| |
|
|
1. Vitreoretinalna hirurgija – danas
Prof.dr Ivan Stefanović
MEDICINSKI FAKULTET U BEOGRADU
Hirurgija staklastog tela i retine, vitreoretinalna hirurgija,
predstavlja jednu od najtežih, najkompleksnijih operacija na oku.
Indikacije za ovu vrstu hirurgije su dijabetična retinopatija sa
komplikacijama, povrede oka najčešće sa prisustvom stranog tela u oku i
komplikovane ablacije retine ili sa više ruptura retine ili sa PVRom.
Kod svih navedenih stanja ili je već došlo do gubitka vida ili ono preti
pa je, dakle, vitreoretinalna hirurgija u stvari borba za vid kod
pacijenata sa navedenim oboljenjima.
Iako se principi vitreoretinalne hirurgije nisu menjali od pre dvadeset
godina, danas je zahvaljujući primeni veoma tankih instrumenata (23 i
25G) i vitrektoma sa velikom frekvencijom rada (5000-10000) ovo postala
mnogo manje invazivna hirurgija, sa značajno boljin funkcionalnim
rezultatima. 2. Savremeni aspekti lečenja seksualne
disfunkcije kod muškaraca
Aleksandar Milošević
POLIMEDIK SPECIJALISTIČKA ORDINACIJA
Još 1992.god. ispitivanjem na Masačusets ( Massachusets) Univerzitetu
utvrđeno je da 52% muškaraca pati od različitih oblika erektilne
disfunkcije. Danas nova ispitivanja kažu da preko 30% muškaraca ima taj
problem. Od osamdesetih godina prošlog veka uveden je novi pristup
ispitivanja i lečenja. U procesu lečenja danas nam stoji na raspolaganju
psihoterapija, medikamentozna terapija i hirurško lečenje.
Odgovarajućom saradnjom sexologa i pacijenata uz primenu novih
modaliteta ispitivanja i lečenja može da se dovede do potpunog izlečenja
sexualnog problema.
Osim razvoja medikamentozne terapije, psihološki model lečenja se menja
zbog novih uzroka koji mogu dovesti do poremećaja sexualne komunikacije,
kao što je Facebook, internet…o čemu imamo nova iskustva u lečenju, što
ćemo izneti na predavanju.
Kada pacijent ne reaguje na pomenute metode lečenja ugrađuje se
protektor penilne erekcije, ranije zvana penilna proteza.
3. Hemoroidalna bolest-danas i ovde
Vladimir Ćuk
HIRURŠKA KLINIKA KBC ZVEZDARA, BEOGRAD
Abstrakt Hemoroidi su veoma često i obično hronično anorektalno
oboljenje definisano simptomatskim uvećanjem i ispadanjem normalnih
analnih jastučića. Hemoroidalna bolest je stara koliko i ljudska rasa.
Od antičkih vremena do danas korišćeni su mnogi načini lečenja,
nehirurški i hirurški, u pokušaju da se otklone simptomi i uskladi
zadovoljstvo bolesnika sa prihvatljivim komplikacijama, sa boljim ili
lošijim rezultatima. Rasprava o tome koja je najbolja metoda lečenja
traje do danas.
Ova prezentacija predstavlja različite mogućnosti lečenja hemoroida
tokom vremena, sa posebnim osvrtom na efikasnost pojedinih metoda i
komplikacije koje ih prate, kao i savremene preporuke o lečenju
hemoroidalne bolesti.
Reference:
Riss S, Weiser FA, Schwameis K, Riss T, Mittlböck M, Steiner G, Stift A.
The prevalence of hemorrhoids in adults. Int J Colorectal Dis
2012;27:215–20.
Madoff RD, Fleshman JW. Clinical Practice Committee and American
Gastroenterological Association: American Gastroenterological
Association technical review on the diagnosis and treatment of
hemorrhoids. Gastroenterology 2004;126:1463–73.
Neiger S. Hemorrhoids in everyday practice. Proctology. 1979;2:22-8.
Kaidar-Person O, Person B, Wexner SD. Hemorrhoidal disease: A
comprehensive review. J Am Coll Surg. 2007;204:102-17.
Rivadeneira DE, Steele SR, Ternent C, Chalasani S, Buie WD, Rafferty JL;
Standards Practice Task Force of The American Society of Colon and
Rectal Surgeons. Practice Parameters for the Management of Hemorrhoids
(Revised 2010). Dis Colon Rectum 2011;54:1059–64.
Perera N, Liolitsa D, Iype S, Croxford A, Yassin M, Lang P, et al.
Phlebotonics for haemorrhoids. Cochrane Database Syst Rev. 2012;15:8.
Filingeri V, Angelico R, Bellini MI, Manuelli M, Sforza D. Prospective
randomised comparision of rubber band ligation (RBL) and combined
hemorrhoidal radiocoagulation (CHR). Eur Rev Med Pharmacol
2012;16:224-9.
Kanellos I, Goulimaris I, Vakalis I et al. Long-term evaluation of
sclerotherapy for haemorrhoids. A prospective study. Int J Surg Invest.
2000;2:295-8.
Guy RJ, Seow-Choen F. Septic complications after treatment of
haemorrhoids. Br J Surg 2003;90:147-56.
Shanmugam V, Thaha MA, Rabindranath KS, Campbell KL, Steele RJ, Loudon
MA. Rubber band ligation versus excisional haemorrhoidectomy for
haemorrhoids. Cochrane Database Syst Rev. 2005. 4.
Индикације и оперативне технике код царског реза
проф. др Јанко Ђурић
FAKULTET MEDICINSKIH NAUKA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
Чудесни начин рађања, отварање мајчиног трбуха и рађање хероја и богова
представља део културе и легенди многих народа. Тешко је наћи оперативни
захват са толико прича и митова које дају слику надчовечности и
супериорности са циљем постизања поштовања појединаца и народа. Царски
рез у раној људској историји је преувеличавање реаалности тадашњих
људских искустава. Абдоминални порођај који се изводи на умирућим али на
живим женама описује се у Старој Грчкој (рађањем Диониса и Ескулапа,
првог лекара), у Старом Риму, Персији (рађање Руслана), Месопотамији из
времена краља Хамурабије, у Индијп (рађање Буде) као и у зборнику старих
јеврејских закона. Сви они имају једну сличну карактеристику а то је да
се порођај обавља са бока, рађањем плода, што мајци доноси олакшање
ИСТОРИЈА ОПЕРАТИВНЕ ТЕХНИКЕ
Савремена оперативна техника код царског реза развијана је крајем
деветнаестог века и у току прве деценије двадесетог века. Током овог
периода усвојене су три основне доктрине које су значајно смањиле
матернални морталитет.
1. затварање инцизија на утерусу у циљу заустављања крварења
2. усвајање асептичних техника рада и
3. промена оперативне технике, од класичне до инцизије на доњем утерином
сегменту.
ЗАКЉУЧАК
Сведоци смо огромног пораста броја царских резова у задњих тридесет
година, тренд пораста се непоколебљиво наставља тако да се очекује већ
2020. године у Сједињеним америчким државама број царских резова пређе
50%.
Само су ретке земље где се број царских резова одржава на неком разумном
нивоу. Такав тренд намеће потребу универзалности у поступцима рада што
Мизгав техника и покушава, да убрза и поједностави. Након пуно година
рада и искуства сматрам да једна универзална техника код царског реза
практично не постоји и да техника мора да буде индивидуална, прилагођена
сваком пацијенту у односу на оно шта нам његово ткиво нуди
Сваки Царски рез је операција за себе, не треба слепо следити шаблоне,
треба поштовати ткиво и прилагодити му се. Тако ће разултати бити
најбољи.
ЗАКЉУЧАК
Прихватање једне добре клиничке праксе је јако битно због повећања броја
царских резова.
Основни принципи добре праксе у хирургији уопштено па и за царски рез
су:
1. асептични услови рада,
2. минимално и нежно хватање ткива, 3. добра хемостаза
4. неостављање празног простора и
5. коришћење доброг оперативног материјала.
ИНДИКАЦИЈЕ ЗА ЦАРСКИ РЕЗ
Данфортх истиче две врсте индикација а то су : прихваћене и контроверзне
(селективне).
Четири најчешде индикације за царски рез у САД су претходни царски рез,
дистоција, фетални дистрес и карлична презентација. Током задњих
тридесет година дошло је до извесних промена у индикацијама. Претходни
царски рез као индикација је заступљен у око 50% труднода, где је
претходна завршена такође царским резом и ту није било промена. Број
царских резова због интрапарталног феталног дистреса се удвостручио, а
због дистоције се утростручио. Код карличне презентације број царских
резова је са 30% отишао на 88% а код близаначке трудноде са 13% на 47%.
Царски рез на захтев мајке је порастао на 23%
У Србији ствари стоје мало другачије. Најчешће индикације код нас су
компликаје у току порођаја, претходни царски рез, ризична трудоћа,
фетопелвична диспропорција, патолошке презентације плода итд.
ЛИТЕРАТУРА
- Cunningam FG, MacDonald PC, Lenovo KL, Gant NF, Gilstrap LC.
Williams Obstretric 1993;26;591-613
- Pickell K An inqury into history of cesarean section. Bull Soc
Med Hist(Chicago) 1935;4:414-414
- Boley JP, The history of Ceasarean section. CMAJ
1991;145:319-322.
- Lurie S, Mamet Y. #Yotzen dofen# ceasaren section in tre days of
tre Mishna and the Talmud. Isr J. Obstet Gynecol 2001;12:111-113.
- Lurie S, Glezerman M. The history of ceasarean technique. Am J
Opstet Gynecol 2003;189:1803-1806.
- Porro E. Della amputacione utero-ovarica come complemento di
taglio cesareo. Ann Univ Med Chir(Milan) 1876;237:289-350.
- Sanger M. Der Kaiserschnim. Arch Gynak 1882;19:370-375
- Wilson JR. The conquest of cesarean section-related infections;
a progress report. Obstet Gynecol 1988;72:519-532.
- Belci D, Di Renco GC, Stark M, Djuric J, Zoricic D, Belci M,
Petch LL. Morbidity and chronic pain following different techniques
of caesarean section; A comparative study. J Obstet Gynecol
2014;10:1.5.
- Karumpuzha R. Hema, Richard Johanson, Techniques for performing
caesarean section, Best Practice & Research Clinical Obstetrics &
Gynaecology, Vol. 15, No. 1, pp. 17±47, 2001
- Holmgren G, Sjoholm L, Stark M. The Misgav Ladach method for
cesarean section: method description. Acta Obstet Gynecol Scand
1999;78(7)615-621.
5. Sudsko-medicinski problemi u akušerstvu
Mr sc dr Паја Момчилов
Сажетак: Безбедност пацијената је данас важан проблем у
савременој медицини, која пацијенте и грађане ставља у центар
здравственог система, дајући им активну улогу у доношењу одлука о
начину лечења , а на основу предходне потпуне информисаности од
стране медицинских радника. Приликом пружања медицинске услуге
постоји за медицинске раднике морална, стручна, прекршајна,
грађанска и кривична одговорност.Та одговорност се одређује, од
времена Хамурабијевог законика (2100 година пре Христа), па све до
данас, етичким и законским нормама.
Помоћу судског вештачења утврђује се постојања несавесног лечења,
постојање стручне грешке и нехата при вођењу кривичног поступка
против медицинских радника. Са највише судских спорова у медицини
срећемо се у хируршким дисциплинама будући да и најмања интервенција
носи потенцијални ризик за настанак компликација. У Акушерству као
конзервативној и хируршкој дисциплини , честе су тужбе од стране
пацијената због специфичности да постоје два пацијента, мајка и
плод, који су оба током трудноће и порођаја посебно осетљиви. У раду
се анализирају етичке и правне норме везане за поступке лечења.
Посебна пажња се посвећује утврђивању и поступању у случајевима
постојања стручне грешке. На основу конкретних примера из судске
праксе, у случајевима из акушерства, указано је на основне проблеме
који постоје : Истрага и суђење почињу више година после немилог
догађаја; Дуго трајање процеса; Неадекватна судско-медицинска
вештачења (састав Судско-медицинског одбора, проблем аутопсија
мртворођенчади, некомплетан дијагностички поступак, неуважавање
системских узрока пропуста, .притисак од стране органа који води
поступак). 6. Postupak lekara kada je protiv
njega potignuta tužba
Prof. Dr Dimitrije Segedi
POLIKLINIKA SELECTA, NOVI SAD
Sažetak. Svake godine sve je više tužbi protiv lekara;
opravdanih i neopravdanih. U našoj zemlji lekari nemaju ni osnovna
znanja kako se ponašati u takvoj situaciji. Lekarska komora Srbije
je tek odnedavno osigurala lekare od „profesionalne greške“ (rizika
profesije) ali lekari nisu dovoljno obavešteni kako to da koriste
(ako im treba), kako da odaberu advokata i stručnog konsultanta na
koga imaju pravo. Ovim predavanjem trebali bi da se upoznaju kako da
se ponašaju i šta da preduzmu ako su tuženi. Kako da odaberu
branioca i stručnog konsultanta. Kako da pripreme odbranu. Kako da
se ponašaju na poslu, sudu i prema pacijentu (ili rodbini) koji ih
tuži. Da li postoji mogućnost da se tužba izbegne?
Rad je originalan i pisan je na osnovu mog dugogodišnjeg iskustva
kao sudskog veštaka (preko 20 godina) i stručnog konsultanta i zato
nema priložene literature.
7. Skrining profil žena obolelih od
inoperabilnog raka grlića materice u Zaječaru
Prim. dr Vera Najdanović Mandić
DISPANZER ZA ŽENE, ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR
Rak grića materice je ozbiljan globalan zdravstveni problem. U svetu
oko 500 hiljada žena oboli svake godine. Više od 80 % ovih žena živi
u zemljama gde efektivni skrining sistem nije dostupan. U Srbiji
godišnje oboli 1500 žena od raka grlića i umre svaka treća. U
Zaječaru postoje organizovani ginekološki sistematski pregledi od
1971. godine koji manje-više opstaju. Cilj rada je pokazati skrining
profil žena koje imaju neiskorišćenu mogućnost da svake 3. godine
besplatno urade Papa-Nikolau test, skrining test za rano otkrivanje
raka grlića materice, a obole od inoperabilnog raka grlića materice.
Metod rada je retrospektivno ispitivаnje i аnаlizа medicinske
dokumentаcije u periodu 1996-2015.g. nа ginekološkom odeljenju u
Zаječаru. Za dvadeset godina, od 1996-2015. godine u Zaječaru je
urаđeno je 56.509 sistemаtskih pregledа sа PAPA testom. Istovremeno
od rаkа grlićа mаterice lečeno je 577 ženа operаtivno,
operаtivno-zrаčno i zrаčno. Od preinvаzivnog i mikroinvаzivnog rаkа
grlićа mаterice lečeno je 352 (61.01%) ženа, od kojih je 308
(87.50%) otkriveno sistemаtskim pregledom. Operisаne su konizаcijom
221 (38.30%) koje su rаđene kod mlаđih ženа i histerektomijom 131
(22.70%) koje su rаđene kod stаrijih ženа. Od invаzivnog rаkа grlićа
mаterice operisаno je i zrаčeno 122 (21.14%) ženа. Sаmo zrаčnu
terаpiju imаlo je 103 (17.85%) ženа u inoperаbilnom stаdijumu i 49
(47.57 %) tih ženа je stаrije od 61 g. Zаključujem dа su sistemаtski
pregledi znаčаjni u otkrivаnju ranih stadijuma rаkа grlićа mаterice
u Zaječaru, gde je zаpаžen značajan broj obolelih od ovog mаlignog
obolenjа. Žene obolele od inoperabilnog raka grlića materice nisu
dolazile regularno na besplatne sistematske preglede ili bar ne u
poslednjih 5 godina. Reference:
http://globocan.iarc.fr/Pages/fact_sheets_cancer.aspx
Registar za rak u Centralnoj Srbiji, izveštaj br. 15, Beograd, 2015.
8. Ugradnja implanata za nadoknadu zuba i u sveže
ekstrakcione rane
Prof. dr Goran Jovanović
MEDICINSKI FAKULTET, NIŠ
Ugradnja dentalnih implantata predstavlja danas savremeni metod
nadoknade izgubljenih zuba. Moderna intraosealna dentalna
implantologija uvedena je pre 50-tak godina. U daljem periodu se
vrlo brzo razvijala tako da danas predstavlja jedinstven spoj između
hirurške i protetske delatnosti. Poznato je da su proverenim naučnim
metodama rešene brojne dileme vezane za uspešnost implantacije.
Poznavanje osnovnih predznanja o procesima koji se odvijaju u kosti
prilikom ugradnje implantata i posle njihovog protetskog opterećenja
su takođe od izuzetnog značaja. Sam odabir pacijenta, postavljanje
pravilne indikacije, preimplantološka priprema u smislu augmentacije
grebena i sinus lift procedure, pravilna ugradnja i protetska
rehabilitacija su imperativ za dobru funkcionalnu i estetsku
rekonstrukciju. Literatura
- Goran Jovanović, Nikola Burić, Miloš Tijanić. Stimulacija
epitelizacije mukoperiostalnog režnja laserom male snage posle
primarne plastike oroantralne komunikacije. Med Pregl 2010;
LXIII (3-4): 188-193.
- Obradović R, Kesić Lj, Mihailović D, Jovanović G, Antić S,
Brkić Z. Low-Level Lasers as an Adjunct in Periodontal Therapy
in Patients with Diabetes Mellitus. Diabetes Technology &
Therapeutics 2012; 14(9): 799-03.
- Tijanić M, Burić N, Jovanović G, Stojanović S, Spasić M.
Procena postoperativnog analgetičkog dejstva ropivakaina posle
hirurškog lečenja periapeksnih lezija sekutića gornje vilice.
Assessment of ropivacaine postoperative analgesic effect after
periapical maxillary incisors surgery. Vojnosanitetski Pregled
2012; 69(5):405-408.
- Jovanović G, Burić N, Krunić N, Mihailovic D. Maxillary
osteonecrosis caused by toxic effect of cink-oxide- eugenol
paste. Stomatologiia 2007; 2: 47-50.
- Buric N, Jovanovic G, Radovanovic Z, Buric M, Tijanic M.
Radiographic enlargement of mandibular canal as first feature of
non-Hodgkin's lymphoma. Dentomaxillofac Radiol 2010; 39(6):383-8
9. Estetske zakonitosti u protetskoj
rehabilitaciji pacijenata starije dobi
Prof. dr Ivica Z. Stančić
STOMATOLOŠKI FAKULTET BEOGRAD, KLINIKA ZA STOMATOLOŠKU PROTETIKU
Pacijenti starije dobi dolaze u stomatološku ordinaciju sa
različitim zahtevima u vezi sa postojećim ili budućim zubnim
nadoknadama, kako opravdanim, ali često i neopravdanim. Estetika
je pojedinim pacijentima starije dobi u prvom planu, jer su sa
godinama sve nezadovoljniji estetikom svojih prirodnih zuba,
imajući u vidu da su nekada bili zadovoljni svojim osmehom. Sa
druge strane, neki osobe starije dobi imaju manja očekivanja od
estetike budućeg protetskog rada, jer prihvataju starost,
smatrajući da nema razloga da se na to obraća posebna pažnja. U
nekim slučajevima, stare i dotrajale proteze, koje su već
patološki delovale na potporna tkiva pojedini pacijenti smatraju
čak i dalje dobrim, a nove teško prihvataju. Funkcija je
definitivno primarna svim pacijentima, mada mnogobrojni
ograničavajući faktori limitiraju stepen i izbor protetskog
modaliteta. Imajući u vidu da ovi pacijenti najčešće boluju od
više hroničnih bolesti, treba naći optimalno terapijsko rešenje
kako bi se mastikatorni učinak popravio, što može biti jedan od
faktora narušenog malnutritivnog statusa. Zbog toga je neophodan
strogo individualan pristup svakom pacijentu starije dobi.
Terapeut treba da se trudi da pažljivo isprati želje pacijenta,
ukoliko su u skladu sa objektivnim oralnim i opštim stanjem
zdravlja, kao i da proceni najedekvatnije protetsko rešenje.
Kada uslovi to dozvoljavju ne treba praviti razliku u indikaciji
u poređenju sa pacijentima mlađe životne dobi. Literatura
AC Freitas Junior, AM Silva, MA Rabelo Lima Verde, J Ribeiro
Pala Jorge de Aguiar. Oral rehabilitation of severely worn
dentition using an overlay for immediate re-establishment of
occlusal vertical dimension. Gerodontology 2012; 29: 75–80
V Lajnert, DK. Pavičić, R Gržić, Z Kovač, Đ Pahor, D Kuiš, S
Simonić-Kocijan, R Antonić, D Bakarčić. Influences of age and
maxillary anterior teeth status on patient’s satisfaction with
dental appearance and tooth colour. Gerodontology 2012; 29:
e674–e679.
ZSM Albashaireh, AA Alhusein, MM Marashdeh. Clinical assessments
and patient evaluations of the esthetic quality of maxillary
anterior restorations. Int J Prosthodont 2009; 22: 65–71.
C Wulfman, S Tezenas du Montcel, P Jonas, J Fattouh, C
Rignon-Bret. Aesthetic demand of French seniors: a large-scale
study. Gerodontology 2010; 27: 266–271.
Lieve Van Zeghbroeck. CAD/CAM treatment for the elderly – a case
report. Gerodontology 2012; 29: e1176–e1179 10.
Mogućnosti savremene stomatologije u zbrinjavanju abrazije zuba
Prof.dr sc. Rade Živković
UNIVERZITET U BEOGRADU, STOMATOLOŠKI FAKULTET
Gubitak tvrdog zubnog tkiva veže se za delovanje erozije,
abrazije, atricije, i predstavlja čest klinički problrm sa
prevalencijim do 97%. Tome se pridruzuje i pojam abfrakcije,
nastale destruktivnim delovanjem fleksije zuba, uzrokovane
okluzalnim opterecenjem (neadekvatna restauracija,
nefunkcionalni kontakt, ekstrahovan susedni zub) i
parafunkcijama.Zahvaljujuci arheoloskim nalazima, danas se
pouzdano zna da je abrazija zuba bila prisutna i u
praistorijskom vremenu kada su ljudi intenzivnije koristili
sopstvene zube pri konzumiranju abrazivne hrane. I ako su se
žvačne navike i sam odabir hrane, kod savremenog čoveka
promenile, problem abrazije zuba je i te kako prisutan, a
najizraženiji kod osoba starije životne dobi.
Prekomerno trošenje tvrdih zubnih struktura ima multikauzalnu
etiologiju. Faktori kao što su prevremeni okluzalni kontakti
praćeni inkoordiniranom hiperkontrakcijom mišića elevatora donje
vilice, korišćenje abrazivne ishrane, loše navike, parafunkcije
(bruksizam), upotreba pretvrdih četkica sa abrazivnim zubnim
pastama, profesije vezane za teške napore, jatrogeni faktori kao
i urodjena, i stečena smanjena tvrdoća zuba, su etiološki
međusobno povezani, pa se kod jednog pacijenta mogu naci više
oblika trošenja tvrdih zubnih tkiva.
Abrazija je termin izveden od latinske
rečiabrasio(sastrugati), i predstavlja trosenje tvrdog zubnog
tkiva usled dejstva mehaničkih slia zuba i endogenog tela,
nastaju dejstvom abnormalnih biomehaničkih procesa ili u
kombinaciji sa hemijskim interakcijama. Atricija nastaje
frikcijom zuba o zub tokom mastikacije ili parafunkcija.
Okluzalna ili incizalna atricija se može javiti tokom gutanja
ili stiskanja zuba, a najjače jeizražena kod bruksista.
Fiziološku atriciju karakteriše jednako i fiziološko trošenje
tvrdih zubnih tkiva zuba čitave denticije. Erozija, dentalna
erozija je progresivni, ireverzibilni gubitak tvrdog zubnog
tkiva koje je hemijski otopljeno s površine zuba delovanjem
kiselina i helatanim sredstvima, bez učestvovanja bakterija, i
nije direktno povezn sa mehaničkim ili traumatskim etilološkim
faktorom.
Prekomerna abrazija i erozija dva su česta problema na tvrdom
dentalnom tkivu, koja pogađaju sve veći broj pacijenata. To je
sve veći izazov u stomatologiji zato što se kod takvih
pacijenata, posebno kod onih sa teškim parafunkcijama,
etiologija retko može eliminisati za stalno. Zato ovo
podrazumeva stalno praćenje i kontrolu patoloških promena.
Posledice abrazije i erozije su mnogostruke:
Gubitak gleđi sa progresivnim izlaganjem velikih zubnih
površina.
Gubitak okluzalne, facijalne i lingvalne zubne anatomije sa
uticajem na funkciju i estetiku.
Skraćivanje zuba sa uticajem na funkciju i estetiku lica.
Adaptivno pomeranje zuba sa uticajem na okluziju i estetiku.
Diskoloracija izloženih zubnih dentina.
Osetljivost zuba i pulpalne komplikacije.
Povećan rizik od propadanja zuba.
Gubitak marginalne adaptacije i fraktura restauracije.
Zbog značajnog uticaja abnormalne abrazije i erozije na zubnu
biomehaniku i zdravlje, izazov je da prevencija i tretman treba
da uključuju različite specijalnosti, počev od preventivnih
mera, sve do potpune rehabilitacije usta. Međufaze ( blaga do
umerena erozija kroz abrazije ) zahtevaju druge kliničke mere
kao što su razni oblici adezivnih i parcijalnih sanacija.
Trošenje čvrste zubne supstance predstavlja razlog za povećanu
brigu stomatologa, i ima višestruko poreklo. Zapravo,
bihevioralne promene neizbalansirana dijeta i razna medicinska
stanja, kao i lekovi koji indukuju regurgitaciju kiseline i
stvaranje pljuvačke su okidač za eroziju. Dodatno, bruksizam u
budnom stanju i u snu su široko rasprostranjeni funkcionalni
poremećaji, koji takođe prouzrokuju ozbiljnu abraziju. Zato je
veoma važno dijagnostikovati rane simptome trošenja zuba, tako
da se preduzmu odgovarajuće preventivne mere i da se uradi
odgovarajuća sanacija.
Restaurativne opcije se sastoje od:
Direktnih parcijalnih, kompozitnih restauracija.
Indirektnih parcijalnih restauracija.
Indirektnih, parcijalnih keramičkih restauracija.
Indirektnih kompletnih keramičkih restauracija.
Tretman obično počinje sveobuhvatnom kliničkom procenom i
voskiranjem anteriornih zuba da bi se uspostavila odgovarajuća
okluzija i anatomska šema, kao i prijatnija linija osmeha. Onda
se bazirano na vertikalnoj dimenziji okluzije, direktne i
indirektne restauracije će zameniti tkivo koje nedostaje i
stvoriti bolju anatomiju i funkciju.
Na kliničkim slučajevima sa prisutnom abrazijom prikazana je
kombinovana terapija primenom kompozitnih ili bezmetalnih
restauracija i standardnih metal-keramičkih nadoknada u cilju
ponovnog uspostavljanja zdravlja, funkcije i estetike. Primenom
restauracija od bezmetalne keramike sa osnovom od cirkonijuma
moguće je postići besprekorne kliničke rezultate kako u
frontalnom tako i u bočnom segmentu. Pored toga, uvođenjem novih
kompozitnih cemenata, moguće je postići predvidljivo i stabilno
vezivanje između pripremljene površine zubai keramičke
restauracije, tako da ne postoji potreba za hirurškim
produžavanjem kliničkih krunica.
Često zbog gubitka tvrdih zubnih tkiva treba devitalizovati
nosače kako bi se izradila nadogradnja od metala i
rekonstruisala retenciona površina zuba za krunicu ili most.
Ukoliko je potrebno promeniti postojeću vertikalnu dimenziju
okluzije to treba činiti postupno. Pre definitivnog
fiksnoprotetskog rada treba napraviti probni protetski rad od
privremenog materijala ili splint, kojom će se testirati
tolerancija oštenenog temporomandibularnog zgloba na promene
vertikalne dimenzije okluzije. Pritom ne treba zanemariti
starost pacijenta i fiziološke promene u zglobu.
Abrazija zuba je kopleksno stanje orofacijalnog sistema koje
traži sveobuhvatnu analizu, planiranje i terapijski pristup, kao
i kontrolu, i održavanje postojećih terapijskih rezultata.
11. Regenerativna endodontska terapija - nova
dostignuća i izazovi
Prof. dr Dejan Marković
Endodontska terapija odavno je napustila princip upotrebe
madikamenata sa intezivnim i dokazano toksičnim efektima bez
obzira na njihove klinički dobre rezultate. Biološki princip u
lečenju zuba sa obolelom pulpom omogućava uspeh u terapiji
stimulišući prirodne reparatorne potencijale organizma. Samo
uklanjanje etiološkog faktora kao sto je nekrotična pulpa
omogućava proces reparacije, a upotreba biokeramičkih celijskih
nosača ili terapije laserom bitno utiču na regenerativnu
endodontsku terapiju posebno kod zuba mladih osoba.
|
|
|
|
| |
|
|
12. Video asistirana torakoskopija /VATS/ kao hirurški izbor
dijagnostike i terapije pleuralnih izliva
Vešović N, Stojković D.
KLINIKA ZA KARDIJALNU I GRUDNU HIRURGIJU,VMA
Uvod: Pleuralni izlivi predstavljaju nakuljanje tečnosti u
pleuralnom prostoru.Oni su najčešće patološko stanje pleure.Mogu
biti prema etiologiji maligni i bengni a prema biohemijskim
karakteristikama eksudati i transudati.Prema izgledu mogu
bitiserozni,serohemoragični,hemoragični,purulentni/empijem/ i bele
boje/hilozni/.Karakterišu ih dispneja,bol,stezanje u
grudima,malaksalost.Dijagnoza se postavlja pleuralnom
punkcijom,perkutanom iglenom biopsijom,torakoskopijom,VATS-om i
izuzetno retko torakotomijom.Video asistirana torakoskopija je
minimalno invazivna metoda kojom se kroz male interkostalne incizije
uradi endohirurška ekspoloracija intratorakalnih organa. To je
ujedno najprihvatljiviji i najdirektniji način da se definišu i leče
bolesti pleure .Cilj :Ovim radom smo hteli da prezentujemo
video-asistiranu torakoskopiju kao izbor dijagnostike i lečenja
pleuralnih izliva.Materijal i metode : našim ispitivanjem smo
obuhvatili 29 pacijenata kojima je radjena videoasistirana
torakoskopija radi postavljanja dijagnoze i eventualne pleurodeze u
periodu od 01.01.2017 do 15 .02. 2018.Rezultati : Bilo je 12
muškaraca i 17 žena,prosečne starosti 60 god kojima je radjen
VATS.Najmladji pacijent je imao 23 god.,a najstariji 74
god.Perkutana iglena biopsija pleure/Abrams/,radjen je kod dvadeset
pacijenata ali nije patohistološki dokazan uzrok nastanka pleuranih
izliva.Dijagnostikovano je 13 malignih izliva od kojih je 6 izazvano
primarnim karcinomom pluća ,4 karcinomom dojke,jedan karcinomom
stitne zlezde i dva mezotelioma.Nakon ex tempore odgovora
uzorkovanog materijala uradjeno je 11 pleurodeza. Naša iskustva su
pokazala da je najefikasnije sredstvo za pleurodezu sterilni talk.Od
14 pleuralnih izliva benigne etiologije,dva su bili posledica
TBC,dva sarkoidoze, jedan sistemskog lupusa a ostali su se pojavili
u sklopu nespecifičnog pleuritisa.Zaključak: Danas je VATS suverena
metoda dijagnostike i lečenja bolesti pleure.Problem je što u našoj
zemlji postoji nekoliko centara za grudnu hirurgiju i svi oni nemaju
mogućnosti sto tehnološke što stručne za izvodjenje ove intervencije
pa samim time i jedan mali broj pacijenata može proći kroz tu
proceduru.
Ključne reči: pleuralni izliv, VATS
13. Postoperativni delirijum kod gerijatrijskih pacijenata
podvrgnutih hirurškoj intervenciji nakon preloma zgloba kuka ili
femura
Stanković D. (1), Jovanović Z. (1), Magdić V. (1), Rangelov N.
(1), Milovanović T. (2), Bajer D.(2)
(1) SLUŽBA ANESTEZIJE I REANIMACIJE, ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN;
NEGOTIN, (2) ODELJENJE ORTOPEDSKE HIRURGIJE I TRAUMATOLOGIJE,
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, NEGOTIN
Uvod: Postoperativni delirijum je akutno konfuzno stanje koje
se razvija neposredno nakon hirurške intervencije. Nije retka
komplikacija u gerijatrijskih pacijenata koji se podvrgavaju
opsežnim hirurškim zahvatima. Riziko faktori su: karakteristike
pacijenta -starije životna doba, polimorbiditet, hirurški i
anesteziološki faktori. Detekcija pacijenata koji su pod povećanim
rizikom i prepoznavanje kliničke slike delirijuma je značajna u
zbrinjavanju gerijatrijskog hirurškog pacijenta, jer neprepoznat i
neadekvatno tretiran povećava postoperativne komplikacije, produžava
vreme i troškove hospitalizacije, i ostavlja dugoročne sekvele na
kognitivni status i kvalitet života pacijenta. Cilj: Ukazati na
učestalost, starosnu strukturu i karakteristike pacijenata,
hirurških i anestezioloških procedura, detekciju, terapijski tretman
i značaj postoperativnog delirijuma. Materijal i metodi rada:
Retrospektivna analiza i statistička obrada podataka iz
anestezioloških karti i istorija bolesti pacijenata operativno
zbrinutih zbog preloma zgloba kuka ili femura na Ortopedskom
odeljenju Zdravstvenog centra Negotin u toku 2017. godine, koji su
razvili postoperativni delirijum. Rezutati: Od 195 operisanih
pacijenata, 16 (8.20%) je razvilo postoperativni kognitivni deficit.
Svih 16 je hospitalizovano radi operativnog zbrinjavanja preloma
zgloba kuka ili femura. Nije zabeležen nijedan slučaj kognitivnog
deficita kod preloma druge vrste i lokalizacije. Dva pacijenta su
razvila alkoholni apstinencijalni sindrom, a ostalih 14
postoperativni delirijum. Operativnom zbrinjavanju preloma zgloba
kuka ili femura je podvrgnuto ukupno 50 pacijenata (100%). Nakon
hirurške intervencije, nultog operativnog dana 14 pacijenata (28%)
razvija postoperativni delirijum. Analizirani su sledeći parametri:
starost pacijenata, pol, ASA status, komorbiditeti, dužina trajanja
operativnog zahvata, primena transfuzije krvi intraoperativno, vrsta
anestezije, vrsta hirurške intervencije. Prosečna starost pacijenata
koji su razvili postoperativni delirijum je 82.78 godina. Svi
pacijenti su duboke starosti i ASA statusa 3 i 4, sa značajnim
kardiološkim i neurološkim komorbiditetima. Od 14 pacijenata (100%)
koji su razvili postoperativni delirijum, 13 (92.86%) su ženskog
pola, a 1 (7.14%) muškog. Operativni zahvati su trajali između 90 i
120 minuta. Kod 6 pacijenata je urađena osteosinteza
transtrohanternog preloma femura (DHS), a kod 8 implantacija
endoproteze kuka. 50% pacijenata je tokom operacije dobilo jedinicu
transfuzije krvi i zamrznute sveže plazme. 71.42% pacijenata je
operisano u spinalnoj anesteziji, a 28,57% u opštoj endotrahealnoj
anesteziji. Simptomi postoperativnog delirijuma kod 9 (64.29%)
pacijenata su trajali u proseku tri dana, i uspešno su kupirani
haloperidolom, simptomatskom i supstitucionom terapijom. Kod 5
pacijenata (35.71%) znaci kognitivne disfunkcije perzistiraju do
otpusta. Svo petoro preoperativno ima neurološke i psihičke deficite
(M.Alzheimer, Dementio senilis, M. Parkinsoni). Zaključak:
Postoperativni delirijum je česta komplikacija kod gerijatrijskih
pacijenata sa polimorbiditetima podvrgnutih opsežnim hirurškim
intervencijama. Etiološki je multifaktorijelan. Detekcija pacijenata
koji su pod povećanim rizikom i pravovremene farmakološke i
nefarmakološke mere mogu doprineti smanjenju učestalosti neposrednih
postoperativnih komplikacija i dugoročnih sekvela. Procena
kognitivnih funkcija gerijatrijskih pacijenata treba da postane
rutinski deo preoperativne kliničke evaluacije.
Ključne reči: postoperativni delirijum, gerijatrijski
pacijent, prelom kuka i femura
14. Augmentacija dojki - dual plane tehnika i poliuretanski
implanti za savršeni izgled bez komplikacija
Maljković Igor (1), Malivuković Ana (1) , Mitrić Biljana (2),
Radivojčević Uroš (3)
(1) OPŠTA BOLNICA UNA, BEOGRAD, (2) VMA BEOGRAD, (3) KC KRAGUJEVAC
Uvod: Augmentacija dojki je estetska procedura poznata više
od pedeset godina. U poslednjih desetak godina u našoj zemlji došlo
je do znatnog porasta interesovanja i promene percepcije estetskog
ishoda zahvata. Danas se veoma često od hirurga zahteva da napravi
„prirodne“ grudi, ne previše velike, ali lepo oblikovane, a sa
kojima će pacijentkinja moći da vodi život bez ograničenja u smislu
bavljenja sportom ili fizičkim aktivnostima. Materijal i metode :
Dual plane tehnika povećanja i preoblikovanja dojki opisana je pre
gotovo dvadeset godina, ali zbog svoje komplesnosti kod nas još uvek
nije zastupljena u velikoj meri. U radu se prikazuje 10 godina
iskustva sa ovom tehnikom, njenim izazovima, mogućnostima i
dometima. Analiziraju se samo pacijentkinje koje je autor lično
operisao. Cilja rada : Upoznavanje sa modernim tehnikama u estetskoj
hirurgiji dojke. Opisana je tehnika augmentacije hipotrofičnih,
asimetričnih, ptotičnih dojki, u jednom ili dva akta. Detaljno se
opisuje se korišćenje poliuretanskih implanta za grudi koji značajno
smanjuju incidencu kasnih komplikacija. Prikazuje se operativna
tehnika i analiziraju razlozi zbog kojih bi je trebalo razmotriti,
bilo sa aspekta hirurga koji radi navedenu operaciju, lekara koji
daje savete o samoj proceduri bilo sa aspekta pacijenta. Ukazuje se
na osnovne greske u tehnici, te kako ih prevazići. Rezultati i
zaključak : ispravno naučena i pravilno korišćena dual plane tehnika
u kombinaciji sa poliuretanskim implantima daje najbolji dugoročni
kvalitet života pacijentkinjama sa implantima, zahvaljujući
superiornim estetskim rezultatima i smanjenom broju komplikacija.
15. Primena kolagena u lečenju bola koštano zglobnog sistema
Veljković M (1) , Lučic N. (2)
(1) ORTOPEDSKA ORDINACIJA ROSA I DJURADJ, KNJAŽEVAC
Naša prva iskustva
Kolagen, najrasprostranjeniji protein kod sisara, u čovekovom telu
nalazi se u količini od 5-6% telesne težine. Pored ostalih tkiva u
kojima se nalazi, ulazi i u sastav mišicno-skeletnog sistema i tu su
kolagena vlakna u kontinuitetu i organizovana na linearan i
paralelan nacin. U toku starenja, prenaprezanja, traume i reumatskih
bolesti kolagena vlakna oslabe, dolazi do laceracije, te se gubi
njihova linearna i paralelna struktura i integritet. Tkivo je
ošteceno i bolesno. Medicinsko sredstvo Guna Collagen, kada se
instilira u oštećeno tkivo ojačava i obnavlja anatomske strukture
stradale u toku bolesti ili traume, uspostavlja se funkcija i
prestaje bol. U kratkom vremenskom periodu (3 meseca) primenili smo
kolagen kod 18 bolesnika (3 muskaraca i 15 žena) prosečne starosti
61,5 godina. Od 18 bolesnika četvoro je odustalo na početku lečenja.
Patoligija je sledeća: Lumbago, Lumboichialgia, Periarthritis
humeroscapularis, Epicondylitis humri, Miofascialni sindrom,
Coxarthrosis, Gonartrosis, Distensio m.deltoidei.
Pre lečenja kod nas, godinama i mesecima lečeni su NSAIL,
kortizonskim preparatima, koktelima, fizikalnom th i to neuspešno.
Guna MD Collagen tipiziran je prema tkivima u 13 raznih vrsta
(tipova), a daje se intradermalno, subkutano, intramuskularno,
intraartikularno.i periartikularno. Protokol lečenja je individualan
za svakog bolesnika. Potrebno je da se da od 4-5 ampula do 10 u
vremenu od 4 nedelje do 8 nedelja. U toku lecenja kod nekih
pacijenata, zbog jakih bolova pored kolagena primenjivan je lokalno
steroid + lok.anestetik kao i analgetik. Razlog je odloženo dejstvo
kolagena. Izbor kolagena odredjen je prema regiji i bolesti, a
uključivali smo više vrsta kolagena. Nisu uočena neželjena dejstva.
Prva poboljšanja se javljaju posle par dana do 3-4 nedelje od
početka terapije, sa smanjenjem ili potpunim prestankom bola, ali to
je potpuno individualno.
Kod ocenjivanja rezultata lečenja uzimali smo u obzir prestanak ili
smanjenje bola, pokretljivost tela, radnu sposobnost, uzimanje
analgetika i zadovoljstvo pacijenta.
Sve rezultate svrstali smo u sledece grupe:
Odličan -bez bolova, pun obim pokreta, obavljaju sve poslove,
prezadovoljni (8 bolesnika/),
Vrlo dobar - povremeno kratkotrajan bol, pokreti nesto smanjeni,
rade sve poslove, zadovoljni (2 bolesnika),
Dobar - bol mnogo manjeg inteziteta, pokreti kao i pre terapije,
svoj posao obavljaju, ali koriste odmor u toku rada povremeno
uzimaju analgetike (2 bolesnika),
Los rezultat, bez poboljsanja kod 2 bolesnika.
Prema našim rezultatima lečenja, zadovoljstvu pacijenata i lekara
mozemo da kažemo sledece:
Medicinska sredstva Guna Collagen je nov alat na raspolaganju
lekarima u lecenju bolesti koštanozglobnog sistema. Jednostavan je
za primenu, efikasan i siguran, bez kontraidikacija, pouzdan je
metod i preporučujem ga, kako lekarima opste medicine, tako i
specijalistima.
Ključne reči: kolagen, horonican bol
16. Bifazni sinovijalni sarkom zatkolene jame
Knežević S (1), Gajović I (2), Đorđević B (3)
(1) DOM ZDRAVLJA KRALJEVO, (2) SPECIJALNA HIRURŠKA BOLNICA ,,SVETI
NIKOLA“ RATINA, KRALJEVO, (3) OPŠTA BOLNICA ,,STUDENICA” KRALJEVO
Uvod: Mekotkivni sarkomi su heterogena grupa neoplazmi , sa
više od 50 histoloških tipova, čine 0,7–1% svih malignih tumora.
Najčešći su maligni fibrozni histiocitom (28%), liposarkom (15%),
lejomiosarkom (12%), sinovijalni sarkom (10%) i maligni tumor
omotača perifernog nerva (6%). Sinovijalni sarkom se obično
pojavljuje na ekstremitetima blizu velikih zglobova kod sredovečnih
pacijenata, posebno u zatkolenoj jami i u vezi je sa zglobnom
kapsulom, tetivama, burzom i fascijama. Retke lokalizacije su regija
glave i vrata, uključujući farings, larings i orbitu. Cilj: Povoljan
ishod bolesti kod rane dijagnoze maligne neoplazme. Materijal i
metode: Podaci su iskorišćeni iz zdravstvene dokumentacije
pacijenta, zdravstvenog kartona, otpusnih lista i specijalističkih
izveštaja.
Prikaz slučaja: Pacijentkinja MM, 65. godina, napipala je 2014.
godini u levoj zatkolenoj jami otok, nešto tamnije boje. Nije je
bolelo, promena nije krvarila, osećala je samo mehaničku smetnju.
Hirurški odstranjena kao benigna neoplazma. Patohistološki se radilo
o high-grade primarnom malignom mezenhimalnom tumoru tipa bifazičnom
sinovijalnog sarkoma, cistični podtip, CK AE1/AE3++ fokalno, CK7+,
CK19++, CK20-, EMA+, Vimentin +++, TLE-1+, bcl-2+, CD99+++, TTF-1-,
CD34-, Ki-67+ heterogena nuklearna imunopozitivnost u 70%,
resekciona ivica marginalna.
Narednog meseca tumor recidivira i na Klinici za ortopedske i
hirurške bolesti Banjica ponovo je učinjena tumorektomija. Sarkoma
konzilijum traži magnetnu rezonancu operisane regije i skener pluća.
Laboratorija uredna. Magnetna rezonanca pokazuje da iza metafize
femura i musculus vastus medialis postoji vaskularizovana tumorska
masa 5x4x4 cm. Između musculus semimembranosus i biceps femoris se
detektuju još tri tumora. Svi su okruženi lokalnim edemom, bez
invazije okolnih struktura. Kompjuterizovana tomografija pluća
ukazuje na limfne noduse pretrahealno do 1 cm, mediobazalno cistične
promene do 1,5 cm sa sakularnim i cističnim bronhiektazijama.
Kontrolna magnetna rezonanca nakon 3 meseca pokazala je progresiju
bolesti pa je avgustu iste godine učinjena natkolena amputacija leve
noge. Oporavak protekao bez komplikacija, vertikalizovana i
osposobljena za hod pomoću štaka. Sarkoma konzilijum traži magnetnu
rezonancu obolele noge i u februaru 2015. god pokazuje na 9 cm od
mesta amputacije nepravilnu promenu neravnih kontura 2x1,5x1 cm,
postkontrasno heterogeno pojačava signal, što je bilo sumnjivo na
rest recidiv. Nakon 6 meseci na patrljku je vizualizovala progresija
opisanih promena do 2x1,8x,1,7 cm. U novembru 2015. god nalazimo
uvećane limfne žlezde paratrahealno i buloze promene subpleuralno.
Konzilijum u februaru 2016. god smatra da lokalno nema recidiva i
limfadenopatije, promene su ožiljne prirode a nalaz na plućima u
regresiji, medijastinalni limfni nodusi su do 1 cm. Osposobljena za
hod protetisanjem natkolenice, teško se privikava na protezu,
obavlja godišnje kontrolne preglede i dobro se oseća. Zaključak:
Postavljanje dijagnoze sinovijalnog sarkoma predstavlja problem,
najčešće se otkrije u odmakloj fazi i zasnovano je na
histopatološkoj potvrdi. Diferencijalno dijagnostički treba misliti
na tromboflebitis, lipome, masnu atrofiju, lipomatozu i angiolipom.
Hirurška resekcija predstavlja terapijski izbor.
Ključne reči: sinovijalni sarkom, koleno, neoplazme.
17. Implantološka rehabilitacija bezubog pacijenta
suprastrukturom od biomaterijala
Smiljanić Z (1), Cvetić M.(2)
(1) PRIVATNA ZUBNA ORDINACIJA STAD DENTAL NEGOTIN, (2)CVETIĆ-LAB -
ZUBOTEHNIČKA LABORATORIJA CVETIĆ BEOGRAD
Uvod: Situacija u bezubim ustima moze prestižno biti
prevaziđena izradom inividualno dizajnirane suprastrukture na
implantima. Cilj: Implanološka rehabilitacija bezubog
pacijenta BioHPP. Materijal i metodi rada: Posle ekstrakcija
zuba iz gornje vilice, eventualno postojeći defekti su popunjeni
zamenikom za kost. Ukupno 4 implanta (Implants Direct Legacy-
Swish+TM Tissue-Level Implants, USA) prečnika 4,2 mm i dužine 13 mm
with SBM texture surface su implantirani u pripremljena ležišta
bezube vilice pacijenta Nakon perioda oseointegracije pristupilo se
izradi suprastrukture. Otisak vilice je uzet adicionim silikonom 3M
ESPE Express STD i Express XT LIGHT BODY. Radni model je izliven
gipsom tipa 4 (GS FUJIROCK EP). Inidividualni abutmenti su
napravljeni uz pomoć 2-press aparata, pri odgovarajućoj visini
radnog modela gornje bezube vilice. Skenirana suprastruktura je
dizajnirana u vosku i iskorišćena za izradu superstrukturnog oblika
šine Bio-HPP (Bredent, Germany). Diskusija: Inertna svojstva
BioHPP su obezbedila visok stepen udobnosti za vreme nošenja proteze
sa jednostavnm unošenjem-postavljanjem i odvajanjem proteze. Pored
toga, okluzija je rehabilitovana uz pomoć Bio-HPP suprastrukture u
gornjoj vilici. Zaključak: Biomaterijali su neophodnost
savremene stomatologije čime su ispunjeni uslovi za funkcionisanje
stomatognatnog sistema u funkciji ,estetici i fonaciji.
Ključne reči: Implant, suprastruktura, BioHPP
18. Koraliformna kalkuloza bubrega - longitudinalna
nefrolithotomia
Radoš Žikić, Zoran Jelenković
POLIKLINIKA “PAUNKOVIĆ” ZAJEČAR, RFZO-FILIJALA ZAJEČAR
Uvod: U vreme kada smo radili ovu operaciju, pre dvadesetak
godina, ova metoda je bila privilegija samo velikih centara i
klinika. Cilj: Cilj ovog rada je da prikažemo jedan redak
slučaj rešen ozbiljnim zahvatom.
Materijal i metodi rada: Prikazujemo slučaj da uz dobru
anesteziološku pripremu,dobru organizaciju urološke službe i
odvažnost operatora ova metoda može da se radi i van klinika.
Rezultati: Pacijentkinja je dobro podnela operaciju, bez
komplikacija završila lečenje na odeljenju, kontrolisala se narednih
pet godina bez recidiva kamena. Do nedavno je živela bez recidiva
kalkuloze. Umrla je prošle godine od karcinoma pluća. Zaključak:
Prikazali smo slučaj jedne bolesnice sa koraliformnom kalkulozom
bubrega koju smo rešili longitudinalnm nefrolitotomijom.
Ključne reči: koraliformna kalkuloza bubrega, longitudinalna
nefrolitotomija, prikaz bolesnika
|
|
|
|
| |
|
|
19. Ice sindrom –prikaz slučaja
Repac Vinka (1), Repac Marija (2), Vlatković Zoranka (1),
Stanimirov Branislava (3), Lukić Ivana (4)
(1) DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE, (2) PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NOVI
SAD-STUDENT, (3) DOM ZDRAVLJA NOVI SAD, (4) MEDICINSKI FAKULTET NOVI
SAD-STUDENT
Uvod: Oko je najsavršeniji optički „instrument“.Sindrom
iridokornealnog endotela(ICE) ima tri glavne karakteristike:promene
na dužici,edem rožnjače i povišen intraokularni pritisak(IOP). U
radu prikazujemo ICE sindrom kod dvadesetogodišnje pacijentkinje,na
levom oku,praćene u trajanju od četiri godine.Promene u komornom
uglu imaju za posledicu razvoj sekundarnog glaukoma i gubitak vida.
Cilj: Prikazati kako promena na dužici dovodi do gubitka
vida. Materijal i metodi rada: Prikaz slučaja: Pacijentkinja
stara 20 godina,student biologije,javlja se na pregled zbog mutnijeg
vida na levom oku u trajanju od 2 meseca uz povremenu pojavu
“duginih boja“, zableštenja u toku dana ili u svetloj prostoriji.
Daje podatak da su smetnje javile pre par godina, ali je njihov
intenzitet sada izraženiji. Primetila je da su joj zenice različite.
Urađen oftalmološki pregled.Vidna oštrina na optotipu po Snellenu je
bila:
VOD:1.0 VOS:0.6 sa -0.5Dsph=0.8-0.9
Vrednosti intraokularnog pritiska merene aplanacionim tonometrom po
Goldmannu su: TOD: 14mmHg TOS: 22.5mmHg
Prednji segment je sagledan binokularnim mikroskopom gde se na levom
oku uočavaju atrofične promene dužice /delimično
nedostajuće/.Rožnjača transparentna.Pupila reaguje na svetlost i
akomodaciju ali tromije. Optičke medije su providne.Nalaz na očnom
dnu desnog oka je uredan,a na levom bleđa papila, krvni sudovi se
poput bajoneta ulivaju u sudovni levak.Makula je očuvanog refleksa.
Gonioskopija:desno oko:komorni ugao otvoren;širok,Schaffer 1, levo
oko:komorni ugao delimično blokiran sa prisutnim goniosinehijama.-1-
U funkcionalnom smislu dužica ima ulogu regulacije količine svetla
koja ulazi u oko poput blende fotoaparata.To postiže pomoću mišića
m.sphingtera pupile i m. dilatatora pupile. Svaka osoba i svako oko
ima zaseban, karakterističan i jedinstven izgled dužice poput otiska
prsta. U ovom primeru progresivna atrofija dužice dovodi do
subjektivnih i objektivnih tegoba pacijenta.Glaukom koji ovde vidimo
,spada u grupu angularnih glaukoma ,koga na osnovu anatomske
predispozicije,možemo predvideti.Smanjena dubina prednje očne
komore, smanjena širina komornog ugla ispod 20 stepeni.Kada je
iridokornealni ugao ispod 45 stepeni,smanjeno je oticanje očne
vodice, iris se približava trabekulumu i povećava se intraokularni
pritisak. Rezultati: U toku četiri godine praćenja, dolazi do
povećanja IOP-a,i uznapredovale atrofije dužice. Pacijentkinja je na
antiglaukomatoznoj terapiji, vidna oštrina desnog oka je
nepromenjena ,ana levom je ostao oseća svetla sa sigurnom
projekcijom. Mogućnost operativnog lečenja je razmatrana,ali je
konzilijarno na tercijarnom nivou doneta odluka da se ne bi vidna
oštrina značajnije popravila jer su promene uznapredovale i trajne.
Zaključak: Oči nisu samo ogledalo duše već i pokazatelj
zdravstvenog stanja pojedinca.Izgled i oblik dužice oka mogu otkriti
čitav niz bolesti organizma.
Ključne reči: ICE sindrom, dužica, sekundarni glaukom,
gubitak vida.
20. Značaj ultrazvučne dijagnostike pri pozitivnom Marfijevom
znaku
Tamara Stanulović (1), Danijela Ćirić (2), Bojana Mladenović
(3)
(1) DOM ZDRAVLJA PETROVAC NA MLAVI, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR,
(3) DOM ZDRAVLJA NIŠ
Sažetak: Uvod: Kalkuloza žučnih puteva (bilijarna
kalkuloza, holelitijaza) u savremenoj medicini 21. veka, smatra se
jednim od najčešćih oboljena i označava prisustvo kamenaca u žučnim
putevima. Klinička prezentacija žučnih kamenaca su: bol,zatim
mučnina, gađenje, povraćanje, gubitak apetita, nadimanje, proliv.
Pri kliničkom pregledu nalazi se pozitivan Marfijev znak. “Zlatni
standard” u dijagnostici žučnih kamenova pored anamneze i fizikalnog
pregleda je ultrazvuk. Cilj rada: je prikazati značaj
utrazvučne dijagnostike kod pacijenata sa holelitijazom usled
bilijarne kolike. Metod: Ispitivanje pacijenata koji su se
javili izabranom lekaru u službi Opšte medicine Doma zdravlja
„Petrovac na Mlavi” sa bilijarnom kolikom pod sumnjom na postojanje
žučnog kamena ili radi praćenja veličine ranije dijagnostikovanog
žučnog kamena. Rezultati: Tokom osmomesečnog perioda u Domu
zdravlja „Petrovac na Mlavi” izabranom lekaru na pregled se javilo
25 bolesnika sa kliničkom slikom bola ispod desnog rebarnog luka,
osećajem nadutosti i mučninom. Nakon uzete anamneze i fizikalnog
pregleda, urađen je urgentni ultrazvuk i dobijeni su sledeći
rezultati: kod 3 (12%) bolesnika žučna kesa je bila prazna, kod 8
(32%) se moglo uočiti prisustvo mulja, dok se kod 14 (56%) bolesnika
mogao videti kamen u lumenu žučne kese, od toga je 8 (32%) novo
dijagnostifikovanih dok je 6 (24%) bolesnika već znalo da imaju
kalkulozu žučne kese. Zaključak: Bilijarna kolika je urgentno
medicinsko stanje čije zbrinjavanje neretko počinje u ambulanti
lekara primarne zdravstvene zaštite. Usled postojanja ultrazvučnog
aparata u ordinaciji, moguće je sa većom preciznošču otkriti uzrok
bilijarne kolike, a time i donošenje odluke i blagovremeno
preduzimanje mera radi daljeg lečenja i zbrinjavanja pacijenta.
Ključne reči: žučna kesa, Marfijev znak, ultrazvuk
21. Trogodišnje praćenje učestalosti malignih bolesti kože na
području opštine Knjaževac
Tošić B., Milosavljević I.
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC
Karcinomi kože su najčešće dijagnostikovane maligne bolesti. Koža je
izložena uticaju brojnih faktora spoljašnje sredine koji izazivaju
genetska oštećenja i indukuju neoplazijsku transformaciju ćelija.
Najčešći uzrok za njihovu pojavu je učestalo i prekomerno izlaganje
suncu, pri čemu UV zraci dovode do kumulativnog oštećenja kože.
Cilj rada je prikazivanje učestalosti malignih bolesti kože
kod stanovnika opštine Knjaževac u predhodne tri godine, od 2015. do
2017. godine.
Materijal i metodi rada: Istraživanje je sprovedeno u
Zdravstvenom centru Knjaževac, a podaci su dobijeni retrospektivnom
analizom evidencije protokola Dermatovenerološke ambulante i knjige
patohistoloških nalaza sa odeljenja Opšte hirurgije. Maligne bolesti
su klasifikovane prema patohistološkoj građi, a pacijenti prema polu
i starosnoj dobi. Rezultati su prikazani tabelarno.
Rezultati: Ukupan broj evidentiranih pacijenata u
trogodišnjem periodu je 195. Odnos obolelih žena i muškaraca je 100
: 95. Primetan je rast broja obolelih po godinama. U 2015. godini
registrovano je 40, a u 2017. godini 90 obolelih. Sa primenom
dermoskopije kao dijagnostičke procedure, povećan je i broj
novootkrivenih malignih bolesti kože. Najveći broj obolelih je sa
bazocelularnim karcinom, 139. Skvamocelularni karcinom je
dijagnostikovan kod 27 obolelih, a maligni melanom kod 19
pacijenata. Od melanoma je najčešći nodularni tip i dijagnostikovan
je kod 9 pacijenata. Kod 7 pacijenata su patohistološki potvrđene
metastatske promene na koži, i to tri metastatska melanoma, a kod
ostalih metastaze karcinoma drugih lokalizacija. Najveći broj
obolelih je u starosnoj dobi od 71. do 80-te godine. Najmlađi
pacijent je imao 30 godina i kod njega je dijagnostikovan
bazocelularni karcinom, a najmlađi pacijent sa malignim melanomom je
imao 49 godina u momentu postavljanja dijagnoze.
Zaključak: Moramo prihvatiti činjenicu da se intenzitet UV
zračenja povećao i da će tako biti i u buduće. Takođe je sve
učestalija pojava malignih bolesti kože kod mlađe populacije. Zbog
svega ovoga neophodna je edukacija stanovništva o štetnosti
preteranom izlaganju suncu i potrebi sprovođenja svih mera zaštite
od UV zračenja. Takođe je potrebno organizovanje preventivnih
skrining pregleda kože, radi što ranijeg postavljanja dijagnoze i
adekvatnog lečenja.
Ključne reči: karcinomi kože, melanom, bazocelularni
karcinom, skvamocelularni karcinom
22. Dediferentovani liposarkom butine kao dijagnostički izazov
Knežević S (1), Gajović I (2), Đorđević B (3)
(1) DOM ZDRAVLJA KRALJEVO, (2) SPECIJALNA HIRURŠKA BOLNICA ,,SVETI
NIKOLA“ RATINA, KRALJEVO, (3) OPŠTA BOLNICA ,,STUDENICA” KRALJEVO
Uvod: Liposarkom je redak maligni tumor porekla masnog tkiva,
sa incidencom od 2–3 na 1000000 stanovnika. Razlikujemo tri tipa
tumora u zavisnosti od njihove malignosti: benigne
(lipome), intermedijalne (dobro diferentovane liposarkome) i maligne
(dediferentovane liposarkome, miksoidne i pleomorfne liposarkome).
Dediferentovani tumori su kombinacija zrelih masnih ćelija i
nemasnih sarkoma komponenti. Karakteriše ga spor rast, pa je rana
dijagnoza teška zbog odsustva simptomatologije. Cilj.
Razmišljati o retkim tumorima masnog tkiva koji mogu delovati kao
celulitis na butinama. Materijal i metode: Zdravstvena dokumentacija
pacijenta iz zdravstvenog kartona, otpusnih lista i specijalističkih
izveštaja kao i kontakti u ordinaciji. Prikaz slučaja:
Pacijentkinja BN, starosti 48. godina, inače dobrog opšteg zdravlja,
leči hipertenziju, gojazna, dugogodišnji pušač i ima višegodišnje
probleme sa proširenim venama na nogama. Zbog prisutne gojaznosti i
pratećeg celulita prilikom jedne posete prijavljuje ovalnu
tumefakciju na desnoj butini, sa lateralne strane koju ima već
godinama. Promena palpatorno odaje utisak celulita, nešto čvršće
strukture, nije bolna, koža iznad promene intaktna i normalne
prebojenosti. Laboratorijske analize u referentnim granicama.
Konsultovani vaskularni hirurg i specijalista za rekonstruktivnu
hirurgiju. Ultrazvučni nalaz subkutano kranijalno od polovine femura
pružajući se kaudalno nejasna heterogena hiper i hipoehogena
vaskularizovana tumorska formacija čija se dužina ne može
ultrazvučno odrediti, širine oko 80 mm, narušava arhitektoniku
masnog tkiva i zahvata mišićne strukture. Ortopedu promena najviše
liči na dezmoidni tumor ali donosi odluku da se nastavak lečenja
odvija u tercijernoj ustanovi. Ubrzo operativno odstranjena promena.
Oporavak protekao usporeno, sa sekundarnom infekcijom operativne
rane. H Histopatološki nalaz opisuje tumor beličaste boje, delom
nodularnog delom infiltrativnog tipa rasta, fokalno probija mišićnu
fasciju. Prekriven je tankom pseudokapsulom infiltrovanom vijabilnim
tumorskim ćelijama. Imunohistohemijski Vimentin+++, Desmin-,
HHF-32-, alfa SMA+++ fokalno, Neurofilamenti + pojedinačne ćelije,
S-100+ fokalno, Cdk-4+++ difuzno, MDM-2+ difuzno, CK AE1/AE3-,
CD68-, CD34-, p14+ homogena slaba nuklearna imunopozitivnost u
pojedinačnim ćelijama, p16+ fokalna slaba do intenzivna nuklearna
imunopozitivnost, Ki-67+ fokalna, heterogena slaba do intenzivna
imunopozitivnost u 20% tumorskih ćelija. Na osnovu toga tumor
najviše odgovara high-grade primarnom malignom mezenhimalnom tumoru
tipa dediferentovanog liposarkoma, sa lejomioblastičnom
diferencijacijom. Obzirom da je pseudokapsula infiltrovana
vijabilnim tumorskim ćelijama Sarkoma konzilijum donosi odluku o
postoperativnoj zračnoj terapiji operisane regije. Sprovedeno je 25
ciklusa koje je dobro podnela. Kontrolna magnetna rezonanca
nadkolenice i kompjuterizovana tomografija grudnog koša i abdomena
su uredni i pacijentkinja se vraća redovnim životnim aktivnostima sa
kontrolnim pregledima po preporučenom dinamizmu.
Zaključak: Dediferentovani liposarkom je agresivan tumor sa
čestim letalnim ishodom, recidivima i metastazama, otporan na sve
terapijske opcije osim na hirurško lečenje. Diferencijalno
dijagnostički treba misliti na benigne lipome, masnu atrofiju,
reakciju na silikon, lipomatozu, angiolipom i lipomatozni
hemangiopericitom. Ukoliko margine nisu zdrave, može se primeniti
dodatno lečenje, u našem slučaju postoperativna zračna terapija.
Recidivi su česti i petogodišnja stopa preživljavanja iznosi 20%.
Ključne reči: Dediferentovani liposarkom, butina, neoplazma.
23. Učestalo mokrenje prvi simptom karcinoma mokraćne bešike,
prikaz slučaja
dr Dubravka T, dr Gak M.,
DOM ZDRAVLJA „DR SIMO MILOŠEVIĆ“, BEOGRAD
Uvod: Karcinom mokraćne bešike je najčešći tumor mokraćnih
organa. Kod muškaraca je ovaj tumor četvrti po učestalosti i tri
puta je češći nego kod žena. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj
deceniji.Više od 50% karcinoma mokraćne bešike kod muškaraca i više
od 35% kod žena je u vezi sa pušenjem. Cilj: Rano
prepozavanje i dijagnostika kod pacijenta sa nespecifičnim
simptomima, kao uslov za pravovremnim lečenjem. Маtеriјаl и
меtоdе: analiza dokumentacije , deskriptivni metod. Prikaz
slučaja: Pacijent starosti 63 godine, javlja se lekaru zbog
učestalog mokrenja, pračeno peckanjem. Tegobe ima oko mesec dana
unazad. Negira druge bolesti. Pušač unazad 30 godina, 1 kutija
cigareta dnevno. U obejktivnom nalazu abdomen: u ravni grudnog koša,
mek, palapatorno bolno neostljiv na površnu i duboku palpaciju,
jetra i slezia se ne palpiraju. Bubrežne lože osetljive na lumbalnu
sukusiju levo. Tegobe shvaćene kao urinarna infekcija.Pacijent
upućen da uradi urin i urinikulturu. Nakon par dana, dolazi sa
urednim nalazom urina i urinokulture, tegobe perzisitrajuса. Upućen
na ultrazvuk abdomena i urotrakta.Nа ultrazvučnom pregledu nađena
izohomogena promena 6,5 x 7 cm na prednjem zidu mokraćne bešike.
Predložen odlazak urologu zbog sumnje na tumor mokraćne bešike.
Urolog indikovao operaciju.Nakon učinjene transureteralne biopsije,
patohistološki nalazi su pokazali da je reč o skvamocelularnom
karcinomumokraćne bešike. Zaključak: Bez prisustva
specifičnih tegoba ( bezbolne hematurije i dizuričnih tegoba, teško
je rano doneti zaključak koji govori u prilogu karcinomu mokraćne
bešike). Ipak, perzisitiranje tegoba i uredni laboratorijski nalazi
krvi i urina, nameću potrebu za blagovremenomdopunskom
dijagnostikom.
Ključne reči: karcinom mokraćne bešike, učestalo mokrenje,
pušenje |
|
|
|
