|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
[ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXIX Timočki medicinski dani
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
Spisak radova |
15. PRIMARNA VIRUSNA PNEUMONIJA U H1N1 PANDEMIJI – ISTINA I/ILI ZABLUDE -PRIKAZ JEDNOG SLUČAJA Nenad Ristović, Aleksandar Petrović, Nena Čukić 16. JEDNOGODIŠNJE PRAĆENJE PACIJENTA SA METABOLIČKIM SINDROMOM TRETIRANOG INDIVIDUALNO PODEŠENOM REDUKCIONOM DIJETOM PRIKAZ SLUČAJA Milena Pandrc 17. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
15. PRIMARNA VIRUSNA PNEUMONIJA U H1N1 PANDEMIJI – ISTINA I/ILI ZABLUDE -PRIKAZ JEDNOG SLUČAJA Nenad Ristović, Aleksandar Petrović, Nena Čukić ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INFEKTOLOŠKA SLUŽBA Virusi influenze pripadaju familiji Orthomyxoviridae, u zavisnosti od svoje antigenske strukture razvrstani su u tip A, B i C, a u zavisnosti od daljih antigenih varijacija vrši se subtipizacija virusa. Za sada je opisano 14 subtipova H (H1-H14) i 9 subtipova N (N1-N9) otkrivenih u ptica, životinja i ljudi, dok su 3 H (H1-H3) i 2 N (N1-N2) subtipa otkriveni kod ljudi. Virusna nukleinska kiselina je jednolančana segmentirana RNA, koja sadrži 8 segmenata. Nove varijante virusa nastaju ukoliko unutar jedne ćelije domaćina dođe do susretanja dva ili više subtipova određenog tipa virusa influence gde u procesu genetskog resortiranja dolazi do izmena u površinskim virusnim antigenima što vodi stvaranju novog subtipa. H1N1 influenza virus je nastao genetskim resortiranjem humanog, svinjskog i ptičijeg tipa virusa. Cilj rada je da kroz prikaz jednog karakterističnog, kliničkog slučaja pandemijskog H1N1 gripa potvrdimo sličnosti i ukažemo na moguće razlike u odnosu na dosadašnji tip H3N2 virusne infekcije i ukažemo na značaj terapijskog tretmana Oseltamivirom u primarnoj virusnoj pneumoniji izazvanoj H1N1 virusom. Korišten je metod retrospektivne analize. Pacijent B.E. rođen 1970.g. iz Zaječara, javio se u Infektološku službu 4 dana od pojave visoke T, malaksalosti, bolova u mišima i zglobovima. T je dostizala do 40oC, tako da febrilnost nije mogao adekvatno regulisati. Tegobe su se intenzivirale i javlja se kada je T- 40oC, kontinuirano duže od 12h, praćena otežanim disanjem i zamaranjem. Po prijemu biohemijske analize obrađene, u kliničkom nalazu auskultatorno na plućima lako oslabljen nalaz normalnog disajnog šuma, srčana akcija ritmična, tahikardična, lako tahipnoičan i blago dispnoičan. SpO2- 91%, SE:28/ , Le: 4,6, AST: 67, ALT: 47,, gGT: 154, LDH: 594. Ro pluća i srca: obostrane difuzne promene u intersticijumu koje odgovaraju intersticijalnoj pneumoniji. Pacijent po pristizanju rezultata terapijski tretiran: Tamiflu, ceftriaxson i.v. + makrolid per os, oksigenoterapija 5l/h, suportivna Th. Na datu terapiju dolazi do kliničkog poboljšanja nakon 24h dok se afebrilnost razvija nakon 48h. Saturacija se popravlja nakon 72h i dostiže 94%. Karakteristike H1N1 virusne pneumonije su da se javlja nešto više u mlađe, zdrave, populacije četvrte decenije. Kliničke karakteristike su identične kao kod dosadašnjih H3N2 pneumonija. Težina klničke slike zavisi od pridruženih bolesti, imunodeficijentnosti i veličine imunskog odgovora obolelog. Pravovremena primena Oseltamivira (Tamiflu-a) bitno utiče na stepen imunskog odgovora a time i na težinu i ishod bolesti. e-mail: npavr@nadlanu.com 16. JEDNOGODIŠNJE PRAĆENJE PACIJENTA SA METABOLIČKIM SINDROMOM TRETIRANOG INDIVIDUALNO PODEŠENOM REDUKCIONOM DIJETOM PRIKAZ SLUČAJA Milena Pandrc VOJNOMEDICINSKI CENTAR-SLAVIJA, SAVETOVALIŠTE ZA DIJABETES UVOD: Metabolički sindrom obuhvata: centralnu gojaznost(obim struka-Os muskarci> 94cm, žene > 80 cm), hipertenziju(≥ 130/80mmHg), hipertrigliceridemiju( ≥ 1.7mmol/l), glikemiju bazno> 5,6mmol/l. CILJ: Ukazati na značaj individualno podešene redukcione dijete u terapiji metaboličkog sindroma. METOD I REZULTATI: Pacijentkinja S.D., 69 godina, dolazi u savetovalište zbog hipertenzije 160/90 mmHg, holesterola 6,70 mmol/l i LDL holesterola 4,07mmol/l (hiperlipoproteinemija IIa), stabilne angine pektoris, i preležanog moždanog udara. Os je 89 cm, indeks telesne mase (BMI) je 29,8kg/m2. Urađen oralni glukozo tolerans test (OGTT) ukazuje na intoleranciju na glukozu-IGT (0.min-5,1mmol/l, 120.min-9.3mmol/l) i hiperinsulinemiju (0.min-22,8mIU/l, 120.min-59.58mIU/l, prosečna insulinemija 50mIU/l). Indeksi insulinske rezistencije su: HOMA IR -5,4 mmol/µU/ml, HOMA β 241 mmol/µU/ml. Klirens kreatinina je 83ml/min, mikroalbuminurija 51,2mg/24h. Apolipoproteini su: apo A1 - 2,308 g/l, apoB- 1.038 g/l, Lpa -0,183 g/l. Pacijentkinja je dobila individualno podešenu redukcionu dijetu. Posle godinu dana imamo: Os 70 cm, BMI 24,8kg/m2, glikemija bazno -4,6mmol/l , insulinemiju-0.min-16,6 mIU/l, 120.min-17,6 mIU/l, prosečna insulinemija 17 mIU/l; HOMA IR- 3,1 mmol/µU/ml , HOMA β- 168 mmol/µU/ml. Utvrđena je normolipemija (holesterol 5,02 mmol/l, LDL 2,5mmol/l),i hipertenzija 140/80 mmHg. Klirens kreatinina je 123 ml/min, mikroalbuminurija 33,2mg/24h. Apo A1 - 2,960 g/l, apoB- O,909 g/l, Lpa -0,098 g/l. ZAKLJUČAK: Individualno podešena redukciona dijeta, u kombinaciji sa promenom životnog stila u terapiji metaboličkog sindroma ima primarno mesto utičući kako na komponente metaboličkog sindroma,tako i na opšte zdravstveno stanje pacijenta. e-mail: milenapandrc@gmail.com 17. KONZERVATIVNO LEČENJE VIŠEIVERNOG PRELOMA ŽBICE NA TIPIČNOM MESTU Zoran Antić(1),Goran Vidić(2), Zvezdana Antić(3), Jasmina Vidić(3), Dušan Mustur(4) (1)ZDRAVSTVENI CENTAR ALEKSINAC, (2) KC NIŠ, ORTOPEDSKA KLINIKA (3)RZZOZ NIŠ, (4)INSTITUT SIMO MILOŠEVIĆ IGALO UVOD: Prelom radijusa (radijus – žbica, podlaktna kost) na tipičnom mestu je jedan od najčešćih preloma i to u sredovečenih i starijih osoba i najčešće nastaje pri padu na dlan šake, pri čemu je radiokarpalni zgob (ručni zglob) u dorzofleksiji. U lečenju dislociranih zglobnih preloma distalnog radijusa konzervativno lečenje se u ortopedskoj praksi sve manje primenjuje zbog pojave zglobne inkongruencije i sekundarne dislokacije distalnog fragmenta radijusa. Kod pacijenata kod kojih iz bilo kojih razloga postoje kontraindikacije za operativno lečenje ili sam bolesnik nije lično motivisan za ovakav način lečenja nužno je opredeliti se za konzervativno lečenje. CILJ RADA je da se prikaže slučaj sa uspešnim i povoljnim ishodom konzervativnog lečenja komunitivne frakture radijusa na tipičnom mestu. Prikaz slučaja: Pacijentkinja M.N. stara 52 god. je povredila levu ruku nakon pada na ledu. Odmah po padu javila se lekaru na ortopedskom odeljenu Z.C. Aleksinac. Tada je na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i standarne radiografije dijagnostikovan težak kominutivni prelom radijusa na tipičnom mestu. Obzirom na to da je bilo indikacija za operativno lečenje, a da bolesnica nije bila motivisana za isto, morali smo se odlučili za konzervativno lečenje. Urađena je repozicija preloma i bolesnici je postavljena gipsana imobilizacija tj. leva ruka je imobilisana u položaju ulnarne devijacije i volarne fleksije radiokarpalnog zgloba. Redovne radiografske kontrole su vršene u toku nošenja gipsane imobilizacije (odmah nakon repozicije, nakon 4, 14 i 30 dana). Tridesetog dana od postavljanja gipsane imobilizacije, ista je zamenjena drugom gips longetom, kada je radikarpalni zglob povređene ruke vraćen u fiziološki položaj. Dva meseca nakon povrede konstatovano je uspešno zarastanje preloma, pri čemu nije bilo komplikacija. Skinuta je gipsana imobilizacija i bolesnica je upućena fizijatru na dalji fizikalni tretman. ZAKLJUČAK: U situacijama kada operativno lečenje nije moguće, konzervativno lečenje teških dislociranih preloma distalnog radijusa uz česte kontrole može omogućiti visok stepen funkcionalnosti povređenog ručnog zloba. Ključne reči: Radijus, prelom, konzervativno lečenje. e-mail: ortreum@nadlanu.com 18. HIPOTIREOZA U SENCI KORONARNE BOLESTI Olivera Jovičić Zdravstveni Centar Užice, Dom zdravlja Arilje, UVOD: Primarna hipotireoza je često oboljenje, pre svega kod žena sa zastupljenošću od 0,5% do 1,5%. Deficit tireoidnih hormona povećava vaskularnu rezistenciju i usporava srčanu frekvencu uz pad minutnog volumena. Prisutan je poremećaj sistolne i dijastolne funkcije LK. Hipotireozu prati dislipidemija, tip II HLP, koja indikuje ubrzanu aterosklerozu. Pacijenti sa ovim promenama imaju povećan rizik od kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta. CILJ: Prikazati slučaj pacijentkinje sa koronarnom bolešću i hipotireozom. Pacijentkinja V. M. stara 64 godine, penzioner, javila se na pregled u internističku ambulantu zbog problema sa povišenim krvnim pritiskom i stezanja u grudima naročito u jutarnjim satima koje traje 2-3 min. i širi se u obe ruke. Navodi da je hipertoničar više od 5 god., pušač 30 god., operisala žučnu kesu 1991. god. Zna za povišene vrednosi masnoća i šećera u krvi. Fizikalni pregled uredan, osim TA = 150/90 mmHg, blag sistolni šum na vrhu srca 1/6 i varikozne promene na potkolenicama. EKG: s.r, fr:58/min, normogram, aplatiran T u aVL, R/S u V3 ST-T uredan. U laboratorijskim nalazima beleži se glikemija: 6,7 mmol/l. uk.holesterol:7,4 mmol/l, LDL: 5,2 mmol/l, HDL: 0,95mmol/l i trigl: 3,87 mmol/l. RTG s/p: nalaz na srcu i plućima uredan. Urađen EHO srca, EF: 55%, LK:4,6/3,0, la:3,6, ao: 2,9, Mr: 1+, TR u tragu, hipokinezija distalne polovine septalnog i inferiornog zida LK, tansmitralni protok ukazuje na usporenu relaksaciju LK. Desne srčane šupljine normalne. Perikard nije raslojen. TFO: pozitivan za IBS. Pacijentkinja upućena na IKVB – Dedinje gde je koronarografisana i urađena balon dilatacija RIA DG sa implantacijom DES i balon dilatacija ACDx sa implantacijom DES. Preporučena terapija: Aspirin protect 100 mg, Zyllt 75 mg godinu dana, Nebilet 5 mg, Prexanil 4 mg i Sortis 40 mg. uveče. Na kontrolnom pregledu posle 4 meseca, pacijentkinja navodi atipične stenokardije, neregulisan krvni pritisak. Tada urađen lipidni status uredan i OGTT negativan, TSH: veći od 150 ulU/ml, FT4: 6 pmol/l. Pacijentkinja upućena u Specijalnu bolnicu – Čigota Zlatibor, gde je nadležni endokrinolog uveo supstitucionu terapiju Letrox tbl. po šemi i dalje kontrole morfološkog i funkcionalnog stanja štitaste žlezde. DISKUSIJA: Hipotireoza je 10 puta češća kod žena i najčešće se ispoljava u 5. i 6. deceniji života. Simptomi i znaci se razvijaju poostepeno tako da u dužem periodu ostaju nezapaženi ili nisu pravilno protumačeni. Učestalost hipertenzije kod bolesnika sa hipotireozom u odnosu na eutireoidne osobe je 14,8% vs. 5,5%. Kod neprepoznate i nelečene hipotireoze dislipidemija uz narušenu glikoregulaciju, hipertenziju, pušenje, obim struka ove bolesnice od 87 cm i stadijum predgojaznost ( BMI:27,2 kg/m2) su uzroci koronarne bolesti u prikazanom slučaju. ZAKLJUČAK: Hipotireoza je nezavisni faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih komplikacija. Potrebno je kod starijih osoba i kardiovaskularnih bolesnika raditi rutinsku proveru TSH. Pravovremenom, adekvatnom i doživotnom supstitucionom terapijom se značajno smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja. Ključne reči: hipotireoza, koronarna bolest, hipertenzija, dislipidemija e-mail: ojovicic@gmail.com 19. AKUTNA RESPIRACIJSKA INSUFICIJENCIJA KOD POKUŠAJA SAMOUBISTVA UTOPLJENJEM (PRIKAZ SLUČAJA) Gordana Antonijević, Dragan Stanojević, Miroslav Jevtić SPECIJALNA BOLNICA ZA PLUĆNE BOLESTI "OZREN", SOKOBANJA Teška hipoksemija sa pratećom acidozom su najozbiljnije konsekvence sindroma utapanja("near drowning" sindrom). Ostale posledice zavise od vrste aspirirane vode. Ako se radi o aspiraciji slatke vode, promene u plućnom surfaktantu rezultuju eksudaciji plazme u alveole što uz povećanu permeabilnost plućnih kapilara dovodi do edema pluća i akutne respiracijske insuficijencije.Takođe, ako je aspirirana voda prethodno bila kontaminirana bakterijama, gljivicama ili algama, dovešće do aspiracione pneumonije sa sa svim njenim mogućim komplikacijama. Prikazan je muškarac J.R., starosne dobi od 44 godine, koji je nakon pokušaja samoubistva utopljenjem u reci, primljen u našu bolnicu sa kliničkom slikom akutne respiracijske insuficijencije: hipotermičan, centralno cijanotičan, dispnoičan, tahipnoičan, nabreklih vena vrata, bradipsihičan. Auskultatorno nad plućima čujni inspirijumski pukoti obostrano bazalno. U gasnim analizama arterijske krvi registrovana teška hipoksemija(pO2 29 mmHg), laka hiperkapnija(pCO2 48 mmHg), metabolička acidoza teškog stepena( pH 7,17; HCO3ˉ 17,5mmol/l; BE -11,0mmol/l; laktati 6,4 mmol/l). Na učinjenom rendgenogramu grudnog koša se u donjim plućnim poljima obostrano uočavaju mrljaste slivene senke uz bilateralne pleralne izlive. Kod bolesnika je odmah po prijemu primenjen kiseonik u visokim protočnim dozama, uz kortikosteroide, bronhodilatatore, antibiotik i ostalu suportivnu terapiju. Nakon završenog lečenja pacijent bez respiratornih tegoba, sa normalnim parametrima gasne razmene i acidobaznog statusa, i uz potpunu rezoluciju promena na rendgenogramu pluća. Hipoksemija i metabolička acidoza su primarni problemi kod bolesnika sa "near drowning" sindromom. Patofiziološki mehanizmi uslovljeni aspiracijom vode dovode do akutne respiracijske insuficijencije, metaboličke acidoze često komplikovane aspiracionom pneumonijom i respiratornim distress sindromom. Adekvatno zbrinjavanje ovakvih pacijenata uz promptnu terapiju, kontinuirani monitoring i prevenciju komplikacija doprinose potpunom izlečenju. Ključne reči: utapanje, akutna respiracijska insuficijencija, metabolička acidoza, aspiraciona pneumonija e-mail: sbozren.fin@nadlanu.com 20. CISTIČNA FIBROZA, NAŠA ISKUSTVA Jovica Đorđević, V. Milijić, J. Stamenović, J. Ignjatović, M. Gurginov ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, DISPANZER ZA DECU I OMLADINU UVOD: Cistična fibroza (CF), je najčešća neizlečiva nasledna bolest bele rase. Procena je da je učestalost nosilaca gena za CF u populaciji belaca 1:25 do 1:30, što znači da 3% belaca nosi gen za CF iako ne ispoljava simptome bolesti. CILJ RADA:Otkrivanje CF u što ranijem uzrastu kako bi se blagovremenom primenom adekvatne terapije što više ublažile i odložile, koliko god je to moguće,komplikacije koje ova teška bolest nosi sa sobom. Praćenjem broja obolele dece na našoj teritoriji od CF ustanovili smo da je u periodu od 1990-2000.g., registrovan samo 1 slučaj obolelog deteta. S obzirom da je u Knjaževcu u tom periodu rođeno nešto više od 2500 dece, ova stopa javljanja odgovara opštoj stopi od 1 obolelog deteta na 2000-2500 novorođene dece.Ali novija naučna saznanja koja upozoravaju da ima bar duplo više nedijagnostikovane dece sa CF, obavezala su nas da sistematičnije radimo na njihovom otkrivanju. MATERIJAL I METODI RADA: Pažljivijim praćenjem obolele dece koja su bila iz meseca u mesec naši redovni pacijenti, uzimali smo detaljnije anamnestičke podatke od roditelja u smislu: - stanje deteta na rođenju ( AS, problemi sa mekonijumom, produžena žutica) - učestalost i razlozi javljanja lekaru u toku prve godine ( bronhoopstrukcije, pneumonije, problemi sa pasažom stolice,...) - rast i razvoj deteta u prvim godinama, BMI, - česti sinuzitisi, polipoze nosa, digestivne smetnje, prolaps rektuma, - postojanja slučajeva smrtnosti u ranom detinjstvu u najužoj familiji, iz ne baš potpuno jasnih razloga. Decu, koja su nam bila sumnjiva na CF, posle urađenih laboratorijskih analiza u našoj ustanovi, slali smo na dodatne preglede u veće centre. REZULTATI: U periodu od 2000.-2009.g. uspeli smo da dijagnostikujemo, uz veliku pomoć kolega iz Soko Banje, Zaječara i Niša, CF najpre kod dva dečaka (rođena braća), koji su inače rođeni 1991. g. i 1996. g., a ubrzo zatim i kod devojčice stare 4 godine. PRIKAZI SLUČAJEVA: 1. Devojčica Z.Đ., 2003.g.,PTM 2900/51/33, AS 8/9. Sa 6 meseci- 6000/61/42, u petom mesecu zbog Dacriocystitisa sondiran očni kanal. Sa godinu dana - 9050/75/46, Hb 96, Er 3,0; stolica na parazite - negativna. U drugoj godini dete se operiše zbog umbilikalne hernije na dečjoj hirurgiji u Zaječaru. U trećoj godini zbog prolapsa rektuma operisana na dečjoj hirurgiji u Nišu, a ubrzo zatim zbog obostrane ingvinalne hernije i polipoze nosa. Sve češće bronhoopstrukcije ( SpO2 96%...98%...97%...), slabije napredovanje, BMI 14,3 ( <P 25). Poslata na KDIB, pulmologija, sa ciljem da se uradi hlorni test i eventualno druge analize. Hloridi u znoju 85,6; postavljena dg. CF. Odmah poslata na IDM, Beograd. 2. Dečak B.D.,1996.g., PTM 3000/51/33. Sa godinu dana- 9500/73/-, Hb 96; Sa dve godine- Hb 147, Er 4,9; Le 13,6; povremene bronhoopstrukcije. U 4.-oj godini - 14 kg, 99 cm.,leči se povremeno bronhodilatatorima. U 5.-oj godini se žali na bolove u nogama: SE 5/15, Hb 116, Le 17,0; ALP 410, Ca 2,22; fibrinogen 1,8; stolica b.o., U 7.-oj godini 16 kg, 111 cm, Hb 121. U 8.-oj godini se na ORL u Zaječaru leči zbog sinuzitisa (max. bill.) U 10.-oj g. ima 24 kg, 135 cm, Hb 125. Opstrukcije postaju učestalije ( SpO2 89%...98%...96%...), pa u dogovoru sa roditeljima da pre nego što odvedu dete na KDIB u Nišu (i hlorni test), odu najpre u Soko Banju. Kako se tamo stanje pogoršava, kolege iz Soko Banje uspostavljaju dg. Bronhiectasiae i vraćaju dete sa preporukom da se odmah uputi na IDM, Beograd, što biva i učinjeno. Hloridi u znoju126 mmol/L. ZAKLJUČAK: Nekada se CF dijagnostikuje odmah na rođenju. Ali češće je to moguće samo najpažljivijim, sistematskim radom, uz maksimalnu saradnju kolega drugih specijalnosti i analitičkim upoređivanjem simptoma i znakova kod obolelog deteta. S obzirom da je u Knjaževcu broj novorođene dece u periodu od 1990.- 2009.g. bio nešto preko 5500, četiri do sada dijagnostikovana slučaja CF ukazuju na povećanu stopu učestalosti (1 na 1400-1500), u odnosu na neke druge sredine. e-mail: drjovica@nadlanu.com 21. TEŠKA ASTMA I PSIHOZA – PRIKAZ SLUČAJA Vladan Simić, Miloš Simić PRIVATNA LEKARSKA ORDINACIJA "PULMO", JAGODINA Uticaj neuroze na astmatsku bolest nam je dobro poznat, ali o uticaju psihoze na astmu, može se reći da ne znamo mnogo. Ovaj prikaz slučaja je mali pokušaj da se ovaj problem rasvetli. Pacijent P.N. star 23 godine, student. Od najmlađih dana boluje od bronhijalne astme, srednje težine. Nije redovno medicinski praćen niti je uzimao inhalacionu terapiju. 1991. godine dešava se težak napad u trenutku kada je pacijent već bio na infuziji Aminofilina. Zbog potpune apneje i posledično tome modre prebojenosti čitave kože i besvesnog stanja pacijenta, hitno je angažovana anasteziološka služba, pri čemu je pacijent nekako intubiran i izvučen iz stanja šoka. Od tada se kontroliše na Institutu za dečje bolesti u Beogradu, a 1998 redovno u PULMO ordinaciji. Stanje se izuzetno teško drži pod kontrolom sa spirometrijskim vrednostima srednje do lake opstrukcije i uz visoke doze inhalacionih bronhodilatatora i steroida (1500 – 2000 mcg). 24.03.2004. primljen na odelenje Psihijatrije sa slikom paranoidne psihoze, koje je sanirano za nekoliko nedelja. Otpušta se kao Reactio psychotica. 23.02.2005. epizoda se ponavlja ali u blažem obliku. Za svo to vreme astma se ne pogoršava, čak je stanje stabilnije nego obično. Treći put hospitalizovan 23.07.2007. sa istom kliničkom slikom i od tada se vodi pod dijagnozom paranoidne shizofrenije. 01.04.2006. dolazi bez tegoba i vizinga u auskultatornom nalazu, sa normalnom spirometrijom, a u anamnezi čak prijavljuje da povremeno konzumira duvan. Prvi put je od terapije ordinirana samo inhalacija steroidnog spreja (250mcg) 2x1 udah. Iz grafikona koji pokazuje spirometriski tok bolesti kroz ostvarenja FEV1 i Tifno indeksa u odnosu na zadatu normu, vidi se da je tok bolesti sa godinama sve povoljniji sa manjim oscilacijama vrednosti. Da u poslednje dve godine pacijent nije pušio, verovatno bi tok astmatske bolesti bio još bolji. Isto tako se vidi da psihotične epizode nisu negativno uticale na tok bolesti (osim kod prvog ataka). DISKUSIJA: Poznata je činjenica da dečja astma ima najčešće dobar tok, što posebno važi za laku astmu. Po raznim literaturnim podacima simptomi se gube do puberteta u 50-75% slučajeva. Isto tako je dobro poznato da se astma često kombinuje sa neurozom, gde između ove dve bolesti postoji pozitivna povratna sprega. Iz prakse znamo da asmatična deca u stresu dobijaju napade gušenja. Uloga psihoze se retko pominje, ali se u ovom slučaju stiče utisak da povoljno utiče na tok astme. Ima podataka koji govore o uticaju steroida na pojavu psihoze ali se to pre svega odnosi na per os dugotrajnu primenu i kod velikih doza (Lee, Lin, Huang 2001) i Lemke 1992., koji je opisao 33-godišnjeg pacijenta sa astmom i paranoidno-katatonim simptomima. On smatra da je moguća veza imunog i nervnog sistema ciklični AMP. Istraživanje Kolbea, Fergusona i saradnika iz 2002. godine na Novom Zelandu, pokazala su da je značajan broj ljudi sa teškom astmom imao psihijatrijske probleme ali statističkim analizama na 77 ispitanika nije potvrđen njihov značaj. Potvrđeno je samo da se teške i po život opasne astme (SLTA) češće javljaju u starijem životnom dobu i da su ređe kod žena. ZAKLJUČAK: Bilo bi od značaja utvrditi kakav je odnos ovih dveju bolesti, ali je jasno da prikaz samo jednog slučaja ne može dati odgovor na to pitanje. Postoje tri moguća scenarija za objašnjenje ovog slučaja. Prvi – tok bolesti bi ionako bio dobar kao kod najvećeg broja dečjih astmi a psihoza se pojavila savim slučajno. Drugi – svaki pacijent predisponiran za psihozu može razviti teži oblik astme uključujući i malignu. Treći – pojava psihoze može ublažiti težinu astme uključujući i SLTA (severe life treatening astma). Mi smo ovim prikazom slučaja samo pokrenuli ovo pitanje, a odgovor bi se mogao dobiti u velikim specijalizovanim ustanovama, gde bi se na značajnom broju ispitanika analizirali različiti faktori. Ovaj prikaz samo potvrđuje poznato mišljenje o čoveku kao veoma složenom sistemu. Zbog toga se stiče utisak da je skoro nemoguće sve činioce pratiti i statistički ispitivati, pa se čak i rezultati istraživanja do kojih dođemo pouzdanim statističkim metodama treba da primaju sa izvesnom rezervom, jer možda postoji još neki faktor koji nismo uzeli u obzir. Ključne reči: psihoza, teška astma, spirometrija, FEV1 e-mail: pulmo@ptt.rs, drvladansimic@gmail.com 22. MANJAK ALFA1-ANTITRIPSINA I PUŠAČKA NAVIKA – PRIKAZ SLUČAJA Vladan Simić, Miloš Simić PRIVATNA LEKARSKA ORDINACIJA "PULMO", JAGODINA Dobro je poznato da pušenje izaziva hroničnu opstruktivnu bolest pluća kao i tumorske procese, a kod genetski predisponiranih sa manjkom alfa1-antitripsina, takva stanja mogu nekada biti drastična. Pacijentkinja stara 54 godine, pušač jedne pakle cigareta 30 godina. Prvi pregled u ordinaciji Septembra 2000. godine, zbog zamorljivost i povremenog kašlja. Majka i baba su imale astmu. Na plućima lako oslabljeno disanje sa retkim polifonim vizingom. Prick test je bio negativan. Na spirometrijskom testiranju pokazuje laku opstrukciju. Postavljena je dijagnoza HOBP i propisana inhalaciona terapija bronhodilatatora i steroida. Sledeći pregled je Novembra 2002. Tegobe i dalje prisutne. Pacijentkinja ne koristi redovno propisanu terapiju, niti je prestala sa pušenjem. Na spirometriji FEV1 opada od 2,34 na 2,07 litara. Pojavljuje se ogromno godišnje opadanje vrednosti FEV1 za 135ml. Treći pregled urađen je Septembra 2009. godine. Spirometrijski se registruje opstruktivno-restriktivna insuficijencija ventilacije pluća teškog stepena. Pogoršanja su po raznim parametrima iznosila 50% od vrednosti na prvoj spirometriji. Vrednost FEV1 je 1,00 Litara., te je godišnje opadanje 146ml. Vrednost Alfa-1-antitripsina u serumu je bila 1,79 (3,6-6,2). Pulsna oksimetrija 94%. Rtg pluća: Emfizemske promene u gornje dve trećine pluća obostrano i izmenjeni i nešto voluminozniji hilusi. Pacijentkinja nije ostavila duvan. Na četvrtom pregledu posle tri nedelje, spirometrijske vrednosti se ne menjaju. Krajem oktobra 2009. godine, zbog pogoršanja opšteg stanja i jake glavobolje urađen CT grudnog koša i CNSa: vidljiva medijastinalna limfadenopatija sa izlivom u pleuri desno i u perikardu. CT endokranijuma: Nalaz najviše odgovara diseminaciji TU procesa. 22.10.2009. biva primljena na VMA sa dijagnozom: Infiltratio pulmonum l. sin. Meta in cerebri et lgll. mediastini. Laboratoriske analize uglavnom uredne, sem u biohemiji urea 10,6 i LDH 261. Bronhoskopija: Infiltrovan završni deo traheje. Proširena i infiltrovana karina traheje i početni deo levog glavnog bronha. Uzeta biopsija. U zaključku otpusne liste stoji: Primljena sa kliničko-radiološkim znacima sekundarnih depozita, verovatno primarne bronhogene neoplazme, sprovedena palijativna zračna terapija CNS. Posle tri dana od otpusta pacijentkinja umire; nemamo podatak šte je bio neposredni uzrok smrti. Ako je pato-histološki nalaz bio pozitivan, može se pretpostaviti da se radilo o mikrocelularnom karcinomu pluća. DISKUSIJA: Normalno godišnje opadanje FEV1 je približno 20-30ml kod nepušača kao i ljudi koji nisu izloženi respiratornim štetnostima. Kod pušača ove vrednosti se kreću 35-50ml godišnje. 2008. godine Stela E Hines objavljuje prosečno opadanje od 37,94ml/god. Dawkins PA et all 2009 kod 101 pacijenta sa manjkom alfa1-antitripsina, prijavljuju prosečno opadanje FEV1 od 49,9ml/god. a najviše 90,1ml/god. Wencker M et all. 2001. pri ispitivanju 96 pacijenata sa teškom deficijencijom alfa1-antitripsina, opisuju opadanje FEV1 od 49,2ml/god. u proseku i sedam pacijenata sa neverovatnih 256ml/god. U našem slučaju kod pacijentkinje se javljaju vrednosti koje su uglavnom veće od onih objavljenih u istraživanjima. Usuđujemo se da tvrdimo kako je to posledica niskih vrednosti ispitanog antitripsina sa pretpostavkom da bi njegovo praćenje uz spirometriju bio odličan pokazatelj potencijalnog nastanka bolesti kako kod pušača tako i na radnim mestima sa respiratornim štetnostima (guma, plastika, rudari). ZAKLJUČAK: Veoma je malo pacijenata koje možemo pratiti kroz duže vremenske intervale. Glavni razlog je taj što ovi pacijenti uglavnom nemaju poboljšanja te gube poverenje u lekara. Kod takvih stanja u obavezi smo da pratimo stanje gasova u krvi, stanje desnog srca i na vreme započnemo oksigenoterapiju. Pojava maligniteta kod ovakvog pacijenta teško se može dovesti u vezu sa lošim tokom bronhoopstruktivne bolesti i niskim vrednostima antitripsina. Jedina realna veza bi bilo konzumiranje značajnih količina duvana kroz dugi niz godina. I da je malignitet bio dijagnostikovan par meseci ranije, tok bolesti bi verovatno bio isti. Ključne reči: alfa1-antitripsin, HOBP, opadanje FEV1 e-mail: pulmo@ptt.rs, drvladansimic@gmail.com 23. CONDYLOMATA ACUMINATA VULVAE I TRUDNOĆA Nada Mihajlović, Jevrosima Puslojić, Miroslav Ivić, Ljubisav Božilović, Aleksandar Banković ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, GINEKOLOŠKO AKUŠERSKA SLUŽBA U poslednjih 14 godina jedini slučaj uznapredovalih kondiloma vulve u trudnoci. Porođaj završen operativnim putem. K.Z. 1983. god, domaćica iz Golubinja javila se prvi put na ginekološki pregled 02.02.2009. god nakon izostanka menstruacije. PM:15.12.2008.god. Ginekološkim pregledom je utvrđena trudnoća od II lunarna meseca, i tom prilikom konstativano više bradavičastih izraštaja po velikim usnama obostrano. Dobija upute za otvaranje trudnickog kartona i savet za češće kontrole. Sledeći dolazak u maju mesecu 2009. god. Dg: Graviditas ml IV/V. Condylomata acc. reg. vulvae. Hospitalizovana. Urađeni cervikalni i vaginalni brisevi uz klasičnu laboratoriju i, zbog uznapredovale bolesti vulve koja je sad prekrila obe usne i introitus vagine, odlučeno je da se u kratkotrajnoj i.v. anesteziji skine deo kondiloma. Intervencija urađena 02.06.2009. god bez komplikacija. Otpušta se na dalje kućno lečenje uz antibiotik i vag Macmiror compl. Naredna kontrola je bila u VIII lunarnom mesecu gde se konstatuje normalan razvoj trudnoće a kondilomatozna promena na vulvi je još više progredirala. Hospitalizovana 13.09.2009.god sa porođajnim bolovima u X lunarnom mesecu, ginekološki pregled nemoguć zbog promena na vulvi koje su sada ogromnih dimenzija, jedva stavljen kateter, CTG nalaz reaktivan, i porođaj završen operativnim putem. Novorođenče muškog pola, TT na rođenju 3450gr/52cm/32cm Ap 3/5/9 reanimirano. Operativni i postoperativni tok protekli uredno. Rana zarasta per primam. Otpuštena 7 .postoperativni dan. Prva kontrola 3 meseca nakon porođaja kada je konstatovano odsustvo kondiloma sa vulve. e-mail: irenaibeka@hotmail.com 24. MIKROTALASNA REZONANTNA TERAPIJA – HRONIČNI LUMBALNI BOLNI SINDROM – PRIKAZ SLUČAJA Vera Brujić, Maja Vujović, Lidija Simić, Nada Trailović FUNGODOCTOR DOO NIŠ UVOD: Poslednjih godina ovog veka u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza razvio se novi pravac u lečenju koji, zahvaljujući dobrim rezultatima, opravdava današnju sve širu primenu u praksi. Mikrotalasna rezonantna terapija (MRT) je terapija bez upotrebe medikamenata. Cilj terapije je da se primenom milimetarskih talasa obnavlja informaciono - upravljački sistem organizma za vreme bolesti. Kod poremećaja u organizmu, menjaju se milimetarski talasi elektromagnetnog polja organizma, te se ti izmenjeni talasi moraju korigovati da bi se organizam vratio u svoje normalno, zdravo stanje. Lečenje milimetarskim talasima podrazumeva dejstvo na organizam preko određenih mesta na koži (tzv bioaktivnih tačaka) elektromagnetskih talasa talasne dužine 1 do 10 milimetara, ultravisoke frekvencije (30 do 300 GHz) i jačine zračenja od 10 mW/cm² do 10-18 mW/cm². PRIKAZ SLUČAJA: Pacijent M.N. star 53 godina dolazi zbog jakih bolova u lumbalnoj regiji i otežanog hoda. Nakon urađenih specijalističkih pregleda i Magnetne rezonance dijagnostifikovana mu je diskus hernia u predelu L4 – L5 i L5 – S1. Pacijent unazad godinu dana oseća jake bolove u predelu leđa i trnjenje u nogama. U više navrata je bio lečen nesteroidnim antireumaticima gde su se simptomi privremeno stišavali i opet pojavljivali. Bila mu je predložena fizikalna terapija i medikamentozna terapija. Nakon fizikalne terapije on oseća blago poboljšanje simptoma. S obzirom da su se simptomi ponovo pojavljivali nakon fizičkog rada ili dužeg stajanja, predložena mu je i MRT terapija. MRT terapija je bila sprovedena u trajanju od 10 dana svakodnevno, uz upotrebu 4 akupunkturnih tačaka, a svaka tačka je bila tretirana elektromagnetnim talasima milimetarskog dijapazona 5 do 10 minuta. Ukupno je dnevno terapija trajala 30 minuta. Nakon osme terapije pacijent navodi znatno smanjenje tegoba, a završna ocena nakon sprovedene terapije je bila (5). Na kontrolnom pregledu nakon 10 dana pacijent se bolje kreće, nema trnjenja u nogama a bolovi su znatno smanjili. ZAKLJUČAK: MRT kao savremeni i bezmedikamentozni način lečenja nalazi sve veću primenu u kliničkoj medicini zbog jednostavne primene, neograničenih mogućnosti, gde praktično ne postoje kontraindikacije. Indikacije za primenu MRT su brojne, ali najčešće se koristi u fizikalnoj medicini kod bolnih sindroma, u ortopediji kod oboljenja i povreda kostiju i zglobova u periodima rehabilitacije, neurologiji – obično u terapiji glavobolje, paralize facijalisa, neuralgije trigeminusa, gastroenterologiji, - kod ulkusne bolesti, neuroze želuca i creva, opstipacije, pulmologiji – kod hroničnog bronhitisa i bronhijalne astme, i kod ginekoloških oboljenja – dismenoreje, amenoreje i klimakteričnih tegoba. e-mail: brujic75@yahoo.com 25. ENALAPRIL JE INDUKOVAO OZBILJNU NEŽELJENU REAKCIJU KOD 63 GODINE STAROG PACIJENTA Vesna V. Radović STADA HEMOFARM, INSTITUT HEMOFARM, ODELJENJE FARMAKOVIGILANSE Pacijent starosti 63 godine je nakon primene enalaprila iskusio otok usana, jezika, ždrela, grkljana i vrata čemu je prethodio bol i svrab u gornjoj vilici. Nakon obustave leka i primene interventne terapije (metilprednizolon) stanje pacijenta se poboljšalo. Angioedem koji se razvio kod pacijenta predstavlja poznati neželjeni efekat primene ACE inhibitora i prijavljivan je kod 0,1 do 0,2% pacijenata. Prema podacima navedenim u Sažetku karakteristika leka (engl. SPC), odnosno Uputstvu za pacijenta (engl. PIL) angioedem se može ispoljiti bilo kada tokom primene ACE inhibitora. U ovakvim slučajevim lek bi trebalo odmah obustaviti, a pacijenta pratiti kako bi se osiguralo potpuno povalačenje simptoma pre otpuštanja iz bolnice, kao što je i učinjeno u prijavljenom slučaju. Pregledom podataka iz baze Svetske zdravstvene organizacije (SZO) došli smo do informacije da je tokom perioda od 27 godina prijavljeno 90 slučajeva otoka usana, 704 slučaja otoka jezika, 80 slučajeva otoka usta i 2859 slučajeva angioedema pri primeni enalaprila. S obzirom na to da postoji alternativno objašnjenje za ispoljavanje angioedema (pacijentu je primenjivan i veći broj lekova koji su takođe mogli dovesti do ispoljavanja ove neželjene reakcije) i primenom odgovarajuće metodologije (smernice SZO), uzročno-posledični odnos između primene leka Prilenap i ispoljavanja neželjene reakcije procenjen je mogućim. U bazi Nacionalnog Centra za Farmakovigilansu (NCF-a) nije evidentirano povećanje incidence ispoljavanja ove neželjene reakcije pri primeni leka Prilenap. S obzirom na to da se radi o pojedinačnom slučaju, bezbednosni profil leka ostaje i dalje nepromenjen. Polazeći od podataka iznetih u SPC-u, odnosno PIL-u, relevantne medicinske literature, kao i kriterijuma za procenu ozbiljnosti neželjene reakcije na lek (NRL), može se zaključiti da je reč o očekivanoj neželjenoj reakciji koja je ozbiljnog karaktera. e-mail: veradovic@beotel.rs 26. APSCES PREDNJEG TRBUŠNOG ZIDA IZAZVAN CANDIDOM ALBICANS – PRIKAZ SLUČAJA M. Miljković, I. Matić, O. Matkić, R. Stevanović ZDRAVSTVENI CENTAR ALEKSINAC , HIRURŠKO ODELJENJE CILJ RADA: Želimo da prikažemo interesantan slučaj iz prakse, veliki apsces u prednjem trbušnom zidu, lokalizovan ispod desnog rebarnog luka, nepoznate etiologije. METOD: Prikazan je pacijent star 72 godine, muškog pola, srčani bolesnik koji se javlja lekaru zbog bolova i otekline na trbuhu u predelu ispod desnog rebarnog luka. REZULTATI: Na prijemu pacijent afebrilan, negira probleme sa stolicom i mokrenjem, dijabeticar na oralnim antidijabeticima sa vrednostima glikemije između 7-9 mmol/l, što može biti jedan od favorizujucih faktora razvoja mikotičke infekcije. Negira kalkulozu žučne kese, alkohol konzumira umereno, leukocitoza na prijemu 8000, negira maligna oboljenja u porodici. Objektivno: trbuh u ravni grudnog kosa, mekan, ispod desnog rebarnog luka prisutna formacija prečnika oko 15 cm, lako bolna na dodir, koža iznad nje blago lividna bez znakova lokalne inflamacije. Ultrazvučno opisana promena u trbušnom zidu prečnika oko 10 cm ispunjena tečnim gušćim sadržajem, koja ne komunicira sa slobodnom trbušnom dupljom, što je kasnije potvrđeno i CT pregledom. Pacijent operisan, intraoperativno uzet materijal za mikrobiološki pregled, apsces evakuisan i trostruko dreniran, kasnije rađena lavaža šupljine kroz jedan od drenova blagim antiseptičnim rastvorom. U mikrobiološkom pregledu izolovana candida albicans u dva navrata tako da je pacijent tretiran sistemskim antimikotikom ampulama Difflucan uz svakodnevno previjanje. Na primenjenu terapiju ne dolazi do porasta jetrinih enzima u krvi. Pacijent pušten kući 15 dana nakon operacije, nastavlja sa ambulantnim previjanjem na drugi dan, bez oralne terapije i promena sanirana u celini. ZAKLJUČAK: Izolovan apsces prednjeg trbušnog zida izazvan gljivičnom infekcijom izuzetno je retka patologija. Etiološki ne postoje sigurni elementi koji bi mogli da kažu šta je bio locus minoris za ulazak i razvoj infekcije. Reakcija okolnog tkiva nije bila izražena, hladan apsces a klinički pacijent nije pokazivao znake teže intoksikacije ili preteće septikemije. Kombinacijom hirurškog načina lečenja, blagovremenom mikrobiološkom dijagnostikom, izolovanjem patogenog supstrata i uključivanjem blagovremeno sistemske antimikotične terapije pacijent je potpuno izlecen. e-mail: drmiljko@medianis.net 27. STATUS ASTHMATICUS Petar Firović SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI - ZAJEČAR Bronhijalna astma je hronično upalno oboljenje donjih disajnih puteva osetljivih na veliki broj raznih agenasa. Oni dovode do naglog razvoja u principu reverzibilne opstrukcije donjih disajnih puteva izazivajući akutni astmatični napad. Kada su napadi učestali sa kratkim razmacima između njih ili kada astmatični napad duže traje (nema još jedinstvenog stava) bez mogućnosti njegovog prekida, onda je to status asthmaticus. CILJ RADA: ukazati na učestalost javljanja statusa astmatikusa, njegovo prepoznavanje i pravovremenu primenu terapije. MATERIJAL I METODE: izvršena je retrospektivna analiza podataka iz terenskih protokola SHMP za 2008.godinu. Rezultati: od 4219 pregleda na terenu njih 436 imalo je astmatični napad i to 234 muškaraca i 202 žene. Zbog težine kliničke slike 70 njih je hospitalizovano. Prikaz slučaja: jedini slučaj astmatičnog statusa je bio u martu kod 28-godišnjeg mladića koji je bio bez svesti, plitkog disanja, tahikardičan, cijanotičan. Posle plasiranja braunile i orofaringealnog tubusa, primenju se adrenalin i kiseonik. Pacijent se budi u vozilu par minuta nakon aplikacije terapije. ZAKLJUČAK: mada se veoma retko srećemo sa astmatičnim statusom, težina kliničke slike, diferencijalno dijagnostičke dileme i terapija predstavljaju izazov za svakog lekara u terenskim uslovima. Ključne reči: astmatični status, adrenalin e-mail: petarfirovicf@yahoo.com 28. SUMNJA DA ALOPURINOL INDUKUJE NEŽELJENU REAKCIJU KOD 59 GODINA STAROG MUŠKARCA Vesna V. Radović STADA HEMOFARM, INSTITUT HEMOFARM, ODELJENJE FARMAKOVIGILANSE Pacijentu starosti 59 godina obolelom od gihta primenjivan je alopurinol tokom 29 godina, nakon čega dolazi najpre do ispoljavanja makulopapuloznog osipa na obe potkolenice i unutrašnjoj strani leve butine koji se potom prezentovao u vidu slivenih eritematozno lividnih polja. Neželjena reakcija se pacijentu ispoljila 27.11.2009. godine, dok je primena alopurinola obustavljena 26.11.2009. godine. Pacijentu su u periodu od 20.11. do 29.11. primenjivani amikacin, indometacin i ceftriakson. Obustava suspektnog leka (alopurinol) nije dovela do povlačenja reakcije. Na osnovu podataka navedenih u Sažetku karakteristika leka (engl. SPC), odnosno Uputstvu za pacijenta (engl. PIL) i relevantnoj medicinskoj literaturi najčešće ispoljavana neželjena reakcija primene alopurinola je kožni osip, koji je uglavnom makulopapulozan. U slučaju ispoljavanja kožnih promena ili drugih znakova preosetljivosti preporučuje se trenutna obustava primene leka. Kortikosteroidi mogu biti korisni u prevazilaženju reakcija preosetljivosti koje se ispoljavaju na koži. Po povlačenju ispoljenih blagih kožnih reakcija može se pokušati sa ponovnim uvođenjem male doze leka (50 mg/dan) u terapiju, nakon čega se doza može postepeno povećavati. Alopurinol ne bi trebalo ponovo uvoditi u terapiju pacijentima kod kojih je došlo do ispoljavanja težih formi reakcija preosetljivosti. Primena amikacina i ceftriaksona takođe može dovesti do ispoljavanja kožnih reakcija. Pregledom podataka iz baze Svetske zdravstvene organizacije (SZO) došli smo do informacije da je tokom perioda od 41 godine prijavljeno 1672 slučajeva osipa, 992 slučaja makulopapuloznog osipa i 790 slučajeva eritematoznog osipa ispoljenih pri primeni alopurinola. Na osnovu raspoloživih podataka iz prijave neželjene reakcije, a imajući u vidu postojanje alternativnih objašnjenja za ispoljavanje kožne reakcije u prijavljenom slučaju (primena amikacina, ceftriaksona), kao i činjenicu da se reakcija nije povukla obustavom leka Alopurionol uzročno-posledični odnos između suspektnog leka Alopurinol i ispoljene reakcije procenjen je malo verovatnim. Polazeći od podataka iznetih u SPC-u, odnosno PIL-u, relevantne medicinske literature, kao i kriterijuma za procenu ozbiljnosti neželjene reakcije na lek (NRL), može se zaključiti da je reč o očekivanoj neželjenoj reakciji ozbiljnog karaktera, koja je zahtevala uključenje/produženje hospitalizacije. e-mail: veradovic@beotel.rs 29. HETEROTOPIJA SLUZNICE ŽELUCA U DUODENUM SA ULCERACIJOM - PRIKAZ SLUČAJA Z. Joksimović (1), H. Bašić (2), D. Bastać (3) (1)INTERNISTIČKA ORDINACIJA "JOKSIMOVIĆ" BOR, (2)LABORATORIJA "BIOMARKER", NIŠ, (3)INTERNISTIČKA ORDINACIJA "DR. BASTAĆ" ZAJEČAR Prikazan je redak slučaj heterotopije gastrične sluznice u duodenalni bulbus sa ulceracijom. Prilikom gornje digestivne endoskopije kod bolesnice u 67. godini života nalazimo polipodnu promenu sa kraterastim udubljenjem i nekrozom. Patohistološki pregled pokazuje da se radi o heterotopičnoj sluznici želuca fundusnog tipa sa znacima hroničnog gastritisa. Ureazni test na Helicobacter pylori je bio pozitivan. Kontrolna endoskopija posle terapije pokazuje regresiju inflamatornih i nekrotičnih promena. Ponovljeni pahohistološki pregled potvrđuje mikroskopsku sliku fundusne sluznice želuca, ali bez elemenata inflamacije. Diskutuje se potreba za razlikovanjem heterotopije od metaplazije i neoplazme u čemu glavnu ulogu ima patohistološka dijagnoza. Ključne reči: heterotopija sluznice, polip, ulkus, želudac, duodenum. e-mail: joksaz@ptt.rs |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
[ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|