Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

 Godina 2015     Volumen 40     Supplement 1		      
      [ Radovi ] [ Indeks autora ] [ <<< ] [ >>> ]  
             
   

XXXIV Timočki medicinski dani
Zaječar, 16-17. maj 2015.

Radovi - Zbornik sažetaka

Sesija

Istorija medicine. Umetnost i medicina  

 

      
 
 
     
 

Spisak radova

        
 
 
     
      Hirurško zbrinjavanje Srpske vojske 1914–1915.

Puk. prim. doc. dr sci med Mile Ignjatović
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA BEOGRAD, KLINIKA ZA HIRURGIJU

Uvod/Cilj. Cilj ovog rada je da analizira hirurško zbrinjavanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, da uporedi rezultate tog zbrinjavanja sa rezultatima iz Balkanskih ratova i da ih diskutuje u svetlu iskustava iz kasnijih ratova.
Metode. Retrospektivno su analizirani dostupni podaci o zbrinjavanju povređenih u Prvom svetskom ratu. Dobijeni podaci su upoređeni i analizirani sa iskustvima drugih armija iz tog doba i kasnijih saznanja. Statistička analiza podataka obavljena je Stjudentovim t-testom proporcija.
Rezultati. U Balkanskim ratovima (1912–1913), srpski vojni gubici iznosili su oko 88 000 ljudi, poginulo je 14 000, ranjeno je 54 000, a 17 000 umrlo od rana i bolesti (5 000 od kolere). Dominiraju povrede nastale puščanom municijom (85%), ređe su eksplozivne povrede (14%), a povrede nanete hladnim oružjem čine manje od 1% svih povreda. Povrede glave su zastupljene sa 9%, povrede trupa sa 13%, povrede ruku sa 40,5%, povrede nogu sa 37,5%, a povrede trbuha čine blizu 5% od svih povreda. U Prvom svetskom ratu vojni gubici su bili više od 600 000 ljudi, ranjeno je oko 190 000, a oko 150 000 je poginulo ili umrlo od rana i bolesti. Eksplozivne povrede bile su zastupljene sa 73,7%, puščane sa 17,2%, kontuzije sa 8,8% i povrede hladnim oružjem u 0,3% (p<0,001). Povrede glave su zastupljene sa 20,9% (p<0,05), povrede trupa sa 16,9%, povrede ruku sa 17,1% (p<0,05), povrede nogu sa 37,9%, a povrede trbuha čine blizu 7,2% od svih povreda (n.s.).
Zaključak. U vrlo kratkom periodu došlo je do promene u karakteru ratne rane sa predominacijom eksplozivnih povreda. Srpska ratna hirurgija ostvarila je vrhunske rezultate u ovim ratovima zahvaljujući aktivnom stavu u obradi ratne rane.
Ključne reči: prvi svetski rat; srbija; medicina, vojna; hirurgija, ratna; bolnice, vojne
 

Tri tifusa 1915.

Puk. prim. doc. dr sci med Mile Ignjatović
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA BEOGRAD, KLINIKA ZA HIRURGIJU

Krajem 1914. i početkom 1915. na enorman broj poginulih i ranjenih nadovezao se tifus. Preplitale su se tri epidemije tifusa: trbušni, pegavi i rekurens. Epidemija pegavog tifusa, zbog masovnosti oboljevanja i smrtnosti, ušla je u sve svetske udžbenike infektologije, epidemiologije i vojnog saniteta. Procenjuje se da je u Srbiji bolovalo oko 500 000 ljudi od pegavca, a da je umrlo oko 150 000 i oko 30 000 austrijskih zarobljenika.
Krivac za epidemiju se morao naći. Po definiciji krivac je načelnik saniteta i puk. dr Lazar Genčić je smenjen 1916. u toku prve ili „krfske“ reorganizacije saniteta. On je tu krivicu i prihvatio, ali istina nije tako jednostavna.
Izbijanje i tok epidemije prati mnogo apsurda. Neverovatno je da niko u Srbiji nije poznavao epidemiologiju pegavca i da o tome nije obavestio državni i vojni vrh! Pored više od 10 školovanih srpskih lekara iz ove oblasti i najmanje još pet su bili iskusni u borbama sa ratnim zarazama, u Srbiji u toku epidemije, boravilo je više najpoznatijih svetskih bakteriologa i epidemiologa, čak i oni koji su otkrili uzročnika, puteve prenošenja i vakcinu. Upravo kod njih su i školovani pojedini srpski lekari, ali su posle raspoređeni na komandne dužnosti. Državni vrh i Vrhovna komanda nisu prihvatali činjenicu da su pojedine bolesti menjale tokove istorije i određivale ishode mnogih ratova. Taj isti Vrh nije odgovorio na mnogo apela vojnog saniteta da se mora uložiti u razvoj preventivne medicine. I došla je pošast Srbije – tifus. Da li se epidemija mogla sprečiti ili ublažiti u ratnom haosu sa enormnim brojem žrtava, genocidnim napadačem, velikom dislokacijom stanovništva i najmanje pola miliona ljudi bez kuće, nedostatkom svega, nemogućnošću održavanja elementane higijene itd? Da! Ali, neznanje, nesposobnost, nehaj, bahatost i nerazumevanje potreba sanitetske službe na kraju je platila nacija.
e-mail: mile.ignjatovic@vma.mod.gov.rs

     
 
 
     
             
             
      [ Radovi ] [ Indeks autora ] [ <<< ] [ >>> ]  
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend