|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXX Timočki medicinski dani
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Spisak radova |
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
67. Pojedini socijalni aspekti života adolescenata srednjoškolaca u Zaječaru Brankica Vasić; Bratimirka Jelenković; Miodrag Kostić; Brana Kostić; Dragana Petrović; Ljiljana Tešanović Zdravstveni centar Zaječar, Dečiji dispanzer Uvod: Adolescencija je burno razdoblje života pojedinca u kojem dolazi do brojnih fizičkih, emocionalnih, kognitivnih i socijalnih promena što može uticati na adolescente u formiranju stavova i potrazi za identitetom. Cilj rada: Istraživanje pojedinih socijalnih činilaca, stava prema školi i društvu adolescenata srednjih škola u Zaječaru. Materijal i metode rada: Podaci o učestalosti pojedinih štetnih navika dobijeni su anonimnom anketom učenika III i IV razreda srednjih škola (Medicinska , Gimnazija i Tehnička-M/G/T). Statisticka značajnost testirana je χ² testom (SN-statistički neznačajno;p<0,01 p<0,05). Rezultati rada: Anketirano je 604 adolescenta, zaječarskih srednjih škola, i to 277 adolescenata i 327 adolescentkinja. Skoro 60 % ispitanika ima jedan auto, dok čak petina porodica ispitanika ima dva ili više automobila. Sopstvenu sobu ima 82,4% ispitanika. U poslednjih godinu dana 22,5% ispitanika nije išlo na letovanje ili putovanje, njih 30% išlo je jednom. Samo 6% ispitanika ne poseduje komjuter. Sa ocem polovina ispitanika može razgovarati o problemima koji ih muče, dok sa majkom može 80%, a sa bratom ili sestrom 64%. Sa najboljim prijateljem o problemima koji ih muče može razgovarati 64 % adolescenata, sa prijateljem istog pola 57%, suprotnog pola 35%. Samo 1/5 adolescenata materijalno stanje svoje porodice procenjuje kao dobro. Mali je broj adolescenata koji nema nijednog ili ima jednog prijatelja (14%) ili prijateljicu. Sa prijateljima odmah posle škole provodi više od 4 dana nedeljno 38,9 %, dok 60% adolescenata se viđa sa prijateljima uveče, dok se svakodnevno čuje telefonom 65%. Najveći broj adolescenata ( 84%) nije učestvovao u tuči u poslednjih godinu dana, niti je maltretirano ( 93%). Oko 40% adolesecenata misli da im je uspeh u školi prosečan. Najveći broj adoelscenata je prihvaćen u školi onakav kakav je. Zaključak: Socijalni status koji adolescent ima u svojoj vršnjačkoj grupi bitan je za razvoj slike o sebi, sticanje samopoštovanja, samopouzdanja, adekvatno funkcionisanje u društvu, razvoj i unapređenje socijalnih veština, veličinu i kvalitet socijalne mreže. e-mail: vasic7@open.telekom.rs 68. Prevalencija metaboličkog sindroma u gojaznih adolescenata uzrasta od 12 do 18. godine primenom IDF kriterijuma Snežana Lešović(1), Nenad Crnčević(1), Milosava Đelkapić(2) (1) Specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma Zlatibor, (2) Zdravstveni centar Užice UVOD. Gojaznost u dece uzrok je kratkoročnih i dugoročnih posledica po fizičko i psihosocijalno zdravlje. Gojazna deca su u velikom riziku za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, ortopedskih, respiratornih problema i psihičkih poremećaja. Neuro-endokrina disfunkcija u uslovima snižene osetljivosti tkiva na insulin-insulinskoj rezistenciji dovodi u gojaznih do poremećaja metabolizma masti, ugljenih hidrata, poremećaja regulacije krvnog pritiska i endotelne funkcije što je uzrok nastanka kompleksnog metaboličkog sindroma (MS). CILJ. Utvrditi prevalenciju metaboličkog sindroma u gojazne dece uzrasta od 12 do 18.godine, učesnika Programa "Čigotica", primenom IDF kriterijuma. METOD RADA. Analizirano je 1030 adolescenata (498 devojčica i 532 dečaka) od 12 do 18. godine, prosečnog uzrasta 15,45 godina sa dijagnostikovanom primarnom gojaznosšću, hospitalitovanih u Centru za prevenciju i leečnje gojaznosti kod dece i adolescenata u Specijalnoj bolnici "Zlatibor" u periodu od juli 2008. do oktobra 2010. godine. Iz ispitivanja su isključena deca sa dijagnostikovanom sekundarnom gojaznošću. Hospitalizacija i multidisciplinarno lečenje u Programu Čigotica traje 21 dan. Za dijagnozu MS upotrebljeni su kriterijumi Međunarodnog udruženja za dijabetes (IDF) za decu uzrasta od 10 do 16 godina: gojaznost ≥ 90. Percentila defnisana na osnovu obima struka, novo triglicerida ≥ 1,7 mmol/l, HDL holesterol ≥ 1,03 mmol/l, sistolni pritisak ≥ 130 ili dijastolni ≥ 85 mm Hg, glikemija≥ 56 mmol/l ili tip 2 dijabetes melitusa. Za adolescente > 16 godina primenjeni su kriterijumi za odrasle. REZULTATI. Kriterijume za dijagnozu metaboličkog sindroma ispunjava 188 ispitanika (18,3%). Četri faktora rizika za MS ima 0,9%, tri faktora rizika 4,8%, dva faktora rizika ima 284 ispitanika (27,6%). Jedan faktor rizika (OS>p90) za metabolički sindrom imaju svi ispitanici. ZAKLJUČAK. Upotrebom IDF kriterijuma prevalencija MS u gojazne dece uzrasta od 12 do 18 godine učesnika Programa Čigotica je 18,3%. lsnez@eunet.rs 69. Značaj mas-medija u promociji dobrovoljnog poverljivog savetovanja i HIV testiranja Biljana Kocić, Branislav Petrović Medicinski fakultet Niš, Institut za javno zdravlje Niš Cilj: Sagledavanje obima i oblika saradnje Savetovališta za DPST Instituta za javno zdravlje (IZJZ) Niš sa mas-medijima u promociji rada Savetovališta, DPST-a i prevencije HIV infekcije u periodu 2006.-2010. godina. Materijal i metod: Kao izvori podataka korišćeni su Izveštaji o radu Odseka za polno prenosive infekcije IZJZ Niš i anonimne ankete klijenata Savetovališta za DPST u periodu 2006.-2010. godina. U analizi podataka korišćen je deskriptivni metod. Rezultati: U posmatranom petogodišnjem periodu, tematika iz oblasti prevencije HIV-a, promocije DPST-a i rada Savetovališta bila je zastupljena u 158 radio/TV emisija (u poseku 32 godišnje, odnosno 5 u dva meseca), 61 članku u novinama, (u proseku 12 godišnje, odnosno jedan mesečno), 32 konferencije za štampu (u proseku 6 godišnje, odnosno jedna u dva meseca) i 19 internet priloga (u proseku 4 godišnje, odnosno jedan u tri meseca). Većina priloga beleži se u četvrtom kvartalu godine prilikom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv side (79%). Ostali prilozi (21%) vezani su za mesece u godini u kojima se obeležavaju Dan zaljubljenih (februar), Svetski Dan zdravlja (april), Dan sećanja na preminule od SIDE (maj), Nisomnia (avgust) i Noć muzeja (oktobar). Klijenti su informacije o Savetovalištu dobili: iz letaka/brošura (39%), radio/TV emisija (22%), novinskih članaka (17%), od drugih klijenata Savetovališta (21%), sa interneta (1%). Zaključak: Izveštavanje o HIV/AIDS-u i DPST-u predstavlja izazov za medije. Medijski prilozi vezani za HIV/AIDS predstavljaju rizik ukoliko su “senzacionalistički”, prezentuju netačne informacije, povećavaju stigmu vezanu za određene grupe i ponašanja, ili kršenja principa poverljivosti. Međutim, mas-mediji, kao ključni izvori informacija za većinu ljudi, imaju veliku ulogu u promociji DPST-a, informisanju stanovništva o njegovoj dostupnosti, značaju, prednostima i dobrobiti. Promovišući DPST, mas-mediji pomažu zajednici da smanji stigmu i diskriminaciju koja okružuje HIV i mobiliše podršku za odgovarajuće servise. Intenzivnijom budućom saradnjom treba iskoristiti sve raspoložive potencijale mas-medija da učestvuju u globalnoj borbi protiv HIV/AIDS-a. e-mail: biljaizzz@yahoo.com 70. Pojedine determinante kod predgojazne i gojazne dece i adolescenata uzrasta 10. i 15. godina u JUSAD studiji Bratimirka Jelenković (1); Brankica Vasić (2); I. Novaković (3 ; B. Petrović (4); M. Radičev (5) (1) Zdravstveni centar Zaječar, Pedijatrijska služba, (2) Zdravstveni centar Zaječar, Dečiji dispanzer, (3) Medicinski fakultet beograd, Institut za biologiju, (4) Dom zdravlja Arilje, (5) Republički zavod za statistiku, Beograd U poslednje tri decenije prevalencija povišene telesne mase i gojaznosti mladih i adolescenata je povećana. Gojaznost u detinjstvu i adolecenciji udružena je sa brojnim faktorima rizika za kardiovaskualrna oboljenja (KVO). Gojaznost i mnogi udruženi faktori rizika za KVO imaju jasnu tendenciju da perzistiraju u odrasloj dobi. Stanje uhranjenosti, socioekonomski status (SES), gojaznost roditelja, fizička aktivnost, sedantarni stil života i pojedine determinante (porođajna težina, dužina dojenja) ispitivane su u više studija (KOPS studija). Nezavisni faktor rizika za predgojaznost i gojaznost su gojaznost roditelja, nizak SES i veća TM na rođenju. Cilj rada. Utvrđivanje pojedinih determinanta gojaznosti kod predgojazne i gozajne dece i adolescenata u Jugoslovenskoj studiji prekursora ateroskleroze kod školske dece ( JUSAD) na osnovu praćenja. Determinante koje mogu biti povezane sa ITM dece i adolescenata: dob roditelja, obrazovanje, zanimanje, broj članova porodice, dužina dojenja, telesna masa na rođenju. Metode rada. Podaci su dobijeni anonimnom anketom učenika III razreda (M/Ž -1448/1476) osnovnih škola (OŠ) i istih učenika u VIII razredu (M/Ž -1448/1476) OŠ u šest Domova zdravlja (Arilje; Beograd-Palilula; Beograd -dr.Simo Milošević; Gradiška, Despotovac; Zaječar; Knjaževac; Užice i Požarevac). ITM je izračunat na osnovu visine i telesne mase (težine) ispitanika primenom standardne formule. Svaki ispitanik je zajedno sa svojim roditeljiima ispunio upitnik koji je sadržavao podatke za starost roditelja, stepen njihovog obrazovanja, zanimanje i broj članova porodice. Svi ispitanici su svrstani prema ITM u tri grupe: I-pothranjeni; II-normalno uhranjeni i III-predogojazni i gojazni. Statistička značajnost testirana je χ2 testom (SN-statistički neznačajno;p<0,01 p<0,05). Rezultati rada. U uzrastu od 10. godina odnos M/Ž prema stepenu uhranjenosti (I grupa-13,1%/19,8%-; II grupa-71,7/66,6%; III grupa-15,1/13,6%), i kod istih ispitanika u uzrastu od 15 godina (I grupa-11,0%/14,0%-; II grupa-72,6/72,3%; III grupa-16,4/13,8%). Starost roditelja (oca /majke) kod oba pola nije povezana sa većom učetalošću predgojaznosti i gojaznosti njihove dece u 10. godini života, kao ni starost oca kod adolescenta. Kod adolescentkinja nije ispitivana značajnost učestalosti. Veća je učestalost predgojaznosti i gojaznosti (p<0,05). kod muške dece (10.god.) čiji otac ima administrativno zanimanje, kao i kod adolescentkinja (p<0,05). Adolescentkinje čiji su roditelji u drugom braku češće su predgojazne i gojazne (p<0,05). Adolescenti čiji je otac više obrazovan češće su predgojazni i gojazni (p<0,01). Što je manje dece u porodici, to su muška deca u uzrastu od 10. godina i od 15. godina češće predgojazna i gojazna (p<0,01). Muška deca u uzrastu od 10. godina češće su predgojazni i gojazni (p<0,01) ako su rođena sa telesnom masom većom od 4000 g. Diskusija: U istraživanju (Bukara-Radujković G, Zdravković D, 2008. god) sprovedenom u Banjaluci (Bosna i Hercegovina) koje je obuhvatilo 1.204 deteta i adolescenta (578 muškog i 626 ženskog pola), uzrasta od šest do 17 godina, iz osnovnihi srednjih škola u Banjaluci-viši ITM i stepen obrazovanja očeva pokazao je pozitivnu korelaciju sa ITM sinova (p<0,001). Broj članova porodice negativno je korelirao sa gojaznošću devojčica, a nije imao uticaja na gojaznost dečaka. Zaključak: Na povećanu učestalost predgojaznosti i gojaznosti kod dece i mladih u našem istraživanju utiču: uzastu od 10. godina kod dečaka veće obrazovanje oca; manji broj dece u porodici i veća porođajna TM. Kod devojčica od 10 godina zapažen je uticaj zanimanja oca (administrativni radnik). U uzrastu od 15 godina kod adolescenata uticaj ima manji broj dece u porodici, dok je kod adolescentkinja zapažen uticaj zanimanja majke (administrativni radnik) i drugi brak roditelja (oca/majke). e-mail: bratimirkajelenkovic@gmail.com 71. Standardi zdravstvene zaštite na primarnom nivou okruga Zaječar i Bor Olica Radovanović, Snežana Tošić, Jasmina Radosavljević Zavod za javno zdravlje "Timok" Zaječar Promenom standarda, definisanog kao "kriterijum ili prepoznata mera za poređenje kvalitativnih ili kvantitativnih vrednosti" (ICAHO,1998; Jelača,2007), omogućava se ujednačavanje uslova za ostvarivanje zdravstvene delatnosti i dostupnosti zdravstvenih usluga stanovništvu; usklađivanje kapaciteta zdravstvene službe sa aktuelnim i budućim potrebama i uređivanje unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova (Jelača, 2007). Cilj: Osnovni cilj ovog rada je prikaz standarda zdravstvene zaštite kao osnov za ravnomerniji razvoj kapaciteta zdravstvene službe i efikasnije korišćenje raspoloživih resursa na teritoriji okruga Zaječar i Bor. Metodologija: Izvor podataka su Izveštaji o izvršenju plana rada zdravstvene ustanove po fakturisanoj realizaciji, kao i zakonski akti koji definišu organizacionu strukturu i obim i sadržaj aktivnosti zdravstvene zaštite na primarnom nivou. U radu su korišćeni: standardi pokrivenosti stanovništva (lekarima, stomatolozima, farmaceutima i medicinskim sestrama) i standardni sastav stručnih timova (merila izvršenja – mere produktivnosti). Rezultati: Broj doktora medicine i/ili specijalista odgovarajuće grane medicine na 1000 stanovnika opštine, kreće se od 1,44 (DZ Majdanpek) i 1,36 (DZ Boljevac), u domovima zdravlja koji su samostalne zdravstvene ustanove i u svojoj organizacionoj strukturi imaju i laboratorijsku i rendgenološku dijagnostiku, fizikalnu medicinu, odnosno, specijalističko-konsultativne službe, sve do 1,11 doktor na 1000 stanovnika u DZ Bor. U odnosu na zdravstvenu zaštitu definisanih populacionih grupa, najmanji broj lekara je na 1000 žena starijih od 15 godina, sa rasponom od 0,11 (DZ Majdanpek) do 0,20 (DZ Kladovo). Opterećenost doktora medicine koji pružaju zdravstvenu zaštitu žena kreće se od 2.566 pregleda po jednom lekaru godišnje u DZ Majdanpek, do 7.472,7 pregleda po jednom lekaru godišnje u DZ Bor. Broj medicinskih tehničara sa višom i/ili srednjom stručnom spremom na 1000 stanovnika definisanog prostora je u rasponu od 4,17 u DZ Majdanpek, do 2,0 u DZ Knjaževac.Najveći broj stomatologa na 1000 stanovnika opštine je u DZ Kladovo, a najmanje u DZ Majdanpek (0,19). Zaključak: Prilikom planiranja zdravstvene zaštite stanovništva, na primarnom nivou, neophodna je primena standarda uz povremenu proveru i prilagođavanje potrebama populacije, poštujući principe pristupačnosti, pravičnosti, sveobuhvatnosti, kontinuirane i efikasnije zdravstvene zaštite. Zato treba pratiti aktuelna demografska kretanja Timočke Krajine, uz poštovanje geografskih karakteristika prostora, odnosno, broja naselja, ukupan broje stanovnika definisane populacione grupe, prosečna starost stanovništva, razuđenost prostora/gustina naseljenosti, udaljenost zdravstvenih stanica i/ili zdaravstvenih ambulanti od Doma zdravlja, i u skladu sa istim, u narednom periodu, uraditi korekciju podzakonskih akata. e-mail: za_timok@ptt.rs 72. Stavovi niških studenata i srednješkolaca u vezi lečenja HIV obolelih i inficiranih osoba Branislav Petrović, Biljana Kocić, Nataša Rančić Institut za javno zdravlje, Medicinski fakultet Niš Cilj rada. Cilj ovog ispitivanja je da utvrdi mišljenja i stavove srednješkolaca i studenata u Nišu u odnosu na lečenje HIV pozitivnih i obolelih osoba. Metod: Slučajnim uzorkom obuhvaćena su 143 studenta i 64 srednješkolaca oba pola. Prosečna starost studenata iznosila je 21.9 godina , a učenika 16.8. Ispitivanje je sprovedeno u drugoj polovini 2010. u gradu Nišu, a za prikupljanje podataka o ispitivanim stavovima korišćen je epidemiološki upitnik. Rezultati: Da se prema Hiv pozitivnim/obolelim osobama treba ponašati istovetno kao prema drugim građanima smatra 164 ispitanika (79.2%): 122 (85,3%) studenata i 42 (65,6%) srednješkolaca (p=0,003). Međutim, na pitanja o zdravstvenoj zaštiti HIV pozitivnih/obolelih osoba ispitanici su davali sledeće odgovore: 1. HIV pozitivne/obolele osobe treba da se leče samo u specijalnim ustanovama za njihovo lečenje gde se drugi pacijenti ne leče, smatra 22,4% studenata i 29,7% srednješkolaca (p=0,0007); 2. Da mogu da se leče u svim ustanovama gde je to moguće, a gde se leče i ostali pacijenti mišljenja je 33% studenata i 20% učenika (p= 0,0013); 3. Da mogu da se leče tamo gde se leče i ostali pacijenti, ali u posebnim prostorijama misli 42% studenata i 34% učenika (p=0,0000); 4. Da su Hiv pozitivne/obolele osobe u pogledu lečenja u gorem položaju od ostalih pacijenata smatra 50% studenata i 64% učenika; 5. Da zdravstveni radnici prilikom lečenja HIV pozitivnih/oboleolih osoba preduzimaju dovoljno zaštitnih mera da ne zaraze i druge pacijente uvereno je 36% studenata i 39% učenika; 6. Da u istoj čekaonici sa ostalima treba da čekaju za pregled i HIV pozitivne/oboleole osobe misli 70% studenata i 50% učenika (p=0.02); 7. Da u domu zdravlja za HIV pozitivne/oboleole osobe treba da postoji samo jedan doktor i jedna sestra (jedna medicinska ekipa) koji ne leči druge pacijente mišljenja je 22% studenata i 23.% učenika; 8. Kod istog lekara kod koga se leči i HIV pozitivna/oboleola osoba lečilo bi se 73% studenata i 64% učenika; 9. Kod svoga zubara, ukoliko bi saznali da on leči i HIV pozitivne/oboleole oosobe, nastavilo bi da odlazi 38% studenata i 31% učenika. Zaključak. Od 164 ispitanika koji su mišljenja da HIV pozitivne osobe u društvu treba jednako tretirati sa ostalima građanima (79.2%), pozitivne stavove vezane za lečenje HIV pozitivnih i obolelih osoba (pitanja 2,6,7,8,9) ima samo 21(12.8%) ispitanik: 16 studenata (13.1%) i 5 učenika (11.9%), što ukazuje na raskorak u teorijskim i praktičnim stavovima mladih vezanih za ponašenje i tretiranje HIV populacije, a koji se daljiom edukacijom mora usaglasiti. e-mail: branislav.petrovic@izjz-nis.org.rs |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
