XXXVII Timočki medicinski dani
Zaječar, 10-12. maj 2018.

3. simpozijum:
Konzervativna i preventivna medicina - savremeni aspekti 2018.

subota, 12. maj, 2018. godine
Spisak predavača:

1. Prof. dr Branko Beleslin, MEDICINSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
2. Prof. dr Ana Đorđević Dikić, KLINIKA ZA KARDIOLOGIJU KCS.BEOGRAD. UŽA NAUČNA OBLAST: KARDIOLOGIJA
3. Ass dr sc med Marija Zdravković, KBC „BEŽANIJSKA KOSA“, BEOGRAD
4. Prim dr sc med Dušan Bastać, INTERNISTIČKA ORDINACIJA “ DR BASTAĆ“ ZAJEČAR
5. Prim. Dr sci. med. dr Vladimir Mitov, ODELJENJE INVAZIVNE KARDIOLOGIJE, ZC ZAJEČAR
6. Prof. dr Vladislav Vukomanović, INSTITUT ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU MAJKE I DETETA „DR VUKAN ČUPIĆ
7. Prof. dr.Bojko B. Bjelaković, KLINIČKI CENTAR NIŠ - DEČIJA INTENA KLINIKA
8. Asist. dr sci. med. Sergej Prijić, INSTITUT ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU MAJKE I DETETA SRBIJE «DR VUKAN ČUPIĆ»
9. Dr sci. med. Marina Đorđević- Spasić, KLINIKA ZA INFEKTIVNE BOLESTI, KLINIČKI CENTAR NIŠ
10. Prim. Dr sci. med. dr Aleksandar Aleksić, INTERNISTIČKA SLUŽBA, ZC ZAJEČAR
11. Prim. dr sc. med. Željka Aleksić, MD, MSc, PhD, NUKLEARNA MEDICINA ZC ZAJECAR, SLUŽBA ZA NUKLEARNU MEDICINU
12. Mr Sc Zoran Joksimović, INTERNISTIČKA ORDINACIJA “JOKSIMOVIĆ” BOR
13. Bojana Cokić, ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, DEČIJE ODELJENJE
14. Mr sci. med.dr Bratimirka Jelenković, DEČIJE ODELJENJE ZC ZAJEČAR

1. Invazivni funkcionalni parametri kao pomoć u izvodjenju perkutanih koronarnih intervencija

Prof. dr Branko Beleslin
MEDICINSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU

2. Neinvazivne metode u dijagnostici angine pectoris: savremeni stavovi i mogućnosti

Prof. dr Ana Đorđević Dikić
KLINIKA ZA KARDIOLOGIJU KCS.BEOGRAD. UŽA NAUČNA OBLAST:KARDIOLOGIJA

Poslednjih decenija razvile su se brojne neinvazivne imidzing metode za procenu pacijenata sa suspektnom koronarnom bolesti. Zahvaljujuci njima u mogucnosti smo da vidimo koronarne arterije bez invazivnog pristupa i da procenimo tezinu kornarne bolesti, planiramo nacin lecenja i procenimo rizik pojave nezeljenih dogadjaja.
Veliki broj studija je pokazao da stres ehokardiografija u dijagnostici suspektne angine ima vecu efikasnost, bolju stratifikaciju prema riziku i smanjenje broja nepotrebnih procedura u odnosu na sam Ekg ali i u odnosu na MDCT angiografiju. Prisustvo mikrovaskularne bolesti kao uzroka angine kod normalnih koronarnih arterija takodje moze biti ispitivano neinvazivnim metodama.
Veci broj analiza ukazuje na to da je MDCT koronarografija efikasna u iskljucivanju koronarne bolesti kod pacijenata sa niskom <50% pre test verovatnocom obolenja. Anatomski imidzing je nedovoljan za funkcionalnu procenu znacajnosti stenoze i dodatna testiranja kao sto je stress ehokardiografija i procena koronarne reserve protoka su neophodna da bi se donela odluka o nacinu lecenja: revaskularizacija ili optimalna medikamentna terapija. Prema sadasnjim preporukama u slucaju postojanja koronarne bolesti zapocnije se merama smanjivanja faktora rizika i primenom optimalne medikamentne terapije. Revaskularizacija pacijenta sa stabilnom anginom koji su u niskom i srednjem riziku na osnovu neinvazivnih testova, primenjuje se kod onih koji su simptomaticni i pored primenjene medikamentne terapije.

1. Marwick TH, Shaw L, Case C et al. Clinical and economic impact of exercise electrocardiography and exercise echocardiography in clinical practice. Eur Heart J 2003,24: 1153-1163
2. Zacharias K, Ahmadvazir, Ahmed A. et al. Relative diagnostic, prognostic and economic value of stress echocardiography versus exercise electrocardiography as initial investigationfor the detection of coronary artery disease in patients with new onset suspected angina. IJC Heart Vasc 2015; 7:124-130

3. Kardiomagnetna rezonanca u proceni revaskularizacionog efekta kod bolesnika sa koronarnom bolešću - pitanja i odgovori

Ass dr sc med Marija Zdravković
KBC „ BEŽANIJSKA KOSA“, AUTOPUT BB, 11000 BEOGRAD

4. Indikacije i značaj transezofagealne, strejn i trodimenzionalne ehokardiografije u svakodnevnoj kliničkoj praksi

Prim dr sc med Dušan Bastać
INTERNISTIČKA ORDINACIJA “ DR BASTAĆ“UL KOSANČIĆEV VENAC BR 16.19000 ZAJEČAR

Ehokardiografija je napredovala poslednjih 45 godina od jednostavne jednodimenzijske (M-mod) tehnike, preko danas standradne dvo-dimenzijske tehnike u kombinaciji sa pulsnim kontinuiranim i kolor dopplerom do modernih , naprednih tehnika zahvaljujući tehnološkom napretku pre svega harmonijskoj slici, speckle tracking tehnici i moćnoj kompjuterskoj obradi podataka. Dobijena je visoka, superiorna rezolucija slike uz izrazito povećanje senzitivnosti i specifičnosti metode. Transezofagealna ehokardiografija je semi-invazivna metoda, obavezno uz analgosedaciju, koja ima važnu indikaciju u otkrivanju stranih masa u srcu, posebno izvora tromboembolije u aurikuli leve pretkomore kod moždanog udara u bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom i upućuje na dalji modalitet lečenja. Takođe ima veliki značaj za evaluaciju srčanih zalistaka i odluek o vrsti kardiohirurškog lečenja. Jako je važna u urgentnim stanjima: dijagnozi plućne embolije i aortne disekcije i kod hemodinamski enstabilnih bolesnika. Imidžing deformacije miokarda: spekl-treking ehokardiografija je indikovana u svim situacijam gde je granična ili normalna ejekciona frakcija uz sumnju na miokarditis, kardiotoksičnost citostatika i dilataciju srca kod sportskog srca , radi fine procene kontraktilnosti, kao i u odredjivanju vijabilnosti miokarda kod ošamućenog, hibernisanog ili catrixa infarkta miokarda. Trodimenzionalna ehokardiografija ima revolucionarno širok spektar indikacija kod svih oboljenja srca posebno kod urodjenih i stečenih srčanih mana i nejasnih kardioloških stanja na konvencionalnim ehokardiografskim tehnikama.

5. Timočka mreža zbrinjavanja pacijenata sa akutnim infarktom miokarda

Prim. Dr sci. med. dr Vladimir Mitov
ODELJENJE INVAZIVNE KARDIOLOGIJE, ZC ZAJEČAR

Sažetak: Cilj rada je prikaz rezultata lečenja pacijenta sa akutnim infarktom miokarda, primarnom perkutanom koronarnom intervencijom u Odeljenju invazivne kardiologije u Zaječaru, u periodu od 2014. do 2017. godine. Materijal i metodologija: U periodu od 2014. do 2017. godine lečeno je 310 pts, kod 216 (69,90%) muškaraca i 93 (30,10%) žena, prosečne starosti 63,15±11,85 godina. Od navedenog broja bilo je 263 (84,84%) pacijenata sa STEMI i 47 (15,16%) na NSTEMI kod kojih je bila neophodna pPCI. Urađeno je 116 (37,42%) procedura femoralnim pristupom i 194 (62,58%) procedura radijalnim arterijskim pristupom. Rezultati: Prosečno vreme od početka bola do prvog medicinskog kontakta iznosilo je 182 minuta, transport do angio sale je trajao 90 minuta u proseku, a od prijema do otvaranja infarktne arterije u proseku je bilo potrebno 45 minuta.
Kod pts sa STEMI prezentacijom, angiografski je kod 160 (60,84%) nađen TIMI 0 protok, ali i kod 103 (39,16%) pts angografski je nađeno TIMI ≥ I protok kroz infarktnu arteriju. Kod pts sa NSTEMI prezentacijom na prijemu kod 11 (23,41%) bio je TIMI 0 protok kroz infarktnu arteriju, a kod 36 (76,59%) pts nađen je TIMI ≥ I protok krvi. Pored infarktne arterije analizirane su i promene na ostalim arterijama. Kod pts sa STEMI 156 (59,33%) imalo je promenu samo na infarktnoj arteriji, 107 (40,67%) imalo je višesudovnu koronarnu bolest. Identičan odnos bio je i kod NSTEMI pts 28 (59,59%) imala je promenu samo na infarktnoj arteriji, 19 (40,41%) je imalo višesudovnu koronarnu bolest.
Zaključci: Najveći broj lečenih pacijenata imali su akutni infarkt miokarda sa ST elevacijom, od kojih je 40% imalo protok kroz infarktu arteriju na koronarografiji. Bilo je 15,16% pacijenata sa infarktom miokarda bez ST elevacije, od kojih je skoro četvrtina imala okluziju infarktne koronarne arterije. Kod pacijenta sa infarktom miokarda sa ili bez ST elevacije podjednak broj je bio sa višesudovnom koronarnom bolešću, nešto manje od polovine. Aktivnom medijskom kampanjom potrebno je sprovesti edukaciju stanovništa kako bi se skratilo vreme od početka bola do prvog medicinskog kontakta.
Ključne reči: Primarna PCI, STEMI, NSTEMI

6. Skrining urođenih srčanih mana primenom pulsne oksimetrije

Prof. dr Vladislav Vukomanović
INSTITUT ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU MAJKE I DETETA „DR VUKAN ČUPIĆ

Urođene srčane mane su najčešći urođeni poremećaji i obuhvataju 30% svih značajnih urođenih anomalija. Incidencija urođenih srčanih mana (USM) je 8 na 1000 živorođene dece. Kritične USM su one koje zahtevaju primenu kardiohirurgije ili interventnih kardioloških procedura u prvoj godini života i u značajnoj meri doprinose perinatalnom morbiditetu i mortalitetu.
U Srbiji se rodi oko 600 dece sa USM godišnje, odnosno 150 novorođenčadi sa kritičnim USM (25% svih USM). Pulsna oksimetrija je neinvazivna metoda merenja saturacije kiseonika u arterijskoj krvi – SpO2 kojom je omogućeno otkrivanje kritičnih USM u prvim danima posle rođenja. Iako postoji vodič za primenu skrininga pulsnom oskimetrijom, izvesna je njegova modifikacija u budućnosti.

7. Tradicionalni i netradicionalni kardiovaskularni faktori rizika u detinjstvu

Prof. dr.Bojko B. Bjelaković
KLINIČKI CENTAR NIŠ - DEČIJA INTENA KLINIKA

Rana dijagnostika subkličkih (kako strukturnih tako i funkcionalnih) poremećaja ciljnih organa danas je veoma napredovala. Zahvaljući brojnim kliničkim i epidemiološkim istraživanjima sem tradicionalnih kardiovaskularnih faktora rizika, sve više se sagledava uzročno posledična veza takozvanih netradicionalnih (biohemijskih i vaskularnih) faktora rizika i incidence neželjenih kardiovaskularnih dešavanja. Značaj svih njih pojedinačno ali i u konglomeratu u smislu kratkoročnog tako i dugoročnog kardiovaskularnog rizika tek treba biti sagledan, a posebno u kontekstu genetske predisponiranosti, faktora sredine i drugih mogućih neurohumoralnih ateroprotektivnih faktora.

8. Kritične urođene srčane mane

Asist. dr sci. med. Sergej Prijić
INSTITUT ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU MAJKE I DETETA SRBIJE «DR VUKAN ČUPIĆ»

Критичне урођене срчане мане (УСМ) представљају обољења срца код којих је неоходан третман у првој години живота. Преваленција ових структурних аномалија код живорођене деце је око 1:500. Критичне УСМ је неопходно препознати што раније, како би се благовремено применио конзервативни и хируршки тј. транскатетерски приступ. Већина УСМ се препознаје феталним ехокардиографским прегледом или на основу клиничких манифестација по рођењу. Међутим, 1/3 критичних обољења није повезана са симптомима по рођењу и остаје непрепозната. Овај проблем се потенцијално може превазићи дијагностичком применом перкутане пулсне оксиметрије и периферног перфузионог индекса. Нове генерације оксиметара дају репродуцибилне податке, што омогућава адекватну дијагностику код асимптомских болесника.

Mahle WT, Martin GR, Beekman RH, Morrow WR. Endorsement of Health and Human Services recommendation for pulse oximetry screening for critical congenital heart disease. Pediatrics. 2012 Jan;129(1):190-2.
Oster ME, Aucott SW, Glidewell J, Hackell J, Kochilas L, Martin GR, et al. Lessons Learned From Newborn Screening for Critical Congenital Heart Defects. Pediatrics. 2016 May;137(5).
Oster ME, Kochilas L. Screening for Critical Congenital Heart Disease. Clin Perinatol. 2016 Mar;43(1):73-80.
Hoffman JI, Kaplan S. The incidence of congenital heart disease. J Am Coll Cardiol. 2002 Jun 19;39(12):1890-900.
Thangaratinam S, Brown K, Zamora J, Khan KS, Ewer AK. Pulse oximetry screening for critical congenital heart defects in asymptomatic newborn babies: a systematic review and meta-analysis. Lancet. 2012 Jun 30;379(9835):2459-64.

9. Tularemija od 2000. godine do danas

Dr sci. med. Marina Đorđević- Spasić
KLINIKA ZA INFEKTIVNE BOLESTI, KLINIČKI CENTAR NIŠ

10. Hiperprolaktinemija

Prim. Dr sci. med. dr Aleksandar Aleksić
INTERNISTIČKA SLUŽBA, ZC ZAJEČAR

Prolaktin je (PRL) peptidni hormon, koji se sastoji od 198 aminokiselina i sintetiše se u laktotropima koji čine oko 20% ćelija hipofize. Sekreciju PRL kod čoveka znatno povećavaju fizički i psihološki stres, temperatura, povećanje fizičke aktivnosti, opšta anestezija, akutni infarkt miokarda i obrok. Glavni inhibitorni faktor sekrecije PRL je dopamin. Prolaktinomi su benigni tumori laktotropnih ćelija prednjeg režnja hipofize čija etiologija nije jasna. Amenoreja, galaktoreja i infertilitet su glavni pokazatelji hiperprolaktinemije kod žena, a kod muškaraca su to smanjenje libida i gubitak vida. Dopaminski agonisti smanjuju tumorsku masu kod većine pacijenata i koriste se kao terapija prvog izbora. Treba započeti sa malim dozama sa postepenim povećavanjem, kako bi se smanjili neželjeni efekti: ortostatska hipotenzija, mučnina i povraćanje. Preporuka je da se pacijentima koji se leče periodično određuje PRL od prvog meseca po uvođenju terapije do normalizacije PRL i oporavka hipogonadizma, da se MR ponovi za godinu dana, i ispita vidno polje kod makroadenoma. Preporuka je da žene koje su na terapiji D agonistima obustave terapiju čim saznaju da su trudne. Ciljevi terapije u lečenju hiperprolaktinemije jesu normalizacija koncentracije PRL, smanjenje galaktoreje i simptoma hipogonadizma, kao i redukcija veličine tumora. Za većinu pacijenata je farmakološka terapija dopaminskim agonistima prva linija lečenja kojom se snižava nivo PRL, smanjuje tumorska masa i umanjuju simptomi.
Ključne reči: hiperprolaktinemija; dijagnoza; lečenje.

LITERATURA:
Violeta Mladenović, Jelena Petrović, Dragana Bubanja, Ivana Đokić, Svetlana Đukić, Mirjana Veselinović, Marija Anđelković, Srđan Stefanović. Hiperprolaktinemija: dijagnoza i principi lečenja. Med Čas 2013; 47(3): 130-136.
Melmed S, Casanueva FF, Hoffman AR, et al. Diagnosis and treatment of hyperprolactinemia: an Endocrine Society clinical practice guideline. J Clin Endocrinol Metab 2011; 96: 273–88.
Lopez M. Á. C., Rodriguez J. L. R. Garcia M. R. Physiological and Pathological Hyperprolactinemia: Can We Minimize Errors in the Clinical Practice? In: Prolactin. György M. Nagy and Bela E. Toth, Editors. Rijeka, InTech; 2013: 213-230,
H. Orbach, G. Zandman-Goddard, M. Boaz et al., “Prolactin and autoimmunity—hyperprolactinemia correlates with serositis and anemia in SLE patients,” Clinical Reviews in Allergy & Immunology 2011;42:1–10.
Maria Victoria Legorreta-Haquet, Rocio Flores-Fernández, Francisco Blanco-Favela, Ezequiel M Fuentes-Pananá, Luis Chávez-Sánchez, Rafael Hernández-González, Emiliano Tesoro-Cruz, Lourdes Arriaga-Pizano and Adriana Karina Chávez-Rueda1. Prolactin Levels Correlate with Abnormal B Cell Maturation in MRL and MRL/lpr Mouse Models of Systemic Lupus Erythematosus-Like Disease.Clin and Develop Immun 2013; 2013:1-12. IMUNOLOGIJA
Dekkers OM, Lagro J, Burman P, Jorgensen JO, Romijn JA, Pereira AM. Recurrence of hyperprolactinemia after withdrawal of dopamine agonists: systematic review and meta-analysis. J Clin Endocrinol Metab 2010; 95: 43–51.

11. Subklinički hipotiroidizam – dijagnostičke i terapijske dileme

Prim. dr sc. med. Željka Aleksić, MD, MSc, PhD
NUKLEARNA MEDICINA ZC ZAJECAR, RASADNICKA BB,SLUŽBA ZA NUKLEARNU MEDICINU

Subklinički hipotiroidizam (SCH) može se podeliti u dve kategorije u skladu sa stepenom povećanja serumskog nivoa tiroidnog stimulacionog hormona (TSH): blago povećan nivo TSH (4.0-10.0 mU/L) i veći stepen povećanja nivoa TSH (>10 mU/L). Inicijalno povišen nivo serumskog TSH, uz FT4 u okviru referentnog opsega, treba ispitati ponovljenim merenjem serumskog TSH i FT4, uz određivanje antitiela na tiroidnu peroksidazu (TPOAb), poželjno nakon 2 do 3 meseca od početnog testiranja. Čak i u odsustvu simptoma, preporučuje se supstituciona terapija L-tiroksinom za mlađe pacijente (<65-70 godina), kada je nivo serumskog TSH > 10 mU /L. Kod mlađih pacijenata sa SCH i nivoom serumskog TSH<10 mU/L, a sa simptomima koji nagoveštavaju hipotiroidizam, treba razmotriti probnu supstitucionu terapiju L-tiroksinom. Za takve pacijente koji su započeli L-tiroksin zbog simptoma pripisanih SCH, odgovor na tretman treba kontrolisati za 3 do 4 meseca nakon postizanja normlanog nivoa serumskog TSH (u referentnom opsegu). Ukoliko nema poboljšanja simptoma, terapiju L-tiroksinom treba u principu prekinuti. Pri postavljanju dijagnoze SCH kod starijih osoba, trebalo bi uzeti u obzir lokalni referentni opseg serumskog TSH specifičan za uzrast. Osobe starije od 80-85 godina, sa povišenim serumskim nivoom TSH≤10 mU/L treba pažljivo pratiti strategijom “wait and see” (čekati i videti). Ukoliko se donese odluka da se leči SCH, onda je terapija izbora L-tiroksin koji se daje per os svakodnevno. Nivo serumskog TSH treba proveriti 2 meseca nakon početka terapije L-tiroksinom i 2 meseca nakon svakog podešavanja doze. Cilj terapije kod većine odraslih pacijenata je da se postigne stabilan nivo serumskog TSH pri donjoj polovini referentnog opsega (0.4-2.5 mU/L). Kada se kod pacijenata sa SCH započne terapija L-tiroksinomi i postigne stabilan nivo TSH, onda se nivo serumskog TSH prati najmanje jednom godišnje.

Bremner AP, Feddema P, Leedman PJ, et al: Age-related changes in thyroid function: a longitudinal study of a community-based co-hort. J Clin Endocrinol Metab 2012; 97: 1554–1562
Biondi B, Cooper DS: The clinical significance of subclinical thyroid dysfunction. En-docr Rev 2008; 29: 76–131.
Karmisholt J, Andersen S, Laurberg P: Varia tion in thyroid function in subclinical hypo-thyroidism: importance of clinical follow-up and therapy. Eur J Endocrinol 2011; 164: 317–323
Garber JR, Cobin RH, Gharib H, et al: Clinical practice guidelines for hypothyroidism in adults: cosponsored by the American Asso-ciation of Clinical Endocrinologists and the American Thyroid Association. Thyroid 2012; 22: 1200–1235.
Huber G, Staub JJ, Meier C, et al: Prospective study of the spontaneous course of subclinical hypothyroidism: prognostic value of thyro-tropin, thyroid reserve, and thyroid antibod-ies. J Clin Endocrinol Metab 2002; 87: 3221–3226

12. Infekcija bakterijom helicobacter pylori – od inflamacije do neoplazme

Mr Sc Zoran Joksimović
INTERNISTIČKA ORDINACIJA “JOKSIMOVIĆ” BOR

Bakteriju Helicobacter pylori su 1979. godine identifikovali Barry Marshall i Robin Warren u Australiji. Ovi naučnici su za to otkriće 2005 godine dobili Nobelovu nagradu. Približno jedna polovina svetske populacije je inficirana ovom bakterijom. Do infekcije dolazi u detinjstvu, pre osme godine života. Infekcija bez usmerene terapije ostaje hronična kroz ceo život. Zbog ove infekcije 20% stanovništva oboli od peptičkog ulkus želuca ili dvanestopalačnog creva a 1-2% inficiranih od MALT limfoma ili karcinoma želuca. Ishod infekcije zavisi od virulentnosti soja H.pylori, imunskog odgovora inficirane osobe i od nekih faktora kao što su pušenje, unos soli, unos nitrata, sastav crevne mikrobiote. Od 1997 godine se ova infekcija kod nas leči sitematski a eradikacija infekcije je prekinula hronični tok ulkusne bolesti i bitno smanjila potrebu hirurškog lečenja ovih bolesnika. Internacionalna agencija za zstraživanje raka- IARC je još 1994 prepoznala H pylori kao kancerogen prvog reda. H.pylori je jedina bakterija koja je identifikovana kao uzročnik raka. Od svih karcinoma u svetu koji nastaju kao posledica neke infekcije H. pylori je odgovoran za nastanak njih 50,3% . Na drugom mestu je infekcija papilloma virusima 26,6% na trećem mestu hepatitis B i C sa 18,1% učešća u nastanku svih karcinoma usled infekcije.
Sve inficirane osobe imaju histološku sliku aktivnog hroničnog gastritisa a kod forme predominantno atrofičnog gastrisa korpusa želuca koji ima najveći maligni potencijal u 40% slučajeva se razvije intestinalna metaplazija koja predstavlja prekancerozu. Hronični gastritis je posle eradikacije H. pylori infekcije reverzibilan dok je intestinalna mezaplazija ireverzibilna promena. Dokazano je da se pravovremenim lečenjem infekcije H pylori može sprečiti nastanak raka želuca. Ali, ako je intestinalna metaplazija već prisutna rak želuca se može razviti i posle iskorenjivanja infekcije. Mada, se ta mogućnost može umanjiti ukoliko infekciju izlečimo. Za lečenje koristimo kombinaciju inhibitora protonske pumpe i više vrsta antibiotika. Pacijente sa intestinalnom metaplazijom možemo identifikovati i pomoću „serološke biopsije“ - određivanjem pepsinogena I i II i izračunavanjem odnosa između njih može se intestinalna metaplazija utvrditi pregledom krvi.
Postoje dokazi da je moguće pravovremenim nacionalnim skriningom na infekciju H. pylori i lečenjem većine asimptomatskih nosilaca infekcije pre pojave prekanceroznih promena sprečiti pojavu raka želuca. Takav pristup je i sa stanovišta analize „troškovi - korist” za državu isplativ.
Smisleno bi bilo da se takvo testiranje počne kod osoba starosti između 20 i 30 godina, odnosno bar 15-20 godina pre pojave raka želuca u populaciji. Oni koji su tada inficirani još nemaju prekancerozne promene na sluznici želuca. Sa današnjim šemama lečenja Helicobacter infekcije moguće je postiči eradikaciju kod 90% inficiranih u prvom pokušaju . Kumulativna mogućnost izlečenja posle tri pokušaja lečenja je 98%. Smrtnost od raka želuca je moguće smanjiti i kod onih, nešto starijih osoba, koje već imaju prekancerozne promene ako izlečimo infekciju. U razvijenim zemljama Evrope već postoje takvi programi a verujem da će se to uskoro desiti i kod nas - da se što pre počne sa nacionalnim programom za testiranje na infekciju Helicobacter pylori i lečenjem inficiranih.

Chey WD, Leontiadis GI, Howden CW, Moss SF. ACG Clinical Guideline: Treatment of Helicobacter pylori Infection. The American Journal of Gastroenterology. 2017 ;112(2):212–239.
Pan KF, Zhang L, Gerhard M, et al. A large randomised controlled intervention trial to prevent gastric cancer by eradication of Helicobacter pylori in Linqu County, China: baseline results and factors affecting the eradication. Gut. 2016 ;65(1):9–18.
Jera Jeruc Helicobacter pylori in z njim povezane bolezni MED RAZGL 2010; 49: 433–443
Sokic-Milutinovic A, Alempijevic T, Milosavljevic T. Role of Helicobacter pylori infection in gastric carcinogenesis: Current knowledge and future directions. World J Gastroenterol. 2015 Nov 7;21(41):11654-72. doi: 10.3748/wjg.v21.i41.11654.
Watari J, Chen N, Amenta PS, et al. Helicobacter pylori associated chronic gastritis, clinical syndromes, precancerous lesions, and pathogenesis of gastric cancer development. World Journal of Gastroenterology: WJG. 2014;20(18):5461–5473.

13. Umetnost dojenja

Bojana Cokić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, DEČIJE ODELJENJE

SAŽETAK: Dojenje je najveći i najdragoceniji dar prirode koji može majka podariti svom detetu. Dojenje je osnov života, najzdraviji početak života. Dojenje jača duševnu povezanost između majke i deteta. Majka oseća toplinu i ljubav kad prigrli svoje dete. Dete oseća duševni mir, smirenost, radost i toplinu dok ga njegova majka grli i doji. Dojenje je vekovima inspirisalo brojne slikare. Gledajući umetnost kroz vekove, vidimo poštovanje i značaj dojenja. Umetnička dela sa tematikom dojenja nastala su u rasponu od najstarijih civilizacija, starog Egipta sve do moderne umetnosti. Dojenje je nerazdvojiva veza majke i deteta, neraskidiv dodir... Majčino mleko je vatra na kojoj ključa život...
UMESTO ZAKLJUČKA: Oskar Vajld (irski pesnik,1854-1900.) umeo reći da život imitira umetnost. Mnogo češće, međutim, umetnost je ta koja imitira život.

14. Značaj zdrave hrane i fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju pojedinih faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja kod dece i mladih

Mr sci. med.dr Bratimirka Jelenković
DEČIJE ODELJENJE ZC ZAJEČAR, RASADNICKA BB

Značaj zdrave hrane i fizičke aktivnosti prepoznat je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja je 2004 godine donela Globalnu strategiju za ishranu, fizičku aktivnost i zdravlje ("WHO Global Strategy on Diet, Physical Activity and Health"). Kardiovasularna oboljenja (KVO) izazvana aterosklerozom su vodeći uzrok smrti u razvijenim zemljama sveta. Oko 10% adolescenata od 12-19 godina imaju visok ukupni nivo holesterola, što je faktor rizika za KVO. Činioci za razvoj ateroskleroze su: starije životno doba, muški pol, pozitivna porodična anamneza za KVO, hipertenzija, dislipidemije, dijabetes melitus, pušenje i gojaznost. Osnovni činioci na koje može da se utiče su ishrana, fizička aktivnost i pušenje. Gojaznost se definiše kao porast telesne mase iznad arbitrarno utvrđene vrednosti, koja uzima u obzir pol, hronološki uzrast i telesnu visinu ispitanika, a koji je uslovljen prekomernim sadržajem masti u organizmu. U kliničkoj praksi koristi se Indeks telesne mase (ITM) kao važan pokazatelj viška kilograma u detinjstvu i adolescenciji. Gojaznost je snažno povezana sa insulinskom rezistencijom, tipom 2 dijabetes melitusa (DM tip 2), i aterosklerotičnim KVO. Hipertenzija je dobro prepoznatljiv faktor rizaka za KVO kod odraslih. Adolescenti sa esencijalnom hipertenzijom imaju veću prevalenciju hipertrofije levog srca. Epidemija prekomerne težine i gojaznosti u mladosti povećava prevalencu prehipertenzije i hipertenzije kod dece i adolescenata. Farmakološka terapija je rezervisana za bolesnike sa hipertenzijom koji ne reaguju na promene u ponašanju, imaju dodatne kardiovaskularne faktore rizika ili dijabetes, ili su razvili oštećenje „ciljnih“ organa. Niz studija pokazale su jasnu povezanost između poremećaja lipoproteina i pojave i ozbiljnosti ateroskleroze u dece, adolescenata i mladih odraslih osoba. Glavni uzrok je povećanje prevalencije gojaznosti, što je dovelo do povećanja populacije dece sa dislipidemijom. Plan ishrane: je prva faza promene u ishrani za decu sa dislipidemijama, prekomerom težinom, hipertenzijom, dijabetesom, za decu sa pozitivnom porodičnom anamnezom ranog KVO. Prekomerna telesna težina i gojaznost, kao i drugi faktori rizika za KVO kod dece i mladih, u velikoj meri se mogu sprečiti izborom zdrave hrane i redovne fizičke aktivnosti.

Na individualnom nivou može se:
• ograničiti unos energije ukupnih masti i šećera;
• povećati upotreba voća i povrća, kao i mahunarki, celih zrna i oraha; i
• uključiti se u redovnu fizičku aktivnost (60 minuta dnevno za decu).
Prehrambena industrija može značajno da promoviše zdavu ishranu dece i mladih:
• smanjenjem sadržaja masti, šećera i soli u prerađenoj hrani;
• osiguranjem da su zdravi i hranljivi izbori dostupni svim potrošačima;
• ograničavanjem marketinga hrane sa velikom količinom šećera, soli i masti, naročito onih namirnica namenjenih deci i mladima; i
• obezbeđivanjem dostupnosti zdravih izbora hrane i podržavanje redovne fizičke aktivnosti u mestima boravka dece i mladih ( vrtić,škola).
Fizička neaktivnost je nezavisni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, kao i za visok krvni pritisak, visok nivo holesterola i gojaznost. Škole mogu da posluže kao resurs za programe zajednice za povećanje fizičke aktivnosti kod dece i adolescenata. Međutim, čak i malo povećanje dnevne aktivnosti može da pomogne mladim ljudima da održe optimalnu težinu. Decu i adolescente treba ohrabreni da hodaju ili voze bicikle, da stoje dok razgovaraju telefonom i da se penju stepenicama umesto liftom kada je to moguće. jačanje mišića, jačanje kostiju). Osim toga, većina mase kosti se dobija do kraja adolescencije.
Zdrava hrana može da bude preventivna. ali i terapijska mera. Korist od redovne fizičke aktivnosti uključuje poboljšanje kardiovaskularne kondicije, povećanje koštane mase, i manji rizik za gojaznost i povišen krvni pritisak.
LITERATURA:
Steinberger J, Daniels SR, Hagberg N, et al. Cardiovascular Health Promotion in Children: Challenges and Opportunities for 2020 and Beyond: A Scientific Statement From the American Heart Association. Circulation 2016; 134:e236.
Liu K, Daviglus ML, Loria CM, et al. Healthy lifestyle through young adulthood and the presence of low cardiovascular disease risk profile in middle age: the Coronary Artery Risk Development in (Young) Adults (CARDIA) study. Circulation 2012; 125:996.
Ekelund U, Luan J, Sherar LB, et al. Moderate to vigorous physical activity and sedentary time and cardiometabolic risk factors in children and adolescents. JAMA 2012; 307:704.
World Health Organization. Obesity and overweight factsheet number 311. 2011. www.who.int/mediacentre/factsheets/fs311/en/index.html

Konzervativna medicina i dijagnostika - usmene prezentacije

15. Analiza kliničkih parametara tipa hipertenzije i efekta antihipertenzivne terapije putem ambulatornog monitoringa krvnog pritiska na 150 bolesnika

Anastasija Raščanin, Dušan Bastać, Zoran Joksimović, Mila Bastać, Ivana Aranđelović
INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR

Uvod: Varijacije arterijskog krvnog pritiska u toku 24 časa odredjuju i adekvatno pozicioniranje doza antihipertenziva u osmišljenom lečenju hipertenzije. Procena varijacija u odnosu na dnevno-noćni ili cirkadijalni ritam se najbolje vrši putem ambulatornog 24-časovnog merenja krvnog pritiska(AMKP), automatskim portabilnim sistemom i vrednosti pritiska se koreliraju sa aktivnostima pacijenta, koji ih upisuje u dnevnik. Koristi od ove metode su višestruke u dijagnostici stepena hipertenzije, kod hipertenzije belog mantila, teške hipotenzije, maskirane hipertenzije, noćne hipertenzije i odsustva normalnog noćnog pada pritiska (non-dipping I reverzni dipping). AMKP je i zlatni standrad za procenu efekta terapije hipertenzije i fino titriranje veličine i pozicioniranja doza u odnosu na cirkadijalni ritam. CILJ RADA: Utvrditi regulisanost hipertenzije i zastupljenost tipa hipertenzije u odnosu na cirkadijalni patern, posebno nokturalnu hipertenziju i odsustvo noćnog pada pritiska pacijenata iz kliničkog spektra Privatne internističke ordinacije "Dr Bastać" i određivanje strukture neadekvatno regulisanih bolesnika pod antihipertenzivnom terapijom. MATERIJAL i METODE: Ispitivano je 150 konsekutivnih bolesnika sa spektrom sledećih stanja: de novo hipertenzijom, sa sumnjom na hipertenziju (hipertenzija belog matila), bez terapije (zbog nokturalne ili maskirane hipertenzije), prekidom terapije ili onih pod terapijom koji su imali neregulisan klinički pritisak (u ordinaciji) putem AMKP. Korišćeni su portabl aparati Microlife i Mobilograph. Izvršeno je rutinsko kliničko, EKG i biohemijsko ispitivanje i korelacija sa karakteristikama 24h AMKP-a. REZULTATI: Na osnovu AMKP bolesnici su podeljeni u dve osnovne grupe: Grupa A (N=99pts -66%) sa terapijski regulisanim ili normalnim krvnim pritiskom (klinički TA= 148±20/87±10 mmHg; 24 h AMKP 116±7,8/71±6,5 mmHg ) i grupu B( N=51 pts-34%) sa povišenim vrednostim krvnog pritiska (klinički TA= 160±25/95±12 mmHg; 24 h AMKP 143±16/87±8,8 mmHg). Ove dve grupe su komparativno analizirane u odnosu na starosnu i polnu strukturu, indeks telesne mase, razliike u kliničkom, ambulatornom , dnevnom i noćnom pritisku. Nije bilo razlike između grupe A sa normalnim nalazom 24h AMKP i grupe B sa povišenim pritiskom u sledećim pokazateljima: starosti (A= 59,9 ±15,6 vs B= 59,4±13,6 p=0,83) i indeksu telesne mase(28,9± 4,9 vs. B=30,0± 5,5 ; p=0,19), dok su u grupi B dominirali muškarci sa 61% vs A=51%. Nokturalnu hipertenziju je imalo 59/150 (39%) a od njih je 9 (15%) bolesnika bilo bez terapije (izolovana nokturalna hipertenzija) i oni su stat značajno mlađi od grupe lečenih (50±14 vs 63± 13, p=0.008). Bolesnici pod terapijom imaju statistički značajno viši srednji sistolni noćni pritisak 142±22/86±10 mmHg, nego bez terapije 126±5/83±8 (p<0,03) dok se dijastolni ne razlikuju značajno(p=34, NS). Podelom 59 bolesnika sa nokturalnom hipertenzijom dobijene su frakcije: 34/59 (58%) su non-dipperi a čak 19/59 (32%) su reverzni dipperi, dok normalan pad noćnog pritiska ima samo 6 bolesnika(10%) iako imaju noćnu hipertenziju. U grupi bez nokturalne hipertenzije(N=91) , normalan fiziološki noćni pad (dipper) u odnosu na dnevni je imalo 34/91 (37,4%), non-dippera je bilo 52/91 (57,1%), ekstremnih dipera 2 (2.2%) i reverznih dipera 3 (3,3%). Od 150 ispitivanih pacijenta 98 pacijenta (65%) ima normalan pritisak, a od 98 pacijenta sa normalnim pritiskom 75/98 (76%) imaju normalan pritisak pod terapijom. 23/98 (24%) imaju normalan pritisak bez terapije a od njih čak 19/98pts( 19%) je imalo povišen klinički pritisak i spadaju u grupu pacijenta sa hipertenzijom belog mantila (19/24-83%) ZAKLJUČAK: Ambulatorno 24-časovno merenje arterijskog krvnog pritiska-AMKP je nedovoljno korišćena metoda za evaluaciju hipertenzivnih bolesnika iako ima izuzetan dijagnostički i prognostički potencijal i moćna je metoda za procenu efikasnosti antihipertenzivne terapije. Bez AMKP metode može se prevideti nokturalna hipertenzija (po našim rezultatima 39%), odsustvo fiziološkog pada noćnog pritiska-non-dipper (po našim rezultatima 57%) i reverzni dipping status(3,3% u svih i 19% u nokturalnoj hipertenziji). Postavljanjem dijagnoze hipertenzije samo na osnovu merenja kliničkog pritiska (u ordinaciji), javlja se rizik da lečimo pacijente sa normalnim krvnim pritiskom. Zato je AMKP zlatni standard u postavljanju dijagnoze hipertenzije a pre svega hipertenzije "belog mantila" s obzirom da je čak 19% pacijenta nakon AMKP bilo sa normalnim krvnim pritiskom.
Ključne reči: Ambulatorno merenja krvnog pritiska, Arterijska hipertenzija, Nokturalna hipertenzija, Dipping, Hipertenzija "Belog mantila"

16. Ambulatorni monitoring arterijskog krvnog pritiska i ehokardiografski parametri - da li je reverzni dipping prediktor srčane insuficijencije?

Dušan Bastać, Zoran Joksimović, Anastasija Raščanin, Mila Bastać, Ivana Arandjelović
INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR

UVOD: Procena varijacija u odnosu na dnevno-noćni ili cirkadijalni ritam se najbolje vrši putem ambulatornog 24- časovnog merenja krvnog pritiska(AMKP) automatskim portabilnim sistemom i vrednosti pritiska se koreliraju sa aktivnostima pacijenta, koji ih upisuje u dnevnik. AMKP je jedina metoda koja nam daje dijagnozu Nokturalne (noćne) hipertenzije i odsustva normalnog noćnog pada pritiska za >10%(non-dipping). Reverzni dipping- fenomen da noćni sistolni ili dijastolni pritisak jeste viši za 10 % od dnevnog pritiska na AMKP. CILJ RADA: Utvrditi efekat nokturalne hipertenzije i reverznog dippinga na ehokardiografske parametre- sistolnu i dijastolnu funkciju leve komore kod bolesnika iz kliničkog spektra Privatne internističke ordinacije. MATERIJAL i METODE: Ispitivano je 150 konsekutivnih bolesnika sa spektrom sledećih stanja: de novo hipertenzijom, sa sumnjom na hipertenziju (hipertenzija belog matila), bez terapije, prekidom terapije ili onih pod terapijom koji su imali neregulisan klinički pritisak(u ordinaciji) putem AMKP . Korišćeni su portabl aparati Microlife i Mobilograph .Uz rutinsko kliničko i biohemijsko ispitivanje, uradjeni su kompletni ehokardiografski pregledi. REZULTATI: Na osnovu AMKP isptivanih 150 konsekutivnih bolesnika je podeljeno u dve grupe: GRUPA A (N=99pts -66%) sa terapijski regulisanim ili normalnim krvnim pritiskom (klinički TA= 148±20/87±10 mmHg, 24 h AMKP 116±7,8/71±6,5 mmHg ) i grupu B(N=51 pts-34%) sa povišenim vrednostim krvnog pritiska (klinički TA= 160±25/95±12 mmHg, 24 h AMKP 143±16/87±8,8 mmHg). Iz A i B grupe izdvojena je podgrupa Nokturalne hipertenzije (NOK) od 59/150 (39%) i podeljena na frakcije prema dipping statusu. Od 59 bolesnika sa nokturalnom hipertenzijom 34/59 ili 58% su non-dipperi (frakcija ND) a čak 19/59 (32%) su reverzni dipperi (frakcija RD) , dok normalan pad noćnog pritiska-dipper (DP) ima 6 bolesnika(10%) iako imaju noćnu hipertenziju. Ove tri frakcije u nokturalnoj hipertenziji su komparativno analizirane u odnosu na starosnu i polnu strukturu, indeks telesne mase i ehokardiografske parametre. Nije bilo statistički značajne razlike izmedju frakcija ND,RD i DP u pogledu kliničkih faktora: BMI, obima struka, glikemije, kreatinina LDL holesterola. Nadjena je statistički značajna razlika u starosti izmedju DP i RD (51±5,6 vs 67±13, p<0,008), dok je od biohemijskih faktora uricemia bila statistički visoko značajno viša u grupi diper vs non diper(329±53 vs 340 ±97 , p<0,01) a procenjena GFR je bila statisički niža u grupi revereznih dipera (p=0,024). Ehokardiografskim pregledom je utvrdjena značajno teža dijastolna disfunkcija leve komore kod revereznih dippera u odnosu na dippere putem reprezentativnog parametra E/ e'( odnos brzine ranog dijastolnog punjena leve komore E /tkvni dopler brzine mitralnog anulusa e') koji je bio 12,2±3,8 vs 8,9 ±1,1 ; p=0,048. Reverzni diperi imaju više dilatiranu levu pretkomoru u odnosu na nondipere (46±4,9 vs 42±3,1, p=0,020). Desna komora je statistički veće dimenzije kod revreznih vs diper (p=0,025). Masa leve komore, indeks mase miokarda i ejekciona frakcija leve komore nisu se značajno razlikovale izmedju frakcija. Analizom grupe bez nokturalne hipertenzije 91/150 utvrđena je zastupjenost sa dipper statusa u 34pts/91 (37,4%) ali uz dominaciju non-dippera 52pts/91 (57,1%) te uz minimalna broj 2,2% ekstremnih dipera i 3,3% reverznih dipera. Starost (p=0,023) i Indeks mase miokarda leve komore (LVMI) p=0,0007 su statistički značajno viši u grupi reverznih dipera i mogući prediktori srčane insuficijencije sa očuvanom ejekcionom frakcijom. ZAKLJUČAK: Reverzni dipping status kod bolesnika hipertenzijom, i posebno sa nokturalnom hipertenzijom, koji je izražen kod starijih hipertoničara ima značajan efekat na pogoršanje stepena dijastolne disfunkcije pri istom stepenu težine srednjeg i dnevnog pritiska na AMKP. Zato ga treba rano otkriti i eliminisati lečenjem jer on može biti prediktor razvoja srčane insuficijencije sa očuvanom ejekcionom frakcijom.
Ključne reči: Ambulatorno merenja krvnog pritiska, Arterijska hipertenzija, Dijastolna funkcija leve komore, Nokturalna hipertenzija, Reverzni Dipping

17. Određivanje antitela na tireocitnu peroksidazu- metodološki aspekti i priprema za kliničku primenu

Nebojša Paunković, Džejn Paunković
POLIKLINIKA “PAUNKOVIĆ”, ZAJEČAR, POLIKLINIKA “PAUNKOVIĆ” ZAJEČAR,

Uvod: Antitela na tireocitnu peroksidazu (TPOAb), javljaju se u povišenom titru kod obolelih od autoimunih tireoidnih oboljenja. Cilj: Cilj ovog rada je da prikažemo naša iskustva u pimeni nekoliko metoda za odredjivanje TPOAb, a kod dve od ovih prikažemo i vrednosti u praćenju obolelih. Materijal i metodi rada: Koristili smo metode za odredjivanje TPOAb firme BRAHMs, sada Thermo, firme Roche, Cobas, firme Beckman Coulter, i firme Monobind, USA. Rezultati: Od preko 500 obolelih od hipotireoze kod 40 otpočeta je „follow up“ studija koja je završena kod kod 30 ispitanika. Zaključak: Naši preliminarni zaključci bili bi: metode sa kojima imamo najviše iskustava daju relativno pouzdane podatke za TPOAb. Medjutim, sam parametar, odnosno vrednost antitela na tireoidnu peroksidazu, nije dovoljno stabilan da bi se reklo da neki lekovi i lekovita sredstva pouzdano utiču na njega.
Ključne reči: antitela na tireoidnu peroksidazu, metode, imunološka oboljenja štitaste žlezde

18. Da li nivo vitamina d utiče na tok multiple skleroze?

Miljana Mladenović-Petrović
MEDICINSKI FAKULTET NIŠ

Uvod: Multipla skleroza (MS) je auutoimuno oboljenje koje prvenstveno oštećuje belu masu centralnog nervnog sistema. U patogenezi multiple skleroze su inflamacija i fokalne lezije. MS zahvata aksone na kojima pojedini delovi mijelinskog omotača zapaljenski reaguju i propadaju. Stoga se MS smatra zapaljenskom, demijelinizirajućom bolešću izazvanom imunološkim promenama nepoznate etiologije. Bolest je promenljivog toka i ispoljava se neurološkim simptomima i znacima sa čestim pogoršanjima različitog stepena, koja se smenjuju sa naglim poboljšanjim kliničke slike (remisija bolesti). MS se manifestuje slikom blage ukočenosti i otežanog hodanja, do potpune oduzetosti, slepila…Vitamin D spada u liposolubilne vitamine. Postoje dve forme vitamina D, D2 i D3. Vitamin D2 (ergokalciferol) sintetišu organizmi kao odgovor na izloženost UV zracima kao što su gljive. Obogaćena hrana (mleko) sadrže D2 formu vitamina D. Vitamin D3 (holekalciferol) je biološki aktivna forma vitamina D. Pri izlaganju sunčevoj svetlosti, epidermalna zaliha provitamina D3 se fotolizuje u previtamin D3 koji se izomerizuje u vitamin D3. On se proizvodi u koži pri talasnim dužinama ultraljubičaste svetlosti od 270 i 300 nm. Vitamin D iz hrane se razlaže u želucu. Micele prenose vitamin D do crevnih resica gde se on apsorbuje. Tako se iskoristi 50 % vitamina D unešenog hranom. On se dalje prenosi krvotokom specifičnim proteinima do jetre. Nakon hidroksilacija u jetri i bubrezima, kalcitriol (fiziološki aktivan oblik vitamina D) se otpušta u krvotok i specifičnim proteinima prenosi do tkiva. Sledeći deo metabolizma vitamina D se odigrava u bubrezima gde se kalcifediol (25(OH)D3) pretvara hidroksilacijama u 1,25(OH)2D3 ili 24,25(OH)2D3. Regulacija se sprovodi mehanizmom povratne sprege: kada su količine kalcitriola male, sinteza kalcitriola, tj. aktivnost bubrežne 1- hidrokislaze je na maksimumu, dok je sinteza 24,25(OH)2D3 zanemariva. Cilj: Utvrditi da li kod novoobolelih pacijenata od multiple skleroze postoji povezanost novoa vitamina D u serumu i složenosti kliničke slike. Materijal i metodi rada: Podaci o pacijentima, njihove istorije bolesti, otpusne liste i uzorci krvi prikupljeni su na Klinici za neurologiju KC Niš. U pitanju su novooboleli od MS i bilo je ukupno 80 ispitanika. Složenost kliničke slike je merena preko Kurtzke Expanded disability status scale (EDSS skora). Koncentracija vitamin D je merena na tečnom hromatografu sa visokim pritiskom (HPLC). Ovom metodom se odvajaju komponente na osnovu njihovih molekularnih masa te se nepogrešivo identifikuje npr. vitamin D3 ili D2. Vrednosti vitamina D3 su izražene u ng/ml.
Rezultati: Oboleli su na osnovu složenosti kliničke slike raspoređeni u 3 grupe: I-EDSS≤ 3, II-EDSS > 3 ≤ 5 i III- EDSS > 5. U I grupi je bilo 37 obolelih, u II-29, a u trećoj 14. Nivo vitamina D3 u serumu je podeljen po intervalima od po 28 ng/ml u 8 grupa (I-14-42ng/ml, II-43-71ng/ml, III-72-100ng/ml, IV-101-129ng/ml, V-130-158ng/ml, VI-159-187ng/ml, VII-188-216ng/ml, VIII-217-245 ng/ml). Zaključak: U poređenju sa nivoom vitamina D3 u serumu obolelih od MSi složenošću kliničke slike, uočava se obrnuta proporcionalnost. Kod pacijenata sa visokim EDSS skorom je izmerena niža koncentracija vitamina D. Nedostatak vitamina D je globalni zdravstveni problem u Evropi. Normalne vrednosti koncentracije vitamina D za uzrast od 1 do 70 godina je 600 IU dnevno.
Ključne reči: multipla skleroza, vitamin D

19. Učestalost anemija kod radnica Doma zdravlja Gradiška

Vesna Čelić Gluvić; Sonja Đurić; Čedomir Oljača; Enis Gerzić
DOM ZDRAVLJA GRADIŠKA.

Cilj: Cilj rad je bio da se utvrdi učestalost anemije kod radno sposobnih žena zaposlenih u J.Z.U. „Dom zdravlja“ Gradiška, kao i da se porede razlike kod žena različite starosne dobi. Materijal i metode: Istraživanje je provedeno u formi studije presjeka tokom aprila i maja 2014. godine. Studija je obuhvatila 151. ženu starosne dobi od 21 do 63 godine, koje su u sklopu redovnog sistematskog pregleda obavile analizu kompletne krvne slike (KKS). Za dijagnozu anemije korišten je kriterijum WHO za žene (vrijednost hemoglobina ispod 120 g/L krvi). Uzorak krvi je uzet antekubitalnom venepunkcijom, a KKS je određena pomoću Sysmex XN-1000 automatskog hematološkog brojača. Ispitanici su podijeljeni u 3 starosne grupe: prva grupa od 21 – 35 godina, druga od 36 – 50 godina i treća 51 – 65 godina. Dobijeni podaci su grupisani i izraženi brojčano, tabelarno i grafički. Za statističku obradu podataka korišten je softverski paket SPSS 20. Rezultati: Anemija je utvrđena kod 19 ispitanika (12,58%). Kod najvećeg broja anemičnih žena (78,96%) konstatovan je blaži oblik anemije sa vrijednostima hemoglobina između 101 – 120 g/L. Srednje teški oblik anemije (koncentracija Hb od 100 – 81 g/L) konstatovan je kod 15,78% a teški oblik anemije (koncentracija hemoglobina ispod 81 g/L) kod 5,26% ispitanika. Podjednako su bile zastupljene mikrocitna i normocitna anemija (47,37%) dok je makrocitna anemija zabiljžena kod 5,26% ispitanika. Prema vrijednosti MCH najzastupljenija je bila hipohromna anemija (68,42%), zatim normohromna (26,32%) a hiperhromna anemija je zabilježena kod 5,26% ispitanika. Prosječna starost žena bez anemije iznosila je 47,09 ± 9,41 a žena sa anemijom 41,32 ± 7,75 godine. Rezultat sprovedenog t – testa pokazuju da postoji statistički značajna razlika u starosti između žena bez i sa anemijom (texp= 2,512, p< 0,05). Najmanja prosječna srednja vrijednost hemoglobina i hematokrita zabilježena je u starosnoj grupi 36-50 godina. Sprovedeni t test pokazuje da je razlika između starosnih grupa u koncentraciji hemoglobina statistički značajna (p< 0.05), dok razlika u vrijednosti hematokrita nije bila statistički značajna. Zaključak: Učestalost anemije među radno sposobnim ženama, zaposlenim u J.Z.U. „Dom zdravlja“ Gradiška iznosi 12,58%. Podjednako su bile zastupljene mikrocitna i normocitna anemija.

20. Uspešna primena fibrinolitičke terapije nakon prehospitalnog i hospitalnog srčanog zastoja u akutnom infarktu miokarda - prikaz dva slučaja

Nikolić M, Mitov V, Jolić A, Adamović D, Dimitrijević M, Nikolić M.
ODELJENJE INVAZIVNE KARDIOLOGIJE; INTERNO ODELJENJE ZDRAVSTVENOG CENTRA ZAJEČAR

Uvod: Primena fibrinolitičke terapije u akutnom infarktu miokarda sa ST segment elevacijom (STEMI) dovodi do značajnog smanjenja morbiditeta i mortaliteta što posebno važi za klinički scenario kada je akutni infarkt miokarda praćen hemodinamskom nestabilnošću ili malignim poremećajima srčanog ritma.
Cilj rada: Prikazati značaj što ranije primene farmakološke reperfuzione strategije u akutnom infarktu miokarda sa STEMI nakon uspešno sprovedene kardiopulmonalne reanimacije (CPR) u poboljšanju prognoze bolesnika kada primarna perkutana koronarna intervencija (pPCI) nije izvodljiva u odgovarajućem vremenskom okviru. Materijal i metode: U radu je prikazano dvoje bolesnika starosti 65 i 45 godina u trenutku indeksnog koronarnog događaja lečenih na Internom odeljenju ZC Zaječar pod slikom STEMI anteriorne lokalizacije primenom fibrinolitičke terapije nakon uspešne CPR u prehospitalnim odnosno hospitalnim uslovima. Rezultati: Prikaz 1: Pacijentkinja starosti 65 godina od lokalne SHMP shvaćena kao STEMI anteriorne lokalizacije pri čemu prehospitalno dolazi dolazi do srčanog zastoja po tipu asistolije a potom i ventrikularne fibrilacije te nakon uspešno primenjenih mera napredne životne potpore hemodinamski stabilna primljena na Interno odeljenje ZC Zaječar 3.5 sata nakon početka bola u grudima.U datom trenutku pPCI nije bila tehnički izvodljivau ZC Zaječar. Na primenjenu terapiju streptokinazom dolazi do uspešne reperfuzije. U daljem hospitalnom toku urađena koronarografija kojom se verifikuje postojanje kompleksne bifurkacione lezije LAD-Dg1 te indikovano upućivanje na kardiohirurški konzilijum. Na otpustu bez tegoba, uvedena oralna antikoagulantna terapija obzirom na ehokardiografski verifikovano postojanje muralnog tromba u vrhu leve komore. Prikaz 2: Pacijent starosti 45 godina sa STEMI anteriorne lokalizacije doveden hemodinamski stabilan na Interno odeljenje ZC Zaječar od strane SHMP jedan sat nakon početka kontinuiranog bola u grudima te u hospitalnim uslovima a pre smeštanja u Koronarnu jedinicu dolazi do razvoja VF te nakon primene asinhronog DC šoka razvija se slika asistolije nakon čega sprovedene mere napredne životne potpore, pacijent ritmički i hemodinamski stabilizovan te ordinirana terapija alteplazom na šta dolazi do uspešne reperfuzije.
U daljem hospitalnom toku bez komplikacija, napušta bolničko lečenje šestog hospitalnog dana na lični zahtev. Zaključak: U kliničkoj situaciji kada nije moguće pravovremeno izvesti primarnu PCI u akutnom infarktu miokarda komplikovanom srčanim zastojem što ranija i neodložna primena farmakološke reperfuzione strategije poboljšava kratkoročnu prognozu navedene grupe bolesnika.
Ključne reči: infarkt miokarda sa ST elevacijom, STEMI, primarna perkutana koronarna intervencija, pPCI, CPR, VF, asistolija

21. Primarna bilijarna ciroza kod pacijenta koji boluje od artritisa – prikaz slučaja

Ivana Janković
DOM ZDRAVLJA KIKINDA

Uvod: Primarna bilijarna ciroza jetre predstavlja redak entitet koji, ukoliko se ne dijagnostikuje na vreme i ne uspori tok bolesti vodi lošoj prognozi sa niskom stopom preživljavanja.
Cilj: Prikazati slučaj primarne bilijarne ciroze jetre kod žene koja boluje od artritisa i ukazati na značaj rane dijagnoze autoimunih bolesti. Materijal i metod rada: Podaci su iskorišćeni iz zdravstvene dokumentacije pacijentkinje, zdravstvenog kartona, susreta sa pacijentom u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti, otpusne liste kao i specijalističkih izveštaja. Prikaz slučaja: Pacijentkinja MŽ, 51 godina, u avgustu 2017. godine javlja se na pregled svom izabranom lekaru zbog umora, malaksalosti, bolova u sitnim zglobovima šaka i svraba po koži. Objektivnim pregledom uočavaju se deformiteti u sitnim zglobovima šaka, kao i teleangiektazije na koži lica. Detaljnim pregledom po sistemima jetra se palpira na DRL. Pacijentkinja se leči simptomatski od degenerativnog artritisa od 2015. godine. Urađena je analiza krvi: SE 130mm/h, Er 3,6 x 1012/l, Hgb 106g/l, AST 175U/l, ALT 123U/l, ALP1413U/l, GGT 735U/l, fibrinogen 5,1 g/l, holesterol 7,8. Zbog sumnje na primarnu bilijarnu cirozu pacijentkinja je upućena gastroenterologu. Kako je nalaz antimitohondrijalnih antitela bio pozitivan, pacijentkinja je hospitalizovana zbog dopunske dijagnostike. Urađen je CT abdomena: hepatomegalija i početne cirotične promene. Definitivna dijagnoza je postavljena nakon biopsije jetre i histopatološke analize. Na primenjenu terapiju hepatoprotektivima, ursodeoksiholnom kiselinom, kortikosteroidnu i ostalu suportivnu terapiju, došlo je do poboljšanja opšteg stanja bolesnice. Takođe je došlo do promena u laboratorijskim nalazima: SE 92mm/h, Er 4,1 x 1012/l, Hgb 119g/l, AST 54U/l, ALT 110U/l GGT 390U/l, ALP 566U/l, fibrinogen 3,6 g/l. Pacijentkinja je na daljem ambulantnom lečenju uz nastavak bolničke terapije i uz odgovarajući higijensko dijetetski režim života. Pacijentkinja se dobro oseća, zatvorila je bolovanje i počela da radi. Zaključak: Primarna bilijarna ciroza jetre spada u grupu autoimunih bolesti jetre. Važnu ulogu u postavljanju dijagnoze ima izabrani lekar u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti koji najbolje poznaje svog pacijenta. Ukoliko se dijagnoza ne postavi na vreme može doći do progresije bolesti i jedino lečenje podrazumeva transplantaciju jetre. Definitivna dijagnoze se postavlja biopsijom i blagovremeno se primenjuje terapija koja može usporiti tok bolesti, omogućiti normalan kvalitet života kod ovih pacijenata i produženje životnog veka.
Ključne reči: primarna bilijarna ciroza, nespecifični simptomi, primarna zdravstvena zaštita.

Konzervativna medicina i dijagnostika - poster prezentacije

22. Povreda mišića rotatorne manžetne tretirana autolognim trombinom aktiviranom trombocitima bogatom plazmom – serija slučajeva

Lukić I. (1), Stanimirov B. (2), Repac M. (3), Lukić I. (4)
(1) ORDINACIJA MEDICINE SPORTA “SPORTREHAMEDICA” ZRENJANIN, (2) DOM ZDRAVLJA NOVI SAD, (3) PMF NOVI SAD, (4) MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD,STUDENT

Uvod: Devet pacijenata obratilo se lekaru usled bolnosti i ograničenja pokreta u zglobu ramena. Ultrazvučnom dijagnostikom otkrivene su parcijalne rupture mišića rotatorne manžetne, kao i udružene povrede/stanja. Prezentacija slučajeva: Tokom 2017. godine, šest muškaraca i tri žene starosti od 25 do 62 godine, žalilo se na tegobe u vidu bola, nelagodnosti i ograničenja pokreta u zglobu ramena. Kod njih troje ove tegobe su bile ograničene na desno rame, kod troje na levo, dok su kod troje preostalih tegobe zahvatile oba ramena zgloba. Ultrazvučnom dijagnostikom zgloba ramena vizualizovane su parcijalne rupture mišića rotatorne manžetne. Lezija je kod njih sedmoro bila lokalizovana u predelu mišića supraspinatusa, pri čemu je kod dvoje od njih ova lezija bila udružena sa lezijom mišića infraspinatusa, a kod jednog pacijenta sa lezijom mišića teres minora. Jedan pacijent imao je izolovanu leziju mišiča infraspinatusa, a jedan je pored lezije ovog mišića imao povredu i subskapularnog mišića. Od druženih povreda/stanja zabeleženi su: entenzitis duge glave bicepsa, rupture ove tetive, rupture romboidnog i deltoidnog mišića, kao i jedan slučaj udružen sa cervikobrachialgiom. Materijal i metodi rada: Svi pacijenti su tretirani injekcijama autolognim trombinom aktiviranom tromboictima bogatom plazmom (aPRP) pod kontrolom ultrazvuka. Nakon intervencije, pacijentima je savetovan poštedni režim tretirane ruke (ruku) tokom sedam dana. Nakon nedelju dana, ultrazvučnom kontrolom su uočena formirana vlakna u predelu tretirane lezije, a pacijenti su počinjali sa vežbama/uvodom u trening. Kod jedne pacijentkinje je nakon dve nedelje od početka vežbanja uočena parcijalna ruptura mišića rotatorne manžetne, ali različite lokalizacije od prethodno tretirane povrede. Ova pacijentkinja je tretirana laseroterapijom, magnetoterapijom i pomoću hivamat aparata (10 tretmana), nakon čega je nastavila sa vežbama. Zaključak:Povrede i zarastanje mišića rotatorne manžetne su kompleksan proces koji nije u potpunosti razjašnjen. Na životinjskim modelima, dokazano je kako je rani tretman ovih povreda udružen kako sa boljom mišićnom funkcijom, tako i sa većim elasticitetom povređenih tetiva, što je značajno za povratak funkcije, kao i za smanjenje mogućnosti od ponavljanih lezija jednom povređene strukture. Brojnim studijama dokazan je pozitivan uticaj korišćenja trombocitima bogate plazme na povrede mišića i tetiva i kod ljudi.
Ključne reči: mišići rotatorne manžetne; trombinom aktivirana trombocitima bogata plazma

23. Hipoglikemija prouzrokovana preteranom konzumacijom alkohola

Momir Kitanović
DOM ZDRAVLJA VLASOTINCE

Uvod: Hipoglikemija je pad šećera u krvi usled slabog funkcionisnja jetre, dužeg neunošenja hrane , kao I prevelikog fizičkog I psihičkog zamora ili snažne anksioznosti. Hipoglikemija predstavlja jednu od najozbiljnijih akutnih komplikacija dijabetesa, a manifestuje se kada koncetracija glukoze u krvi padne ispod 2,8 mmol/l. Simptomatologija: Pojačano znojenje, umor , vrtoglavica, bledilo, osećaj gladi, ubrzani rad srca, zamagljen vid, zbunjenost, grčevi, gubitak svesti, u ekstremnim slučajevim koma. Uzroci hipoglikemije: Preterana doza insulina, preskakanje obroka, povećana fizička aktivnost, kod oštećenja bubrega, tokom dijeta, u trudnoći, kod preteranog unosa alkohola, posebno na prazan stomak. Cilj: Da ukažemo na značaj blagovremenog poznavanja hipoglikemije i adekvatnog terapijskog postupka. Materijal i metodi rada: Podaci uzeti iz terenskog rotokola SHMP Vlasotince od 07.03.2018. pod rednim brojem 610. Prikaz S.D. starog 42 godine bolesnika obolelog od insulin zavisnog dijabetesa sa hipoglikemijom I epileptičnim napadom. Rezultati: 07.03.2018. u 09.15. ekipa hitne pomoći prima poziv da osoba leži ispred restorana i grči se. Ekipa kreće u prvom minutu i sitiže u roku od 3 minuta na pomenuto mesto. Heteroanamnestički saznajemo da je pacijentu pozlilo u restoranu da je izašo ispred i srušio se, takođe konzumirao je i više žestokih alkoholnih pića bez unosa hrane. Inicijalnim pregledom nalazimo da je pacijent u komi, orošen hladnim znojem, akcija srca tahikardična oko 100/min, disanje plitko i usporeno , pritisak 105/65 mmHg. Pacijent se jako oseća na alkohol. U toku pregleda pacijent dobija epi napad u vidu generalizovanih tonično - kloničnih grčeva. Pacijentu je na licu mesta otvoren venski put i izmerana glikemija. Dobijena vrednost je 1,3 mmol/l. Odmah aplikujemo 40 ml 50 % glukoze nakon koje epileptični napad prestaje i nastavljamo sa 5% glukozom u brzoj infuziji dok ga transportujemo u ambulantu hitne pomoći. Nakon pet minuta glikemija je 8 mmo/l, a nakon deset minuta 12,5 mmol/l, i pacijent se budi iz kome. Iz kartona pacijenta saznajemo da boluje od insulin zavisnog dijabetesa. Mozak je veoma osetljiv na nedostatak glukoze u krvi. Što je brzina pada glikemije veća i što je niža njena vrednost to je neuroendokrini odgovor izraženiji. Pri vrednostima glikemije ispod 1,6 mmol/l javljaju se konvulzije i koma. Alkohol inhibiše glikoneogenezu. I može dovesti do hipoglikemije kod smanjene rezerve glikogena u jetri. Alkoholom uzrokovna hipolglikemija nastaje nakon umeren ili obilne konzumacije alkohola kad osoba nije uzimala hranu. U ovim stanjima može se pomisliti na alkoholni stupor. Pri naglo nastalim hipoglikemijama u 10%-20% slučajeva javljaju se epi napadi. Zaključak: U konkretnom slučaju blagovremeno prepoznavnje simptoma hipoglikemije, potvrđivanja dijagnze i adekvatan terapijski pristup doveo je do brzog izlečenja I oporavka pacijenta.
Ključne reči: Hipoglikemija, alkohol, epi napad, konzumacija

24. Značaj preciznog klasifikovanja dijagnoze gojaznosti

Dimovski D. (1) , Komlenić A. (2), Okiljević Z. (2)
(1) UNIVERZITET U NOVOM SADU, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA, (2) ZAVOD ZA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA "ŽELEZNICE SRBIJE" NOVI SAD

Uvod: Zdravstveno stanje populacije u svetu znatno se promenilo u poslednjih pola veka. Iz perioda kada su vladale zarazne bolesti koje su bile dominantni uzrokmorbiditeta i mortaliteta sada smo u epohi u kojoj vladaju masovne nezarazne bolesti koje su najznačajniji socijalno-medicinski i ekonomski problem. Brojna epidemiološka istraživanja su pokazala da neka od ovih oboljenja (kardiovaskularne, maligne, muskuloskeletne, nezarazne, respiratorne bolesti, poremećaji metabolizma) nastaju kao posledica delovanja istih rizičnih faktora kao što su nedovoljna fizička aktivnost, nepravilna ishrana, gojaznost, hipertenzija, pušenje, dislipidemija. Njihova karakteristika je rani početak, dug i progredijentan tok, oštećenje organa, što dovodi do smanjivanja opšte i radne sposobnosti. SZO procenjuje da 1,6 milijardi ljudi u svetu ima prekomernu težinu ili je gojazno i da je zbog gojaznosti i bolesti koje ona izaziva 2013. godine u svetu umrlo 2,6 miliona ljudi. U porastu je broj registrovanih gojaznih osoba u Evropi, gde je u poslednjih deset godina porastao njihov broj 10-40% . Postoje studije koje ukazuju na to da su osobe sa hroničnim bolestima podložnije psihijatriskim oboljenjima, pre svega depresiji, ali i anksioznosti i bolestima zavisnosti. Takvo psihičko stanje otežavajući je faktor u oporavku takvih pacijenata, te iz tog razloga od suštinske je važnosti prevenirati, pravovremeno postaviti dijagnozu ili terapiju ukoliko dođe do takvog stanja. Cilj: Ustanoviti učestalost postavljanja dijagnoze gojaznosti kod izvršnih radnika na železnici radi preduzimanje mera za smanjenje broja obolelih i izgradnju strategije za prevenciju komplikacija iste. Materijal i metodi rada: Istraživanje je izvedeno kao retrospektivna-epidemiološka studija. Sprovedena je analiza podataka dobijenih ocenom radne sposobnosti kod izvršnih radnika na železnici za period od 2014. do 2016. godine u Novom Sadu. Dobijeni podaci su statistički obrađeni primenom softwerskog programa MedCalc. Rezultati: Ukupno je pregledano 4247 izvršnih radnika na železnici. Od ukupnog broja pregledanih dijagnoza gojaznosti postavljena je kod 4,3%. U istom procentu je zastupljena učestalost poremećaja metabolizma, dok su se oboljenja analizatora za sluh, vid i hipertenzija susretale češće (10,4%, 7,9% ,9,6%). Na osnovu navedenih dijagnoza gojaznosti prisutnim u lekarskoj evidenciji nije se mogla analizirati zastupljenost opšte gojaznosti E66, gojaznosti uzrokovanih viškom kalorija E66.0, druge gojaznosti E66.8 i neoznačene gojaznost E66.9 , što je neophodno za identifikovanje faktora rizika i izgradnju adekvatne strategije u cilju prevencije gojaznosti. Zaključak: Na osnovu dobijenih rezultata nameće se kao potreba jasno preciziranje dijagnoze gojaznosti u skladu sa MKB10. Samo na taj način dobijeni rezultati mogu se kao pouzdani, što je neophodno, adekvatno upotrebljavati za identifikovanje faktora rizika pa samim tim osmišljavanje strategije u cilju prevencije i kontrole masovnih nezaraznih bolesti.
Ključne reči: gojaznost, izvršni radnici železnice

25. Depresija - uloga izabranog lekara u dijagnostici i lečenju

Biljana B.Vukašinović, Divna D.Simović -Šijaković, Dragoslav D. Šekularac
DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVAC

Uvod: Prema statističkim podacima SZO, depresija je četvrti uzrok "godina života izmenjenih zbog invalidnosti", a predpostavlja se da će 2020. godine biti na drugom mestu. Visoka prevalentnost,teške posledice, rekurentnost, narušenost kvaliteta života, česti suicidi i udruženost sa drugim mentalnim poremećajima ukazuju na značaj rane detekcije i dijagnostike ovog poremećaja. Cilj: Značaj izabranog lekara kao osobe u koju pacijent ima najviše poverenja i koja najčešće viđa pacijenta je nemerljiva. Lekar treba da reaguje na prvi nagoveštaj "da nešto nije u redu", bilo da to pacijent lično artikuliše ili da je to primetno kroz niz znakova i promena u ponašanju. Materijal i metodi rada: U peridu od septembra 2016. godine do decembra 2017. godine obavljeni su skrining testovi za depresiju u ordinaciji izabranog lekara i obuhvaćeno je 290 pacijenata životne dobi od 25 do 69 godina.Od ovog broja bilo je 150 pacijenata koji su skorovanjem ispunjavali uslove za depresivni poremećaj(pitanja su postavljana prema Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse iz 2012. godine). Svim ovim pacijentima je sugerisano da obave pregled kod psihijatra, izdati su uputi u tom cilju, a njih 123 je pregled i obavilo. Od ovog broja pacijenata antidepresive je dobilo 103 pacijenta, a ostali samo sedative. 22 pacijenta je dobilo lekove i za poremećene kognitivne sposobnosti, a 4 pacijenta i za Parkinsonovu bolest. Antipsihotike uzima ili prima u vidu depo preparata 20 pacijenata a antiepileptike 13 pacijenata. Rezultati: U okviru preventivnog rada sa pacijentima izabranog lekara, bavimo se i skriningom na depresiju kako bi blagovremeno otkrili znake psihičkih poremećaja. Saradnja sa lekarima sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite je pokazala značaj rane detekcije depresije kod stanovništva svih uzrasta. Takođe smo svesni ds u malim sredinama još uvek postoje predrasude koje otežavaju upućivanje na sekundarni nivo zaštite zdravlja, tako da pacijenti često samoinicijativno posežu za lekovima, najčešće sedativima. Zaključak: Veoma je važna uloga izabranog lekara u blagovremenoj detekciji psihičkih poremećaja, jer samo tako, stvaranjem adekvatne relacije lekar-pacijent zadobijamo poverenje pacijenta i uspevamo da mu obezbedimo pravu terapiju.
Ključne reči: Depresija, skrining

26. Značaj primarne perkutane koronarne intervencije u akutnom infarktu miokarda komplikovanog srčanim zastojem u hospitalnim uslovima - prikaz slučaja

Nikolić M, Mitov V, Jolić A, Adamović D, Dimitrijević M.
ODELJENJE INVAZIVNE KARDIOLOGIJE; INTERNO ODELJENJE ZDRAVSTVENOG CENTRA ZAJEČAR

Uvod: Akutni infarkt miokarda u preko 10% pacijenta komplikovan je srčanim zastojem. Prognoza bolesnika sa intrahospitalnim srčanim zastojem bolja je od vanhospitalnog, posebno u okolnostima kada je u što kraćem vremenskom periodu moguće sprovesti mehaničku reperfuzionu terapiju primarnom perkutanom koronarnom intervencijom (pPCI). Cilj rada: Ukazati na značaj rane primene mehaničke reperfuzione terapije u lečenju pacijenata sa STEMI nakon srčanog zastoja sa uspešnom reanimacijom. Materijal i metode: U radu se prikazuje bolesnik starosti 57 godina sa STEMI anteriorne lokalizacije komplikovanim intrahospitalnim srčanim zastojem i uspešno lečenim pPCI. Rezultati: Pacijent starosti 57 godina javlja se SHMP koja ga dovodi na Interno odeljenje ZC Zaječar pod slikom akutnog infarkta miokarda sa ST segment elevacijom (STEMI) anteriorne lokalizacije sat i po vremena nakon početka kontinuiranog bola u grudima. U trenutku prijema pacijent gubi svest te se na monitoru defibrilatora registruje ventrikularna fibrilacija (VF) te nakon uspešne primene desetak sinhronih i asinhronih DC šokova kojima su prekinute ponavljane epizode VF i polimorfne ventrikularne tahikardije pacijent je uveden u angio salu gde je uz prisutnu hemodinamsku i ritmičku nestabilnost urađena pPCI na ostijalnom segmentu prednje descendentne arterije uz ukupno ishemijsko vreme od 150 minuta, nakon čega dolazi do kliničke stabilizacije pacijenta. U daljem hospitalnom toku klinički stabilan, otpušten devetog hospitalnog dana sa ehokardiografski verifikovanom očuvanom globalnom sistolnom funkcijom leve komore. Bez tegoba pri ambulantnim pregledima tokom godinu dana od akutnog koronarnog događaja. Zaključak: Rana primena pPCI kod ritmički i hemodinamski nestabilnih pacijenta sa akutnim infarktom miokarda omogućava brzu kliničku stabilizaciju i poboljšanu kratkoročnu i dugoročnu prognozu bolesnika.
Ključne reči: akutni infarkt miokarda sa ST segment elevacijom, STEMI, primarna perkutana koronarna intervencija, pPCI, srčani zastoj, ventrikularna fibrilacija

27. Kawasakijeva bolest

Vlatković Zoranka, Repac Vinka
DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE

Uvod: Kawasakijeva bolest predstavlja akutni febrilni vaskulitis kod dece. Prvi put je opisana u Japanu 1967. godine od strane dr Tomisaku Kawasakia. Uzrok bolesti je nepoznat, klinička i epidmiološka slika ukazuju na infektivno poreklo. Incidenca bolesti je kod azijske dece značajno viša u odnosu na druge regione ali se javlja u celom svetu i svim etničkim grupama. U SAD-u se godišnje otkrije 3000-5000 slučajeva. Odnos muških i ženskih bolesnika iznosi 1,5:1. U 80 % slučejeva pacijenti su mladji od 5 godina i najčešće se javljaju u proleće i zimu. Dijagnoza se temelji na prepoznavanju karakterističnih kliničkih znakova. Prepoznavanje zavisi od visokog indeksa sumnje i znanja o karakterističnim znacima bolesti. CILJ: ukazati na značaj pravovremenog dijagnostikovanja i lečenja u cilju sprečevanja komplikacija bolesti. MATERIJALI I METODI RADA: prikaz pacijenta sa Kawasakijevom bolesti bez zahvaćenosti koronarnih arterija. Prikazan pacijent : žensko dete uzrasta 2 11/12 godine, tegobe u vidu bola u trbuhu, mišićima i povišenom temperaturom maksimalno do 39C. Tri dana pre pregleda, majka kupirala tegobe antipireticima samoinicijativno. Nakon pedijatrijskog pregleda i načinjene laboratorjske analize ( povišeni Le 18,3, CRP 150) nije nađeno infektivno žarište. ORL pregledom konstantovana upala srednjeg uha i ordinirana terapija cefalospotina treće generacije. Drugog dana terapije dete postaje afebrilno. Tokom prve nedelje lečenja izbija sitna crvena ospa koja traje nekoliko dana uz prisutnu limfadenopatiju cervikalno i hiperemija konjuktiva obostrano uz ponovni skok temperature u večernjim satima, povraćanje u mlazu tri puta kada je dete hospitalizovano u OB Zrenjanin. Tada je počela i deskvamacija kože po dlanovima i tabanima. Urađena je ehokardiografija na kojoj je uočen pojačan eho odjek sa zidova koronarnih arterija i pod sumljom na Mb Kawasaki upućena na UDK u Beogradu. Na prijemu u UDK nisu primećene promene na koronarni krvnim sudovima, te na osnosu načinjenih ispitivanje i anamnestičkih podataka zaključeno je da se radi o Kawasakijevoj bolesti bez zahvaćenosti koronarnih arterija. Uključena je antiinflamatorna terapija Aspirinom uz gastroprotektivnu terapiju nakon čeka se stanje deteta stabilizuje. Otpušta se nakon sedam dana hospitalizacije na kućno lečenje uz savet za dalje praćenje kod nadležnog kardiologa. ZAKLJUČAK: Na ovu bolest treba posumljati uvek kada imamo prolongiranu febrilnost , limfadenitis, makulopapuloznu ospu, tahikardiju, eritem dlanova i tabana uz deskvamaciju kao i recidivni karakter simtoma. Blagovremena dijagnoza i rano započeto lečenje garantuje potpun oporavak kod pacijenata koji nisu dobili koronarnu bolest. Oni mogu da vode normalan život, da normalno rastu i razvijaju se. Prognoza kod pacijenata sa koronarnim abnormalnostima zavisi od ozbiljnosti koronarne bolesti( stenoze ili okluzije krvnog suda). Ovi pacijenti mogu imati tegobe od strane srca ranije u životu i trebaju biti pod kontrolom kardiologa koji ima iskustva u dugoročnom praćenju dece sa Kawasakijevom bolesti.
Ključne reči: dete, Kawasakijeva bolest, prevencija

Istorija medicine i umetnosti - usmene prezentacije

28. Uticaj traume u detinjstvu na likovno stvaralaštvo Renea Magrita

dr Marijana Janković
ZZZZR “ŽELEZNICE SRBIJE”, BEOGRAD U NOVOM SADU

Likovno stvaralaštvo je najčesce plod inspiracije umetnika ali može biti i prikaz njegovih osećanja, strahova, bola i patnji.Mnogi umetnici su na svojim platnima dali prikaz stresnih situacija tj posttraumatski stresni poremecaj, na temelju vlastitog iskustva. Rene Magrit (1898-1967.) je slikar iz Belgije. Počeo je da uči slikanje od svoje 12.te godine a kada je imao 14 god doživeo je izuzetno stresogenu traumu.Ova nesreća imala je bitan uticaj na njegovu umetnost. Osvešćivanjem neprijatnih emocija postepeno se oslobadjao njihovog uticaja i povećavao samopouzdanje i svoju efikasnost. O njegovom detinjstvu se ništa ne zna jer on nije voleo da prica o prošlosti.” Prezirem svoju prošlost”, govorio je. Razlog sto nije voleo da prica o svom detinjstvu je verovatno samoubistvo majke (ali pored toga pretpostavlja se da je bila i nesređena porodična situacija zbog duševnih patnji njegove majke). Njegova majka je u više navrata pokušavala da se ubije i na kraju je uspela skočivši u reku..Rene je bio prisutan kada su je našli i izvukli iz reke. Oko njenog lica bila je umotana njena spavaćica. Ta scena je podstakla umetnika da naslika sliku“Ljubavnici” 1928. Slična slika je i “Glavna priča”, na kojoj je prikazana žena takodje sa platnom priljubljenim uz lice. Pored nje spakovan kofer i limeni duvački instrument. Stresni dogadjaj izaziva veliku patnju.Osobe koje su doživele traumu preživljavaju je opet u nametnutim sećanjima, slikama, godinama nakon traume. Da se ne bi suočavale sa velikim bolom ,koji nosi trauma ,vrlo cesto izbegavaju sve one situacije koje su u vezi sa traumom. Slikajući, umetnik se oslobadja unutrašnje napetosti i uspostavlja svoj unutrašnji mir. Bez obzira sto se dogadjaj odigrao pre deceniju i više ,bol i patnja su bili prisutni kao da se sve to juče desilo.Taj dogadjaj je kao duh pratio Renea. Rene je naslikao i sliku “Čovekov sin”, tu je prikazao čoveka u odelu sa cilindrom na glavi ali se lice ne vidi jer ga jabuka zaklanja.Svoju patnju i tugu Rene nije želeo da pokaže ali je na taj nacin nagoveštavao.Svoje emocije izbacivao je na papir i platno i na taj nacin se lakše nosio sa posledicama traumatskog iskustva.
Kljucne reči: likovno stvaralastvo, posttraumatski stresni poremecaj, emocije

29. Isijavanje self-ija

Janković M (1), Komlenić A. (1), Janković D. (2), Okiljević Z.(1)
(1) ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA „ŽELEZNICE SRBIJE“, ORGANIZACIONI DEO ZAVODA U NOVOM SADU, (2) SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, BEOGRAD

Slike dominiraju našim životima. One govore o našem ponašanju i emocijama. Možemo reći da slike definišu nas. Samoportreti nisu izmišljeni u eri pametnih telefona. Rembrant Harmenson van Rajn je imao omiljenog modela: sebe. U digitalnoj eri Dekartov iskaz: „Mislim, dakle postojim“, postaje : „Fotografišem, dokumentujem, postojim“.. bilo pomoću četkice ili pametnog telefona, preokupacija samim sobom je stara koliko i čovečanstvo. Čak iako samoportreti Rembranta, Pikasa i Bekmana uključuju mnogo rada i truda, selfiji koji preplavljuju društvene mreže dele sličnost sa njima: jedina stvar koja može da se vidi je torzo, pozadina ostaje u senci. Ali ipak postoji važna razlika: umetnički portreti (iako iz davne istorije) opstaju tokom vremena, a selfiji opstaju samo u nestalnom momentu. U odnosu na rembranta ili Van Dika-a, većina nasmejanih ljudi koji predstavljaju sebe u selfijima najblaže rečeno je luckasta, a u najgorem slučaju jasno narcistična. Oksfordski rečnik 2013.god. uvodi reč selfi koju objašnjava kao „fotografiju na kojoj je neko slikao sam sebe pametnim telefonom ili veb kamerom i koju je podelio na društvenim mrežama“. Za generaciju milenijalaca slikanje selfija i upotreba društvenih mreža su sastavni deo njihovog života. Studija koju je sproveo profesor Tvenge na Univerzitetu u San Dijegu, pokazuje da je nivo narcizma podignut u poslednjih nekoliko dekada čineći generaciju milenijalaca (takođe poznato kao i „Ja generacija“)., sebičnijom od prethodnih generacija (Firestone, 2012.). Narcizam se tipično ilustruje kao tendencija da osoba veruje da je superiornija od drugih, konstantno traži divljenje drugih i učestvuje u egoističnom mišljenju i ponašanju (Panek, Nardis &Konrath,2013.). Slikanje selfija i deljenje fotografija putem društvenih mreža je najveći doprinos izdizanju narcističkog ponašanja među generacijom milenijalaca. Y generacija meri sopstveni status brojem „lajkova“ fotografije. Pošto zahtevaju maksimalan broj „lajkova“, korisnici društvenih mreža će manipulisati i promeniti svoj profil, skloniće sliku sa svog profila (Duggan & Smith, 2013.). Društvene mreže nude lak način da njihov korisnik dobije traženu pažnju (važno ponašanje narcističkih ličnosti). Narcis, lik iz grčke mitologije je bio zaljubljen u svoj odraz u reci, bio je zaljubljen u predstavu o sebi. Za svakog „narcisa“ je važno da deli sopstvena iskustva putem društvenih mreža, jer misle da su njihovi pratioci izistinski zainteresovani za njih, za ono čime se bave, šta rade (Karpenter, 2012.). Društvene mreže daju narcističkim osobama šansu da drže fokus pažnje na sebi, zato oni stalno menjaju svoj status, komentare i slike koje prikazuju samo njih, a ne druge osobe i na taj način čuvaju njihovu „self zainteresovanu“ prirodu (Aboujaude, 2011.).
Cilj: uputiti na psihoanalitički konceptsamoportreta (selfija)
Materijal i metodi rada: pregled literature
Zaključak: Generacija milenijalaca koristi socijalne medije da održi sopstvenu idealizovanu personu.
Ključne reči: samoportret, selfie, umetnost, narcizam

30. Obrazovanje medicinskih sestara u Zaječaru

Svetlana Stanojević
MEDICINSKA ŠKOLA ZAJEČAR

Uvod: U narodu je od najranijih vremena postojala potreba za negovanjem obolelih i povređenih. Najstarija bolnica u Evropi je bila osnovana u Konstantinopolju, krajem četvrtog i početkom petog veka nove ere. Prvi pisani tragovi u srpskoj istoriji o nezi bolesnika i osnivanju bolnica imamo u Hilandarskom tipiku. Sveti Sava je osnivač prve srpske bolnice u manastiru Hilandar, 1199. godine. Napredak srpske srednjovekovne medicine prestaje dolaskom Turaka, a obnavlja se u 19. veku, osnivanjem moderne srpske države. Srbi dobijaju pravo na uređenje države i na osnivanje mnogih institucija. Prvi zakon koji je postavio temelje moderne zdravstvene zaštite je akt Popičiteljstva Vnutreni dela, donet na osnovu Sretenjskog ustava donetog 1835. godine. Cilj: Sagledati kroz istorijski razvoj Medicinske škole u Zaječaru, početke obrazovanja medicinskih sestara u Zaječaru. Materijal i metodi rada: U radu su korišćene sledeće metode rada: deskriptivna – analitička metoda, opservaciona – analiza pedagoške dokumentacije. Sažetak: Završetak Drugog svetskog rata inicirao je naglu izgradnju tadašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Tadašnje gimnazije nisu mogle da zadovolje zahteve privrede i širom zemlje, već u prvim posleratnim godinama osnivaju se ne samo tehničke i ekonomske škole, već i medicinske, jer je postojala velika potreba društva za negom bolesnika. U to vreme, u Zaječarskoj bolnici, 1945. godine, radila je jedna babica i 15 bolničara. Problem nedostatka medicinskih sestara rešava se osnivanjem zdravstvenih odbora, koji ubrzo menjaju naziv u sanitetsko odeljenje Okružnog narodnog odbora Zaječar. Svrha formiranja odbora bila je zdravstvena zaštita lokalnog stanovništva i izbeglica, ali i zdravstveno prosvećivanje.Pored toga bili su organizovani tečajevi za školovanje medicinskih sestara i laboranata u Beogradu, a za zdravstvene pomoćnike u Nišu.Ovakav način obrazovanjaje bio otežan iz ekonomskih razloga. Da bi se rešilo pitanje obrazovanja srednjeg medicinskog kadra u posleratnoj Jugoslaviji, Ministarstvo Narodnog zdravlja Narodne Republike Srbije, 30. jula 1948. godine donosi rešenje o osnivanju srednjih medicinskih škola širom Srbije, pa i škole za medicinske sestre u Zaječaru.Nakon konkursa objavljenog avgusta 1948. godine sa jasnim smernicama ko može postati učenica Medicinske škole u Zaječaru, javio se veoma mali broj kandidata, ali je škola počela sa radom sredinom septembra 1948. godine. Promenom zakona u školskoj 1956/57. godini, prvi put se upisuju i dečaci koji moraju da imaju šest razreda gimnazije i budu ne stariji od devetnaest godina. Rezultati: Iz dobijenih podataka utvrđuje se da je broj prijavljenih učenica na konkurs za prijem 1948. godine bio u značajnom disparitetu u odnosu na predviđen kapacitete škole. Od planiranih slobodnih mesta popunjeno je 35%, odnosno 65% kapaciteta je ostalo upražnjeno. Zaključak: Razlozi za mali odziv učenica su kompleksni: ratom je dodatno osiromašen ovaj deo Srbije pa je bila neophodna radna snaga; žene tek dobijaju pravo glasa, ali patrijahalno vaspitanje određuje ženi mesto u kući; mali broj ženske dece je nastavljao školovanje posle četvororazredne osnovne škole. Zaječar i okolina su bili višeetnička sredina sa rasprostranjenim praznoverjem, prisustvom crne magije, mahom kod vlaškog stanovništva, verovanjem u vračeve i moć molitve. Vladalo je verovanje da žene nemaju potrebu da idu kod lekara, čak su ih se plašili. Rano zasnivanje bračne zajednice ide u prilog utvrđenom običaju da se na ovaj način dobija nova radna snaga. Po podacima (Nikolić, 2003), u to vreme u Zaječaru nije bilo sestara nudilja koje su mogle da posluže kao idol, pa samim tim ni motiva za upisivanje.
Ključne reči: Medicinska sestra Medicinska škola Zaječar
 

Istorija medicine i umetnosti - poster prezentacije

31. Džejms Ilam, Arčer Gordon, Piter Safar i Vilam B. Kauenhoven – doprinos u razvoju moderne kardiopulmonalne reanimacije

Miloš P. (1), Milošević Lj. (2) , Vasić B. (3) , Živković A. (4)
(1) DOM ZDRAVLJA ZAJEČAR, ZC ZAJEČAR, (3) DOM ZDRAVLJA ZAJEČAR, ZC ZAJEČAR, (4) ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE ‘’TIMOK’’, ZAJEČAR

Uvod: Oko 350 000 ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama će doživeti srčani zastoj van bolnice, a samo će 12% preživeti 2016. godine prema Heart Disease and Stroke Statistics - 2013 Updateonline on December 12, 2012. (The American Heart Association). Kardiopulmonalna reanimacija (KPR) (CPR- Cardiopulmonary resuscitation) se naglo razvila u poslednjih pola stoleća, od šezdesetih godina 20. veka, kao odgovor i potreba u rešavanju ovih problema zdravlja. Cilj: Ukazati na pionirsku ulogu lekara Arčera Gordona, Džejmsa Ilama i Pitera Safara i elektroinženjera Viliama B. Kauenhovena, u radu na arteficijalnoj cirkulaciji i ventilaciji i defibrilaciji, doprinosu nastanku kardiopulmonalne reanimacije kakva je danas. Materijal i metodi rada: pretraga izvora istorijskih činjenica u radovima publikovanim u medicinskim časopisima i drugim relevantnim izvorima podataka dostupnih pretragom interneta. Rezultati: ArčerGordon je pedesetih godina 20.veka rukovodio studijama koje su pokazale superiornost tehnike aretificijalne ventilacije ’’usta na usta’’ razvijene od Pitera Safara, u odnosu na prethodne tehnike podizanja ruku. Uz Pitera Safara je ustanovio Komitet za KPR (CPR Committee) Američke Asocijacije za srce (American Heart Association ) 1963. godine. Arčer Gordon je sa Asmundom Lardalom (Asmund Laerdal), norveškim proizvođačem igračaka razvio lutke za vežbanje oživljavanja (resusci Anne). Gordon je radio i na 27-minutnom filmu za edukaciju ’’Puls za život’’ koji prikazuje tehnke ’’ usta na usta’’ i spoljašnju masažu srca, deo ’’ABC’’ protokola ( A-Airway, B-Breathing, C-Chest Compressions, Circulatory). Džejms Otis Ilam, anesteziolog je doprineo razvoju moderne tehnike potpori disanja u KPR i razmevanju uloge ugljen dikosida, razvio je prototip jednog od mnogih uredjaja koji imitira ljudsko disanje, korišćen u anesteziji. 1956. sreće Pitera Safara, anesteziologa i zajedno nastoje da dokažu suficijentnost ventilacijom izdahntog vazduha u reanimaciji. Piter Safar, austrijski anesteziolog češkog porekla, je doprineo afrimaciji tehnike ’’usta na usta’’, i proučavao održavanje disajnog puta dotadašnjim tehnikama osnovne životne podrške. Publikovao je svoja saznanja u knjizi ’’ABC ozižljavanja’’ (ABC Resuscitation) izdate 1957. Tri puta je predlagan za Nobelovu Nagradu, koju je odbio. Poznati su njegovi humani eksperimenti sa dobrovoljcima koji su primili kurare, radi paralize disanja, pokazivao svoja razmatranja o tehnici disanja, tako što je nagnuo glavu unazad i gurao donju vilicu napred, u prilog prohodnosti vazdušnog puta. Ilam i Safar su takođe radili na ’’ Resusci Anne’’ lutki za trening kardiopulmonalne reanimacije. Viliam B. Kauenhoven, elektroinženjer, radio je kao počasni profesor na Džon Hopkins Univerzitetu Školi za medicinu. Proučavao je efekat elektriciteta na srce i zaslužan je za razvoj defibrilatora na zatvorenom grudnom košu i tehnikama spoljašnje masaže srca. 1928. godine je uočio da šokovi niske voltaže naizmeničnom odnosno jednosmernom strujom primenjene na srce izazivaju ventrikularnu fibrilaciju, a visoka voltaža dovodi do zastoja rada srca pacova. Uočio je da drugi elektrošok dovodi do sinusnog ritma i ponovnog uspostavljanja srčanog rada. U prilog razvoja CPR treba istaći da je danas protokol izmenjen na CAB u onosu na ABC, prema vodiču AHA (American Heart Asociation). Zaključak: Safar, Ilam, Gordon i Kauenhoven su označavani kao ’’očevi kardiopulmonalne reanimacije’’ što su ovi odbijali. Prema istorijiskim činjenicama može se zaključiti da su svojim radom osmislili KPR kakva je danas.
Ključne reči: CPR, reanimacija, istorija, PiterSafar

Javno zdravlje - usmene prezentacije

32. Starosna struktura doktora medicine specijalista kao determinanta funkcionisanja sekundarne zdravstvene zaštite na prostoru okruga Bor i Zaječar

Olica R, Snežana T, Jasmina R, Ivana Ć.
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE “TIMOK” ZAJEČAR

Uvod: Sekundarna zdravstvena zaštita je specijalizovani nivo zdravstvene zaštite kompleksnijih zdravstvenih stanja koja nisu zbrinuta na primarnom nivou. Kvalitet i efikasnost zdravstvene zaštite, zavisi od broja, kvalifikacije, osposobljenosti i motivisanosti ljudskih resursa. Jedan od značajnijih determinišućih faktora obezbeđivanja optimalne kadrovske strukture je starosna struktura ljudskih resursa, a pre svega doktora medicine specijalista odgovarajuće grane medicine. Cilj: Sagledavanje starosne strukture doktora medicine specijalista odgovarajuće grane medicine opštih bolnica na teritoriji okruga Zaječar i Bor, a kao osnov za ravnomerniji razvoj zdravstvene službe, za realizaciju prepoznatih i propisanih potreba za zdravstvenom zaštitom stanovništva i za izradu kadrovskog plana. Materijal i metodi rada: Analizom zakona, podzakonskih akata, baze kadrova i Izveštaja o izvršenju plana rada zdravstvenih ustanova, prati se starosna struktura doktora medicine specijalista odgovarajuće grane medicine svih opštih bolnica okruga Zaječar i Bor. Rezultati: Opšte bolnice okruga Zaječar i okruga Bor imaju zabrinjavajuće nepovoljnu starosnu strukturu doktora medicine specijalista odgovarajuće grane medicine. Od ukupnog broja specijalista, skoro 40% je starije od 55 godina, a skoro svaki deseti specijalista je striji od 60 godina. U kadrovskoj strukturi opštih bolnica dominira i manji ugovoreni broj specijalista odgovarajuće grane medicine u odnosu na propisani broj, odnosno manji je za 25. Za kontinuirano pružanje zdravstvene zaštite stanovništva u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima i sa prepoznatim potrebama stanovništva za zdravstvenom zaštitom, uz poštovanje starosne strukture kao determinišućeg faktora, na prostoru oba okruga je potrebno obezbediti 52 doktora medicine i/ili specijalista odgovarajuće grane medicine u odnosu na normative i broja specijalista starijih od 60 godina, odnosno 128 u odnosu na normative i broja specijalista starijih od 55 godina. Prioritetno je obezbediti dovoljan broj specijalista opšte hirurgije, interne medicine, anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije, pneumoftiziologije i ortopedske hirurgije i traumatologije. Zaključak: Nepovoljna starosna struktura doktora medicine specijalista odgovarajuće grane medicine u opštim bolnicama okruga Zaječar i Bor, zahteva detaljno i kontinuirano praćenje kadrovske strukture, kao osnov za prepoznavanje i implementaciju konkretnih mera i akcija u reformi sistema zdravstvene zaštite, a samim tim i reformi kadrovske strukture opštih bolnica. Jedino blagovremenom zamenom i obezbeđivanjem odgovarajućeg broja doktora medicine specijalista odgovarajuće grane medicine kroz kratkoročne i dugoročne smernice razvoj kadrovske strukture, moguće je obezbediti zdravstveni sistem koji može uticati na zdravstveno stanje stanovništva.
Ključne reči: doktori medicine specijalisti odgovarajuće grane medicine, starosna struktura, opšte bolnice, zakon i podzakonska akta, okrug Zaječar i Bor

33. Maloletnička trudnoća i njene posledice - prikaz slučaja

Mitrović Dragana (1), Ćirić Danijela (2), Miletić Emilio (1), Milica Jakovljević (3), Bogoslović Miloš (4), Marko Tasić (5)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC; (2) DOM ZDRAVLJA ZAJEČAR; (3) MEDICINSKI FAKULTET NIŠ; (4) DOM ZDRAVLJA DOLJEVAC; (5) APOTEKARSKA USTANOVA LILLY-DROGERIJE NIŠ

Uvod: Maloletnička trudnoća je sve više zastupljena zbog rizičnog ponašanja mladih. Oko 25% devojaka u Srbiji stupa u seksualne odnose pre 16. godine, što između ostalog, dovodi do rizika od neželjene trudnoće. Godišnje oko 3000 adolescentkinja abortira, a naročito poražavajuć je podatak da se sa tim iskustvom, već u prvoj godini od početka intimnih odnosa, suoči između 10 i 16% devojaka. Cilj: Cilj rada je da ukaže i pokaže posledice maloletniče trudnoće. Materijal i metodi rada: medicinska dokumentacija novorođenčeta i maloletne majke. Rad pisan deskriptivnom metodom. Rezultati: Maloletna DR na svet donosi prevremeno rođeno dete sa urođenom generalizivanom hipotonijom. Novorođenče lečeno u jedinici intenzivne nege u Klinici za dečje interne bolesti u Nišu (KDIB Niš) zbog nedonesenosti, respiratorne ugroženosti, netolerisanja per os unosa i hranjenja preko sonde. Nakon otpusta više puta lečeno zbog respiratornih smetnji u Dečjem odeljenju Zdravstvenog centra u Knjaževcu i Odeljenju Pulmologije KDIB Niš, odakle je upućeno na genetsko ispitivanje u Institut za majku i dete ,,Dr Vukan Čupić” u Beogradu gde je dijagnostikovan Prader Willy sindrom. Zbog neadekvatne brige i staranja prema odojčetu maloletna majka i njeno dete se smeštaju u hraniteljsku porodicu (majka pušač, promiskuitetnog ponašanja, potiče iz Romske porodice kojoj je otac umro od posledica alkoholizma, a majka joj je alkoholičar). Nakon zbrinjavanja, napušta svoje dete i hraniteljsku porodicu. Odojče se nalazi kod hraniteljice, boljeg optšeg stanja, hrani se nezavisno od nazogastrične sonde, dobro napreduje i redovno kontroliše od strane Dečjeg Neurologa i Dečjeg Fizijatra u KC Niš. Zaključak: Maloletnička i neplanirana trudnoća može predstavljati uzrok maternalnog i perinatalnog morbiditeta i mortaliteta. Dalekosežne su posledice po zdravlje dece rođene iz takvih trudnoća (neadekvatna briga majke zbog nezrelosti, odrastanje dece bez oba roditelja jer se takve veze najčešće okončavaju). Tu su i moguće posledice artficijelnog prekida trudnoće kao metode rešavanja neželjene trunoće. Majke imaju psihofizičke izmene nakon abortusa. Potrebno je da se adolescenti edukuju i upoznaju o načinu i vremenu adekvatnog stupanja u seksualne odnose. Na taj način bi se smanjio broj neželjenjih maloletničkih trudnoća, smanjio broj obolelih od polno-prenosivih bolesti, a sami tim smanjio broj mladih koji u kasnijem periodu života leče sterilitet nastao kao posledica ranog stupanja u seksualne odnose.
Ključne reči: trudnoća, maloletnik, posledice

34. Šta treba znati za pojedina razdoblja u životu žena

Slobodan Žikić
POLIKLINIKA “PAUNKOVIĆ”, ZAJEČAR

Uvod: Žena u toku svog života prolazi kroz različite faze: početak seksualne zrelosti, generativni period, predklimaks, klimaks. Svaka od ovih faza zahteva dobro poznavanje kako bi se na vreme prepoznali simptomi bolesti. Cilj: Cilj ovog rada je da prikažemo faze u životu žene, da ih upoznamo sa znacima i simptomima bolesti koje se u njima mogu pojaviti. Materijal i metodi rada: Koristili smo jedan članak namenjen pacijentima (ne stručnjacima) koji je postavljen na web-site Poliklinike “Paunković”. Rezultati: Od preko 400 pacijentkinja koje smo imali od kada radimo u privatnoj praksi, većina njih je došla jer ima neke simtome (krvavljenje, bol, pečenje u vagini), ali dosta je njih koje dolaze preventivno, da se provere jer se nalaze u pojedinim fazama života. Zaključak: Naš članak na web-site Poliklinike “Paunković” završili smo rečenicom: “Zabranjeno” je da žene umru od raka grlića materice svojom nesmotrenošću, kada je sve to rešivo redovnim ginekološkim pregledom
Ključne reči: Početak seksualne zrelosti, Generativni period žene , Predklimaks, Klimaks

35. Značaj praćenja razvoja u ranom detinjstvu

(1) Branislava Stanimirov, (2) Vinka Repac, (3) Ivan Lukić
DOM ZDRAVLJA (1) NOVI SAD – (2) ŽITIŠTE, (3) PRIVATNA SPORTSKA ORDINACIJA SPORTREHAMEDICA ZRENJANIN

Uvod: Rast i razvoj deteta veoma je dinamičan proces, koji se odvija pod uticajem faktora unutrašnje i spoljašnje sredine.Normalan rast i razvoj je pokazatelj dobrog zdravstvenog stanja deteta, adekvatne ishrane i povoljnog emocionalnog okruženja. Cilj: Prikazati primenu stečenih znanja, veština i standardnih instrumenata razvoja u svakodnevnom radu pedijatra, u Domu zdravlja Novi Sad, Službi za zdravstvenu zaštitu dece. Materijal i metodi rada: Prikazivanje korišćenih instrumenata za procenu rasta i razvoja dece u ranom detinjstvu, uzrasta 0-6 godina, u periodu oktobar - juni 2017. godine, njih ukupno 280 dece,koja se leče u našoj Upitnici za uzrast i razvoj deteta ( URD ), popunjavali su roditelji sami, ili uz pomoć zdravstvenih radnika. Set upitnika pružio nam je mogućnost da procenimo da li je dete normalnog ili usporenog toka razvoja u ispitivanoj razvojnoj oblasti i da primenimo odgovarajuće mere ako je potrebno..
Rezultati: Instrumente za procenu rasta i razvoja primenjivali smo uglavnom kod dece koja su izložena faktorima rizika po zdravlje (u većinskoj: 194 -69,28%, romskoj: 34 - 12,14% i socio-ugroženoj: 52 -18,57% polulaciji).U Razvojnom savetovalištu praćeno je 94-48,56% dece iz većinske populacije, 8-22,92% iz romske populacije i 15 -28,52% iz socio ugrožene populacije. Obzirom da prve godine života imaju uticaj na celokupni razvoj deteta ( kognitivni, senzorni, govorno-jezički, psihomotorni, emocionalni i socijalni ), multidisciplinarnim pristupom uspeli smo da kod 182 - 65% dece koja su imala faktore rizika po zdravlje ili usporen tok razvoja, na odgovarajući način sprovedemo preventivne mere i mere lečenja.
Zaključak: Primenom standardnih upitnika za procenu ranog rasta i razvoja na nivou primarne zdravstvene zaštite, predstavlja dobar pokazatelj u praksi, jer se razvojne teškoće mogu uočiti veoma rano i preduzeti potrebne intervencije, kako bi se uočila razvojna patologija.
Ključne reči: rani rast I razvoj, deca, faktori rizika

36. Infantilni spazmi i insomnija kod odojčeta sa sindromom duplikacije hromozoma 15q 11.2

Vasić B., Radojević B.
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

Uvod: Duplikacija 15q hromozoma je abnormalnost hromozoma kada se u svakoj ćeliji nalazi extra kopija genetskog materijala lociranog na dugom kraku (q) hromozoma 15. Ozbiljnost stanja i povezani znaci i simptomi variraju na osnovu veličine i lokacije duplikacije i koji su geni uključeni. Zajedničke karakteristike za većinu osoba sa ovom duplikacijom su kašnjenje u psihomotoričkom razvoju; intelektualna insuficijencija; hipotonija; epileptički napadi; skolioza; usporeni rast; teškoće u komunikaciji; problemi u ponašanju. Terapijski pristup je individualan. Učestalost javljanja je 1: 30 000, dok je odnos polova isti. Cilj: Prikaz odojčeta sa Infantilnim spazmima i insomnijom kod koga je genetičkim testiranjem identifikovana duplikacija hromozoma 15q 11.2. Materijal i metodi rada: Korišćeni su podaci iz medicinske dokumentacije: otpusne liste, izveštaji neurologa, radiologa, metabologa i genetičara uz saglasnost roditelja deteta. Rezultati: Drugo dete iz druge trudnoće, porođaj u terminu, prirodnim putem. Na rođenju PM 3600g, PD 55cm, AS 8/9. Na prirodnoj ishrani, uredno vakcinisano po kalendaru za uzrast. U uzrastu 6 meseci registrovani napadi, uglavnom pri uspavljivanju i budjenju, kratkotrajni. Kod odojčeta dolazi do usporavanja psihomotoričkog razvoja, ima odsutan pogled, nezainteresovano. Tokom dijagnostičkih procedura na EEG-u i video EEG-u ispisuju se multifokusni oštri talasi, šiljci SW i pSW, dominantno desno CPT, sa grupisanjem u spavanju u vidu paroksizama. UZ CNS-a je opisan kao uredan. CT glave osim blagog proširenja extracerebralnih likvorskih prostora frontalno i Silvijusovih fisura je uredan. TORCH u krvi deteta: IgG za CMV pozitivan. Metabolički skrining urina pojačano izlučivanje glicina i alanina. NMR endokranijuma ukazuje na povišen IS globus palidusa, nukleus dentatusa i frontalne bele mase periventrikularno obostrano, što je dDg ukazivalo na metaboličko oboljenje (mitohondrijalna encefalopatija). Uključena je terapija vigabatrinom. Nakon dva meseca kod odojčeta se registruje dalje usporavanje PMR, nezainteresovanost, ne prati pogledom, izrazita hipotonija i uznemirenost i spavanje u kratkim intervalima. U terapiju uveden i melatonin. Periodi nesanice traju 2-3 dana. Učinjena je MLPA analiza periferne krvi koja je pokazala prisustvo 4 kopije regiona 15q 11.2 hromozoma. Postnatalna analiza kariotipa i fluorescentna in situ hibridizacija (FISH): 47, XY, +mar. Ish der(15)(SNRPN+). U cilju precizne identifikacije i porekla marker hromozoma potrebna je M-FISH metoda u inostranstvu. Ukoliko se radi o izodicentričnom hromozomu 15 (idic15q11.2q13.1) poreklom od majke, ova aberacija se može povezati sa kliničkom slikom sindroma duplikacije 15q (na šta ukazuje i rezultat MLPA tehnikom). Eventualno prisustvo mozaičkog kariotipa nije moguće u potpunosti isključiti. Dečak je u uzrastu 14 meseci, ne sedi, ne govori, nezainteresovan i povremeno ima periode nesanice. Zaključak: Udruženost infantilnih spazama i duplikacije 15q se relativno teško dijagnostikuje. Prognoza osoba sa duplikacijom 15q hromozoma je individualna. Ozbiljnost stanja i pratećih simptoma u velikoj meri zavise od veličine i lokacije duplikacije i gena na kome se javlja. Terapijski pristup je individualan. Neophodno je uputiti roditelje u genetičko savetovalište u slučaju naredne trudnoće.
Ključne reči: Infantilni spazmi, duplikacija 15q, insomnija.
 

Javno zdravlje - poster prezentacije

37. Kvalitet spavanja studenata

Dimovski D. (1), Slavić D. (2), Ivetić O. (3)
(1) UNIVERZITET U NOVOM SADU, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA, (2) UNIVERZITET U NOVOM SADU, MEDICINSKI FAKULTET, ZAVOD ZA FIZIOLOGIJU, (3) UNIVERZITET U NOVOM SADU, MEDICINSKI FAKULTET, KLINIKA ZA PSIHIJATRIJU KLINIČKOG CENTRA VOJVODINE

Uvod: Kvalitetno spavanje neophodno je kako za fizičko tako i za mentalno funkcionisanje osobe. Nedovoljno spavanje, upotreba alkohola, duvana, energetskih pića, dug boravak pred monitorom računara i/ili televizora remeteći spavanje može da utiče na zdravstveni status osobe smanjujući i njenu radnu efikasnost. Cilj: Proceniti kvalitet spavanja studentkinja Univerziteta u Novom Sadu i navika u vezi spavanja i analizirati kakvo je njihovo mišljenje o istom. Materijal i metodi rada: U istraživanju je upotrebljavan Upitnik koji sadrži pet delova i 41 česticu. U prvom delu navode se opšti podaci. U drugom delu analizira se upotreba psihostimulativnih sredstava (kafa, duvan, alkohol, energetska pića). Trećim delom dobijaju se informacije o kvalitativnim i kvantitativnim odlikama spavanja pojedinca, o vremenu odlaska u krevet, vremenu buđenja, minimalnom trajanju spavanja neophodnom za osećanje odmornosti. Četvrti deo odnosi se na moguće poremećaje spavanja i subjektivnu ocenu sopstvenog kvaliteta spavanja. Pitanja u poslednjem delu upitnika ukazuju na ponašanje povezano sa spavanjem (noćni izlasci, fizička aktivnost i vreme provedeno ispred računara ili televizora). Rezultati su analizirani primenom statističkog programa MedCalc. Rezultati: Ukupno je ispitivano 240 studentkinja, 53 sa Fakulteta Pedagogije, 74 sa Filozofskog fakulteta i 98 sa Medicinskog fakulteta. 202 osobe smatra da im je kvalitet spavanja dobar, od čega 20,4% kvalitet spavanja ocenjuju kao veoma dobar, 63,8% kao solidan, suprotno 14,2% ga ocenjuje kao prilično loš, a 1,7% kao veoma loš. Studentkinje sa Medicinskog fakulteta statistički kraće spavaju od studentkinja drugih grupa. Subjektvno mišljenje ispitanica o vremenskom periodu spavanja neophodnom za osećanje odmornosti je da je potreba za spavanjem 8,4(±1,4) sata. 7,5% smatra da pati od nesanice. Noćne more navodi 15,4% ispitanica. Hronično umornim smatra se 39,2%. 23,3% puši pred spavanje. Kafu ne pije 33,3%. U proseku kafa se pije 6 dana nedeljno i to po dve šoljice dnevno. Među kavopijama 19,4% pije kafu pred spavanje. Studentkinje medicine statistički značajno češće konzumiraju kafu. 13,3% ispitanica nikada ne pije alkohol, а 62,1% uzima alkohol na proslavama, do 7pića popije nedeljno 19,6%, a samo 1,2% i više. Preparate za poboljšanje koncentracije pije 16,3% studetntkinja. Najčešće se upotrebljavaju energetska pića poput guarane. 5,4% ispitanica upotrebljavapovremeno lekove koji im pomažu da lakše zaspu, samo jedna ispitanica izjasnilla se da to čini 1 do 2 puta nedeljno. Od ukupnog broja ispitanica koje su svoj kvalitet spavanja ocenile kao prilično do veoma loš, 13 su pušači, a 10 puši pre spavanja, 76,3% pije kafu, od kojih približno trećina pre spavanja, 18% pije preparate za poboljšanje koncentracije i isto toliko njih ponekad u toku meseca upotrebljava lekove koji im omogućavaju da lakše zaspu. Kompjuter u svojoj sobi ima 87,9%, prosečno vreme provedeno pred kompjuterom je 2 sata i 45 minuta. Zaključak: Kvalitet spavanja, uprkos ne sasvim zavidnim navikama spavanja je zadovoljavajući. Realno trajanje spavanja kod ispitanica je kraće od prepostavljenog trajanja koje one smatraju optimalnim da bi se osećale odmornim. Razlikau kvalitetu spavanja studenata u odnosu na različit studijski obrazovni profil, nije izražena.Menjanje navika i stila života ima preventivni značaj u sprečavanju nastanka različitih poremećaja spavanja u budućnosti.
Ključne reči: studentkinje, spavanje, pušenje, energetska pića
 

Mladi autori - usmene prezentacije

38. Dispnea u ordinaciji izabranog lekara, značaj dodatne dijagnostike za postavljanje dijagnoze - prikaz slučaja

Danijela Ćirić (1), Tamara Stanulović (2), Dragana Mitrović (3), Olgica Stanojlović (1), Bojana Mladenović (4), Bratimirka Jelenković (1)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (2) DOM ZDRAVLJA PETROVAC NA MLAVI, (3) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, (4) DOM ZDRAVLJA NIŠ

Sažetak: Uvod: Dispnea predstavlja subjektivni osećaj nedostatka vazduha odnosno otežanog disanja i često se javlja kao prateći simptom srčanih oboljenja. Jedan od uzroka pojave dispnee jeste srčana insuficijencija, ali dispnea može biti udružena sa bolestima pluća ili zida grudnog koša, a viđa se i kod anemije, gojaznosti, nedostatka kondicije i sindroma anksioznosti, ali i kod hronične bolesti bubrega. Ponekad je teško napraviti razliku između kardijalnih i pulmonalnih razloga dispnee. Fizikalni nalaz, laboratorijski testovi, elektrokardiogram, grafija grudnog koša, eho srca mogu biti od pomoći. Važnu ulogu ima i određivanje koncentracije natriurtskih peptida. Cilj: Da se ukaže na moguće diferencijalno dijagnostičke probleme i na značaj laboratorijskih i drugih dodatnih analiza u cilju pravovremene dijagnoze i adekvatne terapije. Materijal i metode: Korišćeni su podaci iz medicinskog kartona, i ostala dostupna medicinska dokumentacija, a rad je napisan deskriptivnom metodom. Prikaz slučaja: Pacijentkinja stara 64 godine žali se na gušenje, zamaranje malaksalost. Boluje od hipertenzije, dijabetesa tipa2, hronične bubrežne insuficijencije gr II, hiperholesterolemije, gojaznosti. Ostali podaci od značaja dobijeni anamnezom ukazuju da je nepušač i da je slabo fizički aktivna. Pacijentkinja pri pregledu ekstremno gojazna, blede kože, blago cijanotičnih usana, dispnoična sa prisutnim diskretnim pretibijalnim edemima. Ostali nalaz uredan. U okviru obrade urađena grafija pluća pri čemu je viđena globalno uvećana srčana senka, dok je spirogram bio uredan. Urađen eho srca bio je bez elemenata sistolne i dijastolne disfunkcije miokarda leve komore. U toku laboratorijske obrade nađene su jako povišene vrednosti pro-BNP 6367pg/ml zbog čega je pacijentkinja hospitalizovana na internom odeljenju. Lečena zbog srčane dekompenzacije i pogoršanja HBI i nefrotskog sindroma, nakon čega dolazi do poboljšanja. Zaključak: Dispnea može biti prisutna kao simptom u mnogim bolestima. Kod prikazane pacijentkinje bila je prisutna ekstremna gojaznost, dijabetes, znaci srčane slabosti i hronična bolest bubrega. Kako bi se došlo do diferencijalne dijagnoze bilo je neophodno sprovesti dodatnu dijagnostiku pri čemu su pogoršanje azotnih materija u laboratoriji, jako povišene vrednosti pro BNP-a, uredna grafija pluća i uredan eho srca ukazali na pojavu dispnee zbog pogoršanja bubrežne insuficijencije.
Ključne reči: dispnea, hronična bolest bubrega, natriuretski peptidi

39. Uticaj metaboličkog sindroma na strukturne anomalije, sistolnu i dijastolnu funkciju leve komore određivanu ehokardiografijom u bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom

Anastasija Raščanin (1), Ivana Arandjelović (2), Mila Bastać (1), Dušan Bastać (1)
(1) INTERNISTIČKA ORDINACIJA “DR BASTAĆ”, KOSANČIĆEV VENAC BR.16, ZAJEČAR,
(2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

Sažetak: Uvod: Atrijalna fibrilacija(AF) je najčešća pretkomorska aritmija i ima rastući trend širom sveta. Promena načina života, prestanak abususa alkoholnih pića, pušenja, fizičke neaktivnosti i psihološkog stresa umanjuje rizik od nastanka AF kod onih koji su za nju genetski predisponirani. KV rizik faktori za razvoj AF jesu prvenstveno gojaznost, metabolički sindrom (ili pravilnije kardiometabolički), hipertenzija, dijabetes melitus, dislipidemija, opstruktivna apnea u snu. Metabolički sindrom(MSy) je rizik faktor za moždani udar i tromboembolizam. Cilj: Odrediti učestalost MSy u bolesnika sa AF i da li imaju povezanost sa sistolnom i/ili dijastolnom disfunkcijom i strukturnim anomalijama leve komore u posmatranoj grupi ispitanika. Utvrditi koji ehokardiografski parametri karakterišu MSy u odnosu na bolesnike sa AF bez metaboličkog sindroma(NMSy). Materijal i metodi rada: Ovom retrospektivnom studijom su obuhvaćena konsektivna 102 bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom koji se leče i redovno kontrolišu u Internističkoj ordinaciji "Dr Bastać" u Zaječaru. Sistolna funkcija leve komore je predstavljena ejekcionom frakcijom leve komore(EF), a dijastolna odnosom Dopler brzine ranog dijastolnog punjenja leve komore-E i srednje brizine tkivnog doplera mitralnog anulusa(e')- odnos E/e' (E/Eprim). Strukturne anomalije koje su bile u fokusu jesu masa leve komore indeksirana na telesnu površinu (LVMI) i dijametar leve pretkomore (LA). Rezultati: U ispitivanoj grupi sa AF, MSy je bio prisutan u 53/102 bolesnika(52%), a odsutan (NMSy) u 49/102 (48%). U podgrupi MSy polna struktura je bila: muškarci 42% a žene 58%, dok je kod NMSy obrnuto. Srednja vrednost (x̅) Ejekcione frakcije leve komore(EF) je skoro identična u obe podrupe: MSY i NMSy (x̅=55,7±13,3% versus 55,2±12,1%), NS, p=0,859. U individualnoj distribuciji u podgrupi MSy 7/53(13%) ima sniženu EF (x̅=32±5,0%) u odnosu na 4/49(8%) kod NMSy, ali bez statistički značajne razlike (X²=0.601). Normalan E/e' odnos utvrdjen je u 16/53 osoba podgrupe MSy ili 30%, sa srednjom vrednošću 7,3±1,0, granični u 22 (42%) sa srednjom vrednošću 10,8±1,5 i povišen u 15 (28%) sa srednjom vrednošću 18,5±5,2. U NMSy E/e' ima sličnu distribuciju 25% ima normalnu vrednost E/e', graničnu 47% a povišen u 28% (nesignifikantna razlika-NS, p=0,800). Stratifikacijom po polu žene sa MSy imaju patološki odnos E/e' u 81% a muškarci u 64%, ali nema statistički značajne razlike(Xi²=0.505). Međutim, žene sa MSy imaju statistički značajno težu dijastolnu disfunkciju kako u individualnoj distribuciji, tako i srednjim vrednostima, respektivno: 10/31 (33%)vs 5/22 (23%), 19,7±5,8 versus 16,3±3,2 nego muškarci (t test, p=0,04). Indeks mase miokarda leve komore (LVMI) bio je u muškaraca sa MSy povišen u 16 (73%) sa x̅=139±23g/m² a kod žena u 25(80%) sa x̅=127±38g/m², ali bez statistički značajne razlike (X²=0.356). Dijametar leve pretkomore je bio povišen u 95% muškaraca i 97% žena sa MetSy, ali bez statističke razlike u odnosu na NMSy, kako u srednjim vrednostima tako i u individualnoj disitribuciji. Zaključak: Metabolički sindrom (MSy) je prisutan u više od polovine bolesnika sa AF uz dominaciju ženskog pola. Sistolna funkcija se nije značajno razlikovala u AF kod prisustva MSy i bez njega (NMSy). Patološke vrednosti E/e' odnosa se ne razlikuju u bolesnika sa AF u odnosu na MSy i NMSy (70 vs 75%). Medjutim, žene sa MSy imaju statistički značajno težu dijastolnu disfunkciju nego muškarci (t test, p=0,04). Hipertrofija leve komore u73-80% slučajeva i dilatacija leve pretkomore 95-97% su redovni pratilac metaboličkog sindroma.
Ključne reči: Atrijalna fibrilacija, Metabolički sindrom, Ejekciona frakcija leve komore, Dijastolna funkcija leve komore, indeks mase miokarda leve komore

40. Jednogodišnje praćenje kvaliteta oralne antikoagulantne terapije kod bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom i analiza uticaja na kvalitet antikoagulacije

Ivana Aranđelović, Anastasija Raščanin, Mila Bastać, Dušan Bastać
INTERNISTIČKA ORDINACIJA “DR BASTAĆ”, KOSANČIĆEV VENAC BR 16, ZAJEČAR

Sažetak: CILJ ISPITIVANJA: odrediti broj bolesnika koji imaju optimalan nivo antikoagulantnog efekta jednogodišnjim praćenjem vrednosti PT/INR u posmatranoj grupi ispitanika i koji faktori, komorbiditeti i ehokardiografski parametri su udruženi sa efikasnošću oralne antikoagulantne terapije (OAKT). MATERIJAL I METODE: Ovom longitudinalnom, prospektivnom studijom je obuhvaćeno konsektivnih 87 bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom na OAKT. Na acenokumarolu je bilo 68/87 (78%) bolesnika a na varfarinu 19/87 (22%). Razvijeni su orginalni kriterijumi za kvalitet antikoagulisnoasti. Odlična antikoagulisanost je da u toku godinu dana 5 do 7 izmerenih vrednosti PT/INR bude ≥ 2 (analogno vremenu u terapijskom opsegu -TTR >60-85% vremena). Dobra antikoagulisanost je definisana da 3 do 4 vrednosti PT /INR budu u terapijskom opsegu (analogno TTR 50 do 60% vremena) dok je slaba antikoagulisanost: 0-2 izmerene vrednosti INR u terapijskom opsegu (TTR <50%). REZULTATI RADA: U toku praćenja od godinu dana, na osnovu sukcesivnih vrednosti PT/INR, ukupno 87 bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom je klasifikovano u tri grupe: grupa A - odlična kontrola-kvalitet antikoagulantnog efekta N=14/87 (16%); grupa B - dobar kvalitet antikoagulacije N=24/87 (28%); grupa C - slab kvalitet antikoagulacije N=49/87 (56%). Srednja vrednost CHA2DS2-VASc skora (rizik tromboembolizma) je bila nešto viša u grupi C (A=3,3, vs B=3,4 Vs C=3,6) dok je rizik od krvavljenja- HAS-BLED skor≥3 bio statistički značajno niži u grupi C (A-28,6 vs B-32 vs C-22,6%). U individualnoj distribuciji u sve tri grupe dominiraju gojazni bolesnici (A-57%, B-56%, C-48%) i predgojazni (A-35%, B-36%, C-39%) bez stat značajne razlike. (Xi²= 0.487). Najviši nivo glikemije je bio u grupi C (C-6,5 versus A i C=5,8 mmol/L) gde je bilo i statistički značajno više dijabetičara (C=31% versus A-21% vs B 12,5 % ). Analizom ehokardiografskih parametra nađena je statistički značajno viši indeks mase miokarda (LVMI) u grupi C - LVMI=134 vs A =110 g/m2 (A vs C, p=0,039) i B=117 g/m2 B vs C, p=0,042). ZAKLJUČAK: Odličan kvalitet antokoagulantnog efekta terapije dikumaroloskim preparatima u cilju prevencije tromboembolizma je u toku jednogodišnjeg praćenja bio samo u 16 % bolesnika, a dobar u 28%. Nažalost dominira slaba kontrola antikoagulacije u čak 56% bolesnika. Od kliničkih faktora koji su povezani sa slabim antikoagulantnim efektom značajni su prisustvo hiperglikemije i dijabeta. Ehokardiografski odredjena težina hipertrofije leve komore je statistički značajno povezana sa slabim antikoagulantnim efektom. Ipak je loša komplijansa verovatno glavni razlog loše antikoagulisanosti.
Ključne reči: atrijalna fibrilacija, oralna antikogulantna terapija, tromboembolizam, hipertroifija leve komore, dijabetes melitus, gojaznost.