|
|
|
|
B1
MUZIKA KAO LEK
Miloš Bogoslović (1), Marko Tasić (2) , Dragana Mitrović (3) ,
Miljana Mladenović (4)
(1) DOM ZDRAVLJA DOLJEVAC, (2) ZDRAVSTVENA USTANOVA APOTEKA LILLY
DROGERIE, (3) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, (4) MEDICINSKI FAKULTET NIŠ
Ljudi su bića kojima rukovodi ritam, od otkucaja srca, spavanja i
buđenja. Ritam nas vodi kroz celo naše postojanje i zato nije čudna
ljudska opčinjenost muzikom. Od pradavnih vremena ljudi su se služili
muzikom kao moćnim alatom za lečenje duševnih, telesnih problema i
postizanje opšteg sklada. Mocartov efekat predstavlja termin koji
označava uticaj Mocartove muzike na čoveka, a muzikoterapija predstavlja
lečenje muzikom. Muzikom utičemo na različite bolesti, tegobe, oporavak
nakon bolesti ali je i koristimo radi podsticanja kreativnosti ili
smanjenja stresa. Slušanje muzike podstiče lučenje hormona sreće, koji
poboljšava raspoloženje i pozitivno deluje na organizam. Cilj rada:
Prikazati značaj uticaja muzike na čoveka kao i uticaj u lečenju
određenih bolesti. Metoda: Analiza i pregled studija o uticaju muzike na
čoveka i uloga muzikoterapije u medicini. Rezultati: Mnogobrojne studije
potvrđuju pozitivan efekat muzikoterapije u različitim granama medicine.
Istraživanja su pokazala da puštanje klasične muzike trudnicama ima
blagotvorno dejstvo na razvoj njihovog deteta, pomažući mu da ranije i
lakše razvije sposobnost govora. Prilikom učenja, čitanja muzika deci
može znatno olakšati i ubrzati ovaj proces. S obzirom da muzika uveliko
utiče na pobuđivanje različitih emocija kod čoveka, a emocije mogu jako
uticati na druge aspekte čovekovih duševnih procesa kao što su
kognitivne sposobnosti i sposobnost rešavanja zadataka iz određenih
područja, muzika može indirektno delovati na čovekovo trenutno duševno
stanje i sposobnosti. Mnogobrojne studije su pokazale pozitivan efekat
muzike u lečenju i rehabilitaciji kod kardiovaskularnih bolesti,
demencija, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, psihijatrijskih
bolesti. Zaključak: Muzika nadrasta sve materijalne nivoe, narode, rase,
polove, jezike, nivoe obrazovanja, religije. Suština života je muzičke
prirode. Ptice je stvaraju, zmije su njom hipnotisane, kitovi i delfini
pevaju jedni drugima i na taj način komuniciraju. Svemirski brod
Vojadžer poneo je na putovanje kosmosom devedeset minuta muzike (Bah,
Betoven, Mocart, džez, rok, narodna muzika nekoliko zemalja) nekoj
civilizaciji koju će sresti, kako bi nas predstavila. Jednostavno muzika
je izvan i znad svega, ostvaruje pozitivan uticaj na čoveka, deluje
podsticajno na organizam i zauzima kao takva značajan udeo u terapijskom
aspektu mnogih grana medicinskih nauka.
B2
DA LI ''ČETIRI GODIŠNJA DOBA'' VIVALDIJA OSLIKAVAJU STANJE NJEGOVE
BOLESTI?
Dejan Dimić (1), Ivana Damnjanović (2), Nemanja Dimić (3), Ljiljana
Timotijević (1),
Jelena Menković (1)
(1) GRADSKI ZAVOD ZA PLUĆNE BOLESTI I TUBERKULOZU BEOGRAD, (2) ADOC
D.O.O., (3) INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURŠKE BOLESTI BANJICA BEOGRAD
Antonio Vivaldi (1678 – 1741) je bio venecijanski sveštenik i kompozitor
iz perioda baroka. Zbog zdravstvenih razloga je tražio da bude oslobođen
svešteničke dužnosti održavanja mise zbog nelagodnog stezanja, otežanog
disanja i bola u grudima, što bi moglo ukazivati na astmu ili anginu
pectoris. Ovi zdravstveni problemi nisu ga sprečili da putuje širom
Evrope i komponuje mnogobrojna muzička dela.
Smrt je zaista vrebala Vivaldija tokom čitavog života. Bolest ga je
pratila u stopu, ali ga to nije onemogućilo da svoj život proživi u
uzbudljivom i brzom ritmu i da u njegovim muzičim delima uvek vlada
veselost I dobro raspoloženje .
"Četiri godišnja doba" je naziv za ciklus od četiri koncerta za violinu
i orkestar, napisan 1723. kao deo zbirke od 12 koncerata pod nazivom
(Takmičenje između harmonije i invencije) .
"Četiri godišnja doba" predstavljaju najhrabriji muzički program iz
baroknog perioda. Sam kompozitor je napisao sonete koji idu uz svaki
pojedinačni stav u ovim koncertima.
U ova četiri koncerta Vivaldi opisuje zvukom svoje violine lepote svakog
godišnjeg doba i stvara ugođaj svakog od njih ili … opisuje stanje svoje
bolesti ?!?
Soneti za "Četiri godišnja doba"
"Proleće" - Koncert u E-duru (TEGOBE PROLAZE)
Allegro
Dolazi proleće.
Ptice proslavljaju povratak svečanom pesmom,
i žuboreći potoci su tiho milovani na lahoru.
Oluje, ti glasnici proleća, rika, bacaju svoj tamni plašt nad nebesima,
Onda se stišavaju, i ptice preuzimaju svoje šarmantne pesme još jednom…
"Leto" - Koncert u g-molu (NAILAZAK NOVIH TEGOBA)
Allegro non molto
Čuje se kukavičji glas, a zatim slatke pesme grlica i zeba se čuju.
Lagani povjetarci mešaju vazduh .... ali preteći vetar severac iznenada
ih odnosi.
Pastir zadrhti, u strahu od nasilnih oluja i od onoga što dolazi…
Adagio e piano - Presto e forte
Njegovi udovi su sada probuđeni iz njihovog odmora od straha od groma
je blesak i grmljavina je rika,
dok mušice lete uz mahnito zujanje okolo.
Presto
Avaj, njegovi najgori strahovi su opravdani,
dok nebeska rika i veliki grad tuku dole na ponosno stojeći kukuruz
"Jesen" - Koncert u F-duru (PERIOD BEZ TEGOBA)
Allegro
Seljak slavi uz pesmu i ples sigurno prikupljenu berbu
Bahusova šolja teče slobodno, i mnogi nalaze svoje olakšanje u dubokom
snu.
Adagio molto
Pevanje i ples se utišavaju
dok osvežavajući povetarci šire ugodan vazduh,
pozivajući sve na bezbrižan san…
"Zima" - Koncert u f-molu (ISPOLJENE TEGOBE)
Allegro non molto
Drhtanje, okolina okovana u smrznuti sneg i ujedajuće, ljute vetrove
trčanje tamo-amo dok nečije smrznute noge ostavljaju traga, zubi cvokoću
na velikoj hladnoći…
Allegro
Pratimo ledenu stazu polako i oprezno, zbog straha od spoticanja i
pada.
Zatim skrene naglo, oklizne se, pada na zemlju i ustaje, žuri preko leda
da ne pukne još više.
Osećamo hladnoću severnih vetrova koji grubo duvaju kroz kuću uprkos
zaključanim i pričvršćenim vratima ...
B3
MENTALNI POREMEĆAJI KAO TEMA U FILMSKOJ UMETNOSTI: GENETSKI I
PSIHIJATRIJSKI PRISTUP
Marin Bašić
GINEKOLOŠKO-AKUŠERSKA KLINIKA, NIŠ
Jovana Cvetković, Medicinski fakultet, Kosovska Mitrovica,
E-:jovana.cvetkovic@med.pr.ac.rs
Krajem XX veka genetička proučavanja i tumačenja doživela su veliki
napredak zahvaljujući naglom razvoju molekularne biologije, koji je
kulminirao sekvenciranjem ljudskog genoma. Humani genom čini celokupna
DNK koja se nalazi u jedrima svih somatskih ćelija. On je u potpunosti
dešifrovan 2003. godine.
Zahvaljujući primeni savremenih metoda genetike došlo se do otkrića
velikog broja monogenskih i hromozomskih bolesti, kao i spoznaje
molekularne osnove njihovog nastanka i tipova nasleđivanja. Time se
omogućava prenatalna dijagnostika i omogućava izračunavanje rizika kod
naslednih obolenja.
Među bolestima sa naslednom etiologijom značajno mesto pripada mentalnim
obolenjima i poremećajima. Problematika mentalnih bolesti je veoma
značajna, kako na ličnom planu, tako i na profesionalnom, porodičnom i
šire socijalnom.
Istraživanja dokaza za učestvovanje genetičkih faktora u nastajanju
nekih iz ove kategorije često se suočavaju sa kontroverzama i zahtevaju
kompleksan pristup, koji uzima u obzir i druge faktore rizika koji
doprinose njihovom razvoju.
Genetski uslovljene mentalne bolesti predstavljaju čest motiv u filmskoj
umetnosti. Imajući u vidu snažnu ekspresiju mentalnih problema filmskih
junaka, filmska umetnost je ostvarila značajna dostignuća, čiji
umetnički kvalitet ne gubi na značaju tokom dugog vremenskog perioda,
zahvaljujući temeljnog upoznavanja i studioznog pristupa problematici
mentalnih bolesti od strane glavnih aktera filma: dramaturga, režisera i
glumaca. To je razlog što su mnoga filmska dela dobila su vrhunska
priznanja i visoku gledanost, pri čemu su postali klasici u oblasti
filma.
Cilj našeg rada je da predstavimo najupečatljivije predstavnike filmova
u vezi posmatrane problematike.
U metodologiji su prikazana određena mentalna obolenja, koja su
predstavljala inspiraciju za filmsku umetnost, uz tumačenje psihijatra i
genetičara.
Najznačajnije mentalne bolestiu filmovima sa posmatranom tematikomsu:
Šizofrenija, Alzhajmerova bolest, Downov sindrom, Autizam, Aspergerov
sindrom, Antisocijalni poremećaj, Psihopatija i Tourettov sindrom.
Prikazana su kao predstavnici za pojedine poremećaje filmska ostvarenja:
Blistavi um, Psiho, I dalje Alis, Osmi dan, Kišni čovek, Meri i Maks,
Taksista, Kad jaganjci utihnu i Živeti uspravno.
U zaključku se ističe da su umetničke slobode dozvolile i određena
odstupanja u odnosu na medicinska tumačenja, ali su često i sami
naučnici iz navedenih medicinskih oblasti bili u dilemi u pogledu
svrstavanja filmskih likova u određene kategorije. Za najširu populaciju
je od značaja da upoznavanje sa navedenim filmovima omogućava povećanje
razumevanja za osobe sa mentalnim poremećajima i napuštanje postojećih
predrasuda. Postizanje takvih ciljeva u zajednici predstavlja značajan
uspeh na putu ka njihovoj socijalizaciji i većem uspehu u tretmanu.
B4
UMETNOST MEDICINE: VEŠTINA MEĐULJUDSKOG ODNOSA
Marko Tasić (1), Miloš Bogoslović (2), Dragana Mitrović (3)
(1) ZDRAVSTVENA USTANOVA APOTEKA LILLY DROGERIE, (2) DOM ZDRAVLJA
DOLJEVAC, (3) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC
Tokom vremena došlo je do brzog napretka u nauci. Nova otkrića donela su
nam nova značajna saznanja, nove poglede na dosadašnje probleme i nova
efikasnija rešenja, što je današnju medicinu učinilo sofisticiranijom.
Uprkos enormnom napretku u nauci, neposredan kontakt pacijenta sa
medicinskim radnikom ipak ostaje kamen temeljac medicinske nege
pacijenta. Različiti aspekti ovog odnosa se često ispituju ne bi li se
unapredio zdravstveni proces. Neki od njih su komunikacija između
medicinskog radnika i pacijenta, teškoće pacijenta da sarađuje i šta nam
je „zvezda vodilja“ u poslu kojim se bavimo. Ovi međuljudski aspekti se
mogu smatrati umetnošću medicine. Cilj rada: Pokazati značaj uticaja
komunikacije u lečenju.
Metoda: Analiza postojećih studija uticaja međusobne komunikacije
medicinskog radnika i pacijenta. Rezultat: Postoji sedam stavki koje bi
trebalo ispoštovati u svakodnevnom bavljanju medicinom ne bi li se
lečenje doslednije sprovelo. Neki ih zovu i sedam veličanstvenih:
1.Odvojite trenutak pre ulaska na radno mesto da se usredsredite;
2.Uspostavite odnos sa pacijentom razvijajući odnos i dogovor na dnevnoj
bazi; 3.Procenite odgovor pacijenta na bolest i patnju; 4.Uspostavite
komunikaciju da podstaknete lečenje; 5.Koristite moć dodira; 6.Nasmejte
se; 7.Pokažite malo empatije.
Medicina čini čuda u prevenciji, dijagnostici i lečenju bolesti.
Umetnost medicine je posrednik kroz koji bolest i patnja nestaju i
postaje najvažniji kada medicina radi svoj deo posla i ima malo da
ponudi pacijentu. Vežbanjem umetnost konsultacija, možete ponovo otkriti
i unaprediti altruističke motive koji su vas naveli da budete
iscelitelj.
B5
SRPSKI LEKARI KOJI SU I PISCI
Miljana Mladenović-Petrović (1,2), Snežana Mladenović (3), Dragana
Mitrović (4),
Miloš Bogoslović (5), Marija Lilić (2)
(1) MEDICINSKI FAKULTET NIŠ, (2) DOM ZDRAVLJA BELA PALANKA, (3) PRVA
PRIVATNA ZUBNA ORDINACIJA ,,DR SLAVICA DESPOTOVIĆ”, BELA PALANKA, (4)
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, (5) DOM ZDRAVLJA DOLJEVAC
Lekari se zbog prirode svog posla svakodnevno suočavaju sa životnim
pričama i problemima pacijenata. To često utiče na raspoloženje samih
lekara, pa mnogi traže način kako da obnove svoju energiju. Ne mali broj
lekara je našao način za relaksaciju u pisanju. U istoriji svetske
književnosti ima puno primera pisaca koji su bili lekari. Najpoznatiji
medju njima su Anton Pavlovič Čehov, Arčibald Kronin i Mihail Bulgakov.
I u našoj zemlji se istakao i ističe se veliki broj lekara koji
ostavljaju i književna dela iza sebe.
U novije vreme se formiraju udruženja lekara, kao što je Klub lekara -
pisaca „Vidar”. Ono je osnovano 2013. godine i ima tridesetak članova iz
raznih gradova Srbije. Pojedini članovi su romanopisci, pripovedači,
neki se bave filozofskim pristupom temama, istorijskim dešavanjima, a
ima i onih koji pišu aforizme, humoreske ili su pesnici. Pri Srpskom
lekarskom društvu osnovana je ediciju lekara - pisaca „I reč i lek“. Ona
je osnovana sa ciljem da ohrabri lekare koji pišu, a mnogi od njih su
veoma ozbiljni prozni pisci i pesnici.
U ovom radu ćemo pokušati da prezentujemo nekoliko lekara koji su
ostavili ili ostavljaju traga i kao renomirani lekari i kao značajni
pisci. Cilj nam je da istražimo njihov književni opus, a na prvobitnu
profesionalnu delatnost ćemo se sasvim malo osvrnuti.
Svaka bolest je stanje duha i treba bodriti pacijenta kako bi lekar i on
našli zajednički put ka kvalitetnijem životu.
Pa zar nešto poput toga ne nudi i literatura? Treba iskoristiti taj
spoj!
B6
ZAPAŽANJA LEONARDA DA VINČIJA U PROUČAVANJU HEMODINAMIKE I
FUNKCIONISANJA SINUSA VALSALVE
Miloš Protić (1), Ljiljana Milošević (2), Ljiljana Jovanović (1),
Biljana Velić (1)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (2) KBC ZVEZDARA
Leonardo di ser Piero da Vinci, češće Leonardo da Vinči, (1452 - 1519),
italijanski Polymath (grč. čovek svestranog interesovanja) čije područje
interesa jeste pronalazaštvo, slikarstvo, ali i anatomija. Vanbračno
dete javnog beležnika, Piera da Vincia, i seljanke, Caterine, rođen u
Vinci, u oblasti Firenca. Čuveni umetnik započeo je svoje naukovanje u
slikarstvu kod firentinskog slikara Andrea del Verrocchioa . Veliki deo
proveo je u službi Ludovica il Moroa u Milanu (Vojvoda od Milana).
Kasnije je radio u Rimu, Bolonji i Veneciji, a posljednje godine života
boravi u Francuskoj, u kući koju mu dodeljuje Fransoa I od Francuske,
koji se smatra prvim francuskim kraljem renesanse. Renesansa, period u
umetnosti i književnosti tokom 15. i 16. veka, u kulturi Zapadne Evrope
i tada se rađa preokret u nauci, filozofiji, književnosti i likovnom
stvaralaštvu. Leonardo Da Vinči, genije Visoke Renesanse je učinio oko
200 beleški i crteža iz svojih pročavanja o čoveku. Cilj je ukazati na
činjenice o Da Vinčijevom interesovanju za hidrodinamiku i hemodinamiku
i opisu rada sinusa Valsalve kod čoveka, a što je prikazao na jednoj od
svojih skica. Metod i materijal: Pregledom interneta (Pubmed,The
National Center for Biotechnology Information,Wikipedia, slobodna
internet enciklopedija) i radova istoričara. Rezultat: Hidrodinamika je
jedna od mnogih oblasti koje su interesovale Leonarda. U skicama koje
prikazuju vrtloge vode, a to koristi i kod oslikavanja kovrdžave kose
njegovih modela, npr. verovatno je asocirana ovim razmišljanjima.
(Istoričari opisuju umetnikovo oduševljenje takvim linijama.) On opisuje
eksperiment gde proučava struju vode u susretu sa zidom staklene cevi.
Stavljanjem malih čestica u vodu kao svojevrsnih obeleživača primećuje
da tok struje u staklenoj cevi nije ravna, ‚‚već krivudav poput zmije''
što je bliže zidovima cevi (laminarna versus vrtložna strujanja u
pročavanju toka krvi u krvnim sudovima, napomena autora). Vrtlozi koje
pravi vodeni tok reke su takođe opisivani, jedna od asocijacija sa
prirodom. Ta zapažanja koristi kada tumači krivudavost krvnih sudova kod
starijih ljudi, česta Da Vinčijeva razmišljanja o analogiji između
makrokosmosa prirode i mikrokosmosa ljudskog tela. To je i upotrebio u
tumačenju rada sinusa Valsalve. Kraljevska Biblioteka u Vindzoru
poseduje beleške na kojima je Da Vinči detaljno opisao aortnu valvulu i
sadrži opise ‚‚kovrdžavih vrtloga'' blizu aortne valvule. Detaljno je
nacrtan aortni kalup i arteficijalne valvule, kao i leva odnosno desna
komora, sa vrtložnim kretanjima tečnosti u sinusu Valsalve. Smatra se da
je korišćen model goveđeg srca, jer je veće od ljudskog, i lakše za
prikazivanje (tumačenja potonjih naučnika). Modele je radio od voska.
Smatra se da su ove beleške i crteži nastali 9. januara 1513. godine
(kako je datirano na originalnim skicama). Neki izvori navode da je
preko 5000 strana njegovih beležaka, od kojih je 190 posvećeno
anatomiji, dok je o ljudskom srcu oko 50 beleški i crteža. Zaključak.
Kasniji radovi pogotovo u 20. veku su se bavili simulacijom ovih
procesa. Korišćena je savremena tehnologija kojom se i potvrdilo koliko
je Da Vinči precizno opisao kako anatomiju tako i rad ljudskog srca.
Sigmund Freud je izjavio za Leonarda ‚‚da se probudio suviše rano u
mraku (ljudskog znanja/neznanja), dok su ostali još uveliko spavali''. |
|
|
|
