|
Usmene prezentacije |
|
Šta se promenilo u epizootiologiji, a šta u epidemiologiji antraksa
Marušić Predrag (1), Mitić D. (1), Đorđević S. (1), Ristić N. (2),
Nešković M. (3)
(1)ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE “TIMOK” ZAJEČAR, (2) Z.C. ZAJEČAR- -
ODELJENJE ZA INFEKTIVNE BOLESTI, (3) VETERINARSKI SPECIJALISTIČKI
INSITUT ZAJEČAR
Uvod: Infekcija Bacillus-om anthracis ima tri kliničke manifestacije, a
zavisi od puta kojim je ovaj sporogeni bacil ušao u ljudski organizam:
kožni, crevni i plućni oblik. Svaki od njih može dovesti do sekundarne
bakterijemije i antraksnog meningitisa. U svetu, a i kod nas, najčešće
se javljao kožni oblik antraksa, u vidu pojedinačnih oboljenja ili
manjih epidemija. Poslednjih dvadesetak godina epidemiološki parametri
infekcije antraksnim bacilom u svetu su se promenili. Cilj: Prikazati
šta se promenilo u epizootiologiji i epidemiologiji antraksa u SAD i
Evropi, a šta u Timočkoj Krajini.
Materijal i metodi rada: Analiza epidemioloških podataka dobijenih
epidemiološkom anketom u toku epidemiološkog istraživanja lica sa kožnim
oblikom antraksa, ali i svih eksponiranih, otkrili smo epidemiju u selu
V.I., avgusta 1996.g. i pojedinačni slučaj, septembra 2013.g. u selu Z.
kod Zaječara. Naše epizootiološke i epidemiološke podatke uporedili smo
sa podacima iz SAD i Evrope, uključujući i bivši SSSR, od 1979.g. do
septembra 2014.g. U radu je korišten deskriptivni metod. Podaci su
prikazani tabelarno i grafički.
Rezultati: Pedantnim, sveobuhvatnim epidemiološkim istraživanjem
saobrazno poznavanju epizootiologije i epidemiologije antraksa, uspeo
sam, isključujući druge moguće puteve i izvore, da utvrdim, a u drugom
slučaju sa velikom verovatnoćom pretpostavim, šta su bili putevi, a šta
izvori zaraze u dva opisana slučaja kožnih oblika antraksa u Timočkoj
Krajini. U prvom slučaju kožni oblik antraksa kod 5 lica se razvio nakon
kontakta ledirane kože ruku sa mesom i kožom krave uginule od antraksa.
U drugom slučaju kožni oblik antraksa kod 1 lica se razvio nakon
kontakta ledirane kože ruku sa sporama antraksa prilikom kopanja duboke
rupe u zemlji na obodu seoskog atara. Kod nas se i dalje, iako u velikim
vremenskim intervalima, javlja kožni oblik antraksa vezan za kontakt
ledirane kože sa sporama antraksa bilo od životinje uginule od antraksa
bilo kopanjem zemlje na tzv.”ukletim poljim”.
U svetu su se javljali i javljaju pre svega inhalacioni oblici antraksa,
a odskora i inokulaciona antraksna sepsa izazvana unošenjem spora
antraksa zajedno sa narkoticima I.V. putem.
Zaključak: U epizootiologiji antraksa se promenilo to što u razvijenom
svetu poodavno životinje ne obolevaju od ove zozonoze. Kod nas još uvek
ima slučajeva uginuća domaćih životinja od prostrela.
U razvijenom svetu je izuzetno retka, za razliku od naše sredine, pojava
kožnih oblika antaksa nastali kontaktom ledirane kože sa mesom ugunlih
životinja ili zemljom.
U razvijenom svetu epidemiologija antraksa se kreće od zlonamerne
upotrebe antraksa u svrhu bioterorizma, do inokulacione sepse nastale
I.V. zloupotrebom narkotika.
Ključne reči: Anthrax, pustula maligna, inhalcioni oblik antraksa,
inokulaciona antraksan sepsa.
E-mail:
predragmarusic@gmail.com
Istorija, sadašnjost i budućnost porodice sa fenilketonurijom
Bojana Cokić i saradnici
DEČIJE ODELJENJE, ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR
Uvod: Fenilketonurija je autosomno-recesivna bolest metabolizma
amino-kiselina.Nastaje zbog nedostatka enzima Phenylalanin hydroxylase
(PAH) koji u jetri zdravih osoba pretvara suvišan fenilalanin u tirozin.
Prevelika količina fenilalanina i krvotoku dovodi do oštećenja mozga u
dece. Gen za fenilketonuriju je lokalizovan na dugom kraku hromozoma 12.
Dijagnoza se postavlja neonatalnim skriningom pre ispoljavanja kliničkih
znakova bolesti.
Cilj rada: Cilj rada je prikazati istoriju, sadašnjost i budućnost
porodice sa Fenilketonurijom.
Prikaz porodice sa Fenilketonurijom: Jedno obolelo, nelečeno dete
(rođeno pre uvođena neonatalnog screeninga), sa teškom mentalnom
retardacija i letalnim ishodom u 10.godini. Jedno obolelo, žensko dete,
u kojeg je urađen neonatalni skrining, dokazana fenilketonurija i
započeto lečenje pre kliničkih ispoljavanja.Obolelo dete uspešno
izlečeno. Želja za planiranjem porodice postaje isti problem koji je
porodica imala sa postavlljanjem dijagnoze fenilketonurije u drugog
deteta. Dijeta i kontrola fenilalanila u serumu tokom trudnoće izle;enog
deteta je neophodna kako ne bi došlo do fenilketonurične embriopatije.
Zaključak:Kako se radi o ženskom detetu problem je dvostruk: 1.Lečenje
specijalnom i skupom dijetom 2. Sprečavanje fenilketonurične
embriopatije u generativno doba.
Ključne reči:Fenilektonurija, neonatalni skrining, fenilketonurična
embriopatija
E-mail: laboca@mts.rs
Strano telo u mokraćnoj
bešici - prikaz slučaja jednog bolesnika
Radoš Žikić, Zoran Jelenković, Zvonimir Adamović, Vlada Radojević
POLIKLINIKA PAUNKOVIĆ, ZAJEČAR
Uvod: “Zarazne bolesti” u ovom kraju ponekad leče i nadrilekari-vračare.
Prikazujem slučaj lečenja “tripera” -gonoreje, po receptu jedne vračare.
Sprovodi se oblogama sveže kravlje balege oko penisa. Da se zaštiti ulaz
balege u kanal (uretru) preporučeno je stavljanje male sveće (milikerc)
u kanal (uretru). Obzirom da je terapija obuhvatala tri seanse, kod
sledeće pacijent je primetio da nema sveće te je stavio novu, i tako
ukupno tri. Nekoliko meseci kasnije javlja se urologu zbog jakih
cističnih tegoba. Ispitivanjem se postavlja dijagnoza Calculus vesicae
urinariae. Pokušana elektrolitotripsija, neuspešno, te se uradi
operacija-cistolitotomija. Nakon operacije i analize “kamena” uz jak
otpor pacijenta da kaže istinu, ipak se predomislio i ispričao ceo tok
lečenja.
E-mail:
poliklinika.paunkovic@gmail.com
Simultani endometoidni karcinom ovarijuma i uterusa - prikaz slučaja
Stojanović I. (1), Mladenović D. (2)
(1) CENTAR ZA PATOLOGIJU, NIŠ, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR, ZAJEČAR
Uvod: Simultani karcinomi uterusa i ovarijuma se javljaju u 10-25%
ovarijalnih i u oko 5% uterusnih tumora.Najčešće se radi o
endometroidnom tipu karcinoma,koji se javlja kod žena prosečne starosti
oko 50 godina.U 20-30% pored endometroidnog karcinoma jajnika ,identičan
tip karcinoma je prisutan i u materici.Pri tome je nekada nemoguće
zaključiti da li se radi o simultanom karcinomu,ili se radi o metastazi
karcinoma iz jajnika u matericu ili obrnuto.Endometroidni karcinomi
jajnika su obično veličine 10-20 cm u prečniku,u 30% zahvataju oba
jajnika.Nemoguće je reći da li se radi o simultanom multifokalnom
malignom procesu koji se odvija u oba jajnika,ili je tumor započeo na
jednoj strani pa metasazirao u drugu.Karcinom se obično širi po
karlici,implantira na peritonealnu serozu,kasnije se širi limfogeno i
hematogeno.Carcinois peritonei i ascit su vrlo česti
nalazi.Endometroidni karcinom uterusa može da se javi primarno,ili se
javlja putem direktog širenja tumora ili kao metastatska promena.
Cilj:Cilj rada je prikaz istovremene pojave endometroidnog tipa
karcinoma uterusa i ovarijuma što se često javlja u kliničkoj
praksi.Uputna klinička dijagnoza je obično samo postojanje ovarijalnog
tumora.
Materijal i metodi rada: Radi se o pacijentkinji starosti 45 godina,sa
dijagnozom jednostranog tumora jajnika.Operativni materijal je bio
uterus sa oba jajnika i omentum.Jedan jajnik je bio nesto uvećanih
dimenzija,na preseku ispunjen beličastim tkivom.Drugi jajnik tumorki
izmenjen,10 cm u prečniku,na preseku delom solodne,delom nekrotične
gradje.Uterus je bio uvećan,sa nekrotičnom masom koja se širila iz
endometrijalnog kanala i koja je zahvatala više od polovine
miometrijuma.Omentum je imao tumorke depozite veličine 1 i 5 cm.
Rezultati: Na histološkim preparatima je utvrdjeno prisustvo
endometrijalnog karcinoma uterusa sa širenjem u cerviks i sa Figo
stadijumom II,a na jajnicima pojava bilateralnog endometroidnog
karcinoma,Figo stadijuma IIC.Na omentumu su bili prisutni tumorski
implanti.
Zaključak: U literaturi se smatra da ovakve kliničke nalaze treba
tretirati kao dva nezavina karcinoma koja nastaju u ovarijumu i
uterusu.Terapija je hemioterapija i zračenje,ali se smatra da je
prognoza ovih karcinoma loša.
Ključne reči:sinhroni karcinomi gemutalnog itema,endometroidni karcinmi
jajnika,endometroini karcinom uterusa.
E-mail:
ivana.stankovic1509@gmail.com
Uznapredovali karcinom
pluća kod pacijenta hospitalizovanog na Odeljenju neurologije -
obdukcioni nalaz
Mladenović D. (1), Jović M. (2), Živković N. (3), Stojanović I. (3)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA PATOLOGIJE, (2) ZDRAVSTVENI
CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, (3)KLINIČKI CENTAR NIŠ,
CENTAR ZA PATOLOGIJU
Uvod: Pacijent star 64 god dovezen na odeljenje neurologije od strane
hitne pomoći sa kliničkom slikom cerebrovaskularnog insulta (stanjem
svesti na nivou kome, prisutnom plegijom leve polovine tela, deviranim
pogledom u desnu stranu), nemerljivom tenzijom. Na koži čela, nosa, leve
jagodične kosti, genitalija, kolena i dorzuma stopala prisutne su
ekskorijacije i dekubitus. Nakon kratkog vremenskog perioda po prijemu
pacijent egzitira. Obzirom da je prošlo manje od 24h od prijema do
smrtnog ishoda, ordinirajući lekar zahteva kliničku obdukciju, koja je i
urađena.
Cilj: Prikazati slučaj primarne maligne bolesti pluća sa sekundarnim
depozitima na mozgu koji su formirali kliničku sliku infarkta mozga i
maskirali osnovnu bolest.
Materijal i metode: Obdukcija, patoanatomska i patohistološka analiza
promena preminulog pacijenta
Rezultati: Obdukcijski nalaz je bio pomalo neočekivan-kod pacijenta je
nađen karcinom pluća, kao i sekudarni depoziti u regionalnim limfnim
nodusima, srcu i mozgu
Zaključak: Zbog kratkoće vremenskog intervala između pregleda pacijenta
od strane lekara hitne pomoći i neurologa, i smrtnog ishoda kod
pacijenta, te nemogućnosti dodatne dijagnostike, kod preminule osobe je
otkrivena osnovna bolest prekasno-tek na obdukcionom stolu.
Ključne reči: Obdukcija, cerebrovaskularni insult, karcinom pluća
E-mail: davorshmp@gmail.com
|
|
|
|
|
Poster prezentacije |
|
Duple slike - prikaz slučaja
Repac Vinka (1), Srtanimirov Branislava (2), Lukić Ivan (3), Snežana
Elek (4)
(1) DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE, (2) DOM ZDRAVLJA “NOVI SAD”NOVI SAD, (3) PRIV.
ORD. ”SPORTREHAMEDICA” ZRENJANIN, (4) ZDRAVSTVENI CENTAR KOSOVSKA
MITROVICA
UVOD: Diplopija (udvojeno viđenje)često je prvi simptom nekog sistemskog
obolenja. Da bi slika bila trodimenzionalna,neophodna je savršena
saradnja oba oka. Paralitički strabizam nastaje usled nemogućnosti
pokretljivosti jednog ili oba oka zbog pareze ili paralize nekog od
mišića očne jabučice.Oko pokreće šest mišića:četiri prava i dva
kosa.Paralitički strabizam se češće javlja kod odraslih usled
povreda,tumorskih procesa glave,vaskularnih smetnji.Nastaje naglo.Pošto
je vidni sistem već razvijen često je praćen duplim slikama, glavoboljom
ili kompenzatornim neprirodnim položajem glave.
CILJ RADA: Cilj rada je da se prikažu promene na izgled bezazlene , sa
svim posledicama i ukaže na neophodnost poštovanja vodiča dobre kliničke
prakse na nivou primarne zdravstvene zaštite.
PRIKAZ SLUČAJA: Pacijentkinja stara 43 godine,javlja se izabranom lekaru
zbog kratkotrajnog,povremenog duplog viđenja u trajanju od 2
godine.Dupla slika se javljala 15-20 puta u toku dana u trajanju od 1
minuta 7 dana pre javljanja lekaru. Glavobolja je od tada konstantna.
.Negira ranije opšte i očne bolesti. Vrednosti arterijskog krvnog
pritiska :160/90mmHg.Na oftalmološkom pregledu urađenom istog dana,nalaz
je sledeći:vidna oštrina oba oka na optotipu po Snellenu je
jedinica.Intraokularni pritisak : 18mmHg. Caver test ukazuje na
konvergentni strabizam. U toku pregleda pacijent zauzima korekcioni
položaj glave više ka levoj strani.Pri ispitivanju motiliteta svakog oka
posebno u osnovnim pravcima,levo oko ne može da pređe medijalnu
liniju.Urađen je Hess Lancaster test:dijagram levog oka pokazuje
smanjenje u smislu abdukcije,a povećanje na levom oku u smislu addukcije
zbog hiperfunkcije kontralateralnog sinergiste.Na fundusu,u srednjoj
periferiji se uočavaju sitne tačkaste ,sveže eksudacije. Retinopathia
diabetic non prolipherativa. Laboratorijski nalazi krvi: glukoza:
8.41mmol/l, hemoglobin 109g/l, hematokrit: 26,7pg, urea: 9.18mmol/l,
trigliceridi: 5.41,HDL
holesterol:7,1mmol/,HDL-holeste-rol:1.95,LDL-holesterol:4.41Konsultovan
je endokrinolog i neurolog. Upućena je na CT endokranijuma.U toku
transporta ,pacijentkinja se žali na mučninu i gubi svest.
Hospitalizovana je u vremenskom period od 20 min.Urađen je CT
endokranijuma: nalaz intrakranijalniog krvarenja,u predelu girus
precentralisa frontalnog režna kore velikog mozga.Nađene su i promene u
vidu multiplih lezija supra i infratentorijalno .U toku drugog dana
,pacijentkinja je zbog masivnosti hemoragije
/intracerebralne/,transportovan u tercijalnu zdravstvenu ustanovu.Ovo
lečenje je trajalo dve nedelje,rehabilitacija 4,a povratak u stvarni
svet još uvek nije ostvaren.
ZAKLJUČAK: Duple slike zahtevaju ozbiljan multidisciplinarni pristup
pacijentu,brzu i sveobuhvatnu obradu.Moždani udar je hitno stanje koje
zahteva visoko specijalizovano lečenje,posebno nakon udara.Promena
životnih navika i eliminisanje faktora rizika,značajni su u prevenciji
cerebrovaskularnih bolesti.Primarnu i sekundarnu prevenciju treba
dosledno sprovoditi.Pacijenta treba gledati u oči tokom pregleda,jer tu
možemo naći zapis o njegovom zdravstvenom stanju.
Ključne reči: duple slike, diabetes mellitus, hipertenzija, akutni
moždani udar.
Stresni događaji
i iracionalna uverenja kao faktor rizika za nastanak psihosomatskih
bolesti
Ana O. (1), Janković M.(1), Janković D.(2), Okiljević Z. (1)
(1) ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RANIKA ŽELEZNICE SRBIJE „BEOGRAD“, U
NOVOM SADU, (2) SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, BEOGRAD
Uvod: Mišljenje da snažne emocije, kako pozitivne tako i negativne, mogu
izazvati telesna oboljenja vladalo je još kod antičkih mislilaca.
Epiktet, stoički filozof je govorio da ljude ne uznemiravaju događaji,
nego njihovi pogledi na događaje. Psihosomatska medicina je deo širokog
polja bihejvioralne medicine, ona podvlači celinu uma i tela i
interakciju između njih. Ubeđenje da su psihološki faktori važni u
razvoju svih bolesti (bilo da je to uloga u inicijaciji, progresiji,
pogoršanju ili reakciji na bolest) , ostaje otvoreno za diskusiju.
Najrasprostranjenije psihosomatske bolesti srpskog stanovništva su:
kаrdiovаskulаrne bolesti (premа podаcimа iz Zdrаvstvenog godišnjаkа
Srbije, od ovih bolesti godišnje umire oko 50-60 % ljudi), аstmа,
diаbetes mellitus, mаligne bolesti (zаstupljene u ukupnom mortаlitetu sа
20 %). Izlaganje stresoru samo po sebi nikada nije dovoljno objašnjenje
za početak bolesti, zato moramo uzeti u obzir i druge faktore koji imaju
uticaj. Oni mogu biti podeljeni u tri široke kategorije: karakteristike
stresnog događaja, individualne biološke i psihološke karakteristike I
karakteristike socijalnog sistema podrške koji je dostupan osobi.
Iracionalna uverenja nisu logična I nisu u skladu sa empirijskim
iskustvom. Blokiraju osobu da funkcioniše u skladu sa realnošću.
Cilj: Utvrditi da li postoji razlika u količini doživljenog stresa kod
radnika koji su imali vanredni događaj i onih koji nisu imali. Da li
postoji izraženost iracionalnih uverenja kod radnika koji su imali
vanredni događaj? Da li na razvoj psihosomatskih tegoba utiče vrsta
stresa?
Materijal i metodi rada: Istraživanje koje je sprovedeno spada u
prospektivne studije. Obuhvatilo je 105 radnika “Železnice Srbije”,
prosečne životne dobi 47 godina. Primenjen je nacrt sa jednom grupom
ispitanika i tri različita instrumenta. Prvi merni instrument je upitnik
načinjen za potrebe ovog istraživanja. Drugi merni instrument je skala
merenja prisustva životnih stresora - Holms I Rejhova skala stresa.
Treći merni instrument je Skala opštih stavova i uverenja (GABS- 55).
Rezultati: Ne postoji statistički značaja razlika u nivou stresa kod
onih koju su doživeli VD I onihkojinisu. Postoji statistički značaja
razlika u doživljavanju negativnog stresa kod grupe koja jedoživelaVD u
odnosu na grupu koja nije. Ne posatoji statistički značajna razlika u
nivou IU kod ispitanika koji su doživeli VD I onih koji nisu. življenog
stres
Zaključak:izraženost IU ne dovodi do povećanja vanrednih događaja na
radnom mestu zaposlenih u Železnici Srbije. Količina doživljenog stresa
pravi razliku između ispitanika koji imaju I koji nemaju visok krvni
pritisak. Grupa koja je doživela vanredni događaj na poslu, takođe
doživljava stresne događaje I van posla.
Ključne reči: stres, psihosomatska bolest,iracionalna uverenja, vanredni
događaj na Železnici
E-mail: okianna@gmail.com
Srčana insuficijencija –
prikaz slučaja
Biljana V., Vukašinović B.
DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVAC
Uvod: Srčana insuficijencija je klinički sindrom čija je karakteristika
poremećaj srčane funkcije i neadekvatno snabdevanje tkiva kiseonikom.
Bolesnici pokazuju subjektivne tegobe a postoje i objektivni znaci
srčane disfunkcije u mirovanju, uz pozitivan odgovor na lečenje.
Cilj:Obzirom da je SI bolest čija je prevalencija 2% odraslih, potrebno
je na vreme dijagnostikovati akutni ili hronični oblik SI da bi se na
pravi način bolest lečila.
Materijal i metodi rada: Pacijent star 65 godina sa dugogodišnjom
hipertenzijom koju leče poslednjih 5 godina i sa dijagnozama SOAS i
stabilnom anginom pectoris. U periodu januar-februar tekuće godine u
više navrata se javlja izabranom lekaru zbog gušenja, kašlja,
iskašljavanja, otežanog disanja I povremene febrilnosti. Takođe postoje
i gastrične smetnje, bol u epigastrijumu, mučnina i otoci skočnih
zglobova. Više od 30 dana je lečen antibioticima I bronhodilatatorima uz
povremena poboljšanja. Posle 2 meseca se javlja sa znacima dispneje,
otoka vratnih vena, vrtoglavicom, padom tenzije I lividnom bojom na
završecima ekstremiteta. EKG je pokazao prisustvo Q zupca na prednjem
zidu, blok leve grane srca, hipertrofiju leve komore i fibrilaciju
atrija. RTG grudnog koša pokazuje uvećanje leve komore I naglašen aortni
luk kao I prisustvo zastoja na bazama pluća. U krvi su povišene vrednost
CRP, kreatinin, dok je klirens kreatinina snižen. Eho srca potvrđuje
hipertrofiju leve komore, stenozu aortnog ušća i EF od 45%.
Rezultati: Prethodna ispitivanja su dokazala akutnu insuficijenciju
srca, pa se počelo sa terapijom: diuretik Henleove petlje, ACEI, beta
blokator, nitro preparat i inhibitor mineralokortikoida.
Zaključak: Pravilna dijagnostika SI pomaže blagovremenom lečenju bolesti
I smanjenju mortaliteta koji je, inače, veoma visok.
Ključne reči: SI, ejekciona frakcija, fibrilacija atrijuma
E-mail: drbiljanagm@gmail.com
Adenom paratireoidne žlezde kao uzrok rekurentne nefrolitijaze -
prikaz slučaja
Mitić K., Radmilović J., Bojčić A., Veselinović A., Gojić S.
DOM ZDRAVLJA „DR SIMO MILOŠEVIĆ“, ČUKARICA, BEOGRAD
Uvod: Adenomi paratireoideje su najčešći tumori ove žlezde. Manifestuju
se nekontrolisanim lučenjem PTH (paratireoidnog hormona). Tok bolesti je
ralativno asimptomatski i nespecifičan, te bolest dugo ostaje
neprepoznata. Simptomi i znaci bolesti rezultat su hiperkaciemije, a
izraženiji su u omakloj fazi (nefrolitijaza, osteitis fibrosa cystica,
kalcifikacija mekih tkiva).
Cilj: Ukazati na značaj multidisciplinarnog sagledavanja problema
prilikom utvrđivanja etiologije rekurentne nefrolitijaze
Materijal i metod rada: Analiziran je zdravstveni karton pacijenta
Prikaz slučaja: Pacijent starosti 66 godina javio se izabranom lekaru
zbog iznenadnog i intenzivnog bola u levoj lumbalnoj loži sa širenjem u
preponu. Iz lične anamneze se saznaje da pacijent zna za kamen u bubregu
i da je više puta u protekle tri godine imao slične tegobe. Lečen je na
urologiji odstranjivanjem kalkulusa ESWL (exstracorporeal shock wave
lithotripsy) metodom. Navodi i da je jednom izmokrio kamen. Od ostalih
tegoba, pacijent navodi gubitak apetita, pospanost, slabost mišića i
povremenu opstipaciju. Osnovne laboratorijske analize su bile uredne (
urea 4,7 mmol/L; kreatinin 82 umol/L; mokraćna kiselina 348 umol/L;
alkalna fosfataza 79 U/L ), a u urinu je zapažena hiperkalciurija.
Prošireno ispitivanje pokazalo je hiperkalciemiju ( 2,81 mmol/L );
fosfati su bili niski 0,70 mmol/L, a PTH je bio višestruko povišen (
20,6 pmol/L). Ultrazvuk vrata je pokazao izdvojenu bisagastu
paratireoidnu žlezdu posteriorno u odnosu na donji pol levog režnja
štitne žlezde. Odmah je upućen endokrinologu. Urađena scintigrafija
paratireoidnih žlezda upućuje na hiperaktivnu paratireoidnu žlezdu u
prijekciji kaudalnog pola levog režnja štitne žlazde. Učinjena je
paratireoidektomija levo inferiorno.PH nalaz je pokazao da se radi o
adenomu paratireidne žlezde. Postoperativni PTH je 1,5 pmol/L; kalcijum
iznosi 2,51 mmol/L, a fosfor 0,98 mmol/L. Pacijent se redovno javlja
izabranom lelaru na kontrolne preglede i do sada se nefrolitijaza nije
ponovila.
Zaključak: Zbog spore evolucije bolesti i nespecifične kliničke slike
adenom paratireoidne žlazde se često otkriva tek u uznapredovalij fazi
bolesti. Zbog toga je vrlo važno misliti na ovaj entitet prilikom
pronalaženja etiologije rekurentne nefrolotijaze u cilju pravovremenog
uvođenja adekvatne terapije.
Ključne reči: adenom paretireoidne žlezde, nefrolitijaza
E-mail:
katarinamiticdr@gmail.com
Dilatativna kardiomiopatija sa atipičnom simptomatologijom - prikaz
slučaja
Mitić K., Radmilović J., Bojčić A., Veselinović A., Gojić S.
DOM ZDRAVLJA „DR SIMO MILOŠEVIĆ“, ČUKARICA, BEOGRAD
Uvod: Dilatativna kardiomiopatija karakteriše se proširenjem srčanih
šupljina i oslabljenom sistolnom funkcijom leve komore u odsustvu
kongenitalnih, koronarnih, valvularnih i perikardnih srčanih lezija.
Tipični simptomi bolesti su: dispnoja, ortopnoja, paroksizmalna noćna
dispnoja, smanjena tolerancija napora, brzo zamaranje i otoci zglobova.
Neretko se bolest može manifestovati manje tipičnim simptomima kao što
su: noćni kašalj, sviranje u grudima, porast ili gubitak telesne težine,
palpitacije.Postavljanje dijagnoze je zbog nespecifičnih simptoma,
posebno u ranim stadijumima bolesti, veoma teško. U diferencijalnoj
dijagnozi najčešće se uzimaju u obzir plućna oboljenja.
Cilj: Ukazati na mogućnost pojave atipičnih kao jedinih simptoma kod
dilatativne kardiomiopatije
Materijal i metod rada: Analiziran je zdravstveni karton pacijenta
Prikaz slučaja: Pacijent staosti 50 godina javio se lekaru zbok upornog
kašlja sa povremenim iskašljavanjem sukrvičastog sadržaja i lupanja
srca. Zbog sumnje na emboliju pluća poslat je pulmologu gde je urađeni
MSCT plućne arterije pokazao uredan nalaz. Nastavljeno je pulmološko
ispitivanje i zbog sumnje na bronhopneumoniju urađena je bronhoskopija
koja je takođe bila uredna. Tegobe su i dalje perzistirale i tri meseca
posle nastupa i jako gušenje i zamaranje. Kardiospecifični enzimi su
bili uredni, u EKG-u je zapažen slab porast R zupca od V1 do V3 i
bifazan T u od V4 do V6. Ehokardoigrafski pregled je pokazao znake
dilatativne kardiomiopatije sa značajno redukovanom funkcijom leve
komore sa EF ( ejekcionom frakcijom ) 23 %. Svrstan je u NYHA klasu I.
Koronarni angiogram je bio uredan. NT pro BNP je iznosio 372 pg/mL.
Odmah je uvedena intenzivna medikamentozna terapija i to: bisoprolol,
digoksin, ramipril, furosemid, spironolakton i acetilsalicilna kiselina.
Po uvođenju terapije pacijent je sve vreme bez subjektivnih tegoba,
hemodinamski stabilan. Redovno se javlja kardiologu radi procene stepena
srčane insuficijencije i obrade za eventualnu transplantaciju srca i/ili
ugradnju mehaničke potpore levom srcu.
Zaključak: Dijagnoza dilatativne kardiopatije može biti otežana zbog
nespecifičnosti simtoma i često prisutnih manje tipičnih simptoma. Zbog
toga je jako važno iskoristiti sve dostupne dijagnostičke metode u cilju
diferencijalne dijagnoze dilatativne kardiomiopatije i plućnih
oboljenja.
Ključne reči: dilatativna kardiomiopatija, kašalj, plućna oboljenja
E-mail:
katarinamiticdr@gmail.com
Ishemiski cerebelarni infakt u trudnoći i duboka venska tromboza
postpartalno – prikaz slučaja
Manić S. (1), Aleksić Ž. (2), Aleksić A. (3), Krkić M. (4), Milošević
J. (5)
(1) SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (2)
SLUŽBA ZA NUKLEARNU MEDICINU, ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (3)
INTERNISTIČKO ODELJENJE, ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (4) INTERNISTIČKO
ODELJENJE, OPŠTA BOLNICA KRUŠEVAC, (5) PSIHIJATRISKO ODELJENJE,
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR
Uvod: Moždani udar je redak tokom trudnoće i u postpartalnom period, a
najšešći uzroci su hemodinamske i hormonske promene, kao i poremećaji
koagulacije. Ishemični moždani udar zauzima 50% od svih podtipova
moždanog udara, a povezan je sa smrću kod 7% trudnica u Sjedinjenim
Državama i 14% u Velikoj Britaniji. Tromboze dubokih vena u toku
trudnoći zabeležene su kod 8,5% žena, a u postpartalnom periodu kod 7,5%
njih.
Prikaz slučaja: Pacijentkinja stara 23 godine u V mesecu trudnoće,
nepušač, prethodno zdrava. Tegobe počele dva dana pre prijema na
Ginekološkoj Klinici ,,kočenjem,, leve noge. Nakon dva dana razvija se
potiljačna glavobolja praćena mučninom i povraćanjem pri promeni
položaja glave uz nestabilnost pri hodu i stajanju. U daljem toku
postaje somnolentna, pri pregledu se uočava horizontalni nistagmus sa
brzom komponentom ulevo, diplopije, semiptoza levog kapka, dizartija,
disfagija, niže postavljen levi nepčani luk, pri fonaciji devira u
desno, hipodijadohokineza sa bradikinezom pri probi prst-nos i
peta-koleno levo, Rombergova proba pozitivna sa sinistropulzijom,
negativni meningealni znaci. Pregled nuklearnom magnetnom rezonancom
endokranijuma prikazuje se akutna ishemiska leziju cerebeluma u slivu
PICA-AICA (a. cerebellaris posterior inferior, a. cerebellaris anterior
inferior) sa leve strane, sa konsekutivnim kompresivnih hidrocefalusom
sa inkarceracijom moždanih struktura u foramen magnum. Nakon tri nedelje
lečenja na Giniekološkoj, te na Neurološkoj Klinici stanje se
stabilizuje, pacijentkinja se oporavlja i otpušta radi dalje fizikalne
terapije. Nakon četiri meseca rađa zdravu dete u terminu, carskim rezom.
Mesec dana nakon porođaja razvija se duboka venska tromboza leve noge,
kada se kolor dopler sonografskim pregledom utvrđuje da su v.femoris
comunis, v.femoris superficijalis, v. femoris profunda i v. safena magna
proširene i ispunjene trombotični masama. Pacijentkinja biva tretirana
oralnom antikoagulantnom terapijom nakon čega se sonografski nalaz vena
leve noge poboljšava osim u v. safena magna, koja je dalje bez spontanih
protoka. Pacijentkinja se i dalje tretira oralnom antikoagulantnom
terapijom ambulantno i upućuje na dalja hematološka, imunološka i
genetska ispitivanja radi utvrđivanja uzroka sklonosti ka tromboziranju.
Merenje nivoa homocisteina u krvi pokazao je normalan nivo,
anti-kardiolipinska antitela klase IgM bila su na gornjoj granici
normalnog, anti-nuklearni antitela su bila negativna, antitrombin III
normalan, lupus antikoagulans granično povišenih vrednosti, proC global
test je bio normalan. Genetska ispitivanja, tj. PCR za F II 202110 je
bio normalan. Nakon kompletnog oporavka, kod pacijentkinje zaostaje
minimalni neurološki deficit gde dominira hipodijadohokineza leve ruke
uz življe reflekse ruke i noge iste strane. Povremeno se javlja
neurologu sa slikom anksiozno depresivnog stanja sa somatizacijom, u
smislu malaksalosti i glavobolje kada se slabost leve strane tela,
naročito ruke, lako produbljuje uz pozitivnu Rombergovu probu.
Zaključak: Sprovedena ispitivanja kod mlade žene sa arterijskom i
venskom trombozom ukazuju na granično povišene vrednosti
antifosfolipidnih antitela (granični skok anti-kardiolipinskih antitela
klase IgM i lupus antikoagulans). Pojava tromboze sa ovako niskim titrom
anti-fosfolipnidnih antitela se može objasniti istovremeno postojanjem
trudnoće, odnosno puerperiuma. Ovakav sled događaja sugeriše postojanju
trombofilnog stanja u krvi čija priroda za sada ostaje nejasna,
Ključne reči: cerebelarni infarkt, duboka venska tromboza, trudnoća
E-mail: dr.saskamanic@yahoo.com |
|
|
|