|
|
|
|
C1
PRIKAZ LEKARA U DEČJOJ POEZIJI
Marija Mandić
DZ SUBOTICA
Ako se ima u vidu činjenica da dečja književna umetnost kao duhovna
disciplina pored etičke ima i estetsku vrednost, koja stimulativno
deluje na podizanje i zrenje mladih naraštaja, onda je jasno da se
kvalitet ovog vida umetnosti iskazuje u funkcionalnoj dimenziji njenog
sadržaja. A prikazi naše profesije u pesmama za decu itekako u sebi nose
nenametljivu vaspitnu poruku o tome kako se lekar postaje, kako lekar
radi, kako se odnosi prema lekaru i šta lekar ustvari jeste.
Tako u pesmici Žakline Nine Suvajac “Kad porasteš šta ćeš biti” se kaže
„Znaj učitelj ili lekar, nije isto što i pekar. Da bi lekar mog'o biti,
moraš dosta naučiti.” Stavlja se nota na dugo i ne tako lako obrazovanje
koje lekar mora da prođe.
A o tome šta i kako lekari rade naši mališani se uče iz drugih pesmica
kao što su “ Kad porastem” Sretena Stančevića gde se pesnik - dete pita
“Možda doktor ću biti, lečit' ljude i rane im viti,” ili u svima dobro
poznatoj pesmici “Miš je dobio grip” Ljubivoja Ršumovića gde “Doktor
pacijenta štipnu, Pacijent nešto zucnu, Doktor mu leđa pipnu, Zatim ga u
čelo kucnu” što je veoma lep opis kliničkog pregleda pacijenta. U
pesmici “Pera kao doktor” čika Jove Zmaja ide se korak dalje gde lekar
osim dijagnoze, prognoze i preporuka za suzbijanja širenja zaraze,
propisuje i terapiju ” Doktor sedi ukočen, Sa ozbiljnim mirom, Pipa bilo
lutkino, Pa drma šeširom "Influenca velika, Al umreti neće, Nemojte je
ljubiti, Da na vas ne predje, Lek ću joj prepisati, Prašak svakog sata,
Uz to nek je protrlja Vaša baba Nata””
Prikazano je takođe da ni do doktora nije lako ali je opravdanost
ovakvih “lekarskih” postupaka u pesmicama, sa stručnog stanovišta,veoma
upitna. Tako u pesmici Bolesnik na tri sprata, Branka Ćopića na hitan
poziv lekar odgovara “Doći ću brzo, za jedan sat, kažite samo, na koji
sprat?", a još je dramatičniji prikaz u pesmici “Miš je dobio grip” gde
je bolesnik “prevalio put dugačak, Da ga pregleda doktor mačak” te je
nakon pregleda lekar ustanovio da “Sa moje tačke gledišta, Nije ti
ništa” a zatim “To kaza, Pa ga smaza”. O tome šta je pesnik ovim
postupkom mačka hteo da nam kaže i kakve to ima posledice na shvatanje
lekarske profesije naše dece dalo bi se još razmatrati, te prevazilazi
okvire ovog rada.
U navedenim pesmama pesnici opisuju i uče, ili samo konstatuju
činjenice, ostavljajući malim čitaocima mogućnost da sami izvuku
neophodne zaključke i pouke. Takve pesme upućuju decu da sama
razmišljaju o životu, i svojim postupcima i stavovima. Na nama je da kao
lekari svojim primerom na profesionalnom i privatnom planu ostavimo
dobar utisak da bi se njihova svest o našoj profesiji razvila u pravom
smeru jer će sigurno neko od njih jednog dana biti naš kolega.
C2
VIZUELNO PRIKAZIVANJE DOWN SYNDROMA
Bojana Cokić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR
Uvod: Down sindrom ili Trisomia 21 je najčešći genetski poremećaj.
Engleski lekar John Langdon Down 1866. godine objavljuje prvi klinički
opis Down sindroma. Jérôme Jean Louis Marie Lejeune 1959. godine objavio
da je Down sindrom posledica hromozomskih abnormalnosti. Ćelije osoba sa
Down syndromom imaju 47 hromozoma.
Pre nego što je dr L. Down opisao sindrom, bilo je mnogo manje dece sa
Down sindromom. U prošlosti je životni vek žena bio mnogo kraći, bilo
manje žena (preko 35 godina) koje su pod rizikom da rode dete sa Down
sindromom. Velika neonatalna smrtnost takođe je uticala na incidencu
Down sindroma.
Cilj: Da li je Down sindrom relativno staro ili novo genetsko oboljenje.
Materijal i metodi rada: Proučavajući brojna umetnička dela zapaža se
Down sindrom kroz vekove.
Rezultati: Analizom, pojedinačno svakog dela zapaža se karakteristična
dismorfologija koja odgovara fenotipu Down sindroma.
Zaključak: Analizom umetničkih dela kroz vekove došlo se do zapažanja da
je sigurno uvek bilo osoba sa Down syndromom. Brojna umetnička dela kroz
vekove prikazuju Down sindrom. Analizom, pojedinačno svakog dela zapaža
se karakteristična dismorfologija koja odgovara fenotipu Down sindroma.
Najstarija svedočanstva su glinene i kamene figure iz Olmečke kulture
pre 3000 godina (teritorija Meksika). Brojna umetnička dela oslikavaju
Down sindrom vekovima, skoro do prvog kliničkog opisa dr John Langdon
Down 1866. godine
Down sindrom postoji sigurno koliko i čovečanstvo. Kliničku i
citogenstku potvrda daju naučnici.
Ali, umetnička dela najstarijih civilizacija govore da je najverovatnije
uvek bilo osoba sa Down sindromom.
C3
UTICAJ MEDIJA NA FIZIČKO ZDRAVLJE DECE I MLADIH
Bratimirka Jelenković
ZC ZAJEČAR
Cilj rada je da naglasi dramatično povećanje u vremenu koje deca i mladi
provode uz medije. Biće prikazan kratak pregled nekih specifičnih
zdravstvenih problema koji nastaju zbog prevelikog korišćenja medija,
pokušaće da objasni zašto se dugo korišćenje medija razlikuje od drugih
oblika fizičke neaktivnosti, i ukazati na potencijale javnog zdravlja za
smanjenje ovog faktora rizika.
Pored vremena provedenog sa medijima, televizija (TV) ostaje dominantna
medij (> 4 sata dnevno). Skoro sva deca i adolescenti imaju pristup
Internetu (84%), a jedna trećina ima pristup u svojoj spavaćoj sobi.
Nova tehnologija je stigla u velikom stilu: oko 75% od adolescenata
(12-17 godina) sada imaju mobilne telefone. U Velikoj Britaniji danas,
djeca uzrasta od 10 godina imaju redovan pristup u proseku na pet
različitih ekrana kod kuće. Širom industrijalizovanog sveta media su
glavna zabava za decu. Tokom detinjstva, deca provode više vremena
gledajući televiziju nego što provedu u školil.
U radu Jones AF naglašava se da je vreme provedeno u gledanju televizije
(TV) daleko duže od vremena provedenog u igri i drugoj fizičkoj
aktivnosti. Osim toga deca koja duže vremena gledaju TV češće jedu hranu
sa većim sadržajem masti i visoke energetske vrednosti. Televizija ima
značajan doprinos u nastanku gojaznosti. Reklame nezdrave hrane (brza
hrana,slatkiši) imaju uticaj na decu i mlade. Reklame zdrave hrane čine
tek 4% od svih reklama hrane. Vreme provedeno u gledanju TV povećava
relativni rizik za više nivoe holesterola kod dece. Televizija može da
doprinese i nastanku poremećaja ishrane, naročito kod kod
adolescentkinja koje oponašaju „gacilne“ uzore koje mogu videti na TV.
Konzumiranje obroka za vreme gledanja TV smanjuje međusobnu komunikaciju
i dovodi do loših navika u ishrani. Deca uzrasta do 8 godina sklona su
da izabereu namirnice koje su rekalmirane na TV. Longitudinalna studija
razvoja deteta (Québec Longitudinal Study of Child Development ) na
uzorku 1314 dece ukazuje da promena stila života i smanjenje vremena
provedenog uz ekrane medija povoljno utiče na zdravlje kasnije u životu.
Fizički zdravlje i razvoj. Primer, za decu u riziku od epilepsije, igre
koje pokazuju sliku koja treperi sa svetlom u pozadini može izazvati
napad epilepsije. Problemi sa spavanjem su takođe prisutni. Nespretan
položaji pri korišćenju medija može biti povezan sa mišićno-skeletnih
poremećajima. Predugo gledanje televizije izaziva kratkovidost i remeti
hormonsku ravnotežu.Takođe usporava metabolizam koji je povezan sa
povećanjem gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Mortalitet i morbiditet. Brojne dobro osmišljene studije nastavljaju da
nađu značajnu povezanost između vremena provedenog u korišćenju medija i
rizika od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti (KVB) i svih
uzrok smrtnosti među odraslima vremena provedenog u korišćenju medija je
identifikovano kao nezavisni faktor rizika. Nedavno je objavljeno da je
svaki 1 č / povećanja dan u gledanju televizije je povezan sa
povećanim opasnosti za ukupnu fatalnu ili ne-fatalnu kardiovaskularnu
bolest(KVB) 6%, i 8% povećan rizik za koronarne bolesti srca.Gopinath i
saradnici su ukazali na odnos doza-odgovor, 'svakih sat vremena po danu
provedenom uz ekrane medija (gledajući TV i igranje video igara) je
povezano sa značajnim povećanjem dijastolnog krvnog pritiska od 0,44 (p
= 0,0001), 0,99 (p <0.0001) i 0,64 mm Hg (p = 0.04), respektivno.
Preporuke za smanjenje rizika uticaja medija na fizičko zdravlje mladih
Medijsko obrazovanje se definiše ako proučavanje i analiza masovnih
medija. Medijsko obrazovanje dece se postiže već u osnovnom obrazovanju.
Kao rezultat ove intervencije deca treba da pokažu sposobnost da procene
TV program i reklamiranje proizvoda. Pedijatri i roditelji treba da
učine iskorak kao što je rad sa medijima da bi se obezbedila mogućnost
za obrazovanje dece. Postoji dobar dokaz da se vreme koje deca i mladi
provede uz ekrane smanji jednostavnim merama, pre svega podizanjem
svesti roditelja. Preporučuje se promocija fizičke aktivnosti kao
dopunsko sredstvo.
C4
ETIČKE DILEME MEDIJSKOG SADRŽAJA NA DECU I MLADE
Brankica Vasić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR
Etika je grana filosofije koja se bavi pitanjima moralnog ponašanja.
Proučavanje etike može ponuditi sredstva za donošenje teških moralnih
odluka, ličnih i profesionalnih. Cilj nije da se donose odluke s kojima
će se svi složiti, već da se ojača naša sposobnost da na racionalnoj
osnovi branimo kritičke sudove.
Mediji u današnje vreme imaju veliku moć i njihov uticaj na formiranje
mišljenja, stava i stila života dece i mladih je ogroman. Najpodložniji
ovom uticaju su mladi i deca kao deo društva koji se nalazi u periodu
života kada usvajaju obrasce ponašanja, kulturu i navike, a mediji kao
masovna pojava, su neizbežni, oni privlače njihovu pažnju, posebno
televizija i internet, i na taj način prezentuju i nameću stil života.
Još od davnina, Platon se u svojim "Dijalozima" zalagao za cenzuru "
loše književnosti" i njenog štetnog uticaja na mladu publiku, kako bi se
mladi izolovali od neželjenih uticaja.
Deca najveći deo svog slobodnog vremena provode uz televiziju, kompjuter
i igrice. Adolesceti koji su i inače u potrazi za identitetom, a pri tom
vrlo vulnerabilni, u mas- medijima pronalaze odgovore na pitanja za koja
su zainteresovani. Etika u medijima, često, izostaje. U sadržajima
kojima su mladi ljudi preko medija izloženi ne izostaju nasilje,
manipulacija, loši uzori i devijantni modeli ponašanja, a sve to može da
utiče na formiranje moralnih normi i moralnih stavova mladih što stvara
jedan, iskrivljeni stil života mladih ljudi, prezasićen brigom o
izgledu, prestižu, ugledu, kome nedostaju prave vrednosti, norme
ponašanja i realna očekivanja.
Tu prednjači filmska industrija, muzička produkcija, snimci na
internetu, kao i sami tekstovi.
Knjige nisu više prioritet u zadovoljavanju potrebe za novim saznanjima,
već tu ulogu preuzimaju razne vrste medija. Deca i adolescenti u proseku
provode tri do četiri sata dnevno ili više prateći mas medije, mnogo
više vremena nego što provode u drugim aktivnostima (sport, fizička
aktivnost). U ekspanziji savremenih tehnologija se ne sme zanemariti
uticaj medija na formiranje moralnih vrednosti i etičkih principa kod
dece, posebno mladih.
C5
MEDICINA, CRTANI FILMOVI I DECA
Mitrović Dragana (1), Ćirić Danijela (2), Miletić Emilio (1),
Bogoslović Miloš (3),
Tasić Marko (4), Miljana Mladenović (5)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, (2) OPŠTA BOLNICA ZAJEČAR, (3) DOM
ZDRAVLJA DOLJEVAC, (4) APOTEKARSKA USTANOVA-APOTEKE LILLY, (5)
MEDICINSKI FAULTET-NIŠ
Crtani film je vid filmske umetnosti. Za razliku od igranog filma, u
crtanom filmu su likovi i pozadina nacrtani. Cilj rada je da prikaže
značaj crtanih flmova kao oblika filmske umetnosti na pravilan rast i
razvoj deteta. Korišćen je deskriptivni metod. Crtani filmovi, u
zavisnosti od sadržaja koji prikazuju mogu da imaju pozitivan i
negativan uticaj na dete. Oni su izvor neverovatnih informacija iz
istorije, geografije, književnosti, ali pre svega iz svakodnevnog
života. Oni uče decu moralnom ponašanju, ističu značaj porodice. Uz
pomoć crtanih filmova deca uče da treba pomagati drugima. Da ne treba
odustati od snova, uvek se boriti za opše dobro. Neki crtani filmovi su
predviđeni da podstiču proširenje dečjeg rečnika, u pojedinim se
mališani uče rečima nekog stranog jezika ili uče brojeve, uče da
razlikuju boje, da se upoznaju sa različitim voćem, povrćem i slično.
Imaju vaspitni karakter tako što uče decu pravilnom ponašanju na ulici,
u saobraćaju, u prodavnici, školi. Rađene su brojne studije sa decom
koja su gledala crtane filmove sa nasilnim i scenama bez nasilja. Iz tih
studija došlo se do zaključka da scene nasilja koje deca gledaju imaju
uticaj na njihovo ponašanje jer oponašaju negativne junake ili su pak
naviknuti na takve scene zbog dugog gledanja istih, tako da u realnom
životu ne reaguju adekvatno ako je nasilje prisutno u njihovoj blizini.
O njihovoj ulozi i tome da li su i koliko štetni za razvoj dece postoje
mnogobrojni, često i oprečni stavovi. Dok jedni ma smeta preterana
agresivnost i nasilje savremenih crtaća, drugi smatraju da se kroz scene
nasilja ono proživljava, a samim tim i neutrališe. Deca uzrasta do dve
godine ne bi uopšte trebalo da gledaju televiziju i crtane filmove.
Smatra se da ona u tom dobu sadržaje na televiziji doživljavaju kao
zbunjujući skup boja, zvukova i slika. Deca ne razumeju sadržaj, a s
obzirom da prosečan prizor na televiziji traje između pet i osam
sekundi, ona jednostavno nemaju dovoljno vremena da shvate o čemu se
zapravo radi. Između druge i treće godine, deca ne razlikuju stvarnost
od televizijskih ili filmskih slika. U trećoj godini života, deca
razumeju da likovi koji se pojavljuju u crtanim filmovima nisu stvarni,
ali veruju da žive u televizoru. U četvrtoj godini, deca počinju da
razlikuju stvarne i crtane likove, ali se još uvek bore sa razlikovanjem
koji gde pripada, dok u petoj godini i dalje nisu sposobna da prate
određene radnje u celosti. Od sedme do osme godine, neka deca ne mogu da
zadrže pažnju niti da prate film duže od trideset minuta, dok u desetoj
godini često imaju teškoća u razlučivanju kadrova i scena.
Crtani filmovi utiču na socijalni, emotivni i kognitivni razvoj deteta.
Međutim, deca najviše nauče u međusobnom odnosu sa roditeljima. Roditelj
bi trebao da se interesuje za sadržaj onoga što njegovo dete gleda na
televiziji i ako je to crtani film, da proprati njegov sadržaj, kako
zbog uticaja istog na ponašanje deteta, tako i zbog toga što je potrebno
da se detetu objasni poruka i sadržaj koju nosi takav film. |
|
|
|
