XXXII Timočki medicinski dani
Zaječar, 23–24. maj 2013.

Radovi - Zbornik sažetaka

Istorija medicine / Umetnost i medicina  
- usmena predavanja
 

24. Predstave bolesti i invaliditeta u umetnosti Vajmarske republike
25. Dr Mićo Mićović, prvi upravnik Higijenskog zavoda u Zaječaru – Povodom jubileja 60 godina od osnivanja i početka rada Higijenskog zavoda u Zaječaru
26. Vizuelno prikazivanje dečijeg doba
27. Dr Dimitrije Zlatanović, autor prvih udžbenika iz stomatologije
28. Žene lekari učesnice Balkanskih ratova
29. Zvali su ga „Dragačevska majka“

Prvi svetski rat doneo je neopisive gubitke Evropi. Osam miliona vojnika izgubilo je svoje živote, a sedam miliona pretrpelo je neizlečive povrede i ostatak svog života provelo živeći sa invaliditetom. Nemačka je izgubila 15,1% aktivne muške populacije. Može se reći da je Evropa posle Velikog rata ostala neprepoznatljiva.
U Nemačkoj, neposredno po završetku rata, javlja se grupa umetnika koja želi da svojim delima predstavi realnu sliku sveta koji ih okružuje i ukaže i skrene pažnju na strahote rata koje su preplavile zemlju. Slikari kao što su Oto Diks, Georg Gros, Kristijan Šad, Erik Hekel i drugi u svojim delima predstavljaju obogaljene ratne veterane odbačene od strane države za koju su se borili i primorane da se bave prošenjem kako bi preživeli. Predstave obogaljenih veterana koji prepušteni sami sebi tumaraju ulicama gradova, bili su najjasniji podsetnik na rat i njegove posledice. Obogaljeni veterani nisu bili jedina tema kojom su se umetnici ovog perioda bavili. Slike ljudi koji su izgubili um, kao i onih koji su izgubili želju za životom i spremaju se da oduzmu sebi živiot, ili su ga već oduzeli, takođe predstavljaju realnost sa kojom se suočavalo nemačko društvo u tom teškom posleratnom peroidu. Predstavljanje bolesnih, invalida ili mentalno obolelih ljudi ima za cilj da predstavi generalno ljudsko stanje, dok istovremeno portretiše jedno društvo. Tako su pored ljudi neposredno ugroženih ratom, često predstavljana i bolesna deca, žene i muškarci, gde je akcenat stavljen na njihovo unutrašnje emotivno stanje.
Slike koje predstvljaju bolesne ljude, ljude sa invaliditetom i mentalno obolele osobe i oslikavaju društvo jedne epohe razorene ratom, kao i njihovi tvorci, doživele su neslavnu sudbinu sa dolaskom Hitlera na vlast 1933. kada je naređeno da se sve slike koje predstavljaju nemački narod u neslavnom svetlu budu pre svega izložene kao degenerisana umentost, a potom uništene, a umenticima onemogućen rad. Ipak, srećom, određen broj dela preživeo je nacističko čišćenje kako bi i danas svedočio o posledicama jednog velikog rata, kao i o različitim bolestima i invaliditetima ljudi i načinu na koji se društvo ophodilo prema njima.

25. Dr Mićo Mićović, prvi upravnik Higijenskog zavoda u Zaječaru – Povodom jubileja 60 godina od osnivanja i početka rada Higijenskog zavoda u Zaječaru
Petar Paunović
RAJAČKA ŠKOLA ZDRAVLJA

Teško je istoričaru medicine, koji se bavi lokalnom istorijom da među događajima i lekarima odabere one događaje i ličnosti koji su od istorijskog značaja, kako za lokalnu istoriju medicine tako i za istoriju mdicine Srbije. Kada je reč o Dr Mići Mićoviću, bakteriologu, prvom upravniku Higijenskog zavoda u Zaječaru, to je bilo jednostavno. Svojom ličnošću, profesionalno i angažovanjem na poslovima javnog zdravlja tokom niza godina, za vreme II svetskog rata i nakog Oslobobođenja sve do odlaska u penziju, Dr Mićo Mićović je za sobom ostavio dela od istorijskog značaja.
1953. godine, sanitarno-epidemiološke stanice u Srbiji postaju Higijenski zavodi. Bio je to korak napred u profesionalizaciji preventivne medicine. 1. januara 1953. godine, Sanitarno- epdiemiološka stanica u Zaječaru postaje Higiienski zavod a njen upravnik dr Mićo Mićović, bakteriolog, postavljen je za upravnika nove ustanove preventivne medcine Timočke krajine. 1. aprila 1961. godine, kada je Higijenski zavod promenio ime u zavod za zdravstvenu zaštitu, dr Mićo Mićović jer naimenovan za njegovog prvog direktora.
Zdravstvene prilike Timočke krajine u to vreme i velika tradicija preverntivno-medicinskih i javno-zdravstvenih aktivnosti koje su se odvijale na području Timočke krajine od 1918. godine sve do osnivanja Higijenskog Zavoda, predstavljali su veliki izazov i obavezu za dr Miću Mićovića da se one i dalje razvijaju i unapređuju, sve radi održanja i unapređenja narodnog zdravlja. Radeći i pre toga, na rešavanju mnogih
javno-zdravstvenih zadataka na području Timočke krajine, dr Mićo Mićović, bakteriolog, izlazi iz mikrobiološke laboratorije i ide u susret narodu, obavljajući, isto tako dobro, kao i poslove u bakteriološkoj laboratoriji, aktivnosti epidemiologa i higijeničara. Zbog toga je bio poznat u mnogim selima kao lekar koji se brine o zdravlju naroda, a u nekim selima, njegovo ime je ispisano na česmama, u znak zahvalnosti, na izgradnji higijenskih česama i vodovoda.
Na području gde zdravstvena svest nije bila na zavidnom nivou i gde je svake godine bilo po nekoliko epidemija zaraznih bolesti koje je Dr Mićo Mićović sa svojim malim ekipama gasio, predano se bavio zdavstvenim prosvećivanjem naroda. U “Timoku” je objavljivao popularne članke o zdravlju i bolestima, za narod.
Dr Mićo Mićović, je bio na čelu upravnika Higijenskog zavoda u Zaječaru od 1. januara 1953., do 31. januara 1964. godine, kada je dr Mića Mićović otišao u penziju. Njegova ličnost lekara preventivne medicine i rad služili su kao uzor lekarima koju su radili u njegovo vreme u Higijenskom zavodu u Zaječaru, kao i onima koji su došli kasnije.
Ključne reči: Istorija medicine, Timočka krajina, Dr Mićo Mićović, prvi upravnik Higijenskog zavoda u Zaječaru.

26. Vizuelno prikazivanje dečijeg doba
Bojana Cokić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, DEČIJE ODELJENJE

Uvod: Na osnovu anatomskih i fizioloških osobenosti celokupni dečiji uzrast od 0-18 godina se deli na sledeće periode: intraiuterini period, period novorođenčeta, period odojčeta, period malog deteta, period predškolskog deteta, period školskog deteta i period puberteta i adolescencije. Celokupan dečiji uzrast ili periodizacija dečijeg doba je azbuka pedijatrije. Svaki period dečijeg doba ima svoje specifičnosti, a sveukupno daje karakteristiku razvojnog doba.
Cilj: Citirajući poznatog pesnika i filozofa Jorge Luis Borgesa: ..."nije umetnost napraviti nešto novo već staro ispričati na novi način"... celokupan period dečijeg doba se može prikazati na jedan drugi način sa istim značenjem. Dečiji period može se prikazati umetničkim delima poznatih slikara. Kako jedna slika govori hilhadu reči, tumačenje celokupnog dečijeg doba umetničkim slikama će biti impresivnije.
Zaključak: Oskar Vajld je ( irski pesnik,1854-1900.) umeo je reći da ŽIVOT IMITIRA UMETNOST. Međutim, mnogo češće, UMETNOST JE TA KOJA IMITIRA ŽIVOT. Na osnovu mudrosti Oskara Vajlda možemo ceo dečiji period prikazati na jedan drugačiji način, odnosno na umetnički način. Sa jednom slikom koja gvovori hiljadu reči, nekoliko slika će jasnije i impresivnije prikazati dečije razvojno doba.
Ključne reči: period dečijeg doba, umetnost i medicina

27. Dr Dimitrije Zlatanović, autor prvih udžbenika iz stomatologije
Miljana Mladenović-Petrović (1), Snežana Mladenović (2), Dragana Mitrović (3),
Miloš Bogoslović(4)
(1) MEDICINSKI FAKULTET, NIŠ, (2) PRVA PRIVATNA STOMATOLOŠKA ORDINACIJA „SLAVICA DESPOTOVIĆ“ BELA PALANKA, (3) ZC KNJAŽEVAC, (4) DZ DOLJEVAC

Uvod: Bela Palanka se nalazila još u Velikom Rimskom carstvu na glavnom putu za Carigrad. Imala je bogatu istoriju kroz vekove. Ovo tle je, u vremenu koje je usledilo, iznedrilo mnoge intelektualce u raznim oblastima nauke. Jedan od njih je dr Dimitrije Mita Zlatanović.
Cilj istraživanja: Cilj ovog rada je upoznavanje šire naučne javnosti sa razvojem zdravstva na tlu Bele Palanke i sa plodotvornim radom doktora Dimitrija Zlatanovića Materijal i metode: U istraživanju je korišćena literatura iz oblasti istorije zdravstva, izdata na teritroiji Bele Palanke i Niša, kao i originalni udžbenici autora dr Zlatanovića. Rezultati: Profesionalni i publicistički rad dr Dimitrija Zlatanovića bio je izuzetno plodtvoran. Veoma rano, već po završetku specijalizacije iz oblasti Bolesti usta i zuba, otpočeo je publicističku delatnost. Po povratku u svoje rodno mesto, stekao je veliki broj pacijenata, kao i sledbenika. Naime, javlja se sve više mladih ljudi koji su zainteresovani za bavljenje zubarstvom. Kako bi im rad i učenje malo olakšao, otpočeo je rad na dva udžebenika koja se i danas smatraju jako značajnima.
Zaključak: Dr Dimitrije Zlatanović je u dugoj istoriji zdravstva na tlu Bele Palanke upisan velikim slovima. Radio je i u državnoj i privatnoj parksi i stekao poverenje ljudi, kao i veliki broj mladih ljudi koji su se zainteresovali za zubarstvo. Zbog njih i odlučuje da se upusti u mukotrpan rad oko pisanja dva udžbenika. Obe publikacije su, iako ih je sam autor nazvao “skromnim knjižicama namenjenim praktičarima”, veoma značajne. One su zauzele visoko mesto u istoriji stomatologije, jer su bile podsticaj i tadašnjim doktorima koji su se počeli baviti stomatologijom, a i kasnijim generacijama koje su studirale stomatologiju na izdvojenim fakultetima, u mnogo boljim uslovima.
Ključne reči: istorija, stomatologija, Bela Palanka 

28. Žene lekari učesnice Balkanskih ratova
Stanimirov Branislava
DOM ZDRAVLJA „NOVI SAD“ – NOVI SAD

Balkanski ratovi (1912 - 1913) doveli su do kraja prevlasti Otomanskog carstva nad Balkanskim državama. Srpska sanitarna služba u Balkanskim ratovima bila je dobro organizovana.Tokom Balkanskih ratova, dvadeset srpskih žena lekara pridružio se sanitetu. Oni su mobilisani po nalogu Ministarstva rata.Tadašnja Srbija imala je 370 lekara: 296 radilo je na frontu, među stanovništvom i vojskom 57 lekara, uključujući i 20 žena lekara. Prva žena lekar u Srbiji bila je Draga Ljočić hrabra devojka iz Šapca, koja se uvek stavljala otadžbini na raspolaganje.Njenim stopama pošle su: Draginja Babić iz Valjeva, Božana Bartoš iz Niša, Ana i Zorka Brkić iz Šapca, Marija Prita iz Pančeva, Ljubica Đurić, Darinka Krstić, Vera Marković, Slavka Mihajlović, Jelena Popadić,Radmila Milošević kći Drage Ljočić iz Beograda, Marija Siebold-Fjodorovna rođena u Rigi, Katarina Jakšić iz Gline, Neda Jovanović sa Cetinja, Stanislava Jovović iz Kruševca, Natalija Nikolajević iz Šapca, Nadežda Stanojević i Desanka Stanojević iz Pirota i Desanka Stojiljković iz Požarevca. Njihova odlučujuća uloga bila je u smanjenju patnje žrtava, ranjenih ili bolesnih.Radile su dano-noćno, po rezervnim bolnicama. hrabro podnoseći sve nedaće rata. Njihova zajednička osobina: privrženost,odanost otadžbini i svome narodu bila je jača od svih generacijskih razlika.
Ključne reči: žene lekari, Srbija, vojni sanitet, Balkanski ratovi

29. Zvali su ga „Dragačevska majka“
Tanja Šuluburić (1) Šuluburić D(2) Ćurčić Ivana (2)
(1) DOM ZDRAVLJA ČAČAK, (2) DOM ZDRAVLJA LUČANI-GUČA

UVOD: Dragačevo je geografska oblast u zapadnom delu Srbije koja najvećim svojim delom pripada opštini Lučani, a zahvata i delove teritorija opština: Požega, Ivanjica, Arilje, Kraljevo i Čačak. To je ruralna sredina sa dva veća naselja,Guča i Lučani. Guča je geografsko i istorijsko središte Dragačeva, a Lučani su industrijsko naselje nastalo posle II svetskog rata u kome je smeštena opština i najveći deo industrijskih kapaciteta.
CILJ: Cilj rada je da širu javnost upozna sa delom jednog divnog čoveka i velikog doktora koji je ceo svoj radni vek proveo u Guči. Sve svoje znanje je posvetio Dragačevcima i radio je kako na lečenju,tako i na zdravstvenom prosvećivanju. Pišemo o Dr Ljubomiru-Ljubu Popoviću koga je narod Dragačeva prozvao „Dragačevska majka“.
MATERIJAL I METODE: Zahvalni stanovnici Guče su objavili više knjiga o istoriji svoga mesta i svoga kraja u kojima se bave i istorijskim razvojem zdravstvenih ustanova,pa je u tim materijalima praktično nezaobilazan i Dr Ljubo Popović.Deo istorijske građe poseduje Dom zdravlja Lučani-Guča,deo je u gradskoj biblioteci,a deo se može naći i u Istorijskom arhivu Čačka.
REZULTATI: Dr Ljubo Popović je rođen 28.decembra 1899.god. u selu Loćika ispod planine Jastrebac,u kući narodnog poslanika iz vremena dinastije Obrenović Mihaila Popovića.Osnovnu školu je završio u rodnom selu,a gimnaziju je započeo u Nišu. Tu ga je uhvatio početak 1.svetskog rata.Pokušao je da se sa ocem i bratom povuče u Grčku,ali je zarobljen i deportovan u Banja Luku gde je proveo četiri godine.Po završetku rata se vratio u Niš gde je završio gimnaziju 1924.godine. Studije medicine je započeo u Pragu,a završio u Beogradu 1931.g. U Guču je došao 1933.g. i tu proveo ceo radni vek.Umro je u Nišu 1992.g. Zanimljivo je da je do kraja života dolazio svakog meseca U Guču „da podigne penziju“, a u stvari da se vidi sa svojim pacijentima i svojim prijateljima.
ZAKLjUČAK: Potrebno je nešto više od suvog medicinskog znanja da bi čovek-doktor bio upamćen u narodu i da se o njemu piše i posle njegove smrti.