|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
[ Sadržaj
] [ Indeks autora ]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
UDK 616.97-036.22-053.9 COBISS.SR-ID 16474121 |
strana 12. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
Originalni rad / Original paper Разлог посете старијих
пацијената служби за венеричне болести и њихово знање о полно
преносивим болестима ЗАХВАЛНИЦА: Пројекат је потпомогнут од
Министарства науке и технологије |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Preuzmite rad u pdf formatu | Сажетак: Увод: Већи
број студија широм света је показао пораст обољевања од многих полно
преносивих болести (ППБ) међу особама старијим од 50 година. Старија
лица обично знају мање о ППБ, ХИВ-у и сиди од млађих особа. Циљ овог
истраживања је био да се утврди зашто старије особе траже помоћ
венеролога и да се процени њихово знање о ППБ. Материјал и методе:
Подаци су прикупљани од узастопних пацијената старијих од 60 година
који су посетили венеролошку службу у Градском заводу за кожне и
венеричне болести у Београду у периоду од јула до децембра 2017.
године. Један дерматовенеролог је прегледао и интервјуисао све
учеснике коришћењем упитника. Резултати: Од укупног броја учесника
(174 пацијента), 23,56% је имало неку ППБ, 58,62% неко друго
генитално обољење и 17,82% је дошло због саветовања. Најчешће
вирусне полне инфекције су биле акутне и рецидивантне гениталне
брадавице и рецидиви гениталног херпеса, док је најчешћа бактеријска
ППБ био сифилис. Од обољења која нису била полно преносива најчешћи
су баланитис код мушкараца и lichen sclerosus код особа оба пола.
Просечан скор знања о свакој ППБ (знање је рангирано од „0“ –
потпуно необавештен, до “5“ – врло обавештен), кретао се од 0,63 до
2,71. Најбољи је био за сифилис, потом гонореју, ХИВ/сиду, хепатитис
Б, полне брадавице и хламидијазу. Тачне одговоре на питања која су
се односила на опште знање о ППБ дало је од 56% до 96% учесника.
Закључак: Знатан број старијих људи који су потражили помоћ
венеролога имао је ППБ. Велики дефицит знања о ППБ није се значајно
разликовао међу пацијентима који су имали и онима који нису имали
ППБ. Кључне речи: полно преносиве болести, гениталне дерматозе, ХИВ, саветовање, старији људи, знање о полно преносивим болестима |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
УВОД Иако се полно преносиве болести (ППБ) чешће јављају код младих особа, подаци из читавог света указују на повећање њихове учесталости међу лицима старијим од 50 година [1-4]. Укупан удео лица старости од 60 и више година у светској популацији је у 1950. години износио 8% (200 милиона особа), у 2011. години 11% (760 милиона особа), а процењује се да ће у 2050. години износити 22% (2 милијарде особа) [5]. У Србији је такође током последњих шест деценија дошло до пораста популације старије од 60 година са 0,6 милиона у 1948. години на 1,8 милиона у 2011. години [6]. Сексуална активност је присутна и у старијим годинама, а са њом и ризик за преношење полних болести. Најчешћи фактори који доприносе порасту обољевања од полних болести код старијих особа су: дужи животни век, бољи квалитет живота услед напретка медицине, већа стопа разведених лица и особа којима је брачни партнер преминуо, упознавање нових партнера и могућност лакшег упознавања преко друштвених мрежа, ефикасна средства у терапији еректилне дисфункције, недостатак страха од нежељене трудноће и некоришћење кондома током сексуалне активности [4]. Са друге стране, старије особе нису у фокусу едукација о ППБ, те су и њихова знања о полним болестима и ХИВ инфекцији лошија у односу на младе [7]. Већина пацијената који долазе на преглед код венеролога су млађег узраста. Подаци о инциденцији сифилиса и гонореје у Србији у 2016. години указују да су најниже стопе инциденције ових обољења забележене код особа старијих од 50 година (0,35 на 100,000 за сифилис и 0,11 на 100,000 за гонореју) [8]. Циљ нашег истраживања је био да утврдимо разлог доласка особа старијих од 60 година у службу за полне болести Градског завода за кожне и венеричне болести у Београду и проценимо њихово знање о ППБ. МЕТОД РАДА У епидемиолошку студију пресека били су укључени сви пацијенти старости од 60 и више година који су посетили венеролошку службу Градског завода за кожне и венеричне болести у Београду. Истраживање је спроведено од 1. јула до 31. децембра 2017. године и обухватило је 174 пацијента. Један дерматовенеролог је прегледао и анкетирао све пацијенте. На основу упитника сакупљени су подаци о демографским карактеристикама испитаника (узраст, образовање, брачни статус), подаци о сексуалној активности и полним болестима (сексуална оријентација, податак о сталном партнеру, ХИВ статус, када је био последњи сексуални однос и да ли је том приликом коришћен кондом, број сексуалних партнера у последњих 6 месеци и подаци о полним болестима у личној анамнези) и разлогу доласка у венеролошку службу. Дијагнозе обољења су постављене на основу клиничког прегледа пацијената и лабораторијских анализа. Процена знања испитаника о ППБ вршена је на основу упитника од 14 питања (7 питања по типу да ли је одређена тврдња тачна/нетачна и 7 питања на Ликертовој скали са одговорима рангираним од „необавештен потпуно“ до „врло обавештен“) преузетих из студије Андрее Џенингс [9]. Подаци су представљени бројевима и процентима. Према постављеној дијагнози пацијенти су подељени у три групе: пацијенти са ППБ, пацијенти без ППБ и пацијенти без дијагнозе, они који су дошли по савет. За анализу података пацијенти су подељени у две групе, на пацијенте са ППБ и на пацијенте без ППБ. У статистичкој анализи коришћени су χ2 квадрат тест и т-тест, а вредности p<0,05 сматране су статистички значајним. Истраживање је одобрено од стране Етичког комитета Градског завода за кожне и венеричне болести у Београду (број 3/2017). РЕЗУЛТАТИ Истраживање је обухватило 174 пацијента од којих је 41 особа имала ППБ (26 акутну полну инфекцију а 15 рецидивантну полну инфекцију), 102 пацијента су имала невенерично обољење гениталне регије, а 31 особа је дошла по савет (питања везана за еректилну дисфункцију, лекове за еректилну дисфункцију, лубриканте и због страха од полних инфекција). Код 23,3% мушкараца и 20,8% жена је дијагностикована нека полна болест. Најчешће вирусне инфекције су биле кондиломи и рецидивантни генитални херпес, а најчешћа бактеријска инфекција сифилис. Код пацијената који нису имали ППБ, најчешће се јављао баланитис код мушкараца и lichen sclerosus код припадника оба пола.
Табела 1. Разлог доласка у службу за полно преносиве болести За даље анализе сви пацијенти су подељени у две групе: а) група пацијената са ППБ (41 особа) и б) група пацијената без ППБ коју су чиниле особе са невенеричним обољењем гениталија и особе које су дошле по савет (укупно 133 пацијента). Њихове демографске и карактеристике везане за сексуалне активности приказане су у табели 2. Табела 2. Неке карактеристике учесника истраживања Више од половине испитаника (63,3%) било је узраста од 60 до 69
година, 34,4% узраста од 70 до 79 година и само 5,2% имало је 80 и
више година. Већину су чинили мушкарци (82,6%) са средњим (46,6%)
или високим образовањем (47,7%), а скоро половина њих (44,9%)
припадала је неожењеним, разведеним лицима и удовцима. Популацији
мушкараца који имају секс са мушкарцима припадало је 5 пацијената
(2,8%) и 90,8% свих испитаника се никада није тестирало на ХИВ
инфекцију. Са изузетком 31 особе које су дошле по савет, све остале
су дошле због гениталних симптома (68,4%), симптома ППБ (12,1%) или
сумње на ППБ (1,7%). Сталног партнера је имало 69,0% испитаника а
56,9% пацијената је имало сексуални однос у претходна 3 месеца.
Током последњих 6 месеци 41,4% испитаника није имало ниједног
сексуалног партнера, 52,8% је имало 1 до 2, а само 5,7% је имало
више од 3 партнера. Током последњег сексуалног односа чак 94,8%
испитаника није користило кондом, а податак о полним болестима у
личној анамнези имало је 37,9% испитаника. Табела 3. Опште знање испитаника о полно
преносивим болестима Средња вредност скора опаженог знања о свакој појединачној полној болести код испитаника се кретала од 0,61 до 2,80 (табела 4). Најбоље просечно знање било је за сифилис (2,71), гонореју (2,69) и ХИВ/сиду (2,56), потом за хепатитис Б (1,43), генитални херпес (1,31) и кондиломе (1,10), док је најниже било за хламидијазу (0,63). Између испитиваних група није било значајних статистичких разлика, изузев у знању о кондиломима које је било боље код пацијената са ППБ у односу на пацијенте без ППБ (1,51 vs. 0,98, p<0,05). Табела 4. Знање испитаника о појединачним полно преносивим болестима - просечан скор* SD, стандардна девијација * Знање је рангирано од
„0“ – потпуно необавештен, до “5“ – врло обавештен; †p<0.05 - за
упоређивање пацијената са и без полно преносивих болести
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Adresa autora / Corresponding
address: Milan Bjekić, Gradski zavod za kožne i venerične bolesti, Dž. Vašingtona 17, Beograd E-mail: milinkovski@gmail.com |
Rad primljen: 3.1.2020. Elektronska verzija objavljena: 30.6.2020. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
[ Sadržaj
] [ Indeks autora ]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|