Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2009     Volumen 34     Broj 1
     
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
      UDK 616.1-085.8

ISSN 0350-2899, 34(2009) 1 p.67-70

     
   
Pregledni članak

Fizikalna terapija vaskularnih bolesnika
(Physical Therapy in Vascular Patients)

Dragica Rondović, Rade Kostić

SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU „GAMZIGRAD”, GAMZIGRADSKA BANJA
 
     
 
 
     
 

 

         
      Sažetak: Vaskularna bolest izazvana aterosklerotskom bolešću sa hroničnom arterijskom insuficijencijom i hronična venska bolest sa hroničnom venskom insuficijencijom, predstavlja veliki medicinski problem u kliničkoj praksi, a sa progresijom promena vodi u invaliditet i stvara socijalnoekonomski problem. Fizikalni treman kod vaskularnih bolesnika uključuje primenu: vacusac, vaskulator, magneto, elektro, doziranu kinezi terapiju, laser, HBOT, termomineralnu vodu indiferentne temperature. Efekti fizikalne terapije na poboljšanje i razvoj kolateralnog protoka u arterijskoj insuficijenciji i efekti na poboljšanje venske drenaže kod venske insuficijencije, objektivizirani su ehosonografski, Doppler sonografski, klaudikacionim intervalom i kliničkim statusom sa produženjem klaudikacionog intervala i povećanjem Doppler indexa, poboljšanjem kliničkog statusa. Kod pacijenata sa hroničnom venskom insuficijencijom tretiranih fizikalnom terapijom, poboljšanjem venske drenaže, došlo je do smanjenja edema, poboljšanja trofike, smanjenja hiperpigmentacije, redukcije dermatofleboskleroznih promena, smanjenja bola postizanja lakšeg i bržeg koraka.
Ključne reči: fizikalna terapija, vaskularna bolest, hronična arterijska insuficijencija, hronična venska insuficijencija

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English
     
             
     
     
             
      Bolest perifernih krvnih sudova predstavlja veliki medicinski problem u kliničkoj praksi, a zbog progresivnosti promena koje vode u invaliditet predstavljaju i ekonomskosocijalni problem.
Periferna vaskularna bolest se odlikuje perzistiranjem, hronicitetom i progresijom, tako da u vremenskom trajanju omogucava pracenje, evaluaciju rezultata lecenja i objektivizaciju efekata lečenja. Bilo da je nastala oštećenjem arterijskog, venskog ili limfnog sistema, fizikalna terapija se primenjuje u njenom hroničnom toku i predstavlja kariku u lancu konzervativnohirurškog lečenja. Fizikalna terapija kod periferne vaskularne bolesti se primenjuje u cilju lečenja, sprečavanja progresije bolesti, odlaganja i izbegavanja operativnog lečenja, prevencije poznih komplikacija, sprečavanja invalidnosti, funkcionalnog osposobljavanja i poboljšanja kvaliteta života.
Hronična arterijska insuficijencija može biti uzrokovana stenozantnookluzivnim promenama arterija (atherosclerosis obliterans, arteritisi, M. Buerger, fibromuskularne displazije, sekvele akutne okluzije (traume, embolije), dijabetičnom angiopatijom, angiolopatijama (Mb.Raynaud, vibraciona bolest, kompresivnim oboljenjima arterija (Thoracic outlet sindromTOS).
Fizikalna terapija kod hronične arterijske ishemije se primenjuje u cilju razvoja i poboljšanja kolateralnog i mikrocirkulacijskog protoka.
Bolesti venskog sistema koje dovode do hronične venske insuficijencije izazvane oštećenjem valvula dubokih, površnih i komunikantnih vena sa ili bez obstrukcije lumena vena prema CEAP klasifikaciji, po kliničkim manifestacijama stepenuju se od 06: C0 (nema vidljivih ni palpabilnih znakova za hroničnu vensku bolest), C1 (teleangiktazije i retikularne vene), C2 (varikozne vene), C3 (edem), C4 (kožne promene koje se pripisuju venskoj bolest), C5 (kožne promene plus saniran venski ulkus), C6 (kožne promene plus aktivni venski ulkus).
Fizikalna terapija kod hroničnog venskog zastoja se primenjuje u cilju poboljšanja venske drenaže, smanjenja venske hipertenzije, poboljšanja mikrocirkulacije, smanjenje edema, poboljšanja trofike kože.
Bolesti limfnog sistema koje se manifestuju kao limfedem, bilo da je nastao kao primarni ili sekundarni, predstavljaju veliki klinički problem i zagonetku u lečenju.
Fizikalnim agensima se deluje u cilju poboljšanja limfne drenaže i smanjenja edema.

Dejstvo fizikalnih agenasa

Mehanoterapija
: VACUSACkompjuterizovani sistem koji poseduje tri osnovna progarama unutar kojih se mogu programirati brojne kombinacije smanjenog atmosferskog pritiska i masaže različitog intenziteta (ukupno 350 kombinacija). Deluje naizmeničnim smenjivanjem pritiska i potpritisa sa sukcesivnim povećanjem intenziteta u okviru tri programa (P1 0,10 bara  senzacija blagog potiska u brzim pulzacijama, P2 0,20 bara sa senzacijama blage masaže u kraćim vremenskim intervalima, P3 0,30 bara sa senzacijama duboke masaže u dužim vremenskim intervalima). Delovanjem mehaničke energije na delove tela na koje se primenjuje dolazi do poboljšanja oksidoredukcijskih procesa, izazivanja periferne vazodilatacije i reaktivne hiperemije i time omogućava bolju perfuziju u ishemičnim delovima, dovodeći do stvaranja kolateralne cirkulacije. Mehaničkim efektima pritiska i potpritiska („pumping“ efekt) pospešuje se odvodjenje venske krvi, pražnjenje venskih depoa, smanjenje venske hipertenzije, pospešivanje kapilarne filtracije, smanjenje imbibicije potkožnih struktura i smanjenje edema. Tako se postiže ubrzanje eliminacije raspadnih produkata i poboljšanje mikrocirkulacije a što pospešuje razmenu materija i distribuciju kiseonika pa se tako značajno popravlja ishrana (trofika) potkožnih tkiva i kože, pa ovi procesi mogu pospešiti zarastanje ulceracija.
VASKULATOR  kompjuterizovani aparat koji omogućava delovanje pritiska i potpritiska na ekstremitete smeštene u cilindrima, odredjenog ritma i trajanja po tačno kompjuterizovanim schemama zavisno od stadijuma ishemije. Uz to je uključena i primena indirektne toplote, UV zraka, ozona ili ugljen dioksida u samim cilindrima.
Kinezi terapija  predstavlja obaveznu terapijsku meru u protokolu lečenja vaskularnog bolesnika.
Kod periferne arterijske bolesti, primenjuju se dinamičke kontrakcije u toku aktivnih aerobnih vežbi i treninga hoda. Program se pravi individualno i prilagođava opštem zdravstvenom stanju vodeći računa da opterećenje ne ugrozi i pogorša kardiopulmonalni status. Aktivni kinezi terapijski trening se primenjuje u I i II ishemijskom stadijumu arterijske bolesti sa 2/3 maksimalnog opterećenja koji izaziva klaudikacioni bol. Primenjuju se vežbe koje aktiviraju muskulaturu distalno od mesta okluzije. Trening hoda se preporučuje i preko granice bola.
Aktivnim kinezi terapijskim postupcima dolazi do povećanja protoka krvi koji omogućava povećan dovod i poboljšano korišćenje kiseonika u tkivima, porast glikolitičkooksidativnih procesa, smanjeno nagomilavanje štetnih materija. Povećana fizička aktivnost iziskuje povećan zahtev za krvlju te dolazi do razvoja kolateralnog protoka. Povećava se funkcionalna sposobnost donjih ekstremiteta, duži hod uz manji napor.
Kod hroničnog venskog zastoja, sinergističkim kontrakcijama mišićnih grupa pojedinih segmenataaktivacijom plantarne, potkolene, natkolenobedrene mišićne pumpe putem aktivnih vezbi i uz korišćenje dinamičkih uređaja (ergobicikl, funkcionalne mašine) povećanjem pritiska unutar fascijalnih omotača, pospešuje se kretanje venske krvi ka srcu i pražnjenje inter i intramuskularnih vena. Transport venske krvi može pomoći i niz pasivnih i aktivnih postupaka: graduisana elastična bandaža, izbegavanje pasivnog stajanja i sedenja, višekratna elevacija donjih ekstremiteta u toku dana, hodanje, šetanje, elevacioni položaj nogu u toku spavanja.
Kod limfedema pored primene određenih pasivnih i aktivnih vezbi, elevacionih postupaka primenjuje se i poseban vid manuelne limfne drenaže koja uključuje primenu posebnih tehnika masaže u okviru kompleksne dekongestivne fizikalne terapije sa primenom kratkoelastične bandaže koja održava postignut efekat redukcije edema .

Elektroterapijske procedure  u lečenju vaskularnih bolesnika obuhvata primenu jednosmernih i naizmeničnih struja (nisko, srednje i visokofrekventne). Najčešće se primenjuju dijadinamične struje koje deluju vazodilatatorno, analgetski, resorptivno, antieksudativno, zavisno od modulacije (DF, CP, LP oblik) u toku 36 min., primenjene u seriji lečenja od 6 dana sa ponovljenom primenom nakon pauze od 7 dana.
Primena galvanske struje zasniva se na njenom izazivanju vazodilatacije i hiperemije u koži i dubljim tkivima, poboljšanjem trofike i metabolizma tkiva. Primenjuje se i za elektroforezu lekova za analgetski, antieksudativni i antiedematozni efekat leka. Trajanje primene od 1015 min. u seriji od 1020 dana. Inerferentne struje izazivaju dilataciju arteriola i kapilara delujuci na simpatikus i oslobadjanjem vazoaktivnih materija. Koriste se u frekvenciji 1100 Hz u seriji od 1220 seansi.
Elektrostimulacija mišića – utice na mišićni trening sa prenosnim dejstvom na mišićno vensku pumpu i resorpciju tkivnog edema.

Magneto terapija  koristi se impulsno elektromagnetno polje visoke (160640Hz) i niske frekvencije (10 i 50Hz) u trajanju od 30 min. u seriji od 20 seansi. Delujući različitim mehanizmima menja permeabilnost ćelijske membrane i utiče na kretanje jona, jonsku pumpu i time deluje na proces difuzije i aktivni transport kroz membranu, povećava parcijalni pritisak kiseonika, olakšava njegovu difuziju i utilizaciju u ćelije, poboljšava energetski bilans ćelije, aktivira enzimski sistem. Izaziva vazodilataciju arteriola i kapilara, smanjuje viskoznost i koagulabilnost krvi, poboljšava protok arterijske i venske krvi, poboljšava oksigenaciju i metabolizam tkiva. Deluje analgetski, antiinflamatorno, antiedematozno, stimuliše regeneraciju tkiva i ubrzava zarastanje ulceracija.

Lasero terapija  laser niske snage, stimulacijom mikrocirkulacije i ćelijskog metabolizma, izazivanjem arteriolarne dilatacije ima za cilj poboljšanje lokalnog metabolizma preko povećanog iskorišćenja hranljivih materija i kiseonika i ubrzane eliminacije razgradnih supstanci. Deluje biostimulativno, antiedematozno, antizapaljenski i analgetski, ima važnu ulogu u sanaciji ulceracija i regeneraciji tkiva, poboljšava trofiku kože oko rane, smanjuje ekcematoidne promene.

Bioptron lampa  dejstvo polarizovane, polihromatske svetlosti na stimulaciju bioloških procesa u telu dovodi do brže regeneracije tkiva, ubrzava sanaciju ulceracija.

Balneoterapija  primena termomineralne vode ima termički, mehanički i hemijski efekat. Reakcija krvnih sudova kože pri spoljnoj primeni hidroterapije zavisi od temperature vode. Primenjena u indiferentnoj temperaturi (3436°C) nastaje termička vazodilatacija bez primene toplote.
Primenjuju se sulfidne mineralne vode koje u 1L vode sadrže preko 1mg sumpora gde se vodonik sulfid kao gas lepi u vidu mehurića za površinu kože i mehanički draži receptore kao i vazoreceptore i time izaziva hiperemiju. Ugljenokisele mineralne vode imaju više od 1gr/L slobodnog ugljendioksida koji kao aktivan agens penetracijom kroz kožu draži termoreceptore i dovodi do periferne vazodilatacije .
Pored primene vode indiferentne temperature, primenjuju se tzv. Haufeove kupke koje se odlikuju postepenim povećanjem temperature vode u toku 1015 min. od indiferentne do temperature od 42 stepena i na toj temperaturi se nastavlja jos desetak minuta. Usled postepenog povećanja temperature nastaje vazodilatatorni efekat na krvne sudove i takav vid primene koristi se kod bolesnika sa arterijskom insuficijencijom. Kombinacijom hidro terapije i galvanske struje u opštoj kupki pojačava se vazodilatatorni i analgetski efekat. Primena termomineralne vode u opštim kupkama pored termičkog, hemijskog ima i hidrostatski efekat koji uz hidrokinezi terapiju dovodi do ubrzanja protoka krvi, omekšavanja i smanjenja venskih infiltrata, smanjuje ekcematozne i hiperpigmentovane promene izazvane venskim zastojem i poboljšava trofiku kože.
Primena dinamičkih vežbi u opštoj kupki aktivira mišićne grupe i uz olakšan pokret i manji srčani napor dolazi do porasta glikolitičkooksidativnih procesa i povećanja funkcionalne aktivnosti. Primena termomineralne vode ima i keratolitički, antiinflamatorni, desenzibilišući efekat.

Hiperbarična oksigenacija (HBO)  predstavlja terapijsku metodu koja obezbeđuje korišćenje O2 kao lek pod posebnim uslovima. U uslovima insuficijencije dopreme kiseonika putem krvi dopremanje se može obezbediti povećanjem procenta fizički rastvorenog kiseonika u plazmi i u svim tkivima. To se može obezbediti samo udisanjem čistog kiseonika u hiperbaričnim uslovima od 2 do 2,5 ATA. Prvi i najznačajniji efekat HBO je oksigenacija tkiva koja dovodi do stimulacije proliferacije i angiogeneze što dovodi primarno do povećanja prokrvljenosti ugroženog tkiva.
Pored brojnih stanja vaskularne bolesti kod kojih je indikovana primena fizikalnih agenasa postoje i stanja u kojima su pojedini agensi kontraindikovani: kod arterijske insuficijencije sa prisustvom infekcije i kod venske insuficijencije kontraindikovana je lokalna aplikacija toplote (tople kupke, kratkotalasna mikrotalasna dijatermija), razni vidovi masaže (podvodnim mlazom, ručna, vibraciona), predozirana kinezi terapija zbog mogućih tromboza i tromboembolizacija, fragmentacija svežeg tromba kod tromboflebitisa i flebotromboza.
Primena balneofizikalnih procedura kod vaskularnih bolesnika zahteva validnu dijagnostiku radi odgovarajuće primene fizikalnih agenasa i izbegavanje kontraindikovanih procedura i kao metod u evaluaciji rezultata lečenja.

EFEKTI primene fizikalne terapije kod vaskularnih bolesnika.
Objektivizacija efekata primene balneofizikalnih agenasa vrši se: kliničkim pregledom, Doppler sonografski (ASPI), ehosonografskiduplex scen, kontrolnim merenjima KI na tredmil traci
Kod bolesnika sa arterijskom insuficijencijom:
- u kliničkom nalazu - poboljšanje trofike kože, kolorita i temperature, smanjenje opsežnosti i sanacija ulceracija.
- značajno je povećanje vrednosti ASPI veće od 0,15
- ehosonografski - nalaz kolateralnog protoka u distalnim segmentima kruralnih arterija
- klaudikacioni interval produžen za vise od 50%
- smanjnje subjektivnih tegoba

Kod bolesnika sa venskom insuficijencijom:
- u kliničkom nalazu; smanjnje edema i obima ekstremiteta, poboljšanje trofike kože, omekšavanje i smanjenje infiltrata i induracija dermatofleboskleroznih ploča, smanjenje hiperpigmentacije, ekcematoidnih i subzapaljenskih promena, stimulacija zarastanja venskih ulkusa.
- ehosonografski-efikasnija rekanalizacija tromboziranih vena
- smanjenje subjektivnih tegoba
Kod bolesnika sa limfedemom;
- smanjenje edema i volumena ekstremiteta,
- bolja pokretljivost po zglobnim segmentima.
Posebno je važna primena fizikalne terapije u preishemijkim stadijumima vaskularne bolesti zbog većih efekata delovanja i kod inoperabilnih bolesnika zbog povećanja funkcionalne sposobnosti, psihološke i socijalne podrške, povećanja kondicionog stanja, sprečavanja invaliditeta, poboljšanja kvaliteta života.
Dejstvom fizikalnih agenasa na poboljšanje i razvoj kolateralnog protoka poboljšava se arterijska perfuzija, a lečenjem i sekundarnom prevencijom posttrombotičkih i posttromboflebitičkih sekvela fizikalna terapija predstavlja deo multidisciplinarnog načina lečenja vaskularnog bolesnika.
     
             
             
      LITERATURA
  1. Maksimović Ž. Osnovi vaskularne hirurgije i angiologije, Medicinski fakultet 2004.
  2. Conić Z. Aktuelne mogućnosti prevencije i konzervativnog lečenja poremećaja perifernog krvotoka, Balneoklimatologija 1977.
  3. Jevtic M.Vesovic Potic V. Fizikalna medicina, Medicinski fakultet Kragujevac, 1997
  4. Nedvidek B. Osnovi fizikalne medicine i medicinske rehabilitacije Medicinski fakultet, Novi Sad 1988.
  5. Turk Z. Barovic J. Hipobarična vakuum terapija kod angiopatija; Fizikalna medicina i rehabilitacija, 1989.
  6. Antonic M., Spasenovic Lj., Ilic S. Iskustvo sa primenom vacuum terapije  Vacusac. Zbornik radova (SimpozijumDijagnostika i lečenje oboljenja perifernih krvnih sudova. 1011 oktobar 1986. Gamzigradska Banja.
  7. Lazović M. Laseroterapija, Prosveta , Niš 1997.
  8. Turk Z. Barović J. Hipobarična vakum terapija kod angiopatija, Fizikalna medicina i rehabilitacija1989.
  9. International Angiology The Journal of Vascular Biology, Medicine and Surgery. 15th World Kongress of Phlebology October 27 2005 Rio de Janeiro, Brazil
  10. Handbook of venous disordes  Guidelines of the American venous Forum  Peter Gloviczki and James ST Yao 2005
  11. Dijagnostika i lečenje venskih oboljenja Medicinski fakultet Beograd, Medicinski fakultet Niš, Udruženje flebologa Srbije i Crne gore 2005. Gamzigradska Banja
  12. Dijagnostički i terapijski algoritam akutne i hronične venske bolesti KME 2007. Medicinski fakultet Beograd, Udruženje flebologa Srbije
  13. Jovanović T., Janjić M., Popović G, Conić S. Balneoklimatologija, Medicinski fakultet Beograd 1994.
  14. Kurs kontinuirane medicinske edukacije Dijagnostički, profilaktički i terapijski postupak bolesnika sa akutnom i hroničnom bolesti vena  nacionalni konsenzus dokument (I Kongres flebologa Srbije sa internacionalnim učešćem) Medicinski fakultet, Beograd 2007.
  15. Handbook of venous disordes 2nd edition, Guidelines of the American Venous Forum, Edited by Peter Gloviczki and James ST Yao 2001.
  16. Agus G.B., Allegra C., Antignani P.L., Guidelines for the diagnosis and therapy of the vein and lymphatic disordes, International Angiology; Volume 24, Number 2, 2005.
     
             
             
      Adresa za korespodenciju:
Dragica Rondović
Specijalna bolnica za rehabilitaciju GAMZIGRAD
Gamzigradska Banja
Banjski trg 12
email:
gambanja@verat.net
rondovic@verat.net
Rad primljen: 31.03.2009.
Rad prihvaćen: 08.04.2009.
Elektronska verzija objavljena: 21.05.2009.
 
     
             
             
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend