| |
|
|
133.
Ishemijski cerebralni infarkt izazvan kompletnom opstrukcijom leve
arerije carotis interne – prikaz bolesnika
Nebojša Paunković (1), Emil Vlajić (2), Jane Paunkovic (1)
(1) Poliklinika Paunković, (2) Zdravstveni centar Zaječar, Služba
neurologije
Prikazali smo slučaj jednog bolesnika koji je doživeo akutnu opstrukciju
leve a.carotis interne, i posledični ishemični cerebralni infarkt.
Propratili smo klinički tok bolesti, analizirali terapiju i oporavak
bolesnika. Dobro smo dokumentovali (slike snimaka itd) i ilustrovali tok
bolesti.
e-mail: npaunkovic@sezampro.rs
134.
Mallory-Weiss syndrome - prikaz slučaja
Ljiljana Jovanović, Bojana Cokić, Bratimirka Jelenković, Mirko
Nikolić
Zdravstveni centar Zaječar, Dečije odeljenje
CILJ RADA: Prikazati devojčicu u koje je dijagnostikovan Mallory-Weiss
sindrom.
UVOD: Mallory-Weiss syndome (MWS) je krvarenje iz lezije sluznice
digestivnog trakta na mestu pripoja jednjaka i želuca. Najčešće nastaje
kao posledica profuznog povraćanja. Poremećaj je prvi put opsian 1929.
god. (Keneth Mallory i Soma Weiss) kod 15 bolesnika sa alkoholizmom.
Incidenca iznosi 3-15% svih hematemeza u odraslih i više od 5 %
krvarenja iz gornjih partija GIT u dece. Podjednako u oba pola.
Klinički se ispoljava kao povraćanje sveže krvi ili melena. Može se
javiti bol u abdomenu, dispepsija, vrtoglavica, sinkopa. Fizikalni nalaz
nije specifičan i zavisi od uzroka povraćanja. Nema specifičnih
laboratorijskih testova.
Dijagnoza se postavlja endoskopijom. Osnovni znak MWS je vizualizacija
jedne ili više linearnih krvarećih lezija na mestu pripoja jednjaka i
želuca. U najvećem broju slučajeva krvarenje i oštećenje sluznice
prolaze spontano.
PRIKAZ SLUČAJA SA MALLORY-WEISS SINDROMOM: devojčica A.M. prima se u
dečije odeljenje u uzrastu od 15 meseci, u 2 navrata zbog povraćanja
sveže krvi.
PRVA HOSPITALIZACIJA: Devojčica se hospitalizuje zbog upornog povraćanja
i povišene temperature, stolica retke konzistencije i dehidratacije. Po
prijemu rehidrarana iv putem, uključena simptomatska th, korigovana
ishrana. Od drugog dana rehidrirana per os. Afebrilna. Trećeg dana
povratila obilno sadržaj tamno-braon boje sa primesama sveže krvi.
Nastavljena iv rehidracija, dobija Ranisan iv. Krvarenje spontano
prestaje.
Laboratorija: Hb-118 g/l, Le-16,8. Biohemijski nalazi u granicama
normale. Koprokulturom izolovana Salmonella enteritidis.
Otpuštena kući osmog dana urednog objektivnog nalaza.
DRUGA HOSPITALIZACIJA: u 18. mes. života zbog obilnog povraćanja sa
dosta naprezanja. Povratila 4-5x sadržaj sa primesama sveže krvi.
Stolice uredne.
Po prijemu rehidrirana iv putem 2 dana, kratkotrajno febrilna. Povratila
još 2x braon sadržaj. U daljem toku bez tegoba. Hb-140 g/l, Le-15,6.
Koprokultura negativna.
Zbog ponovljenih tegoba upućena u tercijarnu zdravstvenu ustanovu radi
dopunske dijagnoze. Proksimalna GI endoskopija (12. dana od krvarenja) u
pregledanim delovima jednjaka, želuca i bulbusa duodenuma: nisu nađene
patološke promene. Epizode hematemeze najverovatnije su posledica Sy MW.
ZAKLJUČAK : rana endoskopija, u prva 24 h od pojave krvarenja, olakšava
dijagnozu bolesti.
e-mail: veraza@open.telekom.rs
135.
Prikazi nekoliko interesantnih slučajeva lečenih u dermatološkoj
službi u toku 2010. godine: psoriasis, sclerodermia, lichen verrucosus,
pediculosis, akralni maligni melanom
Nada Trailović, M. Trailović, L. Trailović, V. Brujić, N. Marković,
I. Trailović
Zdravstveni centar Zaječar, Služba za infektivne i kožne bolesti
U toku prošle godine u dermatovenerološkoj ambulanti ZC Zaječar
pregledano je više od 1500 pacijenata i urađeno je isto toliko
terapijskih procedura. U toku rada nailazilo se na neke interesantne
slučajeve, neuobičajne lokalizacije, izgleda i distribucije kožnih
promena.
Cilj rada je da se ostale kolege upoznaju sa ovakvim slučajevima,
radi lakšeg prepoznavanja pojedinih kožnih bolesti, koje odstupaju od
klasičnog izgleda, kao i sa nekim ređe viđenim dermatozama.
Psoriasis je reč koja potiče od grčke reči psora, što znači svrab, a
karakteriše se klinički, najčešće, infiltrovanim , eritemoskvamoznim
plakovima, tipičnih lokaliteta. Prikazujem pacijenta sa formim retke
psoriaze lokalizovane na licu (psoriasis facilais), kao i pacijentkinju
D.A.T. 40 god, sa težim oblikom psorijaze, koja se oteženo kretala zbog
veličine plakova. Takođe prikazujem pacijetkinju sa pretećom
eritrodermijom tj težim oblikom psorijaze, izuzetno raširenom, sa retkim
poljima zdrave kože po negde na trupu. Sclerodermia circumscriptum s.
Morphoea localisata je retka bolest ograničena na kožu, a karakteriše se
poljem lokalizovane skleroze kože, bez sistemskih manifestacija.
Klinički se manifestuje induracijom, gubitkom kožnog crteža i
nepokretnošću kože u odnosu na podlogu, tj tkivo ispod kože. Prikazujem
pacijenkinju staru 42 godine, sa tipičom lokalizovanom formom mophoea en
plaque na trbuhu i pozitivnim testom na B. Burgdorferi. Lichen planus je
erupcija poligonalnih, pruritičnih poligonalnih ljubičastih papula i
plakova, sa tankom skvamom i voštano sjajnom površinom, hroničnog toka.
Postoji deset varijacija u morfologiji ove bolesti, kao i pet varijacija
u lokalizaciji. Verukozne forme su najčešće lokalizovane na
potkolenicama. Prikazujem pacijentkinju T.S. sa verukoznom formom
lichena, tipičnog lokaliteta za klasičan lichen. Pediculoza i scabies su
relativno česta oboljenja na našim prostorima. Međutim ovakvu formu
pediculose kod pacijentkinje koju prikazujem možemo jedino nazvati
"malignom", s obzirom da se radi o teško zapuštenom i socijalnom
slučaju. Maligni melanom je jedan od najagresivnijih malignih tumora
uopšte. Sam klinički izgled ovih tumora raznolik je, atipičan, ponekad
sasvim bezazlenog izgleda i bez kliničkih znakova maligniteta. Na kraju
bi prikazala pacijenta sa akralnim malignim melanomom u poodmakloj fazi,
koji su znatno ređi u odnosu na druge lokalitete, posebno što se ovde
radilo o tipu amelanotičnog melanoma, koji se može lako zameniti za
Clavus ili plantarnu veruku.
U cilju boljeg sagledavanja brojnih dermatoza potrebno je da uvek
postoji sumnja na nešto ređe dermatoze i lokalitete, kako ne bi došlo do
pogreške u dijagnostici i terapiji. Neophodna je saradnja kako lekara
ostalih specijalnosti sa dermatolozima, tako i dermatologa uopšte između
sebe, ukoliko želimo da budemo sigurni u svoje dijagnoze i terapije
pojedinih kožnih bolesti.
e-mail: mirko72@open.telekom.rs
136.
Akutno trovanje propranololom i etanolom - prikaz slučaja
V. Kilibarda, J. Jović-Stošić, S. Đorđević, G. Brajković, S. Vučinić,
V. Putić, Ž. Vučinić
Vojnomedicinska akademija, Beograd
Propranolol je neselektivni beta blokator koji u manjoj meri ispoljava i
membranostabilizujući efekat. U toksčnim dozama, propranolol ispoljava
negativno hronotropno i inotropno dejstvo na srce, što se manifestuje
bradikardijom, poremećajima sino-atrijalnog i atrioventrikularnog
provođenja, poremećajima intraventrikularne provodljivosti i smanjenjem
kontraktilnosti srčanog mišića. Usled blokade beta-2 receptora mogu se
javiti hipoglikemija i bronhospazam, ali ovo nisu uobičajene toksične
manifestacije. Propranolol prolazi krvno-moždanu barijeru i može
prouzrokovati komu i konvulzije.
Standardna terapija predoziranja propranololom podrazumeva primenu
različitih lekova (atropin, glukagon, kalcijum, visoke doze insulina u
kombinaciji sa glukozom i kalijumom, kateholamine, inhibitore
fosfodiesteraze) koji se mogu primeniti jedan za drugim, ili u slučaju
teške intoksikacije, gotovo istovremeno. U novije vreme, s obzirom na
liposolubilnost propranolola, preporučuje se i terapija intravenskim
masnim emulzijama.
Prikaz slučaja U radu je opisan slučaj pacijentkinje stare 31 god. koja
je pokušala suicid lekovima. U cilju samotrovanja, popila je oko 3,6 g
propranolola u kombinaciji sa alkoholnim pićem. Kliničke manifestacije
trovanja su uključivale poremećaj svesti nivoa kome, konvulzije,
respiratornu depresiju, hipoglikemiju, cirkulatorni kolaps i aritmije.
EKG na prijemu je pokazao sinusni ritam, 50/min, uz AV blok I stepena i
nespecifično produženje intraventrikularne provodljivosti. Međutim,
umesto očekivane bradikardije, u roku od 1 h nakon prijema dolazi do
pojave tahikardije širokih kompleksa. Kako bolesnica nije dobro
odreagovala na konvencionalnu terapiju, odlučeno je da se uključi
intravenska lipidna emulzija. Nakon inicijalne doze od 500 mL 20%
Intralipida, zapaženo je poboljšanje u vidu porasta krvnog pritiska i
prestanka konvulzija. Nakon dodatne doze, krvni pritisak je bio u
fiziolokim granicama, došlo je do pojave diureze i uspostavljen je
normalni sinusni ritam.
Rezultati i diskusija: Toksikološkom analizom krvi primenom gasne
hromatografije sa plameno-jonizacionim detektorom dokazan je etanol u
koncentraciji od 2,42 ‰. Određivanje koncentracije propranolola vršeno
je primenom validovane HPLC-PDA metode. U ispitivanom uzorku seruma
nakon prijema pacijenta koncentracija propranolola je iznosila 4,21
mg/L. Toksikološke analize seruma 1 h i 8 h od završetka druge infuzije
Intralipida (tj. 3 i 8 h nakon ingestije) pokazale su značajno smanjenje
koncentracije propranolola u serumu. Koncentracija propranolola 1h od
završetka infuzije iznosila je 2,28 mg/L, odn. 2.87 mg/L nakon 8 h.
U prikazanom slučaju masivne propranolola došlo je do značajnog pada
koncentracija leka 3 sata nakon ingestije, ali se u daljem toku održava
visoka koncentracija u krvi. Propranolol podleže metabolizmu prvog
prolaza, tako da je eliminacija leka produžena u slučaju predoziranja,
što se u našem slučaju potvrdilo. Uticaj Intralipida na farmakokinetiku
popranolola u ovom slučaju nije bilo moguće proceniti.
Zaključak: U lečenju pacijenata otrovanih lipofilnim kardiotoksičnim
lekovima koji ne reaguju na konvencionalnu terapiju preporučuje se
primena brze infuzije lipidne emulzije, što se potvrdilo na prikazanom
slučaju trovanja propranololom.
e-mail: ivezicnela@yahoo.com
137.
Primena intralipida u akutnom trovanju verapamilom - prikaz slučaja
V. Kilibarda, S. Đorđević, J. Jović-Stošić, V. Putić, M. Jovanović,
D. Mihajlović
Vojnomedicinska akademija, Beograd
Verapamil kao lek iz grupe blokatora kalcijumskih kanala, sprečava
ulazak kalcijuma u ćeliju. U akutnim trovanjima verapamilom potenciraju
se njegovi farmakološki efekti na kontraktilnost, sprovođenje u miokardu
i smanjenje periferne vaskularne rezistencije. Takođe, ispoljeno je i
njegovo delovanje na centralni nervni sistem. Ingestija 3 ili više grama
verapamila izaziva ozbiljne poremećaje koji uključuju poremećaj
sprovodljivosti u AV čvoru, hipotenziju, konvulzije i poremećaje
disanja. Standardni medicinski tretman otrovanih bolesnika nakon
ispiranja želuca podrazumeva davanje rastvora kalcijuma (hlorida ili
glukonata), glukagona, insulina sa glukozom, vazopresora i primenu druge
simptomatske i suportivne terapije, a po potrebi se postavlja i
pace-maker. Prema novijim istraživanjima u lečenju otrovanih može se
pimeniti infuzija Intralipida. Cilj ovog rada bio je da pokaže pozitivne
efekte intravenske primene Intralipida na smanjenje koncentracije leka i
povoljan ishod trovanja ovim lekom.
Prikaz bolesnika: Bolesnica je primljena u Kliniku za urgentnu i
kliničku toksikologiju i farmakologiju nakon ingestije veće količine
tableta verapamila. Na prijemu je bila hipotenzivna (50/30 mmHg) i
bradikardna (50/min). U terapiju je uključen rastvor kalcijum hlorida,
zatim je dat glukagon i uključena je dopaminska stimulacija. Kako
pacijentkinja nije reagovala na primenjenu terapiju postizanjem
adekvatnog krvnog pritiska, nakon toga uključena je infuzija
Intralipida. Primenjen je 20% Intralipid, u ukupnoj dozi od 500 ml, tako
što je 100 ml dato u bolusu, a ostatak u brzoj infuziji tokom 20 min.
Nakon 30 min od primene navedenog leka dolazi do normalizacije krvnog
pritiska i uspostavljanja diureze.
Rezultati i diskusija: Određivanje koncentracije verapamila u serumu
izvršeno je primenom validovane metode tečne hromatografije sa
maseno-spektrometrijskim detektorom (LC-MS). Koncentracija verapamila u
inicijalnom uzorku krvi uzetom na prijemu iznosila je 0,42 mg/L. Ova
koncentracija bila je u značajno iznad terapijskih, što je u skladu sa
kliničkom slikom bolesnice. Nakon davanja Intralipida ponovljeno je
uzorkovanje krvi i određene su koncetracije verapamila u lipemičnom
serumu i serumu dobijenom nakon izdvajanja masne faze. Poređenjem
dobijenih vrednosti uočena je značajna razlika u dobijenim rezultatima,
što ukazuje na to da se oko 35% verapamila vezuje za masnu fazu
intralipida i na taj način omogućava bržu eliminaciju leka iz
cirkulacije i povoljan tok lečenja otrovanog bolesnika.
Zaključak: Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da primena
Intralipida u akutnim trovanjima verapamilom nakon standardnog tretmana
kalcijum hloridom, glukagonom i dopaminom povoljno utiče na stanje
bolesnika i ubrzava njegov oporavak.
e-mail: ivezicnela@yahoo.com
138.
Sepsa uzrokovana MDR pseudomonas aeruginosa i antibakterijska in
vitro/in vivo aktivnost ekova - prikaz slučaja
Nenad Ristović, Aleksandar Petrović, Nena Čukić
Zdravstveni centar Zaječar, Infektološka služba
Sepsa predstavlja pojam koji označava prisustvo sistemskog inflamatornog
odgovora (SIRS) izazvanog mikroorganizmima, bez obzira da li se
diseminuju krvlju (predstavlja najčešću pojavu) ili ostaju u lokalnom
žarištu. U zavisnosti od stepena SIRS-a, odnosno količine produkovanih
endo/egzotoksina od strane uzročnika sa jedne strane i imunskih
produkata (citokina, humoralnog i celularnog imunskog odgovora) i
metaboličkih produkata ćelija organa sa druge strane možemo razlikovati:
Tešku sepsu, Septičku hipotenziju, Septički šok (SŠ), Refraktarni
septički šok, Multiorgansku disfunkciju (MODS) i Multiorgansko zatajenje
organa(MOF). Pseudomonas aeruginosa je pokretan, Gram – bacil, striktni
aerob, raste na velikom broju hranljivih podloga, formira glatke,
okrugle kolonije fluorescentno i nefluorescentno prebojene. CILJ RADA:
1. Ukazati na antibakterijsku in vivo/invitro aktivnost antibiotika i
klinički odgovor u lečenju sepse uzrokovane MDRP.aeruginosa u pacijenta
sa narušenim imunim odgovorom. 2. Stalna kontrola praćenja razvoja MDR
sojeva P.aeruginosa u hospitalnim uslovima (nozokomijalne infekcije) i
adekvatna primena terapijskih opcija. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Prikaz
kliničkog toka lečenja pacijenta sa veštačkom aortnom valvulom i sepsom
uzrokovano MDR P.aeruginosa u bolničkim uslovima nakon kateterizacije
bešike zbog akutne retencije urina i BHP u Infektološkoj službi ZC
Zaječar. REZULTATI RADA: Pacijent B.Lj. iz Zaječara, u dobi od 65 g.
preveden iz Internističke službe zbog pozitivne urinokulture i
hemokulture na Pseudomonas aeruginosa. 2dana po otpuštanju iz bolnice
dobio povišenu T do 40°C praćenu groznicom i drhtavicom. Na prijemu u
fazi febrilnosti uzete 2 hemokulture a sutradan urinokultura i
aplikovana Th: amp. Ceftriaxon i amp. Orvagil. Nakon 48h dobija se prvi
nalaz pozitivne urinokulture i I hemokulture, da bi nakon 96h i AB prema
kome je izolovani soj P.aeruginosa, u oba uzeta materijala, identične
rezistencije na karbapeneme, aminoglikozide, antipseudomonasne
peniciline, antipseudomonasne cefalosporine III i IV generacije i
antipseudomonasne hinolone. 5. dana hospitalizacije prevodi se u
Infektološku službu i započinje tretman sa 2 antipseudomonasna leka
meropenem 2,0/8h i ciprofloksacin 200mg/12h i.v. Otežavajuće okolnosti
prilikom lečenja bile su: starosna dob pacijenta, srčana slabost i
anamnestički podatak da je pre 10 godina zbog endokarditisa i stenoze
aortnog zaliska imao implantaciju veštačke valvule, a nakon par meseci i
reimplantaciju zbog ponovnog endokarditisa. Uz aplikovanu antimikrobnu
terapiju prema protokolu lečenja pacijent je primao diuretsku,
antiaritmijsku i simptomatsku terapiju. D-dimer bio je 0,78. DISKUSIJA:
Antibakterijska aktiivnost in vitro lekova testira se da bi se odredila:
aktivnost antibakterijskog agensa u rastvoru, koncentracija
antibakterijskog agensa u telesnim tečnostima i osetljivost određenog
mikroorganizma na poznate koncentracije leka. Antibakterijska aktivnost
agenasa in vivo znatno je kompleksnija. Ona uključuje: interakciju
domaćin-lek, interakciju lek-uzročnik I interakciju domaćin-uzročnik.
MRD sojevi Pseudomonas aeruginosa su najčešće intrahospitalni sojevi i
uzročnici su nozokomijalnih infekcija. ZAKLJUČAK: P.aeruginosa izaziva
infekciju samo kada je oslabljena otpornost domaćina (oštećenje kože i
sluzokože, intravenska i urinarna kateterizacija, neutropenija).
Adekvatni terapijski protokoli, njihova ciklična primena, doziranje
antibiotika u adekvatnoj DD garancija je uspešnosti terapije i
suzbijanja razvoja MDR intrahospitalnih sojeva. U slučajevima MDRsojeva
P.aeruginosa neophodno je aplikovati najadekvatniju kombinaciju
antibiotika, zavisno od zahvaćenog organa, i ako je prisutna in vitro
rezistencija.
e-mail: npavr@open.telekom.rs
139.
Ulcus bulbi duodeni u malog deteta - prikaz slučaja
Mirko Nikolić, Ljiljana Jovanović, Bratimirka Jelenković
Zdravstveni centar Zaječar, Dečije odeljenje
CILJ RADA: Prikaz ulkusne bolesti u ranom dečijem uzrastu.
UVOD: Ulkusna bolest je jasno ograničena ovalna promena na sluznici
želuca ili dvanaestopalačnog creva, nastala usled kontakta sa želudačnom
kiselinom i pepsinom. Nastaje zbog poremećene ravnoteže između
agresivnih ulcerogenih faktora u lumenu želuca i odbrambenih mehanizama
sluznice (mukus, alkalna sekrecija, mikrocirkulacija, regeneracija
epitela). Najačešćim uzrokom smatra se Helicobacter pylori.
Prema etiopatogenezi i evoluciji ulkus može biti primarni i sekundarni.
Simptomi bolesti su bol u trbuhu, povraćanje, GIT krvarenje.
Gastroskopija je metoda izbora za postavljanje dijagnoze..
Terapija ima za cilj da ublaži bol u abdomenu, ubrza zalečenje ulkusa,
spreči recidiv i komplikacije bolesti. Hirurška th retko kod dece, pre
svega zbog lečenja komplikacija.
PRIKAZ SLUČAJA : IZ ANAMNEZE: pacijentkinja je hospitalizovana je u
dečije odeljenje zbog bolova u trbuhu i crne stolice. Dve nedelje pre
prijema ima temperaturu do 39ºC, povraćala u toku jednog daa. Lečena je
ambulantno dijetom, antipireticima (sirup Brufen) i eubiotikom. Od tada
se svakodnevno žali na bolove u trbuhu, slabo jede. Par dana jako bleda,
modrih usana, izraženih podočnjaka.
Lična anamneza uredna. U porodičnoj anamnezi majka u detinjstvu imala
iste tegobe. dijagnostikovan gastritis.
Baba po ocu ima čir na želucu.
IZ STATUSA NA PRIJEMU: devojčica uzrasta 5 god. i 9/12 meseci,
bledo-žućkaste kože, dehidrirana. Abdomen palpatorno osetljiv oko
umbilikusa. Ostali nalaz uredan za uzrast.
LABORATORIJA: Hb-85...83 g/l, Le-6,6, CRP neg. Biohemijske analize u
granicama normale.
Po prijemu rehidrirana iv putem, ima dve obilne, crne stolice, nakon
toga jednu oskudnu, tamnije boje. Od drugog dana afebrilna, stolice se
normalizuju. U par navrata žali se na bolove u epigastrijumu nakon jela.
Petog dana otpuštena kući, savetovana dijeta. Obzirom na trajanje tegoba
i porodičnu anamnezu upućena je gastroenterologu u tercijarnu
zdravstvenu ustanovu radi dalje dijagnostičke obrade.
EZOFAGOSTRODUODENOSKOPIJA (UDK Bgd.)- Ulcus bulbi duodenum chronicum.
Ordinirna th-Controloc iv tokom 5 dana, a potom per os. i Clarytomicin
10 dana.
Nakon 2 nedelje počinje da povraća, ne toleriše veće količine hrane, ne
više od 50 ml po obroku. Urađena hitna GI endoskopija, ECHO i Ro
gastroduodenuma. Evidentirana stenoza pilorusa do 3 mm, filiforman
pilorusni kanal debljine 7 mm, defekt na zadnjem zidu duodenuma. Zbog
svega toga urađena je resekcija malog dela antruma pilorusa i duodenuima
pa gastroduodenostomija po Billroth I. Post operativni tok uredan.
Realimentacija uspešna. Th Nexium 2x20 mg per os.
Kontrolna proksimalna GI endoskopija (2 i 3 mes. nakon operativnog
zahvata)-nalaz u potpunosti uredan. Dete je bez tegoba. Nastavljena th
Nexium tbletama 2x20 mg. per os. a zbog anemije (Hg-99 g/l) Tothema 1x1
amp. do kontrole za jedan mesec.
ZAKLJUČAK: Ulcus duodenuma je moguć i u malog deteta. Na osnovu
anamnestičkih podataka, kliničkog nalaza i toka bolesti neophodna je
endoskopska dijagnoza kako bi se pravovremeno postavila prava dijagnoza,
započela Th i omogućio pravilan rast i razvoj deteta.
e-mail: mirkonik@medianis.net
140.
Vascullitis retinae m. takayasu – prikaz slučaja
A.Purišić, S. Lješnjanin, M. Cimbaljević
JZU Dom zdravlja "Dr Branko Zogović", Plav – Crna Gora
Cilj: Inflamacija krvnih sudova očnog dna može da se javi u
sistematskim bolestima, sistematskim infekcijama i kao izolovani očni
vaskulitis. Prema tipu zahvaćenog suda vaskulitis se može podijeliti na
arteritis, periarteritis, flebitis, periflebitis i kapilaritis, odnosno
kapiloropatija.
Metode: Prikazujemo slučaj pacijentkinje u životnoj dobi od 52.
godine, sa vaskulitisom retine oblika M. Takayasu. Poslednja tri mjeseca
primijetila da slabije vidi na desno oko, a unazad 10. dana centralnu
mrlju. Myop/-2.75Dsph/. Ima visoke lipide /Sortis/. Od prije 5. godina
zna da ima smanjen puls na lijevoj ruci, kao i TA za 10–20 mmHg niži od
desne ruke.
VOD: 2/60 n.c. VOS: 1.0 c.c.
Na desnom oku izražen makularni edem, sa brojnim, pretežnom, malim i
iregularnim eksudatima, prošaran mrljastim, pretežno konfluentnim
hemoragijama. Rijetke mrljaste hemoragije na periferiji. Na lijevom oku
u centru makule suspektan edem sa sitnim hemoragijama perifoveolarno.
FA ukazuje da postoji bilateralni retinalni vaskulitis, primarno
periflebitis, simetričnog razvoja sa teškim oštećenjem makule desno.
TA/d/180/110, TA/l/130/110.
Rezultati: U lab. analizama: povišena sedimentacija SE 53/81,
fibrinogen 21,1, CRP 3, Holesterol 8,7 /LDL 7.28/. KKS, glikemija, urea,
kreatinin, proteini, albimini, kao i enzimi u referentnim granicama. RF,
C3, C4, IgG, IgA, IgM i CiK u granici normalnog. Imunološke:
antikardiolipinska, PiC ANCA, ANA, krioglobulini negativni. Na osnovu
klaudikacija u gornjim ekstremitetima, smanjenog pulsa brahijalne
arterije, razlike u pritiscima veće od 10 mmHg i subtotalne stenoze
lijeve arterije subklavije, postojalo je dovoljno kriterijuma za
Takayasi vaskulitis. Uvedena je pulsna terapija Cyclophosphamidom.
Diferencijalno dijagnostički su se razmatrali i drugi vaskulitisni
sindromi, na prvom mjestu Behcetov sindrom.
Zaključak: Saradnja oftalmologa sa ljekarima druge specijalnosti
predstavlja uslov za pravu dijagnozu i potpuno razumijevanje retinalnih
vaskulitisa.
e-mail: amelb@t-com.me,
dzplav@t-com.me
|
|
|
|
