ISSN 0350-2899, 36(2011) br.3 p.157-61

UVOD

Pokušaj samoubistva (tentamen suicidii) je započeto, ali nedovršeno samoubistvo. Kod većine osoba postoji iskrena i svesna namera da se uništi sopstveni život, ali iz nekog razloga (nepodobnost sredstva, neumešnost u izvođenju samog čina, slučajno spasavanje i sl.) ne dolazi do smrtnog ishoda. [1]
Veoma često je u kvalitativnom pogledu nemoguće diferencirati pokušaj samoubistva od samopovrede (automutilatio), kod koje ne postoji želja za smrću, već za postizanjem izvesne koristi (samoisticanje ili apel za pomoć). [1] Mnogi su faktori rizika koji se danas dovode u vezu sa pokušanim samoubistvom, na prvom mestu su različita duševna oboljenja (rekurentna depresija, bipolarni poremećaji, poremećaj ličnosti, psihoze i dr.), zatim zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zlostavljanje u detinjstvu i sl. [2,3,4]
Najnovije analize dovode i upotrebu pojedinih lekova, npr. izotretinoina, sa pokušajem samo-ubistva [5]
Proučavanjem hronotipa osoba sa suicidalnim pokušajem došlo se do zaključka da su osobe koje su večernji tip u većem riziku pokušaja samoubistva od osoba koje su jutarnji tip, ili onih kod kojih se hronotip nije mogao utvrditi. [6]
Danas se velika pažnja posvećuje metodu ili načinu na koji je pokušano samoubistvo, jer je dokazano da od načina pokušaja zavisi uspešnost narednog, ponovljenog pokušaja samoubistva. Tako npr. vešanje, upotreba vatrenog oružja i davljenje imaju najveći rizik od uspelog samoubistva pri narednom pokušaju, dok se trovanje, upotreba gasa ili hladnog oružja ubrajaju u manje rizične. Rizičnost određene vrste pokušaja samoubistva iskazana je tzv. indeksom opasnosti HR (hazard ratio), koji predstavlja odnos broja pokušaja i realizovanih samoubistava i ima različite vrednosti u zavisnosti od faktora rizika, vrste pokušaja samoubistva ili posmatranog regiona. [7,8]
Veliki napori se ulažu u otkrivanje osoba sa suicidalnim namerama. Najnovija neuroradiološka ispitivanja pokazuju da se u mozgu osoba koje su pokušale samoubistvo mogu zapaziti različite strukturne promene, pre svega, smanjenje sive mase frontalnog režnja [9], dok drugi autori u cilju otkrivanja i prevencije predlažu široku upotrebu raznih skrining testova, kao npr. STS-2 (suicide trigger scale), pri svakom psihološkom testiranju osoba ili proširivanje već postojećih standardizovanih upitnika.[10,11,12]

MATERIJAL I METODE

Napravljena je retrospektivna analiza na materijalu Službe hitne medicinske pomoći Zdravstvenog centra u Zaječaru, za dvogodišnji period: 2009-2010. godine. Izdvojeni su pacijenti kod kojih je postavljena dijagnoza pokušaja samoubistva. Ovako dobijen uzorak analiziran je na osnovu pola, starosti, načinu na koji je samoubistvo pokušano, vremenu i mestu pokušaja.
Dobijeni podaci upoređeni su sa podacima o izvršenim samoubistvima u datom periodu dobijenim iz Zavoda za javno zdravlje "Zaječar".
Analizirani podaci dobijeni su iz urgentnih protokola i registra pregleda na terenu Službe hitne medicinske pomoći. Podaci su prikazani i grafički, a obrađeni su odgovarajućim statističkim metodama: mere centralne tendencije, mediana, t-test i χ2 test.

REZULTATI

POLNA DISTRIBUCIJA
U dvogodišnjem periodu Služba hitne medicinske pomoći Zdravstvenog centra u Zaječaru zbrinula je 56 pacijenata pod dijagnozom pokušaja samoubistva, od toga 21 muškarca i 35 žena. (p>0,01 , bez statističi značajne razlike)

STAROSNA DISTRIBUCIJA
Prosečna starost ispitanika bila je 43,89 ± 17,34 godina, muškarci su u proseku bili stariji (44,52 ± 17,56 god) od žena (43,89 ±17,34 god). Distribucija po starosnim grupama pokazana je na grafikonu 1.

DISTRIBUCIJA PO MESECIMA
April i maj su bili meseci sa povećanim brojem pokušaja samoubistva, dok su se u ostalim mesecima javljala u približno istom broju (grafikon 2).

DISTRIBUCIJA PO DOBU DANA
Znatno veći broj pokušaja samoubistva desio se u popodnevnim i večernjim nego u noćnim i jutarnjim časovima, naime u periodu 12-24h bilo je 40 pokušaja, naspram 16 u periodu 0-12h, sa statistički visoko značajnom razlikom (p<0,001).

DEMOGRAFSKA STRUKTURA
Služba hitne mediciniske pomoći zbrinjava i stanovnike okolnih sela zaječarske opštine, tako da je u ispitivanom periodu u selima bilo 15, dok se u gradu za isti period desio 41 pokušaj samoubistva. (p<0,001)

NAČIN POKUŠAJA SAMOUBISTVA
Najveći broj ispitanika je samoubistvo pokušao trovanjem, njih 43 (76,79%), dok su ostali načini bili u manjem procenti zastupljeni: hladno oružje 4 (7,14%), skok sa visine 3 (5,35%), vešanje 3 (5,35%), izlazak na prugu 2 (3,57%), vatreno oružje 1 (1,78%).

Grafikon 1. Distribucija ispitanika koji su pokušali samoubistvo po starosnim grupama



Grafikon 2. Distribucija ispitanika koji su pokušali samoubistvo po mesecima



Grafikon 3. Distribucija ispitanika po načinu pokušaja samoubistva



Grafikon 4. Distribucija ispitanika po načinu trovanja

TROVANJA
Trovanje, kao daleko najčešći vid pokušaja samoubistva, posebno je obrađeno u ovom istraživanju.
Najveći broj trovanja pokušan je putem sedativa, bilo kao jedine supstance, bilo u kombinaciji sa alkoholom, i to u 72,09% svih trovanja, dok su se ostale supstance koristile sporadično, i to pesticidi u 9,30%, antidepresivi u 6,98%, a deterdženti, etiol, benzin, dilakor, esencija i sona kiselina u po 2,33%.) Grafikon 4
Žene su češće pokušavale samoubistvo trovanjem, njih 29, nasuprot 14 muškaraca (p<0,01),
Prosečna starost osoba u ovoj kategoriji bila je 46,09 ± 18,01 godina, bez bitnijih starosnih razlika vezanih za pol (muškarci 46,90 ± 18,03 godina,i žene 46,06 ± 18,01 godina).


SAMOUBISTVA
U istom, dvogodišnjem periodu, na teritoriji opštine Zaječar dogodilo se 20 samoubistava (11 žena i 9 muškaraca), prosečna starost izvršilaca bila je 60,3 ± 18,90 godina (mediana 67,5 godina). Osobe koje su izvršile samoubistvo, bile su statistički visoko značajnije starije od osoba koje su to pokušale (p<0,001).
Od svih izvršenih samoubistava, u 10 slučajeva u pitanju je bilo vešanje, u 4 slučaja skok sa visine, a u po 2 slučaja trovanje, davljenje i izlazak pred vozilo.

DISKUSIJA

U ovom, dvogodišnjem, ispitivanom periodu, Služba hitne medicinske pomoći je po pozivu, na terenu opštine Zaječar zbrinula 56 pacijenata. Ovo istraživanje potvrdio je ranija shvatanja da žene češće pokušavaju samoubistvo od muškaraca [1], ali prilično iznenađuje podatak da je skoro polovina uzorka, 25 ispitanika, starosti 21-39 godina, imajući u vidu opšteprihvaćeno mišljenje i stav da je kod mladih osoba nagon za životom jak, i da tek u dubokoj starosti on slabi, što bi moglo da se dovede u vezu sa lošim ekonomskim stanjem u zemlji, slabom egzistencijalnom i finansijskom perspektivom mladih.
Povećan broj pokušaja samoubistava u hladnim mesecima, povezan sa sezonskom depresijom, ovim istraživanjem nije potvrđen, jer je broj samoubistava po mesecima pokazao skoro identične distribucione grupe.[2]
Zbog specifičnosti posla Službe hitne medicinske pomoći, brzog zbrinjavanja povređenih i obolelih, kao i nemogućnosti uzimanja detaljne anamneze, nije bilo moguće utvrditi postojanje prediktivnih faktora rizika za pokušaj samoubistva.
Prilično je zabrinjavajuća činjenica da je trovanje lekovima najpopularniji način pokušanih samoubistava budući da su lekovi koji mogu da oštete zdravlje pojedinca relativno dostupni, dok su se ostali vidovi pokušaja znatno ređe primenjivali. Povezanost načina pokušaja samoubistva i narednog uspelog je veoma bitna, što pokazuju podaci o samoubistvima, tako da pokušaji samoubistva na ove, rizičnije načine zahtevaju poseban oprez u terapiji i dijagnostici.[7,8]
Ukupan odnos pokušaja samoubistva i samoubistava bio je 2,8:1 (HR), sto je u skladu sa podacima objavljenim u svetskoj literaturi [7,12]. Vešanje, kao jedan od načina pokušaja samoubistva, zahteva posebnu pažnju, zbog velike verovatnoće od narednog realizovanog samoubistva. Pokušaja na ovaj način bilo je 3 (5,35%), a samoubistava 10 (50%). Ova analiza je pokazala da su osobe koje izvršavaju samoubistva starije od osoba koje ih pokušavaju.
Vrlo često se pokušaj samoubistva može predvideti, zbog toga treba uložiti napor i prepoznati i identifikovati rizičnu grupu, identifikovati faktore rizika i prevencijom rešiti ovaj problem.
Upoređivanjem načina pokušaja i izvršenih samoubistava stiče se utisak da se ipak, najveći broj samoubistva pokuša na manje rizičnije načine (trovanje…), dok se samoubistva skoro po pravilu izvršavaju onim opasnijim metodama (vešanje, skok sa visine…), pa se sa pravom postavlja pitanje ispravne dijagnoze i jasnog diferenciranja pravog pokušaja samoubistva od samopovređivanja koje predstavlja apel za pomoć.

ZAKLJUČAK

Pokušaj smoubistva na teritoriji opštine Zaječar češći je među ženama, mlađeg i srednjeg životnog doba, u gradskoj sredini, u popodnevnim i večernjim satima, i to najčešće trovanjem sedativima. Na tri pokušana smoubistva, jedno se realizuje. Predlog mera sprečavanja pokušaja, a samim tim i eventualne realizacije samoubistava je uvođenje skrining testova, koji bi se u širu upotrebu uveli kroz razna obavezna psihološka ispitivanja i koji bi mogli da identifikuju rizične grupe i ograniče rizične faktore ponašanja. Druga mera je ograničavanje dostupnosti opasnih supstanci, pre svega psihoaktivnih lekova, budući da su oni kod nas, ali i u svetu, najčeći način pokušaja samoubistva

LITERATURA

1. Veljković Snežana, Dunjić Dušan, Aleksandrić Branimir, Nikolić Slobodan et al, Sudska medicina, udžbenik za studente, Medicinsi fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2009. god
2. Veljković Snežana, Dunjić Dušan, Aleksandrić Branimir, Nikolić Slobodan et al. Sudska medicina, udžbenik za student. Beograd: Medicinsi fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2009.
3. Cuortet P. Suicidal risk in reccurent depression. Encephale 2010 Dec; 36 Suppl 5:S127-31.
4. Beghi M, Rosenbaum JF. Risk factors for fatal and nonfatal repetition of suicide attempt: a critical appraisal. Curr Opin Psychiatry 2010; 23(4):349-355.
5. Meltzer H, Vostanis P, Ford T, Bebbington P, Dennis MS. Victims of bullying and suicide attempts in adulthood. Eur Psychiatry 2011 Feb 8.
6. Roy-Byrne P. Isotretinoin, Severe Acne, and Suicide: A Complicated Story. Journal Watch. 2010;30(23) © 2010 Massachusetts Medical Society. Dostupno na: http://www.medscape.com/viewarticle/733519
7. Selvy Y, Aydin A. Chronotype differences in suicidal behavior and impulsivity among suicide attempters. Chronobiol Int. 2011 Mar; 28(2): 170-5.
8. S. Andrew Josephson. Method of attempted suicide predicts risk for future completed suicide. The McGraw-Hill. Posted 09/03/2010; AccessMedicine from McGraw-Hill © 2010 The McGraw-Hill Companies. Dostupno na: http://www.medscape.com/viewarticle/727532
9. Brooks M. Method of suicide attempt influences risk for later successful suicide. Medscape medical news. Dostupno na: http://www.medscape.com/viewarticle/726228
10. Desmyter S, van Heeringen C, Audenaert K. Structural and functional neuroimaging studies of the suicidal brain. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry 2011 Jun 1;35(4):796-808.
11. Barclay L. Standardized screening may help identify suicidal adolescents. Medscape Education Clinical Briefs. Released: 04/15/2010; Valid for credit through 04/15/2011. Dostupno na: http://www.medscape.org/viewarticle/720300
12. Roy-Byrne P. Cognitive Therapy Prevents Future Suicide Attempts. Published in Journal Watch Psychiatry September 7, 2005.
    URL:http://psychiatry.jwatch.org/cgi/content/full/2005/907/1
13. Vlajić E, Đorđević B. Pokušaji samoubistva posmatrani na neuropsihijatrijskom odeljenju bolnice u Boru u desetogodišnjem period. Timočki medicinski glasnik 1986; 11(2): 63-68.

Rad je osvojio PRVU NAGRADU Naučnog odbora XXX Timočkih medicinskih dana
u kategoriji "radovi mladih doktora"