|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXIX Timočki medicinski dani
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Spisak radova |
30. KLINIČKI ZNAČAJ DEBLJINE INTIMA-MEDIJA KOMPLEKSA KAROTIDNIH ARTERIJA U PRAĆENJU ATEROSKLEROZE Darko Tasić, Ivana Milivojević, Dejan Ilić 31. MORTALITET OD MALIGNIH TUMORA KOD ŽENA U SRBIJI, 1997 – 2007. GODINA Dragan Miljuš, Snežana Živković Perišić, Nataša Mickovski Katalina, Ivana Rakočević, Snežana Plavšić, Jelena Janković, Sanja Savković, Zorica Božić 32. ULTRAZVUČNI SKRINING FETALNIH ANOMALIJA U PRVOM TRIMESTRU TRUDNOĆE ( 2004-2010.) Branko Nedić, Milan Mitrović, Jovo Komazec, Čedo Dragović, Nebojša Cero 33. SAMOLEČENJE U ZAJEČARU, NAŠA ZAPAŽANJA U ISPITIVANOJ GRUPI Miloš Protić, Ljiljana Jovanović, Marijana Mihajlović 34. UČESTALOST MIKROANGIOPATSKIH I MAKROANGIOPATSKIH KOMPLIKACIJA U PREDIJABETESU- POVIŠENOJ GLIKEMIJI NA TAŠTE I INTOLERANCIJI NA GLUKOZU Milena Pandrc 35. SINDROM IZGARANJA NA POSLU (BURNOUT) KAO PROFESIONALNI PROBLEM LEKARA OPŠTE MEDICINE Vojislav Stanojević, Ljiljana Jovanović 36. AKUTNI KORONARNI SINDROM U SRBIJI, 2006-2008. GODINA Nataša Mickovski, Zorana Vasiljević, Sanja Savković, Dragan Miljuš 37. ZDRAVSTVENO STANJE I FAKTORI RIZIKA ZA KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA (KVO) KOD RODITELJA PREDGOJAZNIH I GOJAZNIH ADOLESCENATA U JUSAD STUDIJI Bratimirka Jelenković, Brankica Vasić, Milija Vukotić, Ivana Novaković, Božidar Petrović, Milena Radičev 38. ZASTUPLJENOST NODOZNIH STRUMA U OPŠTOJ POPULACIJI DOMA ZDRAVLJA GRAČANICA Biljana Inić-Kostić, Tatjana Novaković, Srbislava Milinić, Rada Trajković, Nenad Đokić, Snežana Nikolić 39. NEKI STAVOVI NA POČETKU ODRASTANJA E. Basarić, Z. Ilić, D. Ilić, M.Radivojević-Rajković |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
30. KLINIČKI ZNAČAJ DEBLJINE INTIMA-MEDIJA KOMPLEKSA KAROTIDNIH ARTERIJA U PRAĆENJU ATEROSKLEROZE Darko Tasić, Ivana Milivojević, Dejan Ilić SPECIJALNA BOLNICA ZA PLUĆNE BOLESTI "OZREN"-SOKOBANJA UVOD: Ateroskleroza je bolest arterijskih krvnih sudova. Ultrasonogfarsko merenje debljine intima-medija kompleksa karotidnih arterija (IMK-KA) je neinvazivna metoda koja omogućava praćenje stepena ateroskleroze. CILJ: Utvrđivanje vrednosti IMK-KA u dijagnostikovanju asimptomatske karotidne i koronarne bolesti, kao i proceni rizika za vaskularni događaj. METODOLOGIJA: Analizirane su dve grupe ispitanika. Analiza grupe A (63 ispitanika; 25 žena i 38 muškarca, prosečne starosti 46.5±5.7 godina bez dokazane vaskularne i šećerne bolesti sa više od dva faktora rizika za akcelerirajuću aterosklerozu) izvršena je kao studija preseka, a grupe B (42 ispitanika; 17 žena i 25 muškaraca, prosečne starosti 59.8±7.5 godina koji imaju koronarnu i/ili karotidnu bolest) kao retrospektivna analiza. U obe grupe je ispitivana povezanost tradicionalnih i metaboličkih faktora rizika sa debljinom IMK-KA. U grupi B je ispitivana i korelacija promena na karotidnim i kornarnim arterijama kao i procena rizika za vaskularni događaj u odnosu na vrednost IMK-KA. REZULTATI: Multivarijantnom regresionom analizom utvrđeno je da su LDL-H/HDL-H (β=0.355; p<0,01), BMI (β=0.332; p<0.01) i starost ispitanika (β=0,304; p<0.01) nezavisni prediktori debljine IMK-KA. Za povećanje debljine IMK-KA od 0.1mm relativni rizik za infarkt miokarda iznosio je 1,31 (95%CI; 1.26 do 1.27) a za mozdani inzult 1,43 (95%CI; 1,35 do 1.49), prilagođeno polu i starosti. ZAKLJUČAK: Osobama koje imaju više od dva faktora rizika za akcelerirajuću aterosklerozu treba odrediti debljinu IMC-KA u cilju otkrivanja asimptomatske karotidne bolesti. Promene na koronarnim arterijama i debljina IMK-KA pozitivno koreliraju (r = 0.96; p<0.01). Debljina IMK-KA može se smatrati značajnim prediktorom budućeg vaskularnog događaja. e-mail: darkotasic@ymail.com 31. MORTALITET OD MALIGNIH TUMORA KOD ŽENA U SRBIJI, 1997 – 2007. GODINA Dragan Miljuš, Snežana Živković Perišić, Nataša Mickovski Katalina, Ivana Rakočević, Snežana Plavšić, Jelena Janković, Sanja Savković, Zorica Božić INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE "DR MILAN JOVANOVIĆ - BATUT" Posle bolesti krvotoka, maligni tumori, predstavljaju najčešći uzrok umiranja kako u našoj zemlji tako i u razvijenim zemljama sveta. U odnosu na 1997. godinu, najveći porast u strukturi umiranja u 2007. godini zabeležen je kod malignih tumora (za 2.6%). U periodu od 1997. do 2007. godine došlo je do porasta stopa mortaliteta od svih malignih tumora kod žena za 7.0% (od 146,8/100,000 do 157,1/100,000). Istovremeno, najčešće lokalizacije obolevanja od raka kod žena bili i najčešći uzroci umiranja od malignih tumora. Maligni proces kod žena najčešće je bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu. U posmatranom periodu došlo do porasta mortaliteta od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka želuca koji je pokazao pad u smrtnosti za 16,7% (od 8,4/100,000 do 7,2/100,000 stanovnika). Među ženama u navedenoj dekadi, stope mortaliteta su porasle kod malignih tumora pluća za 43,8%, raka grlića materice za 9,4%, raka dojke za 4,1% i debelog creva i rektuma za 1,8%. Doll i Peto pokušali su da sistematizuju razloge koji mogu dovesti do promena u obolevanju i umiranju od raka. Po njima to su promene u: klasifikacijama bolesti (histološkim i drugim), kompletnosti registracije, strukturi populacije, dijagnozi bolesti, ranom otkrivanju i skriningu bolesti, ekspoziciji faktorima rizika ili protektivnim faktorima koji se mogu dovesti u vezu sa pojavom raka, kao i efikasnosti lečenja. Porast mortaliteta se takođe može delom objasniti poboljšanjem dijagnostike i smanjenjem učešća simptoma i nedovoljno definisanih stanja kao uzroka smrti, naročito u početnom delu posmatranog perioda i, možda, i izmenama u uspešnosti terapije malignih tumora za vreme ekonomskih sankcija u Srbiji u poslednjoj deceniji 20. veka. Pad stopa mortaliteta od raka želuca i to kod oba pola u našoj populaciji zapažen je u većini zemalja Evrope. Razlozi za opadanje obolevanja i umiranja od ove lokalizacije raka verovatno su uzrokovane širokom primenom antibiotika koji deluju i na Helicobacter pylori i čuvanjem hrane zamrzavanjem umesto korišćenja soli i dima. Međutim, nedostatak organizovanih nacionalnih programa za primarnu i sekundarnu prevenciju u Srbiji, verovatno je glavni razlog održavanja i dalje visokih stopa umiranja od malignih tumora grlića materice. Znatno duži ljudski vek, starenje stanovništva i sve bolja dijagnostika malignih tumora tokom poslednjih nekoliko decenija, imali su za posledicu povećanje rizika, obolevanja i umiranja od raka u Evropi. Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju u kojoj se tokom poslednjih nekoliko decenija uočava porast broja obolelih i umrlih žena od raka. e-mail: miljus@mail.com, dragan_miljus@batut.org.rs 32. ULTRAZVUČNI SKRINING FETALNIH ANOMALIJA U PRVOM TRIMESTRU TRUDNOĆE ( 2004-2010.) Branko Nedić, Milan Mitrović, Jovo Komazec, Čedo Dragović, Nebojša Cero POLIKLINIKA NEDIĆ, DOM ZDRAVLJA RUMA, DOM ZDRAVLJA INĐIJA UVOD: Zdravo novorođenče kao ishod svake trudnoće je imperativ kome treba težiti u svakodnevnom radu na prenatalnoj zdravstvenoj zaštiti žena. Kvalitetna ultrazvučna dijagnostika u prvom trimestru trudnoće je jedan od ključnih koraka u savremenom vođenju trudnoće i podrazumeva dva glavna činioca: obučenog operatera koji sprovodi određeni protokol pregleda i rad na kvalitetnom kolor dopler ultrazvučnom aparatu. Svaka trudnica treba da bude obavezno pregledana od 11 do 14 nedelje trudnoće. Protokol pregleda podrazumeva sledeće parametre: broj plodova, položaj i zrelost posteljice, morfologija i položaj pupčanika, količina plodove vode, broj i ritmičnost otkucaja srca, protok kroz arterije uterine, kompletna anatomija ploda, pokreti ploda, biometrija ploda – CRL,BPD,HC,AC, HL,UL,FL,TL, kao i markere hromozomopatija prvog trimestra – NT, nosna kost, dužina maksile, BOD, protok kroz dustus venosus, ugao ilijačnih kostiju, HL, FL. CILJ RADA je da ukaže na značaj kvalitetne ultrazvučne dijagnostike u prvom trimestru trudnoće i prikaže naše rezultate. MATERIJAL I METODE: Korišćeni su podaci iz kartoteke Poliklinike Nedić. Prikazani su broj pregleda, procenat anomalija i ishod trudnoća svih pregledanih žena u periodu od 1.01.2004. do 31.12.2009. REZULTATI: U periodu od 1.01.2004. do 31.12.2009. pregledano je 1677 trudnica. Pregled je rađen od 11. do 14. nedelje trudnoće i pregledani svi gore navedeni parametri. Otkrivene su sledećih 13 ( 0,83% ) anomalije: akranius, Prune Belly sindrom, dysmelia sa apodijom desno, pet cističnih higroma vrata, četiri Daunova sindroma, jedna bodi stalk anomalija i sve trudnoće su prekinute. U deset slučajeva je izmerena nuhalna translucenca iznad 2,5 mm- urađena je amniocenteza - nalazi su bili uredni, zdrava deca rođena u terminu. U jednom slučaju izmerena NT 2,7mm, nosna kost kratka, protok kroz ductus granično patološki – RAC je b.o - dete rođeno u terminu zdravo. UZ je rađen i kod 67 žena kod kojih je bila indikovana amniocenteza. Svi UZ nalazi su bili uredni. Nalaz amniocenteze je u jednom slučaju bio Klinefelterov sindrom – trudnoća je prekinuta. Kod dve trudnice je došlo do fetus mortusa u drugom trimestru - patohistološki nalaz ploda nije ukazivao na anomalije. Jedna trudnica je pobacila zdrav ploda u 24 nedelji zbog prevremenog odlubljenja nisko usađene posteljice. Jedna trudnica je pobacila u 16 nedelji zdrav plod. Ukupno je bilo 19 ( 1,08% ) prekida trudnoća - 14 ( 0,83% ) indikovanih i 4 ( 0,25% ) spontana. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: Ultrazvučni pregled u prvom trimestru svake trudnice od strane obučenog akušera na kvalitetnom kolor dopler aparatu je neophodan prvi korak praćenja trudnoće. Svi ginekolozi koji kontrolišu trudnice trebalo bi da pohađaju školu ultrazvuka Udruženja za ultrazvuk. Preko lekarske komore bi bilo potrebno organizovati kontinuiranu edukaciju za ultrazvučni pregled trudnica. Zakonskim aktima regulisati kolor dopler ultrazvučni aparat kao obaveznu opremu ordinacija koje se bave kontrolom trudnica. Incidenca major malformacija je u porastu, što bi trebalo da bude predmet sveobuhvatnog istraživanja. Ključne reči: ultrazvuk, fetalne anomalije e-mail: drbrankon@ptt.rs 33. SAMOLEČENJE U ZAJEČARU, NAŠA ZAPAŽANJA U ISPITIVANOJ GRUPI Miloš Protić, Ljiljana Jovanović, Marijana Mihajlović ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA OPŠTE MEDICINE UVOD. Samolečenje je pojava samostalne upotrebe lekova, pomoćnih lekovitih preparata i ostalih lekovitih sredstava bez konsultovanja lekara.U svetu i kod nas je provedeno niz multicentričnih studija posvećenih ovom problemu. CILJ RADA. Naš cilj je preliminarna evaluacija postignutih rezultata kroz sagledavanje: polne i dobne distribucije, obrazovne strukture, primene samolečenja, razloga za samolečenje, koja su sredstva samolečenja korišcena, o savetovanju o samolečenju i sa kim, korišćenja i pridržavanja uputstva za lekove, kao i šta je opredeljivalo ispitanike za pomoćna lekovita sredstva. METOD RADA: Sekcija opšte medicine SLD je od 4. do 8.maja 2009.godine sprovela u Srbiji multicentričnu studiju o samolečenju, kojom je obuhvaćen i Zaječar. Instrument istrazivanja je bio anketni upitnik predložen od strane Sekcije, a uzorak ispitivane grupe je formiran od pacijenata koji su se dobrovoljno uključili u Studiju, dokumentujući to pismenim pristankom. Poziv za anketu je upućen svim pacijentima koji su se u navedenom periodu javili Službi opšte medicine u Zaječaru. REZULTATI I DISKUSIJA: Ispitivanjem je obuhvaćeno 203-je ljudi. Od toga je bilo 79 (38,91%) muškaraca i 124 žene (61,08%). Dominiraju ispitanici u petoj deceniji- 49( 24,13%) i u šestoj deceniji 65-oro (32,01%), u četvrtoj deceniji nađeno je 27 (13,30%), a u sedmoj i osmoj deceniji je ukupno 48 (23,64%). Najbrojniji su pacijenti sa srednjom školom-92 (45,32%), a sa osnovnom školom bilo je 61 (30,04%), sa visokom školom je 26 (12,80 %). Na pitanje da li su koristili samolečenje, 83-oje (40,88%) njih je pribeglo samolečenju, dok je 58 (28,57%) povremeno samoinicijativno koristilo samolečenje, a 59 (29, 06%) se nije samolečilo. Kao razlog za samolečenje, gužvu kod izabranog lekara je navelo 25 (12,31%), dostupnost lekova bez recepta motiviše njih 40 (19,7%), 25-oro (12,31%) koristi iskustvo prijatelja i rodbine, a informacije iz mas medija 17-oro (8,37%). Lekove kao oblik samolečenja uzima 51 (25,12%), biljne preparate njih 55-oro (27,09%), a nije dalo odgovor njih 43 (21,18%). Sa farmaceutom se savetuje 83 (40,88%), savetovanje sa prijateljima o iskustvima u uzimanju lekova navodi 34 (16,74%), a ne savetuje se ni sa kim njih 34 (16,74%). 159 (78,32%) čita pažljivo uputstvo o leku, a 33-oje (16,25%) ne čita uputstvo. Uputstva za dozu i dužinu terapije primenjuje 182 (89%). Za pomoćna lekovita sredstva, njih 29 (14,28) je opredeljeno zbog efikasnosti, a kao preventivu navelo je njih 44 (21, 67%), dok je za tradicionalnu medicinu opredeljeno 17-oro (8,37%), reklame u medijima utiče na 14 (6,89%), a 41 (20,19%) anketirani se nije izjasnio za primenu pomoćnh lekovitih sredstava. ZAKLJUČAK: Samolečenje je zastupljeno u ispitivanoj grupi. Dostupnost lekova bez recepata, opterećenost izabranih lekara po rečima ispitanika, prisutna intenca da se lekovi koriste nekritički, bez dijagnoze i lekarske preporuke (na primer, antibiotici) jeste zabrinjavajuća činjenica. Negativne posledice samolečenja obavezuju na stalnu edukaciju i usmeravanje pacijenata da prema svom lečenju zauzmu pravilan, aktivan stav, da participiraju u procesu lečenja, a uz kostruktivnu saradnju sa svojim lekarom. Ključne reči: samolečenje, biljni preparati, pomoćna lekovita sredstva, lekovi. e-mail: drmilosprotic@gmail.com 34. UČESTALOST MIKROANGIOPATSKIH I MAKROANGIOPATSKIH KOMPLIKACIJA U PREDIJABETESU- POVIŠENOJ GLIKEMIJI NA TAŠTE I INTOLERANCIJI NA GLUKOZU Milena Pandrc VOJNOMEDICINSKI CENTAR-SLAVIJA SAVETOVALIŠTE ZA DIJABETES UVOD: Hronične komplikacije šećerne bolesti se javljaju posle više godina trajanja bolesti i glavni su uzrok smrti obolelih. Utvrđeno je da rana dijagnoza i postizanje dobre metaboličke kontrole omogućava dobru primarnu (sprečavanje pojave) i sekundarnu (zaustavljanje daljeg razvoja) prevenciju dijabetesnih komplikacija. U poslednje vreme, sve češće se govori o primodijalnoj prevenciji jer je zapaženo da se neke komplikacije javljaju još u stadijumu predijabetesa- IFG-a (povišena glikemija na tašte) i IGT-a( intolerancija na glikozu). CILJ: Analizirati prisustvo mikroangiopatskih i makroangiopatskih komplikacija kod pacijenata sa predijabetesom- IFG-om i IGT-om. MATERIJAL I METODE: Ispitivani su pacijenti sa dijagnozom predijabetesa. Za otkrivanje komplikacija korišćeni su oftalmološki pregled (oftalmoskopija), kardiološki pregled (merenje arterijskog pritiska, EKG, ergometrija), skrining test za dijabetesnu neuropatiju (Michigan I, palpacija perifernih pulseva ) i laboratorijske analize za utvrđivanje nefropatije. Rezultati su izraženi proporcijama i procentima. REZULTATI: Studija je uključila 32 pacijenta prosečne starosti 41.5±2.5 godina, većinom muškaraca (64%) sa dijagnozom predijabetesa. Ispitivanje je utvrdilo sledeće učestalosti komplikacija: 3.12% dijabetesne retinopatije, 6.24% nefropatije, 3.12% neuropatije, 62.4% arterijske hipertenzije, 15.6 % koronarne bolesti srca, 3.12% periferne vaskularne bolesti ali 0% ishemičnih ulceracija. ZAKLJUČAK: Uočena je sporadična pojava hroničnih mikroangiopatskih komplikacija dijabetesa- manje od 7% ispitanika i značajna učestalost makroangiopatskih-u više od polovine ispitanika, što ukazuje na značaj primodijalne prevencije dijabetesa odnosno postizanja normalne glikoregulacije još na nivou predijabetesa i prevencije nastanka dijabetesa. Ključne reči: primodijalna prevencija, mikroangiopatske i makroangiopatske komplikacije, predijabetes e-mail: milenapandrc@gmail.com 35. SINDROM IZGARANJA NA POSLU (BURNOUT) KAO PROFESIONALNI PROBLEM LEKARA OPŠTE MEDICINE Vojislav Stanojević, Ljiljana Jovanović DOM ZDRAVLJA ZAJEČAR, OPŠTA MEDICINA UVOD: O sindromu profesionalnog izgaranja raspravlja ce više od dvadeset godina u industrijalizovanim društvima. Mnoga profesionalna medicinska udruženja su već razvila svoje preventivne i terapijske mere. Burnout sindrom je shvaćen kao ozbiljna pretnja, jer dugoročno svaku firmu može dovesti do krize. Sindrom predstavlja progresivni gubitak idealizma, energije i smislenosti vlastitog rada kao rezultat profesionalnog stresa. U posebnom riziku su pomagačka zanimanja. Literatura navodi da je 23-50% lekara u različitom stepenu zahvaćeno burnout sindromom. Sindrom se razvija kroz četiri stadijuma: idealistički entuzijazam, stagnacija, frustracija i "profesionalna smrt". Manifestuje se znacima i simptomima fizičkog, psihičkog i mentalnog iscrpljivanja. CILJ RADA: Ispitati da li i u kom stepenu burnout sindrom postoji među lekarima opšte medicine Doma zdravlja u Zaječaru. MATERIJAL I METODI: Ispitivanje je sprovedeno putem anketiranja, a uzorak je činilo 32 lekara opšte medicine. Kao instrument istraživanja korišćen je upitnik prema Frojdenbergovoj skali sagorevanja i dodatni upitnik za dobijanje sociodemografskih podataka vezanih za posao i podataka o profesionalnom stresu (samoprocena uzročnika stresa i stepena ekspozicije). Prilikom obrade podataka prisustvo i stepen ispoljavanja sindroma posmatrani su u odnosu na dužinu radnog staža i samoprocenu ekspozicije stresu. REZULTATI:Analizirano je 29 ispravno popunjenih upitnika.10,34% lekara nije imalo znakove burnout sindroma, 31% imalo je prvi stepen izgaranja, 48.27% drugi stepen (kandidati za burnout), a 3,45% treći stepen (burnout sindrom). 71,24% lekara sa drugim stepenom izgaranja ima radni staž 16-25 godina. 85,7% pripadnika ove grupe ocenjuje svoju ekspoziciju stresu kao visoku (često i skoro svakodnevno). U grupi bez znakova burnout sindroma 80% ispitanika ima radni staž do 10 godina, dok svoju ekspoziciju stresu 60% ocenjuje kao nisku (povremeno), a 40% smatra da nije eksponirano stresu. DISKUSIJA:Dobijeni rezultati iako uporedivi sa rezultatima sličnih istraživanja obavljanih u zemljama u okruženju (Hrvatska), daleko su lošiji od podataka iz literature. Tome nesumnjivo doprinose promene u organizaciji rada opšte medicine, kao rezultat reformi u sistemu PZZ koje su u toku, koje dovode do porasta broja stresora, od kojih kao najznačajnije anketirani prepoznaju: malo vrema za pacijente uz povećano administriranje, nametanje birokratskih stavova u radu često suprotnih principima struke i posledične konflikte sa pacijentima. ZAKLJUČAK:Burnout sindrom je kod nas prisutan kod većeg broja kolega nego u razvijenim zemljama i to nameće potrebu prevencije. Organizovanje vežbi za lekare iz tehnika relaksacije, sticanja socijalnih veština i psihološke samozaštite na radnom mestu bilo bi od koristi. Država bi kroz redefinisanje zakonskih normi u oblasti obrazovanja, zdravstva i radnih odnosa morala zaštititi lekare kao stručni kadar i omogućiti da imaju veću kontrolu nad svojim radom i budu usmereni na njegov kvalitet, a ne na trku za kvantitetom. Ključne reči: profesionalni stres, burnout sindrom, lekari e-mail: svojkan@beotel.net 36. AKUTNI KORONARNI SINDROM U SRBIJI, 2006-2008. GODINA Nataša Mickovski (1), Zorana Vasiljević (2), Sanja Savković (1), Dragan Miljuš (1) (1)INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE "DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT", (2) INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI KCS Akutni koronarni sindrom (AKS) je najčešći razlog urgentnog prijema u većini zemalja u svetu. Osnovni cilj našeg rada je prikazivanje učestalosti oboljevanja od AKS u Srbiji u periodu od 2006 do 2008. godine. Neposredni cilj rada odnosi se na opisivanje karakteristika bolnički lečenih osoba sa AKS u koronarnim jedinicama Srbije u istom periodu. Istraživanje je bazirano na podacima populacionog i hospitalnog registra Srbije za AKS u navedenom periodu. U prikazivanju učestalosti oboljevanja primenje su standardizovane stope incidencije na 100.000 stanovnika, gde je kao standard korišćena populacija Evrope. U opisivanju karateristika bolesnika sa AKS korišćene su mere centralne tendencije (aritmetička sredina i medijana), apsolutni i relativni brojevi (procentualna učestalost). Tokom 2006. godine registrovano je 21.422 slučaja AKS. U 2007. godini taj broj iznosio je 21.821, a u 2008. 22.058. U trogodišnjem periodu posmatranja zabeležen je porast stope od 1,6%. Stopa incidencije iznosila je 219,7/100.000 u 2006, odnosno 222,1/100.000 u 2007. i 222,5/100.000 u 2008. godini. Stope oboljevanja su tokom čitavog perioda posmatranja bile više u Vojvodini nego u centralnoj Srbiji. Najveća razlika u visini stope između Vojvodine i centralne Srbije registrovana je 2007. godine i iznosila je 22,6%. U 2006. razlika je iznosila 13,4%, a u 2008. godini 17,2%. U navedenom periodu, najviša stopa incidencije bila je u Srednjebanatskom okrugu. Tokom 2006. i 2007. godine najniža stopa registrovana je u Jablaničkom okrugu, a 2008. godine u Moravičkom okrugu. Prosečan uzrast hospitalizovanih bolesnika iznosio je 64 godine, a prosečna učestalost bolesnika muškog pola iznosila je 62,3%. Među bolesnicima sa AKS prosečna prevalencija pušača iznosila je 42,5%, hipertoničara 68,9%, dijabetičara 25,8%, a onih sa dislipidemijom 47,1%. Medijana vremena od početka pojave bola do prijema smanjila se za 30 minuta u trogodišnjem periodu (sa 210 na 180 minuta). Takođe, u navedenom periodu došlo je i do povećana korišćenja službe hitne medicinske pomoći za 12,4% u primarnom zbrinjavanju ovih bolesnika. Pomoću podataka populacionog i hospitalnog registra za AKS moguće je pratiti kako trendove učestalosti oboljevanja, tako i dostignuti nivo preventivnih i promotivnih aktivnosti u populacijama pod povećanim rizikom od urgentnih kardioloških stanja, koja se prvenstveno odnose na akutni infarkt miokard i nestabilnu anginu pektoris. e-mail: natasa_m_katalina@batut.org.rs 37. ZDRAVSTVENO STANJE I FAKTORI RIZIKA ZA KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA (KVO) KOD RODITELJA PREDGOJAZNIH I GOJAZNIH ADOLESCENATA U JUSAD STUDIJI Bratimirka Jelenković(1), Brankica Vasić(2), Milija Vukotić (3), Ivana Novaković(4), Božidar Petrović(5), Milena Radičev(6) (1)ZC ZAJEČAR, DEČIJE ODELJENJE (2) ZC ZAJEČAR DEČJI DISPANZER, (3)ZAVOD ZA STRUČNO USAVRŠAVANJE BEOGRAD, (4)INSTITUT ZA BIOLOGIJU, MEDICINSKI FAKULTET BEOGRAD, (5)DOM ZDRAVLJA ARILJE, (6) REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU, BEOGRAD Više studija pokazuje da se faktori rizika za nastanak tipa 2 dijabetes melitusa (DM) i kardiovaskularna oboljenja (KVO) mogu otkriti još u detinjstvu, a da se se sama oboljenja ne javljaju do odraslog doba. Potrebno je kod populacije dece i adolescenata otkriti postojanje DM i KVO u porodičnoj anamnezi. Dokazano je da kod postojanja ovih oboljenja u prvoj i drugoj liniji srodnika raste rizik za njihov nastanak u odrasloj dobi. Oko 10 % adolescenata od 12 do 19 godine ima nivo ukupnog holesterola veći od 200mg/dl, što je važan faktor rizika za KVO. Povišen krvni pritisak (KP) u detinjstvu i adolescenciji važan je prediktor povećanom KP u odrasloj dobi. U pedijatrijskoj populaciju su gojaznost i smanjena tolerancija na glukozu povećene kod dece i adolescenata. Epidemiološki podaci o porodičnoj "agregaciji" KVO su vrlo jasni. PUŠENJE CIGARETA. Skoro 30 % svih smrti u Americi, čiji je uzrok KVB povezano je sa pušenjem cigareta. HIPERHOLESTEROLEMIJA. Povećani rizik za nastanak KVB, oko 50. godine života koreliše sa povišenim nivoom holesterola u serumu. HIPERTENZIJA. Prosečan krvni pritisak koreliše sa nastankom fibroznih naslaga na krvnim sudovima. GOJAZNOST RODITELjA. Više od 50% odraslih Amerikanaca i Engleza je gojazno i ima povećan rizik za hipertenziju, dislipidemiju, tip 2 dijabetesa, koronarnu bolest, šlog i druge ishemijske bolesti. CILJ RADA. Cilj rada je istraživanje učestalosti pojedinih oboljenja kod roditelja radi procene faktora rizika kod portomaka. METODOLOGIJA RADA. Podaci o zdravstvenom stanju roditelja ispitanika dobijeni su anketiranjem roditelja i ispitanika tokom JUSAD studije.Time je omogućeno praćenje zdravstvenog stanja ne samo ispitanika već i njihovih roditelja.Značajnost učestalosti testirana je Hi kvadrat testom. REZULTATI RADA. Istraživanje je obuhvatilo 553 adolesecnta od 18-19 godina iz 9 gradova u Srbiji. U prvu grupu su svrstani adolescenti čiji je indeks telesne mase manji od 25, odnosno pothranjeni i normalno uhranjeni (n=439), dok su u drugu grupu svrstani predgojazni i gojazni adolescenti (n=114) Takođe je istraživana učestalost pojedinih navika roditelja (pušenje cigareta, alkoholizam..),gde nije ustanovljena značajnost razlika kod pušenja očeva ( I/II-39/40%) i majki ( I/II-7,8/1%), kao ni kod alkoholizma očeva ( I/II-31,5/32,4%) i majki ( I/II-3,24/4,3%) među ispitivanim grupama adolescenata. Tabela 1. Zdravstveno stanje roditelja (oca, majke) adolescenata
Legenda:O-otac-;M-majka; |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
