|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXIX Timočki medicinski dani
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Spisak radova |
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
1. Uvodno predavanje HIPOPITUITARIZAM KAO POSLEDICA TRAUMATSKIH POVREDA MOZGA Prof. Dr Milica Medić-Stojanoska MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD KLINIKA ZA ENDOKRINOLOGIJU,DIJABETES I BOLESTI METABOLIZMA, KC VOJVODINE, UNIVERZITET U NOVOM SADU Hipopituitarizam može nastati kao komplikacija traumatskih povreda mozga (traumatic brain injury -TBI), mnogo češće nego što se ranije mislilo.Neuroendokrini poremećaji, kao posledica TBI mogu nastati u akutnoj fazi nakon traume,ali i posle više meseci. Mehanizmi kojim trauma dovodi do nastanka ovih poremećaja su kompleksni. Hipopituitarizam kao posledica TBI može biti izolovan, parcijalan ili panhipopituitarizam. Karakterisitika ovog oblika hipopituitarizma je da može biti tranzitoran, evoluirati tokom vremena, a samo je panhipopituitarizam trajan. Može biti klinički manifestan,ali je klinička slika mnogo češće veoma blaga, bez otkrivanja vidjivih morfoloških lezija u predelu hipotalamusa i hipofize "imaging" tehnikama. U ovakvom subkliničkom obliku moguće ga je dijagnostikovati samo biohemijskim putem. Zbog toga je endokrinološka evaluacija osoba preživelih TBI neophodna. Neuroendokrinološki poremećaji uzrokovani TBI imaju značajan uticaj na opravak i rehabilitaciju ovih osoba.Rizik za razvoj hipopituitarizma imaju osobe s teškom, ali i umerenom TBI. Posebno ugroženu kategoriju čine deca i adolescenti gde je ovaj oblik hipopituitarizma nedovoljno proučen,a može imati značajne posledice na njihov rast,ali i fizički i mentalni razvoj. Ključne reči: hipopituitarizam, traumatske povrede mozga 2. Uvodno predavanje ISHRANA U DETINJSTVU - JAVNOZDRAVSTVENI POGLED Doc. Dr Maja Nikolić MEDICINSKI FAKULTET NIŠ Pravo na odgovarajuću ishranu jedno je od izuzetno važnih prava dece, imajući u vidu da je pravilna ishrana temelj zdravog života i da navike o ishrani stečene u najranijem životnom periodu imaju bitan uticaj na zdravlje i kvalitet života u odraslom dobu. Na ostvarivanje prava dece na najviši mogući nivo zdravlja obavezuje i Konvencija o pravima deteta koja govori o obavezi država da omoguće svim delovima društva: informisanje, pristup obrazovanju i podršku u primeni osnovnih znanja o zdravlju i ishrani dece. Pravilna ishrana neophodna je za pravilan rast i razvoj dece i važan je faktor uspešne prevencije masovnih nezaraznih bolesti koje uzrokuju 80% smrtnosti u svetu, a u Evropi preko 85%. Gojaznost dece predstavlja najvažniji javnozdravstveni problem u razvijenim zemljama. Upotpunjavanje znanja iz oblasti medicinske nutritivne prevencije i medicinske nutritivne terapije kod dece omogućava njihovu implementaciju u kliničku praksu čime se poboljšava efikasnost lečenja mnogih bolesti i postižu pozitivni javnozdravstveni uticaji. Cilj predavanja je da lekare, zdravstvene radnike i javnost upozna sa aktuelnim podacima o stanju ishranjenosti dece kod nas, njihovim navikama u ishrani i aktivnostima u vezi promocije pravilne ishrane. U zemljama koje se nalaze u tranziciji, kao što je naša, nepovoljna društveno-ekonomska kretanja imaju uglavnom negativan uticaj na ishranu dece.U savremenim uslovima, deca sve češće obeduju van roditeljske kuće i školskih ustanova i to uglavnom energetski bogate, a biološki manje vredne obroke. Navedena tzv. nutritivna tranzicija i nedovoljna fizička aktivnost negativno utiču na zdravstveno stanje dece, pogoduju nastanku gojaznosti i drugih faktora rizika za razvoj hroničnih zaraznih bolesti u odrasloj dobi (dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova, osteoporoza), te samim tim, potenciraju ogroman javno zdravstveni značaj. Na osnovu analize prezentovanih podataka, stručnog iskustva i savremenih naučnih znanja razmatra se celoviti javnozdravstveni pristup unapređenju ishrane dece, koji podrazumeva saradnju škole sa roditeljima, pedijatrima, dobavljačima i proizvođačima hrane, lokalnom zajednicom i drugim zainteresovanim stranama na oblikovanju i sprodvođenju politike ishrane. Dečji uzrast je razdoblje u kojem se stiču znanja i usvajaju važne životne navike, tako da sa promocijom pravilne ishrane i fizičke aktivnosti treba početi u što ranijem uzrastu i sprovoditi je kontinuirano. Izbor i sprovođenje odgovarajućih programa za celoviti pristup unapređenju ishrane dece, kao i njihova redovna evaluacija su velika odgovornost i izazov za stručnjake u našoj zemlji. 3. Uvodno predavanje DIJAGNOSTIČKA VREDNOST PUNKCIONE BIOPSIJE ŠTITASTE ŽLEZDE Marija Havelka, Svetislav Tatić UNIVERZITET U BEOGRADU, MEDICINSKI FAKULTET, INSTITUT ZA PATOLOGIJU Punkciona biopsija je rutinska dijagnostička procedura koja daje uvid u patološke promene u štitastoj žlezdi. Različite lezije imaju karakterističan citološki nalaz. Kod koloidne cistične strume je prisutan nehomogen, zgusnut inaktivni koloid i pojedinačne pravilne folikularne ćelije sa tamnim okruglim jedrima. Uobičajeno se vide eritrociti, i retki limfociti i granulociti koji predstavljaju pozadinu preparata. Cista štitaste žlezde ima zgusnut izbrazdan koloid. pravilne folikularne ćelije sa tamnim jedrima, mnoštvo hemosiderofaga i hemosiderin u koloidu. Kod koloidne hiperplastične strume postoji hiperaktivan redak, prozračan koloid i lako povećane, svetlije folikularne ćelije sa tamnim pravilnim jedrima. Hashimotov tireoiditis se prepoznaje po maloj količini koloida, pojedinačnim oksifilnim ćelijama i brojnim limfocitima koji su u kontaktu sa oksifilnim ćelijama. Prisutan je crtasti ćelijski debris nastao zbog dezintegracije oksifilnih ćelija. Folikularna lezija koja obuhvata folikularni adenom i folikularni karcinom se prepoznaje po grupama folikularnih ćelija koje formiraju solidna polja i folikularne strukture. Jedra su pravilna i tamna. Oksifilna lezija se dijagnostikuje kod oksifilnog adnoma i karcinoma. Bliža diferencijacija je nemoguća jer nema uvida u odnos tumorskih ćelija sa kapsulom. Oksifilne ćelije su velike nepravilne sa obilnom citoplazmom i nepravilnim jedima.Obično su u grupama. Papilarni karcinom je prisutan u štitastoj žlezdi kada se u razmazu nađu folikularne ćelije sa izraženim hipohromnim jedrima a retko papile i peščana tela. Anaplastični karcinom je jasno prepozanljiva lezija sa ćelijama koje su hiperhromatične nepravilne i imaju mnoštvo mitoza. Često se nalaze brojni granulociti i limfociti koji ukazuju na nekrozu tumora. Medularni karcinom kod koga postoje grupe sitnih okruglih lako eozinofilnih ćelija sa tamnim pravilnim jedrima može da se sigurno dijagnostikovati imunicitohemijskom metodom primenom kalcitonina. 4. Uvodno predavanje CITOLOŠKA DIJAGNOSTIKA Svetislav Tatić, Marija Havelka UNIVERZITET U BEOGRADU, MEDICINSKI FAKULTET, INSTITUT ZA PATOLOGIJU Citopatologija danas, zajedno sa kliničkim, laboratorijskim i radiološkim ispitivanjima predstavlja nezaobilaznu dijagnostičku metodu. Za pouzdanu citološku dijagnozu su od posebnog značaja: uzimanje materijala za citološku analizu, tehnička priprema istog i citomorfološka interpretacija promena u ćelijama. Prema vrsti materijala za analizu citodijagnostika se deli na: eksfolijativnu, punkcionu i aspiracionu. Eksfolijativna citodijagnostika koristi materijal dobijen putem sekreta i ekskreta raznih organa, zatim briseve, kao i materijal dobijen grebanjem sa površine promene mehaničkim putem. Punkciona citodijagnostika obuhvata materijal dobijen punkcijom organa i tkiva pomoću igle, i to najčešće štitaste žlezde, dojke, jetre, kostne srži ili pri postojanju izliva u seroznim šupljinama. Aspiraciona citodijagnostika se radi na materijalu dobijenom putem aspiracije sekreta iz šupljih organa, najčešće materice, bronhija, traheje, jednjaka i želuca. Materijal za citološku analizu se može pripremiti pravljenjem razmaza ili kalupljenjem ćelijskog bloka u parafin, posle čega se izrađuju preparati kao i za histopatološku dijagnostiku. Najčešće primenjivane metode bojenja u citopatologiji su: hematoksilin eozin HE, Papanicolau, May Grunwald Giemsa, Diff Quick i Romanowsky. U citološkom preparatu se ćelije nalaze pojedinačno ili u manjim grupama, što daje mogućnosti za procenu najbitnijih morfoloških parametara, a to su:celularnost preparata, aranžman ćelija, varijacije oblika i veličine ćelija, osobine jedara, osobine citoplazme, kao i izgled pozadine (background) i prisustvo ekstracelularnog materijala. Bitna uloga citodijagnostike je procena postojanja maligniteta na osnovu ćelijskog sastava na preparatu, a ukoliko tumor postoji određivanje njegovog karaktera (benigni ili maligni) i histogeneze, za čije dokazivanje je potrebna imunocitohemija. Brojna nemaligna stanja mogu biti praćena mladim, nezrelim ćelijama ili ćelijama sličnim malignim i kao takva mogu simulirati malignitet. Među njima su različite zapaljenjske i reaktivne promene,kao što su regeneracija, hiperplazija, metaplazija i dr. Citodijagnostika maligniteta bazira se na opštim kriterijumima, dok je primena specifičnih kriterijuma, u cilju određivanja vrste malignog tumora relativno ograničena i često zahteva višegodišnje lično iskustvo. Ključne reči: citologija, vrste, metode, parametri evaluacije. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
