XXXII Timočki medicinski dani
Zaječar, 23–24. maj 2013.

Radovi - Zbornik sažetaka

Javno zdravlje  
- usmena predavanja
 

18. Povezanost porođajne težine, arterijskog krvnog pritisaka i stanja uhranjenosti kod dece pred polazak u školu
19. Znanja i stavovi pedijatra prema vakcinaciji
20. Pokazatelji rada opštih bolnica okruga Zaječar i Bor kao osnov reforme sistema zdravstvene zaštite
21. Prevalencija faktora rizika za razvoj hroničnih nezaraznih bolesti kod zdravstvenih radnika – rezultati periodičnog lekarskog pregleda
22. Prosečne vrednosti hemoglobina kod dece rođene 1994. i 2004. godine pred polazak u školu
23. Učestalost dijabetes melitusa (DM) – tip I kod dece u opštini Smederevo (1990-2010)

Uvod: Fetalna pothranjenost može biti uzrok povišenog krvnog pritiska. Relativno je malo studija koje su se bavile tom problematikom.
Cilj: utvrđivanje povezanosti porođajne težine, antropometrijskih parametara ( telesna visina-TV; telesna masa-TM), parametara procene stepena uhranjenosti (indeks telesne mase-ITM); vrednosti arterijskog krvnog pritiska (sistolnog – SKP i dijastolnog-DKP) kod dece pred upis u školu na sistematskom pregledu učinjenom 2011. godine.
Materijal i metodi rada: Podaci su dobijeni iz zdravstvenih kartona 461 deteta (M:Ž- 235/226) sa sistematskog pregleda pred upis u školu koji je učinjen 2011. godine u Dečjem dispanzeru Z.C. Zaječar u Zaječaru. Merenje antropometrijskih parametara-telesne visine (TV) i telesne mase (TM) ispitanika obavljeno je standardizovanim postupkom. Indeks telesne mase - BMI (Body Mass Index)- izračunat je prema standardnoj formuli- BMI=TM (kg) / [TV (m)]2). Merenja arterijskog krvnog pritiska su obavljena u sedećem položaju - desna ruka na aparatu sa živinim sfingomanometrom. Svi ispitanici su na osnovu porođajne telesne mase svrstani u tri kategorije-I-deca rođena sa TM manjom od P5; II- normalna porođajna TM ( PM P5-P95) i III-deca sa povećanom telesnom masom na rođenju (PM ≥95 za pol). Kod sve tri grupe ispitanika praćeni su odvojeno po polu, pred polazak u školu, KP,antropometrijski parametri i stepen uhranjenosti
Rezultati: Od 461 deteta pred polazak u školu na osnovu porođajne TM: I grupa : M/Ž-19/235-17/226-(8,05%/7,52%); II grupa: M/Ž-189/235-185/226-(80,42%/81,85%) I III grupa: M/Ž-26/235-24/226-(11,06%/10,62%). Rezultati su prikazani u tabeli 1.

Tabela 1. Porođajne težine, antropometrijski parametari ( telesna visina-TV; telesna masa-TM), parametari procene stepena uhranjenosti (indeks telesne mase-ITM); vrednosti arterijskog krvnog pritiska (sistolnog –SKP i dijastolnog-DKP) kod dece oba pola pred upis u školu pred upis u školu (dati kao prosek i SD)

Zaključak: Mala, odnosno velika porođajna masa značajno je povezana sa antropometrijskim parametrima ( TM; TV) i parametrima procene stanja uhranjenosti (ITM) kod dece oba pola pred polazak u školu ali ne i sa visinom SKP I DKP. Naši rezultati su u saglasnosti sa rezultatima dobijenim u istraživanjima koja su se bavila sličnom problematikom.
Ključne reči: Porođajna masa (PM); Indeks telesne mase (ITM); arterijski krvni pritisak (AKP).

19. Znanja i stavovi pedijatra prema vakcinaciji
Ivana Đurić-Filipović (1), Đorđe Filipović (2), Maja Stojanović (3), Zorica Živković (1,4)
(1) MEDICINSKA AKADEMIJA-US MEDICAL SCHOOL – BEOGRAD
(2) GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD
(3) KLINIKA ZA ALERGOLOGIJU I IMUNOLGIJU KSC
(4) KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR „DR DRAGIŠA MIŠOVIĆ“

Uvod: Imunizacija je najbolja specifična mera prevencije infektivnih bolesti. Prema važećem kalendaru Republike Srbije u našoj zemlji se sprovodi obavezna vakcinacija protiv sledećih infekstivnih bolesti: tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, invazivnih infekcija izazvanih Haemophilus influenze tip B bakerijom, protiv hepatitisa B, morbila, mumpsa, parotitisa. Pored vakcina koje se nalaze u obaveznom kalendaru vakcinacije vakcinacija se još može vršiti i prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama. U našoj zemlji su dostupne vakcine protiv Hepatitisa A, Varičele, polisaharidna i konjugovana vakcina protiv Streptokoka pneumonije, vakcina protiv gripa, vakcine za putnike u međunarodnom saobraćaju (vakcina protiv žute groznice i trbućnog tifusa).
Cilj rada: Ispitati znanja i stavove pedijatra prema vakcinaciji sa posebnim uvidom u znanja, stavove i rasprostranjenost primene kombinovane vakicne Di-Te-aP-IPV-HiB.
Metod: Istraživanje je obuhvatilo 250 pedijara iz svih delova Srbije. Pediajtri su bili prosečne straosti 47,6 godina, dok je prosečna dužina radnog staža bila 19,7 godina. Ispitanici su popunjavali upitnik sastavljen od 10 po tipu zatvorenih pitanja u vezi sa sproveđenjem obavezne vakcinacije i u vezi sa primenom kombinovanih vakcina Di-Te-aP-IPV-HiB.
Rezultati: Preko 85% pedijatara u Srbiji sprovodi obaveznu vakcinaciju kod preko 80% svoj pacijanta. Od svih ispitivanih pedijatara kombinovanu vakcinu Di-Te-aP-IPV-HiB koristi blizu 35% pedijatara. Neuspešnost obavezne vakcinacije kod malog procenta pacijenta objašnjavaju njaćešče strahom roditelja od neželjenih reakcija. Preporuka lekara ima ključnu ulogu u odlučivanju roditelja za kupovinu kombinovane Di-Te-aP-IPV-HiB vakcine. Najznačajniji ogranićavajući faktor prem amišljenju lekara za čiru primenu pomenute kombinovane vakcine je sa jedne strane visoka cena, a sa druge strane jedno nepoverenje roditelja prema stranim proizvodima. Preko 93,6% ispitanika je stava da je ova kombinacija antigena sa aP ima mnogostruke prednosti nad kombinovanom vakcinom koja sadrži celoćelijski pertusis. 98,2% pedijatara u našem istraživanju smatra da bi kombinovane vakine koje sadrže a P i IPV trebalo da uđu u kalendar obavezne vakcinacije.
Zaključak: Kombinova Di-Te-aP-IPV-HiB vakcina u Srbiji postoji već 10 godina isključivo na privatnom tržištu. Iz godine u godinu raste broj dece vakcinisane ovom kombinovanom vakcinom. Reforma postojećeg obaveznog kalendara imunuzacije i uvođenje ove kombinovane vakicne je sledeći korak u modernizaciji imunizacione prakse u Srbiji.
Ključne reči: vakcina, pedijatar, kalendar vakcinacije

20. Pokazatelji rada opštih bolnica okruga Zaječar i Bor kao osnov reforme sistema zdravstvene zaštite
Olica Radovanović, Snežana Tošić, Jasmina Radosavljević
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE „TIMOK“ ZAJEČAR

Pokazatelji rada opštih bolnica služe kao osnov reforme sistema zdravstvene zaštite, odnosno, korekcije unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova, uz poštovanje principa kvaliteta, efikasnosti i efektivnosti. Sagledavanjem standarda, „kriterijuma ili prepoznatih mera za poređenje, kvalitativnih ili kvantitativnih vrednosti“ prati se poštovanje principa dostupnosti i ujednačenog korišćenja zdravstvene službe, kao i nivo pruženih zdravstvenih usluga usmerenih ka poboljšanju zdravlja stanovništva, sa jedne strane, a definisanje kapaciteta zdravstvene službe u odnosu na aktuelne potrebe i u skladu sa prepoznatim budućim potrebama, sa druge strane (ICAHO,1998; Jelača,2007).
Cilj: Osnovni cilj ovog rada je praćenje odabranih pokazatelja rada sekundarne zdravstvene zaštite u cilju ravnomernijeg razvoja kapaciteta zdravstvene službe na teritoriji okruga Zaječar i Bor, kao i usklađivanje kapaciteta sa aktuelnim potrebama i budućim prepoznatim potrebama, uz efikasnije korišćenje raspoloživih resursa.
Metodologija: Izvor podataka su: Izveštaj o organizacionoj strukturi, kadrovima i opremljenosti zdravstvenih ustanova Obr.br.3-00-60, Izveštaj službe za bolničko-stacionarno lečenje Obr.br.3-21-60, zakon i podzakonska akta. U radu su korišćeni: pokazatelji stanja i pokazatelji funkcionisanja opštih bolnica (pokazatelji obima rada).
Rezultati: Na prostoru okruga Zaječar i okruga Bor, obezbeđenost stanovništva bolesničkim posteljama je značajno veća u odnosu na propisani broj Pravilnikom, jer je na 1000 stanovnika Timočke krajine 7,25 bolesničkih postelja, a stopa obezbeđenosti bolničkim posteljama za kratkotrajnu hospitalizaciju akutno obolelih i povređenih na sekundarnom nivou do 3,30 u opštoj bolnici Kladovo (2,21), dok je u ostalim opštim bolnicama veća. Po oblastima bolničke zaštite, na prostoru okruga Zaječar i okruga Bor, je manja jedino u opštoj bolnici Majdanpek za internističke i hirurške grane medicine i u opštoj bolnici Knjaževac za internističke grane medicine, dok je u ostalim opštim bolnicama veća. U svim bolnicama oba okruga je veća za pedijatriju i ginekologiju i akušerstvo.
OB Kladovo je ustanova sa najznačajnijim poremećajem odnosa (57,45%) lekara specijalista odgovarajuće grane medicine u ukupnom broju lekara opšte bolnice. Najmanji udeo zdravstvenih radnika sa višom stručnom spremom od propisanog udela je u OB Majdanpek, sa samo 1,79%. U opštim bolnicama je usklađen broj lekara specijalista odgovarajuće grane medicine sa brojem opredeljenih postelja, sa blagim odstupanjima, a najveće odstupanje je u OB Majdanpek u oblasti hirurgije i OB Kladovo u oblasti ginekologije i akušerstva, gde je broj izvršioca znatno manji od propisanog.
Prosečna zauzetost postelja je, sa pojedinačnim izuzecima, ispod prihvatljivog nivoa, a najmanja je u okviru pedijatrije i ginekologije i akušerstva, što je u skladu sa drugom demografskom tranzicijom na ovom prostoru. U okviru interne medicine, prosečna zauzetost postelja je oko 70%. U okviru opšte hirurgije OB Kladovo prosečna zauzetost postelja je konstantno veća od 100% jer jednim delom pruža i onkološku zdravstvenu zaštitu u skladu sa prepoznatim potrebama. OB Majdanpek 2007. i 2009.godine beleži prosečnu zauzetost postelja veću od 100% uslovljenu porastom broja stanovnika kojima je pružena hirurška zdravstvena zaštita, a ne povećanjem broja dana lečenja.
Zaključak: Neusaglašenost sa standardima, ukazuje na naglašenu potrebu kontinuiranog praćenja kvaliteta i efikasnosti funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite u narednom periodu, kako bi se uskladio i prilagodio društvenom razvoju, kretanjima populacionih potencijala prostora, prepoznatim potrebama stanovništva za zdravstvenom zaštitom i usklađivanje zdravstvenih potreba stanovništva sa propisanim normativima, a kao osnove za definisanje ciljeva reforme sistema zdravstvene zaštite.
Ključne reči: pokazatelji rada, pokazatelji stanja, pokazatelji obima rada, sekundarna zdravstvena zaštita

21. Prevalencija faktora rizika za razvoj hroničnih nezaraznih bolesti kod zdravstvenih radnika – rezultati periodičnog lekarskog pregleda
Vešović Dušan (1), Aleksić Željka (2), Aleksić Aleksandar (2)
(1) EVROPSKI UNIVERZITET, MEDICINSKA AKADEMIJA - US MEDICAL SCHOOL, BEOGRAD, SRBIJA
(1) DOM ZDRAVLJA BEL MEDIC, BEOGRAD, SRBIJA
(2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZEJEČAR

UVOD: Hronične nezarazne bolesti (HNB) su sve učestalije u svim zemljama sveta. I u R. Srbiji, postale su dominantan uzrok smrtnosti. Tako, tokom 2011.g., najučestalije HNB, kao uzroci smrtnosti, bile su bolesti sistema krvotoka, tumori, dijabetes melitus i njegove komplikacije, bolesti organa za disanje itd. Zdravstveni radnici (ZR) su izloženosti različitim profesionalnim štetnostima, ali i neprofesionalnim faktorima rizika (FR) za razvoj HNB.
CILJ: Cilj rada je da ukaže na postojanje neprofesionalnih i profesionalnih zdravstvenih rizika koji postoje kod ZR, kao i da ukaže na aktuelno zdravstveno stanje ZR.
METODOLOGIJA: Korišćeni su lekarski izveštaji iz službe medicine rada dobijeni nakon periodičnog pregleda (PP) tokom 2011.g. Broj ispitanika bio je 210. Svi ispitanici su zaposleni u jednom zdravstvenom centru. Korišćene su osnovne metode deskriptivne statistike.
REZULTATI I DISKUSIJA: Od ukupnog broja ispitanika, bilo je 175 (82,5%) žena, a muškaraca 35 (17,5%). Notirani su profesionalni FR - biološki, fizički, hemijski agensi; smenski rad je uočen kod 171-og ispitanika. Od neprofesionalnih FR, uočeni su: 1) prekomerna telesna masa (TM) - prisutna kod 73 (34,8%) ispitanika, gojaznost kod 34 ispitanika (16,2%), pothranjenost kod 5 (2,4%); normalna TM - kod 98 ispitanika (46,7%); 2) pušenje cigareta - pušača 97 (46,2%), bivših pušača - 10 (4,8%), nepušača - 103 (49,0%); 3) konzumiranje alkohola - ispitanice su negirali upotrebu alkohola; 35. ispitanika muškog pola izjasnilo se da: a) „retko konzumira alkohol“ - 6 (17,1%), b) „povremeno konzumira alkohol“ - 4 (11,4%) i c) „negira upotrebu alkohola“ - 25 (71,4%). Nakon PP, samo 19 (9%) ispitanika nije imalo dijagnozu. Najučestalije dijagnoze se odnose na oboljenja srca i krvnih sudova (25,9%), bolesti oka (13,8%), žlezdi s unutrašnjim lučenjem (12,4%), bolesti pluća (12,1%) itd. Šećerna bolest je dijagnostikovana kod tri ispitanice.
ZAKLJUČAK: ZR obavljaju izuzetno zahtevno zanimanje pri čemu su često izloženi i profesionalnim i neprofesionalnim FR. Prevalencija neprofesionalnih FR ne bi trebalo da bude visoka kod ZR, obzirom da poznajemo značaj udela tih faktora u nastanku i razvoju HNB. Zato, neophodno je da se i zdravstveni radnici pridržavaju svih savremenih saznanja u vezi prevencije HNB-a, kako bi, ne samo sačuvali sopstveno zdravlje, već dali i pozitivan primer svojim pacijentima u vezi zdravih životnih navika.
Ključne reči: Zdravstveni radnici, hronične nezarazne bolesti, faktori rizika, periodični lekarski pregledi profesionalne bolesti

22. Prosečne vrednosti hemoglobina kod dece rođene 1994. i 2004. godine pred polazak u školu
Mirko Nikolić (1), Jelenković Bratimirka (1), Vasić Brankica (2), Cukić Maja (3)
(1) PEDIJATRIJSKA SLUŽBA.ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR
(2) DISPANZER ZA PREDŠKOLSKU I ŠKOLSKU DECU SA SAVETOVALIŠTEM ZA MLADE I RAZVOJNIM SAVETOVALIŠTEM
(3) GINEKOLOŠKO AKUŠERSKA SLUŽBA.ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

Uvod: Deficit gvožđa je najčešći nutricioni deficit u zemljama u razvoju. To je najčešći uzrok nutricione anemije kod dece i kod žena u reproduktivnom periodu. Jednostavan način da se ustanovi prevalencija anemije jeste određivanje koncentracije hemoglobina ili hematokrita. Ako je anemija u ispitivanopj populaciji izazvana deficitom gvožđa , najveća učestalost postojaće kod žena i dece.
Materijal i metodi rada: Podaci su dobijeni iz zdravstvenih kartona dece rođene 1994. i 2004. godine sa sistematskog pregleda pred upis u školu koji u Dečjem dispanzeru Z.C. Zaječar u Zaječaru. Merenje vrednosti Hb obavljeno je u laboratoriji ZC Zaječar.Svi ispitanici su na osnovu mesta boravka,pola podeljeni prema godini rođenaj u dve grupe.
Rezultati: Prosečne vrednsoti hemoglobina prema polu,mestu boravka u dve generacije pred polazak u školu prikazani su u tabeli 1. i 2.
 
Tabela 1. Struktura ispitanika po polu i prosečnim vrednsotima hemoglobina (Hb)

Tabela 2. Struktura ispitanika po polu, mestu boravka i prosečnim vrednostima hemoglobina (Hb)
 

Zaključak: Prosečne vrednosti Hb, kod oba pola veće su kod generacije dece rođene 2004. godine. Gradska deca, osim dečaka rođenih 1994. godine imaju više prosečne vrednsoti Hb u odnosu na decu koja žive u selu..
Ključne reči: Hemoglobin (Hb), sistematski pred polazak u školu

23. Učestalost dijabetes melitusa (dm) – tip I kod dece u opštini Smederevo (1990-2010)
Slavica Anđelković
SLUŽBA ZA PEDIJATRIJU OB SMEDEREVO

Uvod: DM je najčešća endokrina – metabolička bolest detinjstva. U 98% slučajeva, deca obolevaju od nestabilnog, insulin-zavisnog oblika DM (tip I) sa najvećom učestalošću u pubertetu. Učestalost u svetu je veoma različita.U Finskoj i SAD je najviša i iznosi jedno obolelo dete na 500 zdrave školske dece. U zemljama Dalekog Istoka i Japanu učestalost je pedeset puta manja nego u Evropi . U Evropi učestalost iznosi: Finska 34,9/100 000, Italija 32,4/100 000, Švedska 25,7/100 000, Rumunija 5,6/100 000, Poljska 5,0/100 000 stanovnika. Učestalost u Aziji iznosi: Pakistan 0,7/100 000, Hong-Hong 0,9/100 000, Japan 1,37/100000 stanovnika. karakteristike DM dečijeg uzrasta su nestabilnost, promenljivost, nagle promene nivoa glikoze u krvi, potreba za insulinom i nastanak vrlo ranih vaskularnih komplikacija.
U lečenju je najvažnija uspešna supstitucija insulina koji nedostaje. Nedostatak insulina dovodi do hroničnih mikrovaskularnih komplikacija u kasnijem uzrastu.
Cilj rada: Utvrditi: učestalost DM – tip I na tertitoriji opštine Smederevo, uzrast deteta kada je bolest otkrivena, prevalencu bolesti po godinama za period 1990-2010.
Materijal i metodologija rada: Retrospektivnom studijom analizirali smo istorije bolesti 36 bolesnika koji su lečeni na Dečijem odeljenju ZC «Sveti Luka« Smedrevo u periodu 1990-2010. god., kod kojih je prvi put postavljena dijagnoza DM – tip I.
Rezultati: Za dvadest godina u Smederevu lečeno je ukupno 36 bolesnika uzrasta 5 -18 godina kod kojih je prvi put postavljena dijagnoza DM – tip I. Na teritoriji opštine Smederevo živi 126 000 stanovnika, 25 000 su deca uzrasta do 18 godina. Učestalost DM – tip I u našim krajevima iznosi 1 bolesno na 1000 zdrave školske dece ili 19,84/100 000 stanovnika.
Diskusija: Učestalost DM – tip I u našoj oštini je vrlo visoka i 2,5 puta je viša u odnosu na prosek za Republiku Srbiju. U odnosu na rezultate u okruženju, imamo nižu prevalencu od Finske, Italije i Švedske a višu od Rumunije i Poljske. Bolest je tri puta češća kod dečaka nego kod devojčica. Ovakvi rezultati se ne poklapaju sa rezultatima koje nalazimo u literaturi, po kojima je bolest podjednako česta i kod dečaka i kod devojčica. Objašnjenje može da bude mala serija ispitanika koja je obuhvaćena našim istraživanjem. U našem materijalu, DM je dijagnostikovan kod dece najčešće u vreme puberteta, sa najvećom incidencom u 13 godini. Ovakvi naši rezultati se slažu sa rezultatima iz literature.
Najveći broj bolesnika registrovan je tokom 1994. godine (7 bolesnika) i 1999. godine (4 bolesnika), što se može objasniti početkom ratnih razaranja, bombardovanja i velikom migarcijom stanovništva, što je sve stresna situacija za mlad organizam.
Zaključak: Učestalost DM – tip I u našoj opštini je vrlo visoka u odnosu na prosek za naše okruženje. Bolest je sve češća kod mladih. Potrebna je intezivna edukacija celokopnog stanovništa, naročito mladih, kako bi se preventivnim merama sprečilo nastajanje ove bolesti.
Ključne reči: diabetes mellitus – tip I, deca, učestalost