XXIX Timočki medicinski dani
Zaječar, 20–22. maj 2010.

Radovi - Zbornik sažetaka

Sesija:
Preventivna medicina
Poster prezentacije
 

Period praćenja	1999. god.	2008. god.
Služba	Stopa incid. (%)	Stopa incid.(%)
Urologija	11,2	1,63
Ortopedija	6,8	2,51
Ginekologija	3,8	0,35
Akušersko	7,1	0,0
Hirurgija	10,6	1,95
Incidenca			Prevalenca

Rezultati dobijeni nakon 10. godišnjeg rada na sprečavanju i suzbijanju BI, pokazuju da iako su krajnji rezultati približni stopi BI na svetskom nivou i dalje u našim uslovima predstavljaju značajan zdravstveni problem, u čije rešavanje treba uložiti znatno više rada i sredstava.
e-mail: uzrzajecar@gmail.com


42.
ANTROPOMETRIJSKI STATUS DECE UZRASTA 16 GODINA U TOPLIČKOM OKRUGU
Suzana Milutinović, Ljiljana Stošić
INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE NIŠ

UVOD: Antropometrijski status i stanje ishranjenosti dece i adolescenata predstavlja važan indikator zdravstvenog stanja i dragocen je pokazatelj efikasnosti zdravstvene službe i njene dostupnosti. METOD: Cilj istraživanja bio je utvrditi antropometrijski status i stanje ishranjenosti dece u Topličkom okrugu. Transverzalnom epidemiološkom studijom obuhvaćeno je 180 dece (91 dečak i 89 devojčica) uzrasta 16 godina u periodu od 2003-2004. godine. Standardnim postupcima merena je telesna visina i telesna masa, na osnovu kojih je izračunat indeks telesne mase (ITM). REZULTATI: Mala telesna visina za uzrast (<P5) utvrđena kod 5,49% dečaka i 5,62% devojčica, dok je visoke dece (telesna visina za uzrast >P95) bilo 5,49-5,62%. Prevalencija velike telesne mase za uzrast (>P95) bila je 5,49-5,62%. Prekomerna telesna masa (indeks telesne mase P85 do <P95) utvrđena je kod 9,89% dečaka i 10,11% devojčica, dok je gojazne dece (indeks telesne mase ≥95 percentila) bilo 5,49-5,62%. Na osnovu distribucije ITM u SD, prekomerna telesna masa (ITM>2SD) zabeležena je kod 4,40% dečaka i 4,49% devojčica. ZAKLJUČAK: Procena prevalencije gojaznosti kod dece je neophodna za utvrđivanje potrebe za preventivnim merama, monitoring sekularnog trenda i identifikaciju dela populacije pod visokim rizikom.
Ključne reči: antropometrijski status, deca
e-mail: suzana-m@bankerinter.net


43.
PREVALENCA KARIJESA NA PRVIM STALNIM MOLARIMA KOD UČENIKA OSNOVNE ŠKOLE U OPŠTINI LAPOVO
Dejan Marinković(1), Irena Rakić(2)
(1)DOM ZDRAVLJA LAPOVO, (2)PRIVATNA STOMATOLOŠKA ORDINACIJA STARDENT, DOLJEVAC

Karijes predstavlja najčešće oralno oboljenje koje se javlja u svim delovima sveta i u svim uzrastima, a posebno su ugroženi prvi stalni molari kao prvi stalni zubi koji niču. CILJ: Cilj ovog rada bio je da se utvrdi stanje prvih stalnih molara i ispita prevalenca karijesa na ovim zubima kod učenika osnovne škole u opštini Lapovo. MATERIJALI I METODE: Ispitivanje je obuhvatilo 123 učenika oba pola (55 dečaka i 78 devojčica), uzrasta 9 do 14 godina. Stomatološki pregled je obavio jedan stomatolog uz korišćenje dnevnog svetla i primenu stomatološkog ogledalca i stomatološke sonde. Prevalenca karijesa je analizirana primenom KEP indeksa. REZULTATI: Dobijeni rezultati pokazuju da je svega jedna trećina ispitanih prvih stalnih molara zdravo. U strukturi KEP-a dominantnu komponentu čine karijesom zahvaćene „šestice” (78,5%), zatim restaurisani zubi (16,6%), a najmanje je bilo ekstrahiranih prvih stalnih molara (4,9%). Učestalost karioznih prvih stalnih molara je približno jednaka kod oba pola. ali je kod devojčica broj restaurisanih zuba mnogo veći nego kod dečaka . ZAKLJUČAK: Karijes na prvim stalnim molarima kod školske dece je jako rasprostranjen, a saniranih zuba je veoma malo, te je neophodno intenzivirati sve zdravstveno-vaspitne i druge preventivne mere kako bi se postigla veća redukcija ovog oboljenja.
e-mail: dexy976@yahoo.com


44.
DESKRIPTIVNO EPIDEMIOLOŠKE KARAKTERISTIKE MALIGNIH TUMORA ŽELUCA U CENTRALNOJ SRBIJI
Snežana Živković, Dragan Miljuš, Nataša Mickovski, Ivana Rakočević, Zorica Božić, Sanja Savković, Snežana Plavšić, Jelena Janković
INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE "DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT ", BEOGRAD

UVOD: Maligni tumori želuca, predstavljaju drugi vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih tumora digestivnog trakta. Podjednako su zastupljeni kod muškaraca i žena, u razvijenim i nerazvijenim zemljama sveta, sa visokom učestalošću i u našoj sredini. U strukturi i obolevanja i umiranja karcinomi želuca čine 11,1%, svih primarnih lokalizacija malignih tumora u centralnoj Srbiji. CILJ ovog rada je da prikaže osnovne deskriptivno epidemiološke karakteristike malignih tumora želuca u centralnoj Srbiji u periodu od 1999. do 2007. godine. METOD RADA: U radu je primenjen deskriptivno epidemiološki metod. Kao izvor podataka o obolevanju korišćeni su podaci Registra za rak centralne Srbije. Izvor podataka o umiranju od malignih tumora želuca su podaci Registra za rak centralne Srbije, za period od 1999. do 2007. godine. Izvor podataka o populaciji, za analizirane godine, su procene stanovništva Republičkog zavoda za statistiku. Stope obolevanja i umiranja su standardizovane metodom direktne standardizacije, a kao standardna populacija korišćena je populacija sveta (ASR-W). Kretanje malignih tumora želuca, tokom posmatranog perioda, je prikazano linearnim trendom. REZULTATI: U posmatranom periodu od raka želuca je u proseku godišnje obolevalo 627 muškaraca i 360 žena. Prosečna standardizovana stopa incidencije za muškarce iznosila je 6,4 na 100.000. Prosečni standardizovani mortalitet registrovan kod muškaraca je iznosio 11,3, odnosno 5,2 na 100.000, kod žena. Tokom analiziranog perioda, standardizovane stope i incidencije i mortaliteta od malignih tumora želuca su varirale podjednako kod oba pola. Najviše standardizovane stope incidencije i mortaliteta su kod muškaraca registrovane 2002. godine, 15,5 na 100.000, odnosno 2000. godine 12,5 na 100.000. Kod žena, 2004. godine su registrovane najviše standardizovane stope i incidencije, 7,2 na 100.000 i mortaliteta 7,1 na 100.000. Tokom analiziranog perioda, registrovan je pad standardizovanih stopa i incidencije i mortaliteta od malignih tumora želuca kod muškaraca (y=13,67-0,064x; y=12,47-0,23x). Za razliku od muškaraca, tokom analiziranog perioda, kod žena je registrovan porast standardizovane incidencije, ali i slično muškarcima, pad standardizovanih stopa mortaliteta od malignih tumora želuca (y=5,60+0,152x; y=5,30-0,014x). DISKUSIJA: U trenutku postavljanja dijagnoze malignog tumora želuca najveći broj osoba oba pola je bilo stariji od 50 godina starosti. Više od 10% tumora je bilo prošireno na susedne anatomske strukture, regionalne limfne žlezde ili udaljene organe. Morfološki, 90% malignih tumora želuca, činili su adenokarcinomi, a 1% primarni gastrični limfomi. Najviše uzrasno specifične stope incidencije i mortaliteta su registrovane u starijim uzrastima od 60-74. godine kod osoba oba pola. ZAKLJUČAK: Na osnovu prikazanih podataka muškarci i žene centralne Srbije se nalaze u nešto nižem riziku i obolevanja i umiranja od malignih tumora želuca.
Ključne reči: maligni tumori želuca, registar za rak, obolevanje, umiranje, trend
e-mail: snezana_zivkovic@batut.org.rs


45.
KVALITET ŽIVOTA HRONIČNIH PACIJENATA U DOMENU SVAKODNEVNOG FUNKCIONISANJA
Biljana Cimbaljević, Nada Vukadinović, Valentina Milošević, Svetlana Petrović
DOM ZDRAVLJA KRUŠEVAC

UVOD: Prilikom lečenja hronične bolesti, osnovni cilj je optimalna kontrola bolesti, tj. praćenje njenog ishoda. Ova kontrola, koja podrazumeva uobičajene parametre (laboratorija, rentgen, simptome, znake...), ne ukazuje na to kako pacijent funkcioniše u svakodnevnom životu i koliko bolest utiče na njegove aktivnosti. Kvalitet života predstavlja funkcionalni efekat bolesti i posledične terapije na bolesnik, kako on sam to zapaža. CILJ RADA: Utvrditi kako hronični pacijenti procenjuju kvalitet svog života u okviru osnovnih aktivnosti, u svakodnevnom funkcionisanju, kao i da li postoji razlika među polovima. METOD RADA: Ispitivanje je izvršeno u Domu zdravlja Kruševac, februara 2010. god., anketiranjem pacijenata. Za anketiranje je korišćen 15D upitnik o kvalitetu života hroničnih bolesnika, Harri Sintonena, uz dozvolu autora. Prema zadatom ključu, odgovori su gradirani od 1-5, gde 1 predstavlja najbolji kvalitet života. Svi podaci su statistički obrađeni i testirani. Uzeta su pitanja koja se odnose na svakodnevno funkcionisanje. REZULTATI RADA; Anketirano je 150 pacijenata: 53 muškarca, starosti 69,4±8,27 i 97 žena, starosti 68,36±8,97 godina. Svi su podeljeni u petogodišnje grupe. Najbolje pokretljivi su žene i muškarci od 55-59 god., a najmanje pokretljivi su osamdesetogodišnjaci(muškarci: 0,6263, žene: 0,6983). Razlika među polovima (muškarci 0,8711±0,1989; žene: 0,8306±0,2076) nije značajna (t=1,1604;p=0,1). Vid je najbolji kod muškaraca mlađih od 55 godina, a najlošiji kod žena starijih od 80 godina (0,7606). Razlika među polovima nije značajna (t=1,1785;p=0,1). Najbolji sluh imaju muškarci mlađi od 55 godina, i oni od 65-69 godina, a najlošiji muškarci stariji od 80 godina (0,4467). Razlika među polovima (muškarci: 0,8237±0,2549; žene: 0,8499±0,2203) nije značajna (t=0,6591;p=0,1). Najmanje problema sa pražnjenjem mokraćne bešike i creva imaju žene u grupi do 50 godina (0,9605), dok stariji od 80 godina u obe grupe imaju probleme (muškarci: 0,569, žene: 0,5413) Razlika među polovima (muškarci: 0,7182±0,2608; žene: 0,7699±0,2825) nije značajna (t=1,091;p=0,1). Najveća sposobnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti je u grupi muškaraca do 55 godina, a najmanje sposobnim se osećaju muškarci stariji od 80 godina (0,4748). Razlika među polovima (muškarci 0,7787±0,2495, žene 0,7933±0,2418) nije značajna (p=0,35;t=0,1). Najvitalniji su muškarci mlađi od 55 godina (0,8856), a najmanje oni stariji od 80 godina (0,5225). Razlika među polovima je statistički značajna, ali nije visoko (t=1,91;p=0,05). Seksualna aktivnost je najbolja kod muškaraca mlađih od 55 godina (0,8547), i opada s godinama, tako da je najlošija kod onih starijih od 80 godina (0,1318). Razlika među polovima (0,4267±0,2586 muškarci i 0,3942±0,2702 žene) nije statistički značajna (t=0,716;p=0,1). ZAKLJUČAK: Kvalitet života hroničnih bolesnika opada s godinama. S obzirom da kvalitet života ne predstavlja samo stanje zdravlja, već i doživljaj sebe, socijalnog okruženja, psihološkog statusa, somatskog osećanja, razumljivo je da u oblastima za koje su pacijenti smatrali da su važnije za život, kvalitet života je ocenjen kao bolji, bez obzira što opada s godinama.
Ključne reči: hronične bolesti, kvalitet života, 15-d upitnik, svakodnevno funkcionisanje.
e-mail: nikola_cimba@yahoo.com


46.
SAMOKONTROLA ŠEĆERNE BOLESTI - KO SE BOLJE KONTROLIŠE MUŠKARCI ILI ŽENE
Vesna Ćirić Košanin, Mladena Kalajdžić, Milica Milošević, Ljiljana Đurović, Slavica Milenković
DOM ZDRAVLJA KRALJEVO

UVOD : Dijabetes melitus je hronično nezarazno oboljenje koje dovodi do ozbiljnih komplikacija na srcu i krvnim sudovima, bubrezima, očima i nervnom sistemu .Time bitno utiče na životni i radni vek obolelog. Siguran način da se pojava hroničnih komplikacija odloži ili ako ih već ima uspori njihova progresija je dobra glikoregulacija. Za ishode preduzetih mera u lečenju šećerne bolesti izuzetno je važna samokontrola, čime pacijent uzima učešće u lečenju i preuzima odgovornost za svoje zdravlje, postajući tako ravnopravan član tima lekar-sestra-pacijent. CILJ RADA je da pokaže da li su za samokontrolu više zainteresovani muškarci ili žene, kao i koliko su u mogućnosti da savete lekara ispoštuju.METOD RADA: korišćen je samostalno osmišljen upitnik o potrebi i mogućnostima samokontrole bolesti na slučajno odabranom uzorku pacijenata obolelih od dijatetes melitusa tip 1 i tip 2 registrovanih u Domu zdravlja Kraljevo. REZULATI su pokazali da od 152 ispitanika samo 51% ima svoj glukometar (55.6% mukaraca i 48.3% žena), ali i dalje glikemije ne kontrolišu pravilno čime samo povećavaju troškove lečenja a ne doprinose boljem sagledavanju glikoregulacije. Gojazno je 31.8% muškaraca i čak 69.7% žena. Povišen krvni pritisak je izmeren kod skoro 80% pacijenata oba pola. Najveći broj nema glukometar iz finansijskih razloga (oko 60 %),dok 14.3%muškaraca i 2.2% žena ne želi da ima. Najčešće se kontrolišu kod svog lekara ili jednom mesečno naštinu u laboratoriji (nešto više od 50 % ispitanika oba pola), što je sa gledišta dobre kontrole bolesti neprihvatljivo, dok jako mali broj kontroliše glikemije vezane za fizičku aktivnost (oko 8% žena i 10% muškaraca). Dobro je što 80.9% misli da je samokontrola važna. Nije dobro što većina zna šta znači dnevni profil glikemije – 70.4%, ali se ne kontrolišu ispravno iz finansijskih razloga ili još gore što misle da stanje nije ozbiljno jer još nisu na insulinskoj terapiji (15.9%muškaraca i 22.5 % žena). ZAKLJUČAK: mogućnosti pacijenta da učestvuje u lečenju su ograničene pre svega finansijama, dok motiva i želje ima, ikako više kod žena nego kod muškaraca. Uloga lekara je da stalno edukuje pacijenta kako bi se troškovi lačanja smanjili, a dobili bolji podaci o kontroli bolesti. U lečenje treba uključiti članove porodice obolelog. Stalnim radom na otklanjanu promenljivih faktora rizika - gojaznosti i fizičke neaktivnosti, pacijenta treba naterati da uzme učešće i time preuzme deo odgovornosti za ishode preduzetih terapeutskih mera.
Ključne reči: Samokontrola, tim lekar-sestra-pacijent, edukacija
e-mail: vesna_kosanin@yahoo.com


47.
ZASTUPLJENOST KOŠTANO ZGLOBNIH DEFORMITETA U PREDŠKOLSKOM UZRASTU DECE OPŠTINE SOKOBANJA
Slobodanka Maoduš, Zorica Milenković, Bojka Bogdanović-Stanisavljević
DOM ZDRAVLJA SOKOBANJA

Radom je obuhvaćen predškolski uzrast dece (6 generacija 2003 - 2008) opštine Sokobanja sagledan kroz sistematske preglede Doma zdravlja Sokobanja. Ukupan broj sagledane dece je 750. CILJ RADA je praćenje zastupljenosti pojave koštano zglobnih deformiteta kod dece predškolskog uzrasta. Praćena su četiri najčešća oboljenja: pedes plana, pectus carinatum et infundibularis, scoliosis i insufitientio posturalis. Od ukupno 750 dece kod 233 je uočena pojava koštano zglobnih deformiteta što predstavlja 31.07 procenata. Najveća zastupljenost, u svim sagledanim generacijama, je deformitet stopala pedes plana i iznosi 20.93 procenta ukupnog broja dece, odnosno 67.38 procenata broja dece sa deformitetom. ZAKLJUČAK: Procenat zastupljenosti deformiteta je u korelaciji sa procentualnom zastupljenošću na republičkom nivou.
e-mail: maodussb@nadlanu.com


48.
FAKTORI RIZIKA PO ZDRAVLJE LEKARA
Nada Vukadinović , Biljana Cimbaljević
ZDRAVSTVENI CENTAR KRUŠEVAC, DOM ZDRAVLJA KRUŠEVAC

Posao lekara je veoma zahtevan , sve više je administracije , potrebno je pratiti naučna dostignuća da bi rad bio kvalitetan i da bi pacijentima pomogli na najbolji mogući način. Sve to zahteva sedenje uz literaturu, kompjuter, tokom radnog dana i smanjuje mogućnost fizičke aktivnosti. Ovo dovodi do povećavanja telesne težine i svedoci smo da je sve više gojaznih lekara. CILJ RADA je da utvrdimo postojanje gojaznosti i uticaj koji ona ima na druge faktore rizika. Postavili smo hipotezu H0-da gojaznost ne utiče na druge faktore rizika i radnu Ha –da gojaznost utiče na druge faktore rizika; to jest pojačava ih. METOD RADA: Uzorak čine lekari primarne zdravstvene zaštite. Ispitivanje je izvršeno novembra 2009. god. u Domu zdravlja Kruševac. Svi lekari su popunili anketu o svom zdravlju. Podelili smo ih po BMI na normalno uhranjene, predgojazne i gojazne. Statistički smo obradili podatke. REZULTATI RADA: Uzorak broji 50 lekara – 7(14% ) muškaraca i 43(86%) žene, prosečne starosti 45,8 godina. Normalno uhranjenih je 27 (54%), predgojaznih 14 (28%) i gojaznih 9(18%). BMI ima statistički značajno povećanje(t=5,73 p=0,001) od 22,1kg/m² kod normalno uhranjenih na 26,14kg/m² kod predgojaznih na 33,22kg/m² kod gojaznih (t=7,82 p=0,001). SP je kod normalno uhranjenih 118,5mmHg; kod predgojaznih 131,42 a kod gojaznih je 132mmHg (t=2,77 p=0,01) DP je statistički značajno veći kod gojaznih lekara sa 80,7mmHg u odnosu na 74 mmHg kod normalno uhranjenih ( t=2,06 p=0,05 ). Fizička aktivnost je značajno smanjena sa gojaznošču (X2= 6,082 p=0,05 ) U pušenju cigareta i unosu voća i povrća nema razlike po gojaznosti. ZAKLJUČAK: Gojaznost utiče na povišenje krvnog pritiska, smanjuje fizičku aktivnost ili je njena posledica. Odbacujemo H0 i prihvatamo Ha hipotezu da gojaznost utiče na druge faktore ruzika to jest pojačava ih
Ključne reči:faktori rizika, lekari,gojaznost
e-mail: nadavuk@gmail.com


49.
RIZICI PO ZDRAVLJE DECE IZ ŠKOLSKE SREDINE U NIŠU
Jelena Ćirić, Snežana Gligorijević
INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE NIŠ

UVOD: Zdravlje školske dece zavisi kako od fizičkog i psihičkog razvoja dece, tako u bitnoj meri i od školske sredine u kojoj deca borave. Najčešći faktori koji utiču na zdravlje dece prisutni u školskoj sredini su: mikroklimatski uslovi u školskim prostorijama (temperatura, vlažnost vazduha, osvetljenost). CILJ RADA: Cilj ovog rada je bio ispitivanje uticaja mikroklimatskih uslova na zdravlje školske dece. METOD RADA: Ispitivanje mikroklimatskih parametara vršeno je u deset osnovnih gradskih škola u Nišu merenjem temperature i relativne vlažnosti vazduha. Procena kvaliteta dnevne osvetljenosti vršena je primenom geometrijske metode merenja kvaliteta osvetljenosti, određivanjem fotokoeficijenta u učionicama i fiskulturnim salama. Analiza morbiditeta školske dece rađena je na osnovu podataka izveštaja Doma zdravlja Niš o dijagnostikovanim oboljenjima u periodu od 1998. do 2008.godine. REZULTATI: Sva merenja vršena su u periodu grejne sezone. Prosečna temperatura vazduha u učionicama u prizemlju bila je 21,15°C, u učionicama na spratu 21,44°C a u fiskulturnim salama 19,1°C. Prosečna relativana vlažnost u učionicama u prizemlju iznosila je 44%, u učionicama na spratu 52% a u fiskulturnim salama 56%.Izračunavan fotokoeficijent u ispitivanim učionicama se kretao u rasponu od 1:3 do 1:3,7. Izračunati fotokoeficijent u hodnicima kretao se u rasponu od 1:2 do 1:5,7. ZAKLJUČAK: Vrednosti relativne vlažnost vazduha odgovaraju propisanim standardima za mikroklimatske uslove u školskim prostorijama dok vrednosti temperatura vazduha pokazuju neznatna odstupanja. Kvalitet prirodne osvetljenosti procenjivan na osnovu fotokoeficijenta ispunjava higijenske zahteve za osvetljenost školskih prostorija. Najučestalija oboljenja školske dece su bolesti organa za disanje. Praćenjem mikroklimatskih parametara u školskoj sredini moguće je uticati na smanjenje morbiditeta dece školskog uzrasta. Obzirom da je ispitivanje rađeno u urbanim školama iniciramo potrebu proširenja ispitivanja i na ruralna područja.
e-mail: higijena@izjz-nis.org.rs


50.
GOJAZNOST KAO FAKTOR RIZIKA
Miroslava Paunović, Vesna Tasić, Mimica Jelenković, Vladica Vučić
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC,SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLOG STANOVNIŠTVA

UVOD: Gojaznost je bolest savremenog doba koja se karakteriše povećanjem telesne mase usled nagomilavanja masti u organizmu, a ujedno predstavlja i faktor rizika za nastanak drugih bolesti: kardiovaskularnih, respiratornih, endokrinoloških i bolesti lokomotornog sistema. Stepen uhranjenosti se izračunava pomoću indeksa telesne mase – BMI (Body Mass Index), koji predstavlja odnos telesne mase (u kilogramima) i kvadrata telesne visine (u metrima). BMI do 24,9 predstavlja normalnu uhranjenost, 25-29,9 – prekomerenu uhranjenost, 30 i više – gojaznost. Epidemiološka ispitivanja su pokazala da je gojaznost danas najrasprostranjenija bolest. CILJ RADA: Prikazom slučaja ukazati na vezu između gojaznosti kao faktora rizika i drugih bolesti. METOD: Klinički pregled, dopunska medicinska ispitivanja, analiza medicinske dokumentacije. PRIKAZ SLUČAJA: Prikaz bolesnice stare 60 god. koja se javila lekaru zbog gušenja, zamaranja, teškog kretanja, otoka ekstremiteta i lica, glavobolje. Dugogodišnji hipertoničar, redovno uzima terapiju. Unazad godinu dana zbog smetnji sa disanjem je pod terapijom pneumoftiziologa, a zbog povremenih izmena u ponašanju i pod terapijom psihijatra. Izrazito gojazna BMI 49,5. Fizikalni nalaz: TA=160/100mmHg, srčana akcija ritmična, tonovi tmuli, grudni koš bačvast, difuzno oslabljeno disanje - bazalno skoro nečujno, koža i vidljive sluzokože bleđe kolorisane, centralna i periferna cijanoza. EKG:sinusni ritam SF-60/min, leva osovina, blok leve grane. Zbog teškog opšteg stanja pacijentkinja upućena na stacionarno lečenje. U toku hospitalizacije urađene su detaljne dijagnostičke procedure: laboratorijska obrada - svi parametri sem povišene koncetracije Hb-182g/l u granicama normale, EHO srca – dilatirana leva komora, smanjenje globalne kontraktilne funkcije, EF-46%, pokušano je spirometrijsko ispitivanje ali zbog otežanog kretanja i loše saradnje prekinuto. Po prijemu redukovane doze lekova propisanih od strane psihijatra zbog kompromitovane respiratorne funkcije u sklopu Sy.Pickwik. U toku hospitalizacije dve citofereze (2x300ml), tretirana diuretskom, antiishemiskom, antiagregacionom, bronhodilatatornom i oksigenoterapijom. Kako je došlo do poboljšanja opšteg stanja pacijentkinja se otpušta kući sa sledećim dijagnozama: Hypertensio arterialis, Cardiomyopathio ishaemica chronica, Sy.Pickwik, HOBP, Obesitas, uz predlog za terapiju i smanjenje telesne težine(TT). ZAKLJUČAK: Gojaznost kao faktor rizika direktno utiče na kardiovaskularni i respiratorni sistem i treba je ozbiljno shvatiti i lečiti. Menjanje navika je dug proces, zahteva vreme i podršku. Kontinuirana edukacija pacijenata u smislu regulisanja TT kao i prevencija gojaznosti je jedan od osnovnih zadataka lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Ključne reči: Gojaznost,telesna težina,BMI,faktor rizika.
e-mail: mima_p@bankerinter.net


51.
PROMOCIJA ZDRAVLJA KROZ MEĐUNARODNE PROJEKTE
Vladica Ivković, Snežana Čučović, Blaga Adamović, Ljubinko Todorović
ZDRAVSTVENI CENTAR BOR

Jedan od problema sa kojima se susreću pedijatri tokom sistematskih pregleda školske dece jesu i deformiteti koštanog sistema. U Boru je ovim pregledima na uzorku od 1759 deteta otkrivena pojava skolioze kod 192 deteta (10,9%), kifoskolioza kod 63 (3,6%) i ravnih tabana kod 317 (18%) deteta. Deformiteti su najčešće posledica nepravilnog držanja, smanjene fizičke aktivnosti, nepravilnog sedenja, ishrane itd. Sve veća pojava ovih deformiteta ukazuje da se mora stručno i timski pristupiti rešavanju ovog problema. Jedan od načina za dobijanje sredstava za ove aktivnosti je i konkurisanje na međunarodnim projektima. Zdravstveni centar Bor je konkurisao za međunarodni projekat finansiran od strane Evropske unije. Kao partner na projektu je Bolnica "Sveta Petka" iz Vidina - Republika Bugarska. Naziv projekta je "Aktivno do zdravlja" a jedan od glavnih ciljeva je smanjenje broja deformiteta školske dece opštine Bor kroz promociju zdravih stilova života. Promocija zdravlja se odvija timski (specijalista pedijatrije, fizijatrije, ortopedije i higijene) a putem:
- predavanja i tribina (100) u svim osnovnim školama opštine Bor namenjen školskoj deci (5169),
- predavanja i tribina (20) namenjen roditeljima školske dece (650)
- seminara (2) za profesore fizičkog vaspitanja i nastavnike razredne nastave
- medijske promocije putem TV (6) i radio emisija (4)
Umesto zaključka: Promocija zdravlja (zdravih stilova života) odnosno iskorenjivanja loših navika je dugotrajan i skup proces za koji često i nema dovoljno novca a rezultati nisu odmah vidljivi i merljivi. Jedan od načina dobijanja sredstava je i učešće na konkursima koje raspisuju pojedina ministarstva odnosno Evropska udruženja i organizacije. Zdravstveni centar Bor je jedina zdravstvena ustanova koja je dobila sredstva od Evropske unije na Timočkom regionu pa predlažemo redovno praćenje i učešće na svim konkursima.
e-mail: vladicaiv@gmail.com


52.
IZLOŽENOST DUVANSKOM DIMU NA JABLANIČKOM OKRUGU
Vanja Ilić, Đurđa Garić
ZZJZ LESKOVAC

Pušenje jedno od najvećih javno-zdravstvenih problema, za čijim rešavanjem je potrebno angažovanje cele društvene zajednice. CILJ RADA je da se ukaže na značaj izloženosti duvanskom dimu i prevenciji pušenja, sa zdravom populacijom. Koristeći metodologiju anketnog istraživanja stanovništva na Jablaničkom okrugu i metode deskriptivne statistike sagledana je izloženost duvanskom dimu, sa posebnim akcentom na prevenciji faktora rizika na koje se može uticati. REZULTATI RADA sprovedene ankete povodom Svetskog dana bez duvanskog dima pokazuju sledeće: anketirano je 152 lica, 81 (53,29%) muškaraca i 71 (46,71%) žena. Prosečne starosti za muškarce 28,13 godina i 34,45 godina za žene. Od 152 anketiranih 46,71% su zaposleni prosečne starosti 43,66 godina i 53,29% nezapošljenih prosečne starosti 20,06 godina. 28,29% pušača, 55,92% nepušača i 15,79 bivših pušača. Izloženost duvanskom dimu u školi/fakultetu 32,24%, dok je 33,55% neizloženo duvanskom dimu; Rešavanje ovog kompleksnog javno-zdravstvenog problema, nastaviće se i u daljem periodu sa težnjom smanjenja prevalence pušenja u celoj populaciji i najbitnije smanjenje incidence pušenja među mladima.
e-mail: vanja.ilic@zzjzle.org.rs


53.
ZDRAVLJE U MAS MEDIJIMA TIMOČKE KRAJINE U PERIODU OD 2007. DO 2009. GODINE
Dijana Miljković, B. Mirjačić, M. Vučković
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE "TIMOK" ZAJEČAR

U vaspitnom radu na usvajanju zdravih stilova života stručnjaci Zavoda za javno zdravlje "Timok" u Zaječaru ostvaruju dugogodišnju uspešnu saradnju sa skoro svim medijskim kućama širom Timočke Krajine.U toku godine ostvaruje se veliki broj radio i TV emisija , kao i pisanih članaka sa temama iz oblasti ekologije i zdravlja. Značaj ovakvog rada ogleda se u edukaciji većeg broja ljudi u cilju unapređenja zdravlja i usvajanju zdravih stilova života. Realizovane teme su iz oblasti ishrane, higijene, masovnih nezaraznih i zaraznih bolesti, reproduktivnog zdravlja, bolesti zavisnosti i zaštite životne sredine. U radu se koriste standardne metode zdravstveno vaspitnog rada usklađene ciljnoj populaciji. Od 2007 do 2009 godine stručnjaci zavoda realizovali su ukupno 969 usluga. Od toga 677 TV emisija, 225 radio emisija i 73 novinskih članaka. Realizacija pomenutih sadržaja odvijala se kroz jednu regionalnu i desetak lokalnih medijskih kuća kao i kroz dopisništva nacionalnih medija. Izuzetan doprinos zdravstveno vaspitnom radu u mas medijima na našem području daje i rad Prim Dr sci. med. Petra Paunovića, poznatog '' učitelja zdravlja'', koji je za svoj dugogodišnji rad dobio posebno priznanje Ministarstva prosvete. Saradnja sa medijima nam omogućava da animiramo građane na postojeći problem, i ukažemo na mogućnosti njegovog rešavanja sistematično i u kontinuitetu. Takav odnos prema zdravlju i životnoj sredini treba da preraste u životni stil ponašanja ljudi.
Ključne reči: mas mediji, informisanost, edukacija, ponašanje, zdravlje .
e-mail: za_timok@ptt.rs


54.
ZNAČAJ ODREĐIVANJA GLIKEMIJE,HOLESTEROLA I MJERENJA KRVNOG PRITISKA TOKOM PREVENTIVNIH PREGLEDA KOD DJECE U 4. GODINI
M. Joksimović(1), V. Joksimović(1), V. Đukić(1), Z. Hadrović(1), F. Hadrović(2), S. Račić(1),
S.Stanišić (2)
(1) DOM ZDRAVLJA BERANE, (2) OPŠTA BOLNICA BERANE

Ateroskleroza je složen metabolički proces koji počinje patohistološkim promjenama već kod odojčadi, a klinički se manifestuje u srednjem ili kasnijem životnom dobu poslije dugog asimptomatskog perioda. Sa procesom ateroskleroze povezani su brojni faktori rizika. Najznačajniji među njima su pored genetskih, hiperlipoproteinemija, arterijska hipertenzija, gojaznost, hiperglikemija, fizička neaktivnost, pušenje itd. Imajući sve ovo u vidu, reformom zdravstvenog sistema u Crnoj Gori, uvedeni su preventivni pregledi kod djece u 4. godini u toku kojih pored ostalog određuju vrijednosti glikemije,holesterola i mjeri krvni pritisak. Cilj ovog rada je da se vidi koliki je značaj određivanja vrijednosti glikemije i holesterola i mjerenja krvnog pritiska tokom preventivnih pregleda kod djece u 4.godini. Retrospektivnom metodom analizirani su rezultati tjelesne težine, tjelesne visine, glikemije, holesterola i krvnog pritiska, dobijeni tokom preventivnih pregleda kod 38 djece sa područja Berana i upoređivani sa referentnim vrijednostima tj.standardima. Dobijeni rezultati ukazuju da su vrijednosti glikemije, holesterola i krvnog pritiska nešto veći kod dječaka i kod gojazne i umjereno gojazne djece. U odnosu na pol bilo je 20(52,6%) ženskog i 18(47,4%) muškog pola. Prevencija razvoja ateroskleroze treba da počne u ranom djetinjstvu, kako bi se proces ateroskleroze usporio, a njene posledice odložile ili izbjegle. Djeca koja se nalaze u grupi percentilne distribucije u odnosu na tjelesnu masu, visok krvni pritisak, glikemiju, holesterol, zadržavaju se u tom precentilu i kasnije u odraslom dobu, što ukazuje na neophodnost ranog otkrivanja faktora rizika.
e-mail: joksimovicmv@t-com.me