ISSN 0350-2899, 35(2010) br.3-4 p.81-84

UVOD

Epilepsija je poremećaj funkcije mozga, a predstavlja naglo pražnjenje velikog broja neurona u mozgu što dovodi do epileptičnih napada. Epilepsija je jedna od najčešćih neuroloških bolesti. Javlja se u 1% opšte populacije. Šansa da će pojedinac da oboli od epilepsije tokom života iznosi 2-4%, a da će imati barem jedan epileptički napad tokom života 8%. Danas u svetu od epilepsije boluje oko 50 miliona ljudi. U Knjaževcu, sa dijagnozom epilepsije se u 2009. godini javilo 10 dece predškolskog uzrasta i 28 dece školskog uzrasta.
Epilepsije prema uzrocima mogu biti:
Idiopatske (primarne, genuine, funkcionalne, nasledne) – nemoguće je utvrditi jasan primarni uzrok nastanka epilepsije, osim nasledne predispozicije (nasleđivanje ima važnu ulogu u nastanku epilepsije, ali zbog izrazite heterogenosti bolesnika vrlo je teško utvrditi jedinstveni tip nasleđivanja).
Simptomatske (sekundarne, organske, lezijske, stečene) – uzrok ove vrste epilepsije je neko hronično organsko oštećenje ili bolest mozga (kongenitalni poremećaji razvoja, infekcije, tumori, metaboličke bolesti, npr. niska koncentracija šećera u krvi, traume, dug i intenzivan telesni napor, nedovoljna ishranjenost mozga kiseonikom, uživanje droga, moždani udar, apcesi itd.)
Kriptogene – epilepsije za koje se veruje da su simptomatske i da imaju organski supstrat u podlozi, ali ga je nemoguće dokazati.
Klinička slika:
Prema kliničkoj slici imamo više vrsta epi-napada:

GENERALIZOVANI NAPADI

1. Generalizovani tonično-klonični napadi(Grand mal):
   Karakteriše se prodromalnim simptomima - euforija, depresija ili disforija, strah, razdražljivost, zlovolja, apatija, ređe porast apetita, libida i slično. Zatim sledi aura, neposredni uvod u napad. Može biti kao visceralna aura, optička, motorna, senzitivna, psihička. Posle aure sledi inicijalni krik koji nastaje zbog grča respiratorne muskulature, tj. forsiranog ekspirijuma. Posle ove faze sledi tonična
   faza kada dolazi do fleksije aksijalne muskulature, grudni koš se naginje napred ka karlici, vrat je u semifleksiji, ruke se abdukuju i rotiraju, noge se flektiraju, adukuju i rotiraju upolje. Puls i krvni pritisak se udvostručuju, pritisak u bešici se uvećava pet puta, nastaje znojenje. Klonična faza se sastoji iz kloničnih grčeva eksremiteta. Jezik se grči i mućka pljuvačku koja se u vidu pene pojavljuje na uglovima usana. Ugriz jezika je relativno čest. Postparoksizmala faza se karakteriše time da bolesnik postepeno prestaje da se grči i diše, dobija boju i budi se. Kad se potpuno osvesti, neko vreme je zbunjen, umoran i malaksao, spava mu se.
2. Generalizovani nekonvulzivni napadi sa smanjenjem svesti:
   Najčešće se javljaju po tipu apsansa, odsutnosti. Dete zastane usred radnje, zagleda se, nekada trepće.
   Zatim se javljaju u vidu prostih atipičnih apsansa. Napadi su kraći, oči su okrenute na gore. Po pravilu postoje psihička i neurološka oštećenja, a često i atrofija mozga.
   Javljaju se i u vidu kompleksih apsansa sa smanjenjem svesti i drugim izražajnim fenomenima. Tu spadaju mioklonični apsansi i atonični napadi sa gubitkom svesti i tonusa.
   Javljaju se i u vidu autonomnih znakova. Reč je o srčanim i respiratornim promenama, hipersekreciji želuca, promenama zenica itd.

NAPADI SA LOKALNIM POČETKOM I ELEMENTARNOM SIMPTOMATOLOGIJOM

Javljaju se u vidu parcijalnih somatomotornih napada, a manifestuju se kloničnim grčevima mišića suprotne polovine tela i javljaju se u vidu somatosenzornih napada, a sastoje se u pojavi senzacija obamrlosti, toplote, bola, zujanja u kontralateralnoj polovini lica, ruci, polovini trupa, nozi.

NAPADI SA LOKALNIM POČETKOM I SLOŽENOM SIMPTOMATOLOGIJOM.

Javlja se u vidu temporalne epilepsije za koju se koristi i drugi naziv-psihomotorna epilepsija.
STATUS EPILEPTIKUS se karakteriše epileptičkim napadom koji je tako produžen ili se tako često ponavlja da stvara fiksirano epileptično stanje koje traje i koje može biti opasno po život obolelog.

DIJAGNOZA EPILEPSIJE

Svaki gubitak svesti nije epileptične prirode, ali zahteva pažljivo etiološko dijagnostikovanje. Fizi-kalni pregled, uključujući detaljan neuromuskularni pregled, može biti normalan ili pokazivati fokalne neurološke deficite (lokalizovane poremećaje funk-cije mozga). Elektroencefalogram (EEG) obično potvrđuje prisutnost različitih vrsta napada. Ispiti-vanja radi utvrđivanja uzroka mogu uključivati različita ispitivanja krvi (zavisno o uzroku na koji se sumnja) koja uključuju: kompletnu krvnu sliku, glukozu u krvi, ispitivanja funkcije jetre, ispitivanje funkcije bubrega, ispitivanja postojanja infektivnih bolesti, analizu cerebrospinalne tečnosti, ispitivanja za otkrivanje uzroka mogu uključivati postupke kao što su: CT ili MR snimanje glave i lumbalna punkcija. Fizikalni pregled i ispitivanja se mogu koristi za isključivanje drugih privremenih i reverzibilnih uzroka napada kao što su visoka temperatura, različiti privremeni hemijski poremećaji, toksemija u trudnoći, apstinencija kod lečenja od alkohola ili droga (posebno benzodijazepina i barbiturata), korišćenje droga (posebno onih koje se nabavljaju ilegalno) i drugi uzroci.

LEČENJE

Pravo lečenje je kauzalno, ali ne može stalno da se ukloni uzrok koji izaziva epileptični napad. Zato se za lečenje primenjuju antiepileptici. Sledeća pravila mogu biti od koristi u postizanju kontrole napada:

• Da se dijagnostikuje epilepsija na vreme;
• Da se posle prvog napada ne uvode antiepileptični lekovi, jer nekad se desi da se posle tog napada ni jedan više ne desi ili se desi posle više godina. Tada bolesnik treba da izbegava faktore koje provociraju napad: nespavanje, alkohol, stres, treperava svetlost, naglo uzimanje velike količine tečnosti itd. Izuzetak od ovog pravila su slučajevi kada je poznat uzrok koji će dati ponovljene napade;
• Ne treba lečiti epilepsije kod kojih se napadi dešavaju veoma retko;
• EEG promene bez kliničke manifestacije bolesti nisu indikacija za primenu antiepileptika;
• Izbor leka treba da bude pravilan, bolja je monoterapija od politerapije zbog kompeticije lekova
• za receptore na koje deluju;
• Lečenje se započinje najmanjom dozom, postepeno se povećava;
• Broj dnevnih doza treba da bude što manji;
• Obustavljanje treapije s sprovodi ako pacijent nije imao napade tokom tri godine;
• Lečenje ne sme da prekine trudnica, jer može da uđe u status epileptikus, a takođe ni majka dojilja ne treba da prekine unos leka, jer dete dojenjem unosi manje leka nego što ga je unosilo intrauterino.

Antiepileptici koji se koriste za lečenje su:

1. Antiepileptični lekovi starije generacije:
   Metilfenobarbiton, fenobarbiton, fenitoin, primidon, etosuksimid, klonazepam, karbamazepin, valproična kiselina
2. Antiepileptični lekovi nove generacije:
   Lamotrigin, gabapentin, topiramat

CILJ RADA

Cilj rada je prikaz značaja blagovremenog dijagnostikovanja epilepsije kod obolelog, samim tim pokazuje i značaj blagovremene primene antiepileptika ako je to potrebno, u odgovarajućoj dozi i dovoljno dugo.

METOD RADA

Metod rada je deskriptivni prikaz podataka.

PRIKAZ SLUČAJA

Pacijent I. M, star 12 godina koji je imao je gubitak svesti u školi oktobra 2009. godine. Nema podataka o tome koliko je taj gubitak svesti trajao i da li je bio praćen nekim drugim tegobama. Pacijent je pregledan od strane lekara iz službe Hitne medicinske pomoći i upućen neurologu koji ga posle pregleda i zbog daljih dijagnostičkih procedura šalje na hospitalno lečenje u tercijalnu ustanovu (Klinički centar Niš, klinika za dečije i interne bolesti, Odeljenje neurologije). Za vreme hospitalizacije koja je trajala deset dana pacijentu je od dijagnostičkih procedura rađen EEG (utvrđeni abnormalni potencijali kore velikog mozga) i NMR (nuklearna magnetna rezonanca) gde je nađeno da nema patoloških promena u endokranijumu. U hospitalnim uslovima je uveden valproat sa poste-penim povećanjem doze sve do 1000 mg dnevno. Kontrola je zakazana za 2 nedelje. Do kontrole je pacijent bio bez napada, a kontrolni EEG nalaz je bio normalan i laboratorijski nalazi krvi su bili normalni. Pacijentu je zakazana kontrola za mesec dana a terapija je za taj mesec ostala nepromenjena. Kontrolni EEG nalaz je bio uredan, a takođe je bio uredan i laboratorijski nalaz krvi. Pacijentu je povećana doza valproata na 1500mg dnevno, podeljena u dve doze i zakazana kontrola za 4 meseca. Pacijent se ordinirajućem lekaru javljao u međuvremenu zbog drugih zdravstvenih tegoba (bolova u grlu, bolovima u ušima gde je zbog prisutnih bolesti primio odgovarajuću terapiju) i navodi da nije imao gubitke svesti niti druge tegobe koje su u vezi sa epilepsijom. Lečenje od epilepsije je u toku, dečak se dobro oseća, normalno funkcioniše u društvu i normalno pohađa nastavu u školi.

DISKUSIJA

Cilj ovog rada je da ukaže na značaj blagovremenog dijagnostikovanja epilepsije kod pacijenta. Kada lekar dijagnostikuje epilepsiju kod pacijenta, tada može da počne sa primenom, ako je to potrebno, odgovarajuće doze leka, da prati pacijentovo zdravstveno stanje, da ukaže na mere prevencije kako bi pacijent sprečio izazivanje napada i kako bi se ublažile posledice epileptičnih napada pacijeta po pacijentov život i stanje okoline.

ZAKLJUČAK

I pored primenjenih mera dijagnostikovanja epilepsije, postoje pacijenti kod kojih se i pored primenjene terapije mogu javiti epileptični napadi. Važno je, prvo, da pacijentu sa simptomima epilepsije ustanovimo pravu dijagnozu, ako je moguće otklonimo uzrok koji dovodi do epileptičnih napada, ali, ako to nije moguće, da antiepileptičnom terapijom pomognemo pacijentu da se broj napada smanji, a samim tim i posledice koje ti epileptični napadi mogu da izazovu.

LITERATURA

1. Ristić D. I: Praktikum urgentne medicine,Treće izda-nje,Obeležja,Beograd, 2007.
2. Ristić D. I: Urgentna medicina,Treće izdanje,Obeležja,Beograd,2008.
3. Lapčević M, Žigić D, Ivanković D: Hitna stanja u radu porodičnog lekara, Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Srpsko lekarsko društvo, sekcija Opšte medicine, Beograd, 2003.
4. Newton R. H. C, Khare K. R.: Urgentna medicina, brzi pregled, Book/Marso, Beograd i Besjeda, Banja Luka, 2007.
5. Goldman, Cecil medicine, Dvadeset i treće izdanje,Saunders ,2007.
6. Kligeman: Nelson Text books of Pediatrics,osamnaesto izdanje,WB Saunders, 2007.
7. Lević Z: Osnovi savremene Neurologije, Osmo izdanje, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
8. Nikolić M: Propedevtika i tehnika neurološkog pregleda,četvrto dopunjeno i prerađeno izdanje, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb,1980.
9. Radojčić B: Klinička Neurologija, trinaesto izdanje, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995.