ISSN 0350-2899, 36(2011) br.3 p.152-56

UVOD

Hiperlipoproteinemija predstavlja povišenje nivoa čestica u plazmi međusobno povezanih u komplekse. Dokazano je da osobe sa povišenim nivoom ukupnog holesterola u serumu imaju veći rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti od osoba sa nižim vrednostima. Parametri koje treba proveravati su: ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol i trigliceridi, gde su poželjne vrednosti za ukupni holesterol <5,20 , a za trigliceride <1,70.
Glavni faktori koji doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti, a na koje se može blagovremeno uticati, jesu: gojaznost, način ishrane, fizička aktivnost, hiperlipoproteinemija, pušenje, povišene vrednosti krvnog pritiska [1]. Gojaznost je često definisana kao prekomerne masne akumulacije u masnom tkivu u meri u kojoj se može negativno uticati na zdravlje. Jedan od bitnih uslova za nastanak gojaznosti je način ishrane u smislu kvaliteta i kvantiteta. Povećana konzumacija hrane životinjskog porekla na račun voća i povrća bitno utiče na gojaznost i vrednost lipida u krvi. Indeks telesne mase BMI (Body Mass Index) izračunava se tako što se težina u kg podeli kvadratom telesne visine u metrima. U odraslih osoba gojaznost je definisana kao BMI 30kg/m2 [2]. Normalna vrednost BMI<_24,9kg/m2. Multicentrična studija koja je sprovedena tokom 1995/1996. u domovima zdravlja Srbije, pokazala je prevalenciju od 58,2%. Najviše je zastupljena umerena gojaznost BMI 25-25,9kg/m2 sa 41,47% [3]. Gojaznost je najzastupljenija kod siromašnog stanovnistva zemalja u razvoju [4].

CILJ RADA

Cilj našeg rada je bio odrediti uticaj fizičke aktivnosti, pušenja i načina ishrane na zastupljenost hiperlipoproteinemije populacije starosnog doba od 20 do 40 godina sa teritorije opštine Doljevac.

METOD

U periodu od oktobra do decembra 2010. izvršeni su rutinski sistematski pregledi stanovništva opštine Doljevac. Rađeni su pregledi ispitanika, laboratorijske analize krvi, gde je referentni opseg nivoa holesterola 3,6-5,7mmol/l i triglicerida 0-2,28mmol/l, određivanje BMI(Body Mass Index), gde je za merenje korišćena vaga sa visinometrom i anketa o životnim navikama. Fizički aktivan ispitanik se smatrao onaj koji dnevno pešači više od 30 minuta. Ovo istraživanje je metodom slučajnog izbora obuhvatilo 106 ispitanika - 82 žene i 24 muškarca starosti od 20 do 40 godina, a deskriptivnom statističkom metodom su prikazani rezultati.

REZULTATI

Od ukupnog broja ispitanika obuhvaćenih studijom sa izdvojenom hiperholesterolemijom je bilo 72 (67,92%), a sa hipertriglicidemijom 56 (52,83%). Sa udruženom hiperlipoproteinemijom je bilo 43 (40,57%). Fizički neaktivnih je bilo 75 (70,75%) od ukupnog uzorka, od toga sa hiperholesterolemijom 51(grafikon 1.), sa normalnim vrednostima holesterola 24. Fizički neaktivnih sa hipertriglicidemijom bilo je 39 (grafikon 2.), od njih sa normalnim nivoom triglicerida 36.

Grafikon 1. Struktura ispitanika prema vrednostima holesterola u zavisnosti od fizičke aktivnosti


Grafikon 2. Struktura ispitanika prema vrednostima triglicerida u zavisnosti od fizičke aktivnosti

Od ukupnog broja ispitanika, vrednost BMI do 24.9 imalo je 61(57,54%) ispitanik, BMI od 25-29,9 imalo je 28(26.42%) ispitanika a BMI preko 30 imalo je 17(16,04%) ispitanika. Prosečna vrednost BMI=24,62.
Bilo je 54(50,94%) pušača, od toga sa povišenim holesterolom 38 (grafikon 3.), a sa normalnim vrednostima holesterola 16. Od pušača sa povišenim trigliceridima bilo je 27 ispitanika, dok sa normalnim nivoom triglicerida 29 ispitanika (grafikon 4.).

Grafikon 3. Struktura pušača i nepušača sa povišenim vrednostima holesterola


Grafikon 4. Struktura pušača i nepušača sa povišenim vrednostima triglicerida

U pripremanju hrane u zavisnosti od toga da li koriste mast životinjskog ili biljnog porekla anketa je pokazala da 41 (38,67%) ispitanik koristi zejtin (ulje biljnog porekla), 30 (28,30%) mast (životinjskog porekla) i 35 (33,01%) kombinovano. Pokazalo se da 27 ispitanika koji isključivo koriste mast za pripremanje hrane ima povišen nivo holesterola (grafikon 5.), a 17 ima povišen nivo triglicerida. Oni koji koji koriste isključivo zejtin za pripremu obroka, njih 21, ima povišen nivo holesterola, a 22 povišen nivo triglicerida. Od ispitanika koji kombinuju mast i zejtin, 24 ima povišen nivo holesterola u krvi, a 17 povisene trigliceride (grafikon 6.).

Grafikon 5. Struktura ispitanika sa povišenim vrednostima holesterola
u zavisnosi od načina pripremanja hrane


Grafikon 6. Struktura ispitanika sa povišenim vrednostima triglicerida
u zavisnosti od načina pripremanja hrane

DISKUSIJA

Prema našem ispitivanju slučajno izabranih ispitanika starosti od 20 do 40 godina sa teritorije opštine Doljevac, pokazalo se da većina ispitanika ima povišene vrednosti lipida u plazmi, čak 67,93% sa povišenim nivoom holesterola i 52,83% sa povišenim trigliceridima u plazmi. Sa udruženim povećanjem lipida je 40,57% od ukupnog broja ispitanika. Kod onih koji, prema anketi, upražnjavaju dnevnu fizičku aktivnost preko 30 minuta dnevnog hoda, zapaža se redukcija nivoa lipidnog statusa. Prosečna vrednost BMI je 24,62, što grupu svrstava u oblast normalne uhranjenosti, dok je prosečna vrednost BMI u populaciji odraslog stanovništva Srbije 26,2. Normalno uhranjenih bilo je 57,54%, dok predgojaznih 26,42% ispitanika. Prevalencija predgojaznosti za Srbiju je 36,7%, za centralnu Srbiju 37,3% [7] BMI preko 30 imalo je 16,04% ispitanika, što je u odnosu na prevalenciju gojaznosti za Srbiju 15,1% [8] neznatno iznad vrednosti proseka. Kako je pušenje značajan faktor rizika za nastanak KVB, od ukupnog broja ispitanika pušaca je 50,94% od toga sa povišenim holesterolom 38, sa normalnim vrednostima holesterola 16. Od pušača sa povišenim trigliceridima bilo je 27 ispitanika, dok sa normalnim nivoom triglicerida 27 ispitanika. Pokazalo se da struktura stanovnistva koji su pušači ima povišene vrednosti lipidnog statusa. U pripremanju hrane 38,67% ispitanika koristi ulje biljnog porekla, 28,30% mast životinjskog porekla i 33,01% kombinovano. Pokazalo se da ispitanici koji isključivo koriste mast za pripremanje hrane imaju bitno povišen nivo holesterola. Oni koji koriste isključivo zejtin za pripremu obroka, njih 21, ima povišen nivo holesterola, a 22 povišen nivo triglicerida. Ispitanici koji kombinuju mast i zejtin, 24 njih, ima povisen nivo holesterola u krvi, a 17 povišene trigliceride.
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom, namernicama isključivo životinjskog porekla znatno utiče na nastanak kardiovaskularhih oboljenja i dovodi do posledičnog porasta koncentracije krvnih lipida [9,10] .
Fizička aktivnost kao redovno umereno vežbanje smanjuje sve uzroke moratiliteta i incidencu KVB [7,3] . Celoj populaciji i deci treba savetovati fizičku aktivnost u zavisnosti od zdravstvenog stanja i načina života kao meru primarne i sekundarne prevencije [11]. Povećanje fizičke aktivnosti treba da bude deo preporuka za dijetsku ishranu i promenu zivotnih navika u sprovodjenju mera redukcije KVB rizika [9].
Pušenje je takođe bitan faktor za razvoj KVB. Prestankom pušenja smanjuje se rizik od KVB za oko 50% u toku jedne godine, a izjednačava se sa rizikom nepusača tek nakon 5-15 godina [12]. Prestanak pušenja se preporučuje kao mera kako primarne tako i sekundarne prevencije KVB.

ZAKLJUČAK

Tokom ispitivanja strukture stanovništva starosti između 20 i 40 godina primećena je povezanost između hiperlipoproteinemije ispitanika sa životnim navikama: fizičkom aktivnošću, pušenjem i načinom ishrane. Svim osobama, bez obzira na nivo ukupnog holesterola i triglicerida treba dati savet o ishrani, fizičkoj aktivnosti i stilu života kako bi se na vreme otklonili predisponirajući faktori za nastanak KVB.

LITERATURA

1. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi, Stanić V. Prevencija kardiovaskularnih bolesti, Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Beograd: SLD; 2005.
2. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi, Stanić, Pantelić V. Gojaznost, Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu CIBID; 2004.
3. Žigić D. Gojaznost kao faktor rizika. U: Faktori rizika i hroničnanezarazna oboljenja – metodološke smernice. Beograd: SLD; 1998. p.107-115.
4. James T, Leach R, Kalamara E et al. The worldwide obesity Epidemic. Obesity Res 2002;10:666-674.
5. Higgins M, Kaneez W, Gorrism R, Pinsky J,Stokes J. 3rd Hazards of obesity – The Framingham experience. Acta Med Scand suppl 1988;723:23-36.
6. Third report ot National Cholesterol Education program (NCEP) Expert Panel on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Cholesterol in Adults (Adult Treatment Panel III) final report. Circulation 2002, 106:3143-421.
7. Vukadinović N. Correlation between obesity and arterial hypertension in the region of Krusevac.Opšta medicina 2009;15:(3-4):147-155.
8. Đorđević P.Bolesti nepravilne ishrane.U: Hadži-Pešić. Interna medicina. Niš: Prosveta;1994:642-658.
9. Konstantinović D i sar.Multicentrična studija prevalencije faktora rizika i hroničnih bolesti (MCS). Opšta medicina, Beograd 1996;2:83-128.
10. Sharkey SW. Proof at last: You can die of a „broken heart“. Minneapolis Hert Institute Foundation, MN Feb 9, 2005.
11. Gropelli A, Giorgi DM, Omboni S, Parati G, Mancia G. Persistent blood pressure increase induced by heavy smoking. Journal of hypertension 1992;10:495-499.

Rad je osvojio TREĆU NAGRADU Naučnog odbora XXX Timočkih medicinskih dana
u kategoriji "radovi mladih doktora"