|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXX Timočki medicinski dani
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Spisak radova |
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
73. Uticaj gojaznosti, smanjene fizičke aktivnosti i loših navika u ishrani na pojavu hiperlipoproteinemija G. Papović-Đukić (1), S. Đukić ( 2),V. Glišić (3), N. Mirković (1), V. Petković (3) (1) Dom zdravlja Vrbas, (2) KC Vojvodine Novi Sad, (3) ZZZZR Kragujevac Uvod - U opštoj populaciji vrednosti ukupnog holesterola i triglicerida bi trebalo određivati kod svih odraslih osoba (starijih od 20 godina) najmanje jednom u 5 godina, kao i kod dece od 10 godina, ukoliko potiču iz porodica u kojima je bilo ranog oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti (KVB). Cilj rada - Radom je pokušano utvrditi do čega dovodi gojaznost udružena sa lošim navikama u ishrani i smanjenom fizičkom aktivnošću i koliko su učestale hiperlipoproteinemie (HLP) kod tih osoba . Metod rada - Pregledano je 89 ispitanika, i to 48 žena i 41 muškarac. Uzeti su podaci u odnosu na godine života, nasledna oboljenja, fizička opterećenj . Svakom ispitaniku je izmeren krvni pritisak (KP), određen body mass index (BMI), lipidni status. Korišćen je procentualni račun. Rezultati - Prosečna starost ispitivane grupe je 51 godina. Kod 39 % ispitanika u svakodnevnoj ishrani su pretežno zastupljeni ugljeni hidrati, kod 32 % hrana bogata proteinima biljnog i životinjskog porekla, 29% ispitanika u ishrani koristi pretežno namirnice bogate mastima životinjskog porekla. Samo 34 ispitanika se pridržava higijensko dijetetskog režima ishrane. Sa normalnim BMI ima 24 % ispitanika, ostali imaju BMI > od 25. Kod 5 ispitanika je BMI > 40! U odnosu na porodična oboljenja najviše su zastupljene KVB i endokrina oboljenja. Povišen KP ima 27 % ispitanika od čega 67 % muškaraca i 33 % žene . Lakim fizičkim opterećenjima je svakodnevno izloženo 48 ispitanika, srednje teškim 19, a težak fizički rad obavlja 22 ispitanika. Holesterol je povišen kod 73 % ispitanika, trigliceridi kod 65 % , LDL holesterol je povišen kod 50% ispitanika , a nizak HDL holesterol je utvrđen kod 57 % ispitanika. Zaključak - Na osnovu dobijenih rezultata zaključuje se da da je HLP povezana sa lošim navikama u ishrani i smanjenom fizičkom aktivnošću. Veliki broj ispitanika (76%) ima BMI >25, boluje od hipertenzije i ima pozitivnu porodičnu anamnezu za kardiovaskularna i endokrina oboljenja. Lekari primarne zdravstvene zaštite treba da posvete veću pažnju prevenciji, individualnom i grupnom zdravstveno vaspitnom radu kako bi se što veća pažnja skrenula na rešavanje ovog problema. Ključne reči - gojaznost, fizička aktivnost, hiperlipoproteinemija e-mail: dr.vesnaglisic@gmail.com 74. Otkrivanje rizika za nastanak Diabetes mellitusa među zdravom populacijom Biljana Cimbaljević, Nada Vukadinović, Svetlana Petrović, Ljiljana Maksimović Dom zdravlja Kruševac Diabetes melitus poprima razmere moderne epidemije. Smatra se da je pre momenta otkrivanja, postojao u neotkrivenom obliku već deset godina. Pored nepromenljivih faktora rizika (godine, pol, nasleđe), za nastanak su zaslužni faktori rizika na koje možemo delovati (pušenje, fizička aktivnost, pravilna ishrana, kontrola tenzije, gojaznost...). U cilju smanjivanja broja novoobolelih od Diabetes mellitusa, i ranih i kasnih komplikacija ove bolesti (što predstavlja veliki zdravstveni i ekonomski problem zemlje), Ministarstvo zdravlja je sačinilo Nacionalni program za rano otkrivanje diabetes mellitusa. Cilj rada: Otkrivanje stepena rizika za nastanak Diabetes mellitusa među populacijom kojoj su urađeni preventivni pregledi; da li je veći rizik za nastanak bolesti među ženama ili među muškarcima. Metod rada: istraživanje je obavljeno u Domu zdravlja Kruševac. Korišćen je Upitnik za procenu rizika za nastanak Diabetes mellitusa, kiji je načinila Republička stručna komisija , u okviru projekta Ministarstva zdravlja. Svi podaci su statistički obrađeni i testirani (prosečna vrednost, SD, t-test, χ2test). Rezultati rada: Istraživanjem je obuhvaćeno 553 pacijenata, prosečne starosti 45,53±12,46: 90 muškaraca (48,98±14,37) i 463 žene (46,02±11,9). Polovina žena (54%) je imalo normalan BMI, 29,37% je imalo prekomernu telesnu težinu, a 3,24% je bilo gojazno. Među muškarcima 45,5% je normalno uhranjeno, 40% prekomernu telesnu težinu, a 14,44% je gojazno. Razlika BMI među polvima (muškarci 25,14±4,73 kg/m2, žene 24,36±5,38 kg/m2) nije statistički značajna (t=0,607;p<0,1). Poželjan obim struka (muškarci <94cm, žene <80cm) imalo je 55,5% žena i 63,33% muškaraca, dok je visoko rizičan obim struka (muškarci >104cm, žene >88cm) imalo 23,32%žena i 16,67% muškaraca. Fizički je aktivno 78,62% žena i 78,89% muškaraca. Ova razlika nije statistički značajna (χ2=0,0069). Prosečan sistolni pritisak među ženama je 123±23,12 mmHg, a među muškarcima 131,47±17,67 mmHg. Razlika je visoko statistički značajna: t=2,98;p>0,01). Dijastolni pritisak među ženama je bio 79,19±10,11 mmHg, a među muškarcima 81,94±10,52 mmHg. Razlika među polovima je visoko statistički značajna (t=2,39;p>0,01). Prosečna vrednost glikemije među ženama je 4,12±0,49 mmol/l, a među muškarcima 4,48±0,75 mmol/l. Razlika među polovima je veoma visoko statistički značajna. Na osnovu odgovora iz upitnika sačinjen je skor za nastanak Diabetes mellitusa. Ukupan skor niži od 7 i nizak rizik je imalo 61,3% ispitanika (62,2% žena i 56,67% muškaraca). Lako povišen rizik i skor 7-11 je imalo 27,67% ispitanika (26,99% žena i 31,11% muškaraca). Umeren rizik i skor 12-14 je imalo 7,41% ispitanika (7,34% žena i 7,78% muškaraca). Visok rizik za nastanak bolesti i skor 15-20 imalo je 1,63% ispitanika (1,94% žena, 0% muškaraca). Vrlo visok rizik i skor veći od 20 imalo je 1,99% ispitanika (1,51% žena i 4,44% muškaraca). Prosečan rizik za nastanak bolesti među ženama je 6,2±3,64, a među muškarcima je 6,68±4,29. Ova razlika među polovima nije statistički značajna: t=1,297;p<0,1. Zaključak: Prateći faktore rizika međui ispitanicima, njihov rizik za nastanak Diabetes mellitusa je nizak. Iako u pojedinim faktorima rizika postoji statistička značajnost, razlika među polovima u skoru nije statistički značajna. Ovakvi podaci su ohrabrujući, imajući u vidu veliki socio-medicinski značaj koji ima Diabetes mellitus. Ključne reči: Diabetes melitus, procena rizika, skor. e-mail: nikola_cimba@yahoo.com 75. Identifikacija i uporedni prikaz faktora rizika za KVB kod radnika JKP Vučje i OŠ Nikola Skobaljić u V. Trnjanu Dragana Petrović Kenić, Suzana Cvetković, Dragana Joksimović Dom zdravlja Leskovac Cilj rada: Procena rizika za KVB kod radnika JKP Vučje i OŠ Nikola Skobaljić u V.Trnjanu, identifikacijom faktora rizika, i ukazivanje na značaj modifikacije faktora rizika za KVB, je osnovni cilj ovog rada. Materijal i metode: Od materijala su korišćene preventivne karte radnika o obavljenim preventivnim pregledima radnika JKP Vučje i OŠ Nikola Skobaljić u V. Trnjanu, 2009 godine, vodiči dobre prakse. Izvršena je statistička obrada prisutnih faktora rizika i upoređivanje rezultata kod radnika JKP Vučje i OŠ Nikola Skobaljić u V. Trnjanu. Rezultati: Ovim radom je obuhvaćeno radno aktivno stanovništvo, budući da više od trećine umrlih usled KVB pripadaju osobama srednjeg životnog doba, a stanovništvo ovog životnog doba najređe posećuje svog lekara. KVB su i značajan uzrok radne nesposobnosti, velikih troškova zdravstvene zaštite, pored prevremene smrtnosti osoba mlađih od 65 godina. U zaustavljanju nepovoljnog trenda KVB najveći značaj treba da ima primarna prevencija, a kod onih koji su već imali neki ishemijski događaj sekundarna prevencija. Od faktora rizika na koje se može delovati kod napred navedenih radnika praćeni su: krvni pritisak, pušenje, vrednosti holesterola, triglicerida i glikemije, gojaznost, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost. U JKP obrađeno je 26 a u školi 43 radnika što je prikazano tabelarno. Procenat žena u JKP je 34,62% a u školi 58,14% . U JKP procenat zaposlenih starosti do 35 godina je 19.23% a u školi 13.95%. (Tabelarni prikaz). Sa povišenim krvnim pritiskom u JKP je 38,46% zaposlenih dok je u školi povišen krvni pritisak registrovan kod 23,26% zaposlenih. 57.69% zaposlenih u JKP su pušači, dok je taj procenat u školi 41,86%. U JKP su povišene vrednosti holesterola /triglicerida /glikemije registrovane kod 57,69% /46,15% /7.69% zaposlenih a u školi kod njih 16,28% /16,28% /6,98%. (Tabelarni prikaz) Što se tiče gojaznosti ona je prisutna kod 3,85% zaposlenih u JKP i 18,61% zaposlenih u školi a problem sa prekomernom težinom ima 26,92% zaposlenih u JKP i 30,23% zaposlenih u školi. Čak 92,31% zaposlenih u JKP se ne hrani zdravo, dok je u školi taj procenat 65,12% 34,62% zaposlenih u JKP nema redovnu fizičku aktivnost, dok je taj procenat u školi 53,49%. Zaključak: Identifikacijom faktora rizika nađeno je da veliki broj zaposlenih i u komunalnom preduzeću i u školi ima dva ili više faktora rizika za KVB ( 61,54% /67,44% ). U JKP nema zaposlenih bez faktora rizika za KVB dok je taj procenat u školi 6,98. Značajno, veći procenat zaposlenih u JKP se ne hrani zdravo i ima povišene vrednosti holesterola i triglicerida u odnosu na zaposlene u školi, dok je u školi veći procenat radnika koji nemaju redovnu fizičku aktivnost a imaju BMI veći od 25, u odnosu na radnike komunalnog preduzeća. Kod radnika JKP veći je procenat pušača. Generalno i u jednom i u drugom preduzeću rizik za KVB postoji kod velikog broja zaposlenih. Kako bi se rizik za KVB smanjio, akcenat se mora baciti na preventivni rad, promociju zdravih stilova života, postavljanje realnih ciljeva i motivaciju stanovništva za modifikaciju faktora rizika za KVB. e-mail: kenic.dragana@gmail.com 76. Značaj pravilne ishrane obolelih od Diabetes mellitusa tip II Biljana Ilić (1), Danijela Miodragović (2) (1) Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija, (2) Specijalna bolnica "Merkur", Vrnjačka Banja Sažetak – Dijabetes tipa 2 determinisan je ne samo genetičkim faktorima nego i faktorima sredine. Cilj ovog istraživanja bio je da se ispitaju faktori rizika koji mogu da utiču na nastajanje dijabetesa tipa 2 u populaciji koja se leči u Specijalnoj bolnici "Merkur" u Vrnjačkoj Banji u periodu 01.05.2007. god do 31.05.2007. god, kao i da se analizira da li postoji pozitivna porodična anamneza za ovo oboljenje i onih sa njom. U istraživanje je bilo uključeno 20 pacijenata obolelih od Diabetes mellitus tip II (10 osoba ženskog pola i 10 osoba muškog pola) , starosti od 25 godina do 65 godina, hospitalizovanih u Specijalnoj bolnici "Merkur" u Vrnjačkoj Banji u periodu 01.05.2007 god do 31.05.2007. god. Osobe sa dijabetesom bile su bile starije od 55 godina ( p= 0,3646) i poticali su iz ruralnih sredina ( p=0,8559). Bile su srednjeg stepena obrazovanja ( 0,8424) i češće su bile nepušači ( p=0,1709) i nisu konzumirale alkohol (p=0,0935) a nisu ni imale bliske srodnike obolele od dijabetesa tip II ( 0,6256). Oboleli od dijabetesa tip II , lečeni u Specijalnoj bolnici "Merkur" u Vrnjačkoj Banji u periodu 01.05.2007 god do 31.05.2007 god., najčešće su bili upoznati sa svojom bolešću (p= 0,4700) i bili su upoznati sa principima pravilne ishrane ( p=0,3557) i posećivali su predavanja o ishrani dijabetičara (p=0,0000477) . Najveći broj ispitanika pridržavaće se principa pravilne ishrane po odlasku kod svojih kuća ( p= 0,37109) . Edukacija o principima pravilne ishrane , tokom boravka u Specijalnoj bolnici "Merkur" u Vrnjačkoj Banji, pomogla je kod najvećeg broja obolelih od dijabetesa tip II (p= 0,00129). Ključne reči: Dijabetes melitus tip 2; genetika; faktori rizika; obrazovanje e-mail: jobi98yu@yahoo.com 77. Epidemiološka situacija morbila, epidemijskog parotita i rubeole na području Nišavskog i Topličkog okruga Marina Kostić Institut za javno zdravlje Niš Morbili, parotit i rubeola su "dečje kapljične zarazne bolesti" koje su pre uvođenja obavezne vakcinacije predstavljale značajan medicinsko-socijalni problem zbog visoke stope morbiditeta i pratećih komplikacija. Sada od ovih bolesti uglavnom oboljevaju nevakcinisane osobe ili oni koji su vakcinisani pre više od deset godina zbog pada vakcinalnog imuniteta. Cilj programskog rada je eliminacija auhtotonih slučajeva morbila, smanjenje stope incidencije na manje od 1 na 100000 stanovnika za morbile i parotit i smanjenje kongenitalnih komplikacija na 0,01 na 1000 živorođenih kod rubeole. Cilj: sagledati epidemiološke karakteristike rubeole, morbila i parotita na teritoriji Nišavskog i Topličkog okruga u periodu od 2006-2010. godine i rezultate sprovođenja imunizacije u smanjenju morbiditeta od ovih bolesti. Metod rada: Primenjen je deskriptivno – analitički metod rada. Kao izvor podataka korišćene su prijave oboljenja-smrti od zaraznih bolesti, prijave – odjave epidemija i godišnji izveštaji IZJZ Niš. Stope su izračunavane na 100000 stanovnika po popisu stanovništva iz 2002. godine. Rezultati: U periodu od 2006-2010. godine na području Nišavskog i Topličkog okruga od malih boginja, zaušaka i rubeole ukupno je obolelo 115 osoba. U ukupnom oboljevanju u posmatranom periodu učestvuju sa 0,16% i stopom oboljevanja od 22,89 na 100000 stanovnika. Jedina dva slučaja morbila zabeležena su 2008. god. u porodičnoj epidemiji gde je inicijalni slučaj osoba muškog pola i nepoznatog vakcinalnog statusa, importovala morbile sa Tajvana i prenela desetogodišnjem sinu koji je primovakcinisan MMR vakcinom.Obe osobe su hospitalizovane i laboratorijski potvđene. Najviše obolelih od rubeole je u 2007. god. – 8. Najzastupljeniji je uzrast od 0 godina (57,14%) i češće su oboljevale osobe ženskog pola (64,29%). Nije registrovan nijedan slučaj kongenitalne rubeole. Nije vakcinisano 78,57% obolelih ili 22 osobe, s tim što treba uzeti u obzir osobe sa 0 godina koje po programu vakcinacije nisu ni mogle da prime MMR vakcinu. Nijedan slučaj nije laboratorijski potvrđen a samo dva su hospitalizovana. Iz posmatrane grupe oboljenja najviše obolelih je od parotita – 85. Polovina obolelih registrovana je 2009. godine, kada je prijavljena i kolektivna epidemija sa 13 obolelih. Druga, porodična epidemija zabeležena je 2008. god. sa 4 obolele osobe. Te godine je registrovano 32,12% slučajeva od ukupnog broja obolelih. Više su oboljevale osobe muškog pola – 67,06%, a najzastupljeniji je uzrast od 10-14 godina. Laboratorijska potvda je urađena kod 62,18% obolelih. Hospitalizovano je 49 osoba , a toliko je i vakcinisano. Najveći broj osoba je oboleo marta meseca (morbili su se javili oktobra i novembra). Prosečan uspeh MMR vakcinacije je 91,62%. Najbolji je 2010. – 94,5%, a najniži 2009. – 88,2%. Uspeh revakcinacije u 7. godini kreće se od 90,86% - 97,4%, a u 12. od 64,58% u 2007. god. do 97,62% u 2006. Zaključak: Problemi u nabavci vakcine, kao i negativan stav pojedinih zdravstvenih radnika prema MMR vakcini udruženo sa nepouzdanim informacijama u medijima smanjuje uspeh imunizacije i doprinosi urušavanju imunološkog bedema u populaciji i pojavi epidemija ovih bolesti. e-mail: marinakosticnis@gmail.com, zarazne@izjz-nis.org.rs 78. Najznačajniji kontaminenti u vodi za piće antropogenog porekla Viktorija Đorđević Institut za javno zdravlje Niš Cilj: Humana populacija raste i razvija se očekujući bezbednu vodu za piće, premda ostvarenje takvog cilja nije jednostavno. Akvatični patogeni, sintetske hemikalije, toksični metali, pesticidi, radionuklidi, su raznoliki i predstavljaju opasnost ako se nađu u vodi za piće. Prema podacima UNICEF-a broj smrtnih slučajeva kod dece ispod pet godina života raste kod zemalja gde populacija u veoma niskom procentu ima pristup bezbednoj vodi. Najčešći uzrok su bolesti prenosive vodom. Materijal i metode: Obuhvata revijski pregled literature dostupne na istraživačkim bazama podataka. Rezultati: Otpuštanje industriskog otpada u vodotokove, bez primene zaštitnih postrojenja, prekomerna upotreba sintetskih hemikalija u agraru, značajno je opteretila resurse, čak i one naizgled najzaštićenije. Međutim, pored svega izloženog, poslednjih desetak godina naročito, pažnju stručnjaka je zaokupila dilema koja se odnosi na zamenu jednog rizika drugim. Naime, stanovništvo je počelo da strahuje da hlor u njihovoj vodi za piće može da izazove kancer. Dakle, ukoliko se prestane sa dodavanjem dezinfektanta vodi za piće u naporima da se smanji rizik od kancera, da li će se povećati rizik od bolesti izazvanih mikroorganizmima, a koje se prenose vodom. Zaključak: Ciljevi strategije za obezbeđenje higijenski ispravne (bezbedne) vode za piće svake države koja brine o zdravlju svog stanovništva morali bi da budu: zaštita resursa od kontaminacije, razvijanje i revidiranje standarda za vodu za piće, primena odgovarajućih tehnoloških procesa u proizvodnji vode za piće, na svim nivoima. Od velikog značaja je i podrška lokalnim sistemima u delotvornoj implementaciji standarda i razvijanje održivog upravljanja infastrukturom vode za piće. Ključne reči: voda, kontaminenti , analiza, procena. e-mail: viktorijadj@gmail.com 79. OTC preparati u trudnoći Milena Slavković (1), Vesna Slavković (2), Milojka Jevđić (3) (1) Apoteka "Sveti Luka" Smederevo, (2) Zdravstveni centar "Sveti Luka" Smederevo, (3) Privatna apoteka "Neven", Topoloa Trudnoća je stanje žene u kome se potrebe njenog organizma menjaju. Prepoznavanje tih potreba i svest o tome da treba zadovoljiti novo nastale zahteve organizma često dovode trudnice u apoteku bez obzira što nemaju recept. U mnogim zemaljama sveta prisutan je ovaj vid aktivnog oblika učešća pojedinca u očuvanju svog zdravlja. U tu svrhu promovisana je nova grupa proizvoda pod stručnim nazivom OTC preparati. Naziv ove kategorije proizvoda potiče od engleskog izraza "over the counder " što znači –sa DRUGE STRANE RECEPTURE ili preko pulta. Pod ovim izrazom podrazumevaju se lekovi i medicinska sredstva koja se mogu dobiti bez lekarskog recepta. Cilj ovog rada je ispitivanje izvora podataka na osnovu kojih se trudnice odlučuju za kupovinu takozvanih OTC preparata. Ispitivanje je obavljeno u apoteci "Neven" u Topoli. Obuhvaćeno je 67 trudnica u periodu od 01.01.2008.god do 01.01.2010.god. Na osnovu dobijenih podataka zaključili smo da samolečenje nudi relativno jeftinu i brzu sanaciju manjih zdravstvenih tegoba uz pomoć lako dostupnih OTC preparata. OTC preparate u više od pola slučajeva(59.69%) trudnica koristi po preporuci medicinskih stručnjaka, a 40.31% koristi na osnovu saveta neke druge osobe ili medija. e-mail: katjamis@telekom.open.rs 80. Pandemija AH1N1 kao veliko upozorenje Dušica Janković; Ivana Ilić Zavod za hitnu medicinsku pomoć Niš Postoji uobičajeno verovanje da su pandemije ne samo preteće već i neizbežne. Kod većine postoji verovanje, koje je potkrepljeno od strane medija da su pandemije vesnici kraja života na zemlji kakav mi poznajemo. Da li su ovakva verovanja samo hiperbola ili pandemije zaista reprezentuju najveću pretnju čovečanstvu u novom milenijumu? Potencijalni efekti bolesti ne odnose se samo na patofiziološke mehanizme same bolesti već i na psihosocijalne reakcije u populaciji. Cilj: Ukazati na potencijalnu korist od izučavanja pravilnih i nepravilnih reakcija u predhodnoj pandemiji. Izvor podataka: Pregled literature dostupne na pretraživaču Konzorcijuma biblioteka Srbije i Medline sa ključnim rečima: pandemija, reakcije društvene zajednice, grip. Da bi se bolest proglasila pandemijom mora da zadovoljava tri uslova, da je njome zaražen veliki broj ljudi, da je bolest prisutna u velikom broju zemalja i da je bolest infektivne prirode. Do sada najpoznatije pandemije su bile 1346.god. pandemija kuge (Crna smrt) i epidemija gripa 1918.god (Španska groznica). Takozvani meksički ili svinjski grip se toliko brzo širio tako da je praktično prinudio Svetsku Zdravstvenu Organizaciju (SZO) na podizanje upozorenja na nivo 4, jedan nivo ispod nivoa pandemije. Mora se imati u vidu da se ova kategorizacija odnosi na incidencu bolesti i nije u korelaciji sa težinom bolesti. SZO nije smatrala neophodnim meru zatvaranja granica ali je preporučila preventivne higijenske mere da bi se sprečilo širenje bolesti. SZO je takođe preporučila da osobe koje su već zaražene, ostanu kod kuće i ne idu na posao ili u škole. Neke zemlje su reagovale tako što su ograničile putovanja u Meksiko i neke zemlje Severne Amerike i/ili ograničile ulazak njihovih stanovnika u svoje zemlje. Iako se bolest brzo širila zemaljskom kuglom, ubrzo se videlo da je opasnost pandemije izazvana virusom influence AH1N1 precenjena. Nekoliko aspekata ove pojave i reakcije na nju ukazuju na to da globalno, svet nije bio adekvatno pripremljen ali mnogo bolje nego za Severe Acute Respiratory Syndrome (SARS). Mnoge mere koje su se pokazale delotvornim kod SARS-a bile su vodič za njihovo sprovođenje kod AH1N1. Sa druge strane, mnoge zemlje su uvidele svoje propuste pa su ih na vreme ispravile za vreme aktuelnog događaja. Zaključak: Činjenica je da je virus prouzrokovao manje štete nego što se pretpostavljalo, mnogi misle da su neke od mera koje su preduzete bile nepotrebne a ima i onih koji tvrde da je reakcija SZO bila predimenzionirana. Smatramo ipak da je pojava AH1N1 bila upozorenje da društvo mora investirati u javnu zdravstvenu infrastrukturu i mora imati resurse da bi se adekvatno suočila sa mogućom pandemijom (Big One), ako se ona zaista dogodi. e-mail: drdusicaj@yahoo.com 81. Pubertet kod predgojaznih i gojaznih dečaka i adolescenata uzrasta 10. i 15. godina u JUSAD studiji Bratimirka Jelenković (1); Brankica Vasić (2); I. Novaković (3); B. Petrović (4); M. Radičev (5) (1) Zdravstveni centar Zaječar, Pedijatrijska služba, (2) Zdravstveni centar Zaječar, Dečiji dispanzer, (3) Medicinski fakultet Beograd, Institut za biologiju, (4) Dom zdravlja Arilje, (5) Republički zavod za statistiku, Beograd Pubertet je period rasta i razvoja u toku koga ljudska jedinka završava proces polnog sazrevanja i stiče telesnu sposobnost za reprodukciju. Normalno se pubertet javlja između 8. i 13. godine kod devojčica tj. prosečno u uzrastu od 11 godina i između 9. i 14. godine kod dečaka, tj. prosečno u uzrastu od 11,5-12. godina. Sekularni trend pojave puberteta u ranijem uzrastu predstavlja odraz boljeg zdravlja i ishranjenosti. Činioci koji utiču na te promene povezani su sa povećanjem kalorijskog unosa, konzumiranjem brze hrane, smanjenjem fizičke aktivnosti i povećanjem vremena provedenog u gledanju televizije. Sekularne promene u pubertetskom razvoju izraženije su kod devojčica U poslednje tri decenije prevalencija povišene telesne mase i gojaznosti mladih i adolescenata je povećana. Kod devojčica sa povećanom telesnom masom pubertet se javlja ranije dok se kod dečaka sa povećanom telesnom masom može javiti kasnije. Cilj rada. Utvrđivanje stadijuma razvoja pubereteta kod dečaka u uzrastu od 10. godina i istih ispitanika u uzrastu od 15 godina u odnosu na stepen uhranjenosti. Istraživanje je učinjeno u Jugoslovenskoj studiji prekursora ateroskleroze kod školske dece ( JUSAD) na osnovu praćenja. Metode rada. Podaci su dobijeni fizikalnim pregledom, odnosno procenom stadijuma puberetetskog razvoja. U kliničkoj praksi; za procenu i praćenje puberteta koristi se procena veličine i izgleda spoljašnjih genitalija, odnosno procena rasta pubične kosmatosti. Posebno su pogodni standardi Tannera na osnovu kojih je ceo pubertetski period podeljen na 5 stadijuma. Stadijum 1 označava prepubertetsku, a stadijum 5 adultnu veličinu i izgled spoljnjih genitalija odnosno izgled i razvijenost pubične kosmatosti. Ispitanici su bili učenika III razreda (1360) osnovnih škola (OŠ) i istih učenika u VIII razredu (1360) OŠ u šest Domova zdravlja (Arilje; Beograd-Palilula; Beograd -dr.Simo Milosevic; Gradiška, Despotovac; Zaječar; Knjaževac; Užice i Požarevac). ITM je izračunat na osnovu visine i telesne mase (težine) ispitanika primenom standardne formule. Svi ispitanici su svrstani prema ITM u tri grupe: I-pothranjeni; II-normalno uhranjeni i III-predogojazni i gojazni. Statisticka značajnost testirana je χ2 testom (SN-statistički neznačajno;p<0,01 p<0,05). Rezulatati rada. U uzrastu od 10. godina prema proceni veličine i izgleda spoljašnjih genitalija u I stadijumu razvoja bilo je u sve tri grupe od 67-69% dečaka, u drugom stadijumu I/II/III grupa-32%/29%/29%. Pre izgledu i razvijenosti pubične kosmatosti u I stadijumu razvoja bilo je u sve tri grupe od 71-77%% dečaka, u drugom stadijumu I/II/III grupa-21%/24%/26%. U uzrastu od 15. godina prema proceni veličine i izgleda spoljašnjih genitalija u Ii II stadijumu razvoja bilo je I/II/III grupa-20%/4,5%/12,6%., u trećem stadijumu I/II/III grupa-26,9%/18,5/19,26% dok je IV i V stadijum razvoja imalo I/II/III grupa-52%/75%/67%. U uzrastu od 15. godina prema izgledu i razvijenosti pubične kosmatosti u I i II stadijumu razvoja bilo je I/II/III grupa-23%/7,8%/13,3%., u trećem stadijumu I/II/III grupa-28%/15,9%/12,2% dok je IV i V stadijum razvoja imalo I/II/III grupa-47%/76%/73%. Zaključak: Kod naših ispitanika, u uzrastu od 10. godina nema razlike u pubertetskom razvoju prema stepenu uhranjenosti, u uzrastu od 15 godina u IV i V stadijumu razvoja nema razlike između normalno uhranjenih i predgojaznih i gojaznih adolescenata. e-mail: bratimirkajelenkovic@gmail.com 82. Stanje ishranjenosti (BMI) i energetski unos kod dece mlađeg školskog uzrasta Snežana Markišić Milojković, Merima Atanasković Dom zdravlja Sokobanja Uvod: Praćenje i ispitivanje ishranjenosti dece ima mnogostruki značaj, ne samo u proceni zdravstvenog stanja dece, već i celokupnog stanovništva. Cilj: Da se utvrdi prosečan dnevni unos energije, kao i stanje ishranjenosti dece mlađeg školskog uzrasta na teritoriji opštine Sokobanja, kao i postojanje njihove povezanosti. Materijal i metode: Ispitivanje je izvršeno na populaciji od 317 dece, uzrasta 7 (145 dece) i 9 godina (172 dece), koje smo grupisali po polu, uzrastu i mestu stanovanja (ruralna i semiurbana sredina). Kod ove dece sprovedena je anketa ishrane, modifikovani 24-h recall. Korišćenejm tablica o sastavu i prehrambenoj vrednosti namirnica izračunavali smo prosečan dnevni unos energije, i isti je poređen sa preporučenim vrednostima (2000+/- 20% kcal). Na ciljnoj grupi dece izvršena su najčešće korišćena antropometrijska merenja (merenje telesne težine i telesne visine ), pomoću kojih smo izračunavali BMI ( kg/m2 ). BMI smo percentilno distribuirali i tumačili: BMI od P10 do P85 normalno ishranjena deca; P85 doP95 umereno gojazni; BMI< P5 pothranjeni; BMI > P95 gojazni. Za ispitivanje veze između energetskog unosa i BMI koristili smo studentov t-test i analizu varijanse. Rezultati: Na osnovu ankete koju smo sproveli dobili smo da je prosečan dnevni unos energije zadovoljavajući, u skladu sa preporukama za uzrast dece i kretao se od 1797 kcal/dan (77 kcal/kg/dan) za decu uzrasta 7 godina do 1646 kcal/ dan (52 kcal/kg/dan) za decu uzrasta 9 godina. Posmatrano u odnosu na pol, znatno manji unos od preporučenog imale su devojčice, 54% njih, a prema uzrastu deca uzrasta 9 godina 59,3%. Prema mestu stanovanja ne postoje značajne razlike,oko polovine dece ima unos koji odgovara preporukama. Što se suficita energije tiče, nismo dobili značajan broj dece sa ovakvim poremećajem ishrane. Kako god da smo grupisali decu, procenat dece koja unosi više energije od preporuka bio je uvek ispod 10%. Analizom BMI dobijeno je da je 52,36% dece normalno ishranjeno, dok je nezadovoljavajuće stanje ishranjenosti nađeno kod 47,64% dece. Rezultati govore da su bolje ishranjeni dečaci bez obzira na mesto stanovanja, 59,7% sa sela i 56,33% iz Sokobanje, za razliku od devojčica: sa sela 53,97% i 43,0% iz "grada". Pothranjene dece je oko 9,52% sa sela: 7,46% devojčica i 8,46% dečaka. U semiurbanoj sredini 9,63% dece: 11% devojčica i 8,04% dečaka. Gojazne dece bilo je 7,69% na selu i 8,56% u Sokobanji. Na osnovu BMI indeksa deca su podeljena u tri grupe (pothranjena, normalno uhranjena, gojazna), a zatim je korelacionom analizom testirana vea sa unosom energije. Postoji značajna pozitivna povezanost BMI sa kalorijskim unosom (r = 0,65),što znači da deca sa većim kalorijskim unosom imaju i više vrednosti BMI. Zaključak: Energetski unos posmatrane dece, kao i stanje ishranjenosti su nezadovoljavajući, izlaze iz okvira preporuka. Potrebno je razmotriti sprovođenje preventivnih, a možda i terapijskih mera, kroz programe na populacionom nivou. e-mail: snezana.milojkovic2011@gmail.com 83. Savetovalište za mlade, prvih 10 godina! Jovica Đorđević, D. Mitrović, A. Zlatković, T. Milenković Zdravstveni centar Knjaževac, Dispanzer za decu i omladinu sa savetovalištem za mlade Uvod: Očuvanje i unapređenje zdravlja mladih predstavljaju osnovnu brigu savremenog društva. Temelj su zdrave budućnosti. Kroz Savetovalište za mlade pokušavamo da razbijemo neke tabu teme, da mladima ukažemo na zdrave stilove života, da sprečimo rizično ponašanje. Cilj: Cilj nam je da sačuvamo njihovo reproduktivno zdravlje kako bi potpuno bezbrižni zakoračili u svet odraslih! To konkretno znači što manje maloletničkih trudnoća, što manje polno prenosivih bolesti, izbegavanje konzumiranja psihoaktivnih supstanci! Materijal i metodi rada: Počev od 2000. g. naše Savetovalište veoma uspešno radi! Do sada je više od 2000 mladih edukovano u njemu, na više načina. Najčešći metod rada je razgovor na određenu temu, bilo da je to iz oblasti polno prenosivih bolesti, adolescencije, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, pravilne ishrane, itd. Deca su unapred obaveštena o temi za celu nedelju preko školskih razglasnih tabli, lokalnih radio i tv emisija, tako da donekle spremna dođu u savetovalište. Takođe veoma čest metod rada su i radionice. Trudimo se pritom da im maksimalno pojasnimo sve što ih interesuje, da im prikažemo neki od edukativnih filmova, podelimo brošure koje svako od predavača posebno priprema. I sva deca koja su do sada prošla kroz savetovalište imaju samo reči hvale! Ne tako retko koristimo ankete i kvizove, da bi i sami stekli uvid u nivo znanja mladih iz ovih oblasti. Predavači su pre svega pedijatri, zatim lekari opšte prakse koji rade u dečjem dispanzeru, ginekolozi, psiholog, psihijatri. Rezultati: Njih prepuštamo vremenu pred nama! Mišljenja smo da će generacije koje edukujemo na ovaj način imati jedno vredno saznanje o tome kako se i na koji način zaštititi da ne bi nastale neželjene posledice po reproduktivno zdravlje. Zaključak: Savetovalište za mlade je mesto gde mladi iz prve ruke, od stručnjaka za tu oblast, dobijaju odgovore na sva njihova pitanja u vezi sa odrastanjem, sazrevanjem. Više od deset godina kontinuiranog rada i veliki broj zadovoljne dece su pokazatelj da je naš rad sasvim ispravan ! e-mail: drjovica@open.telekom.rs 84. Zastupljenost arterijske hipertenzije kod radnika "Telekom Srbija" u Nišu Ljiljana Blagojević (1), Branislav Petrović (2), Ljiljana Stošić (2) (1) Fakultet zaštite na radu Niš, (2) Institut za javno zdravlje Niš Cilj rada. Utvrđivanje prevalencije arterijske hipertenzije kod radnika "Telekom Srbije" u Nišu, zaposlenih na poslovima sa posebnim uslovima rada, kao i prevalencije faktora rizika za njen nastanak. Materijal i metod. Ispitivanje je sprovedeno epidemiološkom analitičkom metodom po tipu studije prevalencije tokom 2004. godine. Ispitivanu grupu čine 302 radnika zaposlena u "Telekomu Srbije" u Nišu, prosečne starosti 38.3 godine (SD=7.1) i prosečnog radnog staža u trajanju od 20.45 (SD=7.79) godina. Od ovog broja ispitanika 137 bilo je TT montera (rad na visini i izloženi su nepovoljnim klimatskim uslovima), 103 kablovska TT montera (pored navedenih štetnosti eksponirani su i olovu) i 62 ranika na fizičko-tehničkom obezbeđenu (smenski- noćni rad i nošenje vatrenog oružja). Kontrolnu grupu čine 68 radnika više i visoke stručne spreme Gradske toplane u Nišu, koji nisu izloženi navedenim profesionalnim štetnostima, čija je prosečna starost iznosila 37.9 (SD=5.8) i ukupna dužina radnog staža 19.72 (SD=6.89) godine. Rezultati rada. U ispitivanoj grupi procentualna zastupljenost arterijske hipertenzije u iznosu od 25% je statistički značajno veća nego u kontrolnoj grupi gde je iznosila 13.9% (X2=4.46, p=0.034). Od ispitivanih faktora rizika, 36.5% radnika puši cigarete; 8% jednom nedeljno konzumira alkohol, a 3% svakodnevno; 67% ne bavi se sportskom rekreacijom i 32% pati od gojaznosti (MB index preko 30). Radnici mlađi od 40 godina češće su pušači (54.2%) u odnosu na starije (39.8%). Zaključak. Arterijska hipertenzija je najčešći razlog izmenjene radne sposobnosti radnika Telekoma. Visoka učestalost pojedinih faktora rizika za njen nastanak otvara mogućnosti za njihovu modifikaciju kroz zdravstveno vaspitni rad i druge načine primarne prevencije arterijske hipertenzije. e-mail: branislav5rovic@yahoo.com 85. Pušačka navika kao faktor rizika kod nastanka arterijske hipertenzije Nada Perišić, Žaklina Stanković, Dragan Anđelković Dom zdravlja Medveđa UVOD. Pušenje je najmasovnija bolest zavisnosti zastupljena u svim dobnim grupama i muškog i ženskog pola, koja sve više poprima karakter pandemije jer u svetu puši oko 50% muškaraca i 25% žena. Klinički podaci pokazuju da prestanak pušenja smanjuje rizik od KV bolesti, a nastavak pušenja povećava rizik od smrti kod osoba posle infarkta miokarda. CILJ RADA. Praćenje zastupljenosti pušačke navike kao jednog od faktora rizika kod nastanka arterijske hipertenzije kod radnika Doma zdravlja u Medveđi. METOD. Ovom studijom je obuhvaćeno 86 radnika Doma zdravlja u Medveđi. Podaci o pušačkoj navici, pušačkom stažu, broju popušenih cigareta, kao i podaci o životnom dobu i polu dobijeni su upitnikom, kao i podaci da li neko od njih uzima terapiju. REZULTATI. Ispitivanjem je obuhvaćeno 86 radnika i to 60 ženskog pola (69.77%) i 26 muškog pola (30.23%) prosečne starosti 42 godine. Ukupan broj pušača radnika u Domu zdravlja je 45 (52%) i to 34 žena i 11 muškaraca. Pušenje je u zadnja tri meseca ostavilo 12 radnika (27%) od ukupnog broja pušača i to 7 osoba ženskog i 5 osoba muškog pola. Prosečan broj popušenih cigareta dnevno je 20 komada kod muškaraca i 15 kod žena. Nakon tromesečne edukacije u okviru Doma zdravlja aktivno pušenje je ostavilo 12 radnika. Rezultati koje smo dobili ukazuju da prestanak pušenja značajno utiče na smanjenje tegoba ili potpun nestanak arterijske hipertenzije. ZAKLJUČAK. Iz dobijenih rezultata može se izvući zaključak da pušenje definitivno ima veliki uticaj na stvaranje raznih poremećaja u organizmu, a samim tim i pojavu arterijske hipertenzije. Veliki korak ka zdravom životu je beskompromisan prestanak pušenja. Ključne reči: pušenje, arterijska hipertenzija, infarkt miokarda e-mail: dr.nada.perisic@gmail.com 86. Učestalost pušenja kod bolesnika sa karcinomom larinksa Helena Hrnjak Dom zdravlja Temerin Uvod. Pušenje cigareta je jedan od najvažnijih etioloških faktora u nastanku karcinoma larinksa. U brojnim studijama dokazana je visoka korelacija između upotrebe duvana i pojave karcinona larinksa. U Vojvodini se registruje jedna od najvećih incidencija malignih tumora larinksa u Evropi sa 16 novootkrivenih slučajeva na 100000 (sto hiljada) stanovnika. Cilj rada je otkriti uticaj pušenja na nastanak karcinoma larinksa. Metoda rada: U radu smo analizirali učestalost pušenja kod bolesnika kojima je patohistološki verifikovano postojanje karcinoma larinksa na klinici za bolesti uva, grla i nosa u periodu 2005-2009 godine. Rezultati: Studijom su obuhvaćena 134 bolesnika sa dijagnostikovanim karcinomom larinksa. Rezultati analize ukazuju na znatno veću učestalost pušača (94,21%) u odnosu na nepušače. Među pušačima znatno veći procenat čine muškarci (89,21%). Najveći broj pušača nalazi se u grupi od 50-59 godina (47,5%). Zaključak: Među obolelima od karcinoma larinksa postoji znatno veća učestalost pušača nego nepušača. Dobijeni rezultati jasno ukazuju na statistički značajnu vrednost (r<0,01) što potvrđuje hipotezu da je pušenje važan faktor rizika u nastanku karcinoma larinksa. e-mail: dr.hrnjak@gmail.com 87. Prisustvo faktora rizika kod bolesnika sa akutnim infarktom miokarda Ranko Pejić (1), Dušan Mustur (1,2) (1) Instutut "Dr Simo Milošević" Igalo, (2) Fakultet primijenjene fizioterapije Igalo Uvod: Prema podacima Instituta za javno zdavlje infarkt miokarda predstavlja jedan od vodećih uzroka smrtnosti u Crnoj Gori. Na nastanak ishemijske bolesti srca (IBS) veliki uticaj imaju naslijeđe, stres, fizička inaktivnost, kao i loše navike u ishrani. Cilj rada: Cilj ovog istraživanja je da se ispita zastupljenost pojedinih faktora rizika za nastanak IBS kod bolesnika koji su preležali infarkt miokarda. Materijal i metode: U ovoj retrospektivnoj studiji je učestvovalo ukupno 48 bolesnika koji su boravili na kardiološkoj rehabilitaciji u Institutu Igalo nakon preležanog infarkta miokarda. Od ovih ispitanika uzimani su anamnestički podaci o faktorima rizika za nastanak IBS. Rezultati: Istraživanje je obuhvatilo 38 muškaraca i 10 žena (83,3%:16,7%), prosječne starosti 56,6 godina. Hiperholesterolemija je nađena kod 32 ispitanika (66,7% od ukupnog broja ispitanika), arterijska hipertenzija je bila prisutna kod njih 28 (58,3%), a isti broj ispitanika (58) imao je pozitivnu porodičnu anamnezu za IBS. Diabetes melitus je prisutan kod 12 ispitanika (25%), gojaznost kod 21 (43,8%), a fizička inaktivnost je anamnestički nađena kod 20 ispitanika (41,7%). Broj uživaoca nikotina je čak 38 (79,2% od ukupnog broja ispitanika)! Svi ispitanici su počeli pušiti u ranoj mladosti, a preko polovine njih pušili su 20 i više cigareta dnevno. Objašnjenjem o štetnom uticaju nikotina na daljnji razvoj bolesti i strogom zabranom pušenja, prestao je pušiti čak 31 ispitanik, tj. 81,6% od ukupnog broja pušača. Na kraju, anamnestički je nađeno da 11 ispitanika konzumira alkoholne napitke, od čega njih 10 u umjerenim količinama. Zaključak: Zdravim životnim navikama i liječenjem faktora rizika za IBS može se izbjeći ili, kod onih koji su već preležali, spriječiti ponovni nastanak infarkta miokarda ili moždanog udara. Pri tome ključnu ulogu igra promjena životnih navika osobe kod koje je prisutno više faktora rizika. e-mail: mustur@doctor.com |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
