Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2015     Volumen 40     Supplement 2
     
             
      [ Medicina u umetnosti - program ] <<< ] >>> ]      
   

Drugi simpozijum "Medicina u umetnosti"
Zaječar, 6. novembar 2015.

Sesija C: Deca, umetnost i medicina

C1 - PRIKAZ LEKARA U DEČJOJ POEZIJI
C2 - VIZUELNO PRIKAZIVANJE DOWN SYNDROMA
C3 - UTICAJ MEDIJA NA FIZIČKO ZDRAVLJE DECE I MLADIH
C4 - ETIČKE DILEME MEDIJSKOG SADRŽAJA NA DECU I MLADE
C5 - MEDICINA, CRTANI FILMOVI I DECA

     
 
 
     
 


Zbornik sažetaka radova

u .pdf formatu
 

 

 

C1
PRIKAZ LEKARA U DEČJOJ POEZIJI
Marija Mandić
DZ SUBOTICA

Ako se ima u vidu činjenica da dečja književna umetnost kao duhovna disciplina pored etičke ima i estetsku vrednost, koja stimulativno deluje na podizanje i zrenje mladih naraštaja, onda je jasno da se kvalitet ovog vida umetnosti iskazuje u funkcionalnoj dimenziji njenog sadržaja. A prikazi naše profesije u pesmama za decu itekako u sebi nose nenametljivu vaspitnu poruku o tome kako se lekar postaje, kako lekar radi, kako se odnosi prema lekaru i šta lekar ustvari jeste.
Tako u pesmici Žakline Nine Suvajac “Kad porasteš šta ćeš biti” se kaže „Znaj učitelj ili lekar, nije isto što i pekar. Da bi lekar mog'o biti, moraš dosta naučiti.” Stavlja se nota na dugo i ne tako lako obrazovanje koje lekar mora da prođe.
A o tome šta i kako lekari rade naši mališani se uče iz drugih pesmica kao što su “ Kad porastem” Sretena Stančevića gde se pesnik - dete pita “Možda doktor ću biti, lečit' ljude i rane im viti,” ili u svima dobro poznatoj pesmici “Miš je dobio grip” Ljubivoja Ršumovića gde “Doktor pacijenta štipnu, Pacijent nešto zucnu, Doktor mu leđa pipnu, Zatim ga u čelo kucnu” što je veoma lep opis kliničkog pregleda pacijenta. U pesmici “Pera kao doktor” čika Jove Zmaja ide se korak dalje gde lekar osim dijagnoze, prognoze i preporuka za suzbijanja širenja zaraze, propisuje i terapiju ” Doktor sedi ukočen, Sa ozbiljnim mirom, Pipa bilo lutkino, Pa drma šeširom "Influenca velika, Al umreti neće, Nemojte je ljubiti, Da na vas ne predje, Lek ću joj prepisati, Prašak svakog sata, Uz to nek je protrlja Vaša baba Nata””
Prikazano je takođe da ni do doktora nije lako ali je opravdanost ovakvih “lekarskih” postupaka u pesmicama, sa stručnog stanovišta,veoma upitna. Tako u pesmici Bolesnik na tri sprata, Branka Ćopića na hitan poziv lekar odgovara “Doći ću brzo, za jedan sat, kažite samo, na koji sprat?", a još je dramatičniji prikaz u pesmici “Miš je dobio grip” gde je bolesnik “prevalio put dugačak, Da ga pregleda doktor mačak” te je nakon pregleda lekar ustanovio da “Sa moje tačke gledišta, Nije ti ništa” a zatim “To kaza, Pa ga smaza”. O tome šta je pesnik ovim postupkom mačka hteo da nam kaže i kakve to ima posledice na shvatanje lekarske profesije naše dece dalo bi se još razmatrati, te prevazilazi okvire ovog rada.
U navedenim pesmama pesnici opisuju i uče, ili samo konstatuju činjenice, ostavljajući malim čitaocima mogućnost da sami izvuku neophodne zaključke i pouke. Takve pesme upućuju decu da sama razmišljaju o životu, i svojim postupcima i stavovima. Na nama je da kao lekari svojim primerom na profesionalnom i privatnom planu ostavimo dobar utisak da bi se njihova svest o našoj profesiji razvila u pravom smeru jer će sigurno neko od njih jednog dana biti naš kolega.


C2
VIZUELNO PRIKAZIVANJE DOWN SYNDROMA
Bojana Cokić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

Uvod: Down sindrom ili Trisomia 21 je najčešći genetski poremećaj. Engleski lekar John Langdon Down 1866. godine objavljuje prvi klinički opis Down sindroma. Jérôme Jean Louis Marie Lejeune 1959. godine objavio da je Down sindrom posledica hromozomskih abnormalnosti. Ćelije osoba sa Down syndromom imaju 47 hromozoma.
Pre nego što je dr L. Down opisao sindrom, bilo je mnogo manje dece sa Down sindromom. U prošlosti je životni vek žena bio mnogo kraći, bilo manje žena (preko 35 godina) koje su pod rizikom da rode dete sa Down sindromom. Velika neonatalna smrtnost takođe je uticala na incidencu Down sindroma.
Cilj: Da li je Down sindrom relativno staro ili novo genetsko oboljenje.
Materijal i metodi rada: Proučavajući brojna umetnička dela zapaža se Down sindrom kroz vekove.
Rezultati: Analizom, pojedinačno svakog dela zapaža se karakteristična dismorfologija koja odgovara fenotipu Down sindroma.
Zaključak: Analizom umetničkih dela kroz vekove došlo se do zapažanja da je sigurno uvek bilo osoba sa Down syndromom. Brojna umetnička dela kroz vekove prikazuju Down sindrom. Analizom, pojedinačno svakog dela zapaža se karakteristična dismorfologija koja odgovara fenotipu Down sindroma.
Najstarija svedočanstva su glinene i kamene figure iz Olmečke kulture pre 3000 godina (teritorija Meksika). Brojna umetnička dela oslikavaju Down sindrom vekovima, skoro do prvog kliničkog opisa dr John Langdon Down 1866. godine
Down sindrom postoji sigurno koliko i čovečanstvo. Kliničku i citogenstku potvrda daju naučnici.
Ali, umetnička dela najstarijih civilizacija govore da je najverovatnije uvek bilo osoba sa Down sindromom.


C3
UTICAJ MEDIJA NA FIZIČKO ZDRAVLJE DECE I MLADIH
Bratimirka Jelenković
ZC ZAJEČAR

Cilj rada je da naglasi dramatično povećanje u vremenu koje deca i mladi provode uz medije. Biće prikazan kratak pregled nekih specifičnih zdravstvenih problema koji nastaju zbog prevelikog korišćenja medija, pokušaće da objasni zašto se dugo korišćenje medija razlikuje od drugih oblika fizičke neaktivnosti, i ukazati na potencijale javnog zdravlja za smanjenje ovog faktora rizika.
Pored vremena provedenog sa medijima, televizija (TV) ostaje dominantna medij (> 4 sata dnevno). Skoro sva deca i adolescenti imaju pristup Internetu (84%), a jedna trećina ima pristup u svojoj spavaćoj sobi. Nova tehnologija je stigla u velikom stilu: oko 75% od adolescenata (12-17 godina) sada imaju mobilne telefone. U Velikoj Britaniji danas, djeca uzrasta od 10 godina imaju redovan pristup u proseku na pet različitih ekrana kod kuće. Širom industrijalizovanog sveta media su glavna zabava za decu. Tokom detinjstva, deca provode više vremena gledajući televiziju nego što provedu u školil.
U radu Jones AF naglašava se da je vreme provedeno u gledanju televizije (TV) daleko duže od vremena provedenog u igri i drugoj fizičkoj aktivnosti. Osim toga deca koja duže vremena gledaju TV češće jedu hranu sa većim sadržajem masti i visoke energetske vrednosti. Televizija ima značajan doprinos u nastanku gojaznosti. Reklame nezdrave hrane (brza hrana,slatkiši) imaju uticaj na decu i mlade. Reklame zdrave hrane čine tek 4% od svih reklama hrane. Vreme provedeno u gledanju TV povećava relativni rizik za više nivoe holesterola kod dece. Televizija može da doprinese i nastanku poremećaja ishrane, naročito kod kod adolescentkinja koje oponašaju „gacilne“ uzore koje mogu videti na TV. Konzumiranje obroka za vreme gledanja TV smanjuje međusobnu komunikaciju i dovodi do loših navika u ishrani. Deca uzrasta do 8 godina sklona su da izabereu namirnice koje su rekalmirane na TV. Longitudinalna studija razvoja deteta (Québec Longitudinal Study of Child Development ) na uzorku 1314 dece ukazuje da promena stila života i smanjenje vremena provedenog uz ekrane medija povoljno utiče na zdravlje kasnije u životu.
Fizički zdravlje i razvoj. Primer, za decu u riziku od epilepsije, igre koje pokazuju sliku koja treperi sa svetlom u pozadini može izazvati napad epilepsije. Problemi sa spavanjem su takođe prisutni. Nespretan položaji pri korišćenju medija može biti povezan sa mišićno-skeletnih poremećajima. Predugo gledanje televizije izaziva kratkovidost i remeti hormonsku ravnotežu.Takođe usporava metabolizam koji je povezan sa povećanjem gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Mortalitet i morbiditet. Brojne dobro osmišljene studije nastavljaju da nađu značajnu povezanost između vremena provedenog u korišćenju medija i rizika od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti (KVB) i svih uzrok smrtnosti među odraslima vremena provedenog u korišćenju medija je identifikovano kao nezavisni faktor rizika. Nedavno je objavljeno da je svaki 1 č / povećanja dan u gledanju televizije je povezan sa povećanim opasnosti za ukupnu fatalnu ili ne-fatalnu kardiovaskularnu bolest(KVB) 6%, i 8% povećan rizik za koronarne bolesti srca.Gopinath i saradnici su ukazali na odnos doza-odgovor, 'svakih sat vremena po danu provedenom uz ekrane medija (gledajući TV i igranje video igara) je povezano sa značajnim povećanjem dijastolnog krvnog pritiska od 0,44 (p = 0,0001), 0,99 (p <0.0001) i 0,64 mm Hg (p = 0.04), respektivno.
Preporuke za smanjenje rizika uticaja medija na fizičko zdravlje mladih
Medijsko obrazovanje se definiše ako proučavanje i analiza masovnih medija. Medijsko obrazovanje dece se postiže već u osnovnom obrazovanju. Kao rezultat ove intervencije deca treba da pokažu sposobnost da procene TV program i reklamiranje proizvoda. Pedijatri i roditelji treba da učine iskorak kao što je rad sa medijima da bi se obezbedila mogućnost za obrazovanje dece. Postoji dobar dokaz da se vreme koje deca i mladi provede uz ekrane smanji jednostavnim merama, pre svega podizanjem svesti roditelja. Preporučuje se promocija fizičke aktivnosti kao dopunsko sredstvo.


C4
ETIČKE DILEME MEDIJSKOG SADRŽAJA NA DECU I MLADE
Brankica Vasić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

Etika je grana filosofije koja se bavi pitanjima moralnog ponašanja. Proučavanje etike može ponuditi sredstva za donošenje teških moralnih odluka, ličnih i profesionalnih. Cilj nije da se donose odluke s kojima će se svi složiti, već da se ojača naša sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kritičke sudove.
Mediji u današnje vreme imaju veliku moć i njihov uticaj na formiranje mišljenja, stava i stila života dece i mladih je ogroman. Najpodložniji ovom uticaju su mladi i deca kao deo društva koji se nalazi u periodu života kada usvajaju obrasce ponašanja, kulturu i navike, a mediji kao masovna pojava, su neizbežni, oni privlače njihovu pažnju, posebno televizija i internet, i na taj način prezentuju i nameću stil života. Još od davnina, Platon se u svojim "Dijalozima" zalagao za cenzuru " loše književnosti" i njenog štetnog uticaja na mladu publiku, kako bi se mladi izolovali od neželjenih uticaja.
Deca najveći deo svog slobodnog vremena provode uz televiziju, kompjuter i igrice. Adolesceti koji su i inače u potrazi za identitetom, a pri tom vrlo vulnerabilni, u mas- medijima pronalaze odgovore na pitanja za koja su zainteresovani. Etika u medijima, često, izostaje. U sadržajima kojima su mladi ljudi preko medija izloženi ne izostaju nasilje, manipulacija, loši uzori i devijantni modeli ponašanja, a sve to može da utiče na formiranje moralnih normi i moralnih stavova mladih što stvara jedan, iskrivljeni stil života mladih ljudi, prezasićen brigom o izgledu, prestižu, ugledu, kome nedostaju prave vrednosti, norme ponašanja i realna očekivanja.
Tu prednjači filmska industrija, muzička produkcija, snimci na internetu, kao i sami tekstovi.
Knjige nisu više prioritet u zadovoljavanju potrebe za novim saznanjima, već tu ulogu preuzimaju razne vrste medija. Deca i adolescenti u proseku provode tri do četiri sata dnevno ili više prateći mas medije, mnogo više vremena nego što provode u drugim aktivnostima (sport, fizička aktivnost). U ekspanziji savremenih tehnologija se ne sme zanemariti uticaj medija na formiranje moralnih vrednosti i etičkih principa kod dece, posebno mladih.


C5
MEDICINA, CRTANI FILMOVI I DECA
Mitrović Dragana (1), Ćirić Danijela (2), Miletić Emilio (1), Bogoslović Miloš (3),
Tasić Marko (4), Miljana Mladenović (5)

(1) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, (2) OPŠTA BOLNICA ZAJEČAR, (3) DOM ZDRAVLJA DOLJEVAC, (4) APOTEKARSKA USTANOVA-APOTEKE LILLY, (5) MEDICINSKI FAULTET-NIŠ

Crtani film je vid filmske umetnosti. Za razliku od igranog filma, u crtanom filmu su likovi i pozadina nacrtani. Cilj rada je da prikaže značaj crtanih flmova kao oblika filmske umetnosti na pravilan rast i razvoj deteta. Korišćen je deskriptivni metod. Crtani filmovi, u zavisnosti od sadržaja koji prikazuju mogu da imaju pozitivan i negativan uticaj na dete. Oni su izvor neverovatnih informacija iz istorije, geografije, književnosti, ali pre svega iz svakodnevnog života. Oni uče decu moralnom ponašanju, ističu značaj porodice. Uz pomoć crtanih filmova deca uče da treba pomagati drugima. Da ne treba odustati od snova, uvek se boriti za opše dobro. Neki crtani filmovi su predviđeni da podstiču proširenje dečjeg rečnika, u pojedinim se mališani uče rečima nekog stranog jezika ili uče brojeve, uče da razlikuju boje, da se upoznaju sa različitim voćem, povrćem i slično. Imaju vaspitni karakter tako što uče decu pravilnom ponašanju na ulici, u saobraćaju, u prodavnici, školi. Rađene su brojne studije sa decom koja su gledala crtane filmove sa nasilnim i scenama bez nasilja. Iz tih studija došlo se do zaključka da scene nasilja koje deca gledaju imaju uticaj na njihovo ponašanje jer oponašaju negativne junake ili su pak naviknuti na takve scene zbog dugog gledanja istih, tako da u realnom životu ne reaguju adekvatno ako je nasilje prisutno u njihovoj blizini. O njihovoj ulozi i tome da li su i koliko štetni za razvoj dece postoje mnogobrojni, često i oprečni stavovi. Dok jedni ma smeta preterana agresivnost i nasilje savremenih crtaća, drugi smatraju da se kroz scene nasilja ono proživljava, a samim tim i neutrališe. Deca uzrasta do dve godine ne bi uopšte trebalo da gledaju televiziju i crtane filmove. Smatra se da ona u tom dobu sadržaje na televiziji doživljavaju kao zbunjujući skup boja, zvukova i slika. Deca ne razumeju sadržaj, a s obzirom da prosečan prizor na televiziji traje između pet i osam sekundi, ona jednostavno nemaju dovoljno vremena da shvate o čemu se zapravo radi. Između druge i treće godine, deca ne razlikuju stvarnost od televizijskih ili filmskih slika. U trećoj godini života, deca razumeju da likovi koji se pojavljuju u crtanim filmovima nisu stvarni, ali veruju da žive u televizoru. U četvrtoj godini, deca počinju da razlikuju stvarne i crtane likove, ali se još uvek bore sa razlikovanjem koji gde pripada, dok u petoj godini i dalje nisu sposobna da prate određene radnje u celosti. Od sedme do osme godine, neka deca ne mogu da zadrže pažnju niti da prate film duže od trideset minuta, dok u desetoj godini često imaju teškoća u razlučivanju kadrova i scena.
Crtani filmovi utiču na socijalni, emotivni i kognitivni razvoj deteta. Međutim, deca najviše nauče u međusobnom odnosu sa roditeljima. Roditelj bi trebao da se interesuje za sadržaj onoga što njegovo dete gleda na televiziji i ako je to crtani film, da proprati njegov sadržaj, kako zbog uticaja istog na ponašanje deteta, tako i zbog toga što je potrebno da se detetu objasni poruka i sadržaj koju nosi takav film.

     
             
             
      [ Medicina u umetnosti - program ] <<< ] >>> ]      
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend