без статистички значајне разлике(p=NS).
Алармантне стопе прекомерне телесне масе и гојазности код одраслог становништва Србије захтевају да се са превенцијом започне рано у животу. Код одраслих, превенција укључује мере усмерене на спречавање повећања телесне масе, чак и у условима када је БМИ у прихватљивим границама.
Јанковић З. и сарадници су на 725 испитаника дијагностиковали 16,5% особа са метаболичким синдромом X, 14,8% женског а 20,0% мушког пола. Анализа заступљености метаболичког синдрома X код испитаника чији је БМИ 25kg/m2 показује учесталост од 30,3% што је готово двоструко више у односу на испитивану популацију [12].
Гиноидни тип гојазности имало је 25 мушкараца (30,12%) и 37 жена (28,46%), док је 58 мушкараца (69,88%) и 93 жена (71,54%) имало андроидни тип гојазности. Интересантан резултат је да парадоксално код жена доминира андроидни тип гојазности, а узроци су комплексни. Пoстojи стaтистички знaчajно oдступaње у дистрибуциjи категорије и морфотипа ухрaњeнoсти у oднoсу нaoчeкивaнe врeднoсти (Хи2, р<0.01) па су oдрeђeнe кaтeгoриje ухрaњeнoсти знaчajнo зaступљeниjeoд других у oвoj пoпулaциjи.
У односу на полну структуру утврђено је да је скоро идентичан број гојазних жена (32/130 или 24,61%) као и гојазних мушкараца (20/83 или 24,10%) без статистички значајне разлике (p=NS). Прекомерно ухањених или предгојазних жена је било 48/130 или 36,92% а предгојазних мушкараца је било 43/83 или 51,8% , па се закључује да значајно више има прегојазних мушкараца. Нормално ухрањених жена је било 50/130 или 38,46% а мушкараца 20/83 или 24,10%.
Егић М.Т. је 2020. године објавила ретроспективну анализу антропометријских података, евидентираних у електронском здравственом картону на 39.751 одраслих пацијента, анализирајући степен ухрањености и учесталост централне гојазности код нормално ухрањених одраслих пацијената Дома здравља Нови Сад [13]. Анализирани су подаци 23.264 жена и 16.487 мушкараца. Нормално ухрањених испитаника мушког пола било је 28,8% а у нашој студији је сличан резултат 24,10% а и женског пола 46,1%.
Уочена је значајна удруженост централног (андроидног) типа гојазности и обољевања од шећерне болести, артеријске хипертензије, коронарне болести и можданог удара, за разлику од гиноидног. Eгић M.T [13] региструје цeнтрaлну гojaзнoст у 21,2% нoрмaлнo ухрaњeних oсoбa мушкoг пoлa и 37,0% жeнскoг пoлa. У групи нoрмaлнo ухрaњeних пaциjeнaтa сa цeнтрaлнoм гojaзнoшћу, 79,7% чинилe су oсoбe жeнскoг пoлa a 20,3% мушкoг пoлa. У oвoj групи пaциjeнaтa цeнтрaлнa гojaзнoст je нajзaступљeниja у стaрoснoj групи oд 60 дo 69 гoдинa. Пoстojи стaтистичкa знaчajнa рaзликa у oднoсу нa пoл и стaрoсну групу (п<0,005). Имajући у виду дa je вишe oд трeћинe нoрмaлнo ухрaњeних испитaникa имaлo цeнтрaлну гojaзнoст, рaди утврђивaњa ризикa зa нaстaнaк хрoничних мaсoвних нeзaрaзних бoлeсти пoвeзaних сa цeнтрaлнoм гojaзнoшћу, пoрeд oдрeђивaњa индeксa тeлeснe мaсe-ИTM нeoпхoднo je и рутинскo мeрeњe oбимa струкa.
Преференцијална акумулација масти у андроидном морфотипу је повезана са повећаним кардиоваскуларним и метаболичким ризиком преко промене ендотелне функције. Андроидно таложење масти је повезано са кардиоваскуларним факторима ризика код младих мушкараца са прекомерном тежином [14]. Велика студија НХАНЕС 2003–2007 [15]. такође утврђује повезаност између андроидног морфотипа, и кардио васкуларних и свих узрока морталитетa код одраслих. Повећана маса гиноидне масти је заштитни фактор за све узроке смртности код старијих особа и жена [15].
Физички напор је присутан у току рада код већег броја нормално ухрањених, прекомерно ухрањених и особа са гојазношћу 1. степена. Није доказана повезаност радног места и гојазности 2. и 3. степена. 74,18% испитаника је навело да има минимум 30 минута физичке активности у току дана. Преко 50% испитаника свих категорија ухрањености свакодневно узима торте и колаче.
Свега петина испитаника је навела да је самостално спроводила дијету. Поражавајуће је да је свега 3 oсобе (1,41%) потражило стручну помоћ у вези прописивања дијете.

Закључак

Од 213 испитаника највећи број био је прекомерно ухрањен (предгојазност)-91(42,72%), док је гојазних било 52 (24,41%) a нормално ухрањених 69 (32,39%). Уочена је значајна удруженост андроидног типа гојазности и обољевања од шећерне болести, артеријске хипертензије, коронарне болести и можданог удара, за разлику од гиноидног. Интересантан резултат је да парадоксално код жена доминира андроидни тип гојазности, а узроци су комплексни.
Физички напор је присутан у току рада код већег броја нормално ухрањених, прекомерно ухрањених и особа са гојазношћу 1. степена. Није доказана повезаност радног места и гојазности 2. и 3. степена. 74,18% испитаника је навело да има минимум 30 минута физичке активности у току дана. Преко 50% испитаника свих категорија ухрањености свакодневно узима торте и колаче.
Свега петина испитаника је навела да је самостално спроводила дијету. Поражавајуће је да је свега 3 oсобе(1,41%) потражило стручну помоћ у вези прописивања дијете.

ЛИТЕРАТУРА:

1. WorldHealthOrganization.Topics: Obesity. Available from: https://www.who.int/health-topics/obesity
2. WorldHealthOrganization. Obesityand overweight. Available from:http://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/obesity-and-overweight.
3. Seferović P, Lalić M. N, Micić D. “Internamedicina”, MedicinskifakultetUniverziteta u Beogradu, 2021.
4. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse “Lečenje gojaznosti”, Ministarstvozdravlja, Beograd, 2022. Available from: http://wbi.rs/wp-content/uploads/2022/06/stampa-25.5-Nacionalni-vodic-za-gojaznost-A4-3-1.pdf
5. NHLBI Obesity Education Initiative Expert Panelonthe Identification, Evaluation, and Treatment of Obesity in Adults (US). Clinical Guidelines on the Identification, Evaluation, and Treatment of Overweightand Obesityin Adults: The Evidence Report. Bethesda (MD): National Heart, Lung, and Blood Institute; 1998 Sep. Report No.: 98-4083. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK2003/
6. Seravalle G, Grassi G. Obesity and hypertension. Pharmacol Res. 2017;122:1-7. doi: 10.1016/j.phrs.2017.05.013. Epub 2017 May 19. PMID: 28532816.
7. Piché ME, Tchernof A, Després JP. Obesity Phenotypes, Diabetes, and Cardiovascular Diseases. Circ Res. 2020 May 22;126(11):1477-1500. doi: 10.1161/CIRCRESAHA.120.316101. Epub 2020 May 21. Erratum in: Circ Res. 2020 Jul 17;127(3):e107. PMID: 32437302.
8. Schutz D.D, Busetto L, Dicker D, Farpour-Lambert N, Pryke R, Toplak H et al. European Practical and Patient-Centred Guidelines for Adult Obesity Management in Primary Care. Obes Facts. 2019;12(1):40-66. doi: 10.1159/000496183. Epub 2019 Jan 23. PMID: 30673677; PMCID: PMC6465693.
9. Nugent R, Spencer G, Powis J,Ralston J, Wilding J.Economic impacts of overweight and obesity: current and future estimates for 161 countries. MBJ GlobalHealt. Available from:https://doi.org/10.1136/bmjgh-2022-009773
10. Wenzhi Ma,Huiping Zhu, Xinyi Yu,Xiaobing Zhai, Shiyang Li,Nian Huangет ал. Association between android fat mass, gynoid fat mass and cardiovascular and all-cause mortality in adults: NHANES 2003–2007.Front Cardiovasc Med. 2023;10:1055223.doi:10.3389/fcvm.2023.1055223PMCID:PMC10233278 PMID:37273879
11. Grujić V., Martinov-Cvejin M., Ač-Nikolić E., Nićiforović-Širković O. Epidemiologija gojaznosti odraslog stanovništva Vojvodine. Novi Sad. Medicinski pregled. 2005;58(5-6):292-295.
12. Janković Z, Janković M. Karakteristike metaboličkog sindroma X u ispitivanoj. Opšta medicina 2004;10(3-4): 114-121.
13. Egić M.T. Centralna gojaznost kod normalno uhranjenih odraslih pacijenata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Opšta medicina. 2020;26(3-4):59-67.
14. Sari CI, Eikelis N, G.A. Head, Schlaich M, eikle P, Lambert G. and Lambert E. Android Fat Deposition and Its Association With Cardiovascular Risk Factors in Overweight Young Males. Front Physiol. 2019;10:1162.
15. Wenzhi Ma, Huiping Zhu, Xinyi Yu, Xiaobing Zhai, Shiyang Li, et al. Association between android fat mass, gynoid fat mass and cardiovascular and all-cause mortality in adults: NHANES 2003–2007. Front Cardiovasc Med. 2023; 10: 1055223.