ISSN 0350-2899, 35(2010) br.1-2 p 10-14

UVOD

Rezultati studije Instituta za javno zdravlje Srbije "Zdravlje stanovnika Srbije" ukazuju da je potrošnja osvežavajućih bezalkoholnih pića u Srbiji u porastu [1]. Ova pića su najčešće visoke energetske i niske biološke vrednosti i pospešuju razvoj gojaznosti [2], a često sadrže i konzervanse (benzoevu i/ili sorbinsku kiselinu i njihove soli).
Benzoeva kiselina je u slobodnom stanju ili u obliku estara i amida prirodno prisutna u mnogim biljkama

(brusnica, plodovi kupine, maline, ribizle i šljive). Zahvaljujući antibakterijskim svojstvima, a deluje i
antifugalno, benzoeva kiselina (E210) i njena so natrijum benzoat (E211) koriste se u konzerviranju namirnica. Spominju se po prvi put u u srpskoj farmakopeji još 1908 g. Sorbinska kiselina (E200) i njene kalijumove (E202) i kalcijumove (E203) soli takođe spadaju u najšire primenjivane konzervanse zbog svojih antimikotičnih i antibakterijskih svojstva.
Prihvatljiv dnevni unos (PDU) ( količina aditiva koja se može unositi svakodnevno tokom celog života jedinke bez rizika po njeno zdravlje) prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije iznosi za benzoevu kiselinu - 5mg/kg, a za sorbinsku kiselinu 25 mg/kg telesne mase [3].
Cilj ovog rada je da se utvrdi da li sadržaj benzoeve i sorbinske kiseline u osvežavajućim bezalkoholnim pićima odgovara zakonskoj regulativi, kao i da kroz prikaz literaturnih podataka ukaže na rizik po zdravlje koji predstavlja prekomerni unos ove dve grupe konzervansa.

MATERIJAL I METODE

U periodu od 2004-2008 g. u laboratoriji Centra za higijenu i humanu ekologiju IZJZ Niš ispitivan je sadržaj benzoeve i sorbinske kiseline u 562 uzoraka osvežavajućih bezalkoholnih pića koja su se nalazila u prometu na tržištu Niškog okruga. Uzorci su uzorkovani u originalnoj ambalaži (iz prometa i proizvodnje), a od strane stručnog lica IZJZ Niš.
Određivanje sadržaja vršeno je spektrofoto- metrijskom metodama (broj 7 za benzoevu kiselinu i broj 8 za sorbinsku kiselinu), propisanim Pravil- nikom o metodama uzimanja uzoraka i vršenja hemijskih i fizičkih analiza radi kontrole kvaliteta proizvoda od voća i povrća (Sl list SRJ br. 29/83) [4]. Sva ispitivanja vršena su na aparatu UVVIS spectrofotometer Perkin Elmer Lambada EZ 150.
Dobijeni rezultati tumačeni su u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl. list SCG 56/03,5/04,16/05) [5].
Mikrobiološka ispravnost 897 uzoraka osvežavajućih bezalkoholnih pića analizirana je u istom periodu standardnim mikrobiološkim metodama i ocenjivana u skladu sa Pravilnikom [6].

REZULTATI

Na osnovu broja uzoraka analiziranih u periodu 2004-2008. g (Tabela 1) utvrđeno je da je obim kontrole bio najveći u toku 2006. i 2007. g, a da su među analiziranim uzorcima najčešće bila zastupljena gazirana bezalkoholna pića 372 (65.7%).
Uvidom u deklaraciju utvrđeno je da najveći broj analiziranih osvežavajućih pića 401 (71.3%) kao konzervans sadrži samo benzoevu kiselinu, a 138 (24.6%) uzoraka osim benzoeve sadržalo je i sorbinsku kiselinu. Samo 23 (4.1%) uzorka nisu sadržala nijedan od ova dva konzervansa (Grafikon 1). Analizom uzoraka potvrđeno je prisustvo konzervansa navedenih na deklaraciji, i utvrđen njihov sadržaj u uzorcima.
Tabela 2 prikazuje sadržaj benzoeve, a Tabela 3 sorbinske kiseline, u analiziranim uzorcima osvežavajućih bezalkoholnih pića.
U analiziranom periodu 46 (5,1%) uzoraka je bilo mikrobiološki neispravno (Tabela 4).
Najčešći uzrok mikrobiološke neispravnosti bilo je prisustvo gljivica i plesni u pićima (80.4%) (Grafikon 2).

DISKUSIJA

Rezultati našeg ispitivanja ukazuju da su benzoeva i sorbinska kiselina i njihove soli zastupljeni u osvežavajućim bezalkoholnim pićima u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije, i dosta nižim od maksimalno dozvoljenih koncentra- cija.
Unos visokih koncentracija benzoeve kiseline može izazvati metaboličku acidozu, konvulzije i hiperpneu kod eksperimentalnih životinja [7]. Kod humane populacije može izazvati pojavu alergijskih reakcija (urtikarija, neimunološka kontaktna urtikarija, astma) [8,9].
Iako unos sorbinske kiseline u organizmu retko izaziva nus pojave, jer ona lako metaboliše do ugljen dioksida i vode, u nekoliko studija primećena je intolerancija sorbinske kiseline kod ljudi (neimunološka kontaktna urtikarija, pseudoalergija) [8, 10, 11].
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u većini zemalja sveta (osim Kine) unos benzoeve kiseline se najvećim delom ostvaruje preko osvežavajućih pića [12-15].
Posebnu pažnju naučne javnosti izazvala je studija objavljena 2007. god. u kojoj je navedeno da unos benzoeve kiseline i veštačkih boja često prisutnih u bezalkoholnim pićima može da utiče na pojavu hiperaktivnosti kod dece [16]. Potrebna su nova istraživanja koja bi utvrdila da li unos benzoeve kiseline i /ili veštačkih boja utiče na hiperaktivnost dece. Dekarboksilacijom benzoeve kiseline u prisustvu nekih metala, kiselina, vitamina C i visoke temperature zbog neadekvatnoh skladištenja osvežavajućih pića, mogu nastati merljive koncentracije kancerogenog benzena [17]. Na ovaj rizik po zdravlje ukazano je 2006. godine, kada je u 5 uzoraka bezalkoholnih pića utvrđen benzen u koncentracijama većim od dozvoljenih za flaširanu vodu [18].

Tabela 1. Broj uzoraka osvežavajućih bezalkoholnih pića analiyiranih na prisustvo aditiva u Institutu za javno zdravlje Niš od 2004-2008g

Grafikon 1. Zastupljenost osvežavajućih bezalkoholnih pića koja sadrže benzoevu i sorbinsku kiselinu među uzorcima analiziranim u Institutu za javno zdravlje Niš u periodu od 2004-2008g

*maksimalno dozvoljena koncentracija predviđena Pravilnikom
** računato na gotov proizvod dobijen po uputstvu za pripremu

Prisustvo kvasaca i plesni u najvećem broju mikrobiološki neispravnih uzorka može biti posledica
- neadekvatnog tehnološkog procesa proizvodnje (pr. nedodavanja sorbata ili benzoata), ili neadekvatnog čuvanja ovih proizvoda (temperatura, svetlost i sl). Na značaj ovih činioca potrebno je naročito obavestiti proizvođače i prodavce.

ZAKLJUČAK

Osvežavajuća bezalkoholna pića koja se nalaze na tržištu Niškog okruga imaju sadržaj benzoeve i /ili sorbinska kiseline koji odgovara zakonskoj regulativi. Stručni podaci ukazuju da su neophodna ispitivanja sadržaja benzoeve i sorbinske kiseline i u ostalim namirnica kojima se dodaju ove dve grupe konzervansa, ali i sprovođenje ankete ishrane u cilju procene dnevnog unosa ova dva konzervansa putem hrane kod našeg stanovništva.
Neophodna je i edukacija populacije pre svega dece o principima pravilne ishrane koji podrazumevaju i ograničavanje upotrebe osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Tabela 3. Sadržaj sorbinske kiseline u uzorcima osvežavajućih bezalkoholnih pića analiziranim u Institutu za javno zdravlje Niš u periodu od 2004-2008. g.

*maksimalno dozvoljena koncentracija predviđena Pravilnikom
** računato na gotov proizvod dobijen po uputstvu za pripremu

Tabela 4. Mikrobiološka ispravnost osvežavajućih bezalkoholnih pića analiziranih u Institutu za javno zdravlje Niš u periodu od 2004-2008. g.

Grafikon.2. Broj i procenat neispravnih uzoraka prema razlogu mikrobiološke neispravnosti

LITERATURA

1. Institut za javno zdravlje Srbije. Zdravlje stanovnika Srbije – Analitička studija 1997-2007. Beograd, 2008
2. WHO 2003. Diet, nutrition and prevention of chronic diseaeses. In: WHO Technical Report Series, Geneva, Switerland.
3. Mirić M, Šobajić S. Zdravstvena ispravnost namirnica. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd pp.236-238.
4. Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i vršenja hemijskih i fizičkih analiza radi kontrole kvaliteta proizvoda od voća i povrća Sl. list. SFRJ 29/83.
5. Pravilnik o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl. list SCG 56/2003, 5/04,16/05)
6. Pravilnik o mikrobiološkoj ispravnosti namirnica u prometu Sl list SRJ br.26/93,53/95,46/2002.
7. World Health Organization , 1997, Evaluation of Certain Food Additives (Forty-sixth Report of the Joint FAO/WHO Expert Committee on Food Additives). WHO Technical Report Series No. 868 (Geneva: WHO).
8. Hannuksela M, Haahtela T. Hypersensitivity reactions to food additives. Allergy 1987 ;42(8):561-75.
9. Rademaker M, Forsyth A. Contact dermatitis in children. Contact Dermatitis 1989 ;20(2):104-7.
10. Safford RJ, Basketter DA, Allenby CF, Goodwin BF. Immediate contact reactions to chemicals in the fragrance mix and a study of the quenching action of eugenol. Br J Dermatol 1990;123(5):595-606.
11. Walker R. Toxicology of sorbic acid and sorbates. Food Addit Contam 1990 ;7(5):671-6
12. Tfouni SAV, Toledo MCF. Estimates of the mean per capita daily intake of benzoic and sorbic acid in Brazil. Food Addit Contam 2002; 19(7):647–54.
13. World Health Organization, 2000. Evaluation of certain food additives and contaminants. Fifty-first Report of the Joint FAO/WHO Expert Committee on Food Additives. WHO Technical Report Series No. 891. WHO, Geneva, Switzerland
14. Soubra L, Sarkis D, Hilan C, Verger P. Dietary exposure of children and teenagers to benzoates, sulphites, butylhydroxyanisol (BHA) and butylhydroxytoluen (BHT) in Beirut (Lebanon). Regul Toxicol Pharmacol 2007;47(1):68-77
15. Ma KM, Chan CM, Chung SW, Ho YY, Xiao Y. Dietary exposure of secondary school students in Hong Kong to benzoic acid in prepackaged non-alcoholic beverages. Food Addit Contam Part A Chem Anal Control Expo Risk Assess 2009 ;26(1):12-6
16. McCann D, Barrett A, Cooper A, Crumpler D, Dalen L, Grimshaw K, et al. Food additives and hyperactive behaviour in 3-year-old and 8/9-year-old children in the community: a randomised, double-blinded, placebo-controlled trial. Lancet 2007 ;370(9598):1560-7
17. Gardner LK, Lawrence GD. Benzene production from decarboxylation of benzoic acid in the presence of ascorbic acid and a transition-metal catalyst. J Agric Food Chem 1993;41:693-5.
18. Anoniymous. Beverage ingredients can form carcinogen. Consum Rep 2006; 71 (10):7.