XXXI Timočki medicinski dani
Zaječar, 18-19. maj 2012.

Radovi - Zbornik sažetaka

Sesija:
Kazuistika
- poster prezentacije
 

88. LICHEN PLANUS EXFOLIATIVUS- PRIKAZ SLUČAJA
    N.Trailović, M.Trailović , V.Brujić, N.Marković, I. Trailović, L.Trailović
89. KRVARENJE IZ DIGESTIVNOG TRAKTA
    Biserka Stajić
90. EFFUSIO PLEURAE KOD DESETOGODIŠNJEG DEČAKA - PRIKAZ SLUČAJA
    Ljiljana Jovanović, Bojana Cokić, Mirko Nikolić, Bratimirka Jelenković, Brankica Vasić
91. STRES HIPERGLIKEMIJA KOD PACIJENTA SA AIM – PRIKAZ SLUČAJA
    Miodrag Branković
92. TEŠKA PNEUMONIJA IZAZVANA VIRUSOM INFLUENCE A (H1N1)
    Dejan Cvjetković, I.Hrnjaković Cvjetković, B.Tomašev, J.Jovanović J, S. Stefan-Mikić, S. Sević
93. NATRIJUM-VALPROAT JE INDUKOVAO ATAKSIJU KOD 7 GODINA STAROG PACIJENTA
    Vesna V. Radović
94. PARACETAMOL JE INDUKOVAO KRVARENJE IZ NOSA KOD 23 GODINE STAROG PACIJENTA
    Vesna V. Radović
95. DIJAGNOSTIKA I LEČENJE HIPOTROFIJE INFRASPINATUSA - PRIKAZ SLUČAJA
    I. Lukić, B. Stanimirov, V. Repac, I.Antić
96. POJAVA HRONIČNOG AUTOIMUNSKOG HEPATITISA U BOLESNICE SA ULCEROZNIM KOLITISOM
    Z. Antić, J.Vidić, Z. Antić, J. Terzić, G. Vidić, D. Mustur, V.Slavić
97. LH RH AGONOSTI U TERAPIJI KARCINOMA PROSTATE - PRIKAZ SLUČAJEVA
    Nadežda Đurić, R. Mitrović, B. Jeremić, M. Matović, Z. Đurić, N. Pakević
98. URTICARIA E FRIGORE- URTIKARIJA NA HLADNOĆU - PRIKAZ SLUČAJA
    Velina Petković, V. Glišić, A. Petković
99. AKUTNI EDEM PLUĆA – PRIKAZ SLUČAJA
    Emilio Miletić, D. Milijić, D. Mitrović, Ž. Milojić, I. Radosavljević
100. REANIMACIJA U SLUŽBI HITNE POMOĆI U NOVOM PAZARU
     Damir Husović, Faruk Pašović, Aladin Husović, Mirsala Islamović-Aličković, Dejan Belojica
101. MULTIPLA SKLEROZA KOD ADOLESCENTKINJE - PRIKAZ SLUČAJA
     Radmila Kosić, Mila Otašević, Marijana Genić
102. SISTEMSKA ATEROSKLEROZA – PRIKAZ SLUČAJA
     Biljana Vukašinović, Slađana M.
103. PERIOPERATIVNE ANAFILAKTIČNE REAKCIJE KOD PEDIJATRIJSKOG PACIJENTA PODVRGNUTOG HITNOM HIRURŠKOM ZBRINJAVANJU
     N. Rangelov, D. Stanković, S. Petrović, A. Nikolić
104. AMIODARONOM INDUKOVANA TIROTOKSIKOZA KOD PRETHODNO SUBKLINIČKI HIPOTIROIDNOG PACIJENTA NA TERAPIJI AMIODARONOM – PRIKAZ SLUČAJA
     Željka Aleksić, Aleksandar Aleksić, Vladimir Mitov, Aleksandar Jolić, Dušan Vešović
105. ARTERITIS TEMPORALIS - PRIKAZ SLUČAJA
     Dušica Milovanović
106. ZAPUŠTENA VANMATERIČNA TRUDNOĆA
     Nada Radulović
107. EDEMI NOGU
     Bojan Pešić, Saška Pešić
108. KARCINOM KOLONA - DIJAGNOSTIKA
     Bojan Pešić, Slobodan Milosavljević, Slaviša Ristić, Zoran Milosavljević, Srđan Đorđević, Saša Lazović, Igor Milosavljević, Saška Pešić
109. PREDIKTIVNI ZNAČAJ ELEKTOENCEFALOGRAFIJE U PRAĆENJU OPORAVKA DETETA OBOLELOG OD CEREBELLITIS VARICELLOSA
     Mirjana Ćeranić, S. Arsenijević, Z. Džida
110. PROBLEMI U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU DEVOJČICE SA KRANIOFARINGEOMOM-PRIKAZ SLUČAJA
     Brankica Vasić, B. Jelenković, M. Antić
111. PREVREMENI PUBERTET-PRIKAZ NEKOLIKO OBLIKA
     Bratimirka Jelenković, Ljiljana Jovanović, Bojana Cokić, Mirko Nikolić, Brankica Vasić
112. ZBRINJAVANJE ALERGISKE REAKCIJE U SLUZBI HITNE MEDICINSKE POMOĆI U NOVOM PAZARU
     Aladin Husović, Damir Husović, Mirsala Islamović-Aličković, Faruk Pašović, Bilsena Kurtanović
113. GOJAZNOST KOD DECE I KOMPLIKACIJE
     Biserka Stajić

89.
KRVARENJE IZ DIGESTIVNOG TRAKTA
Biserka Stajić
DOM ZDRAVLJA SMEDEREVSKA PALANKA

UVOD: Krvarenje iz digestivnog trakta je ozbiljan klinički problem, koji u najvećem broju slučajeva zahteva hospitalizaciju. Akutna krvarenja zbog kliničke slike, urgentne terapije i dijagnostike je prioritet prehospitalnog i hospitalnog lečenja. Krvarenje digestivnog trakta mogu biti iz gornih partija od usne duplje do Treitzovog ligamenta, donjih partija ispod ligamenta. Najčešći uzroci gornje partije je peptički ulkus (35-50%), iz donjih partije divertikuloza (20-55%). Krvarenja imaju četiri forme: Jasna vidljiva ( krvarenje iz gornjih partija), jasna vidljiva (krvarenje i donjih partija), okultna i skrivena. Klinički se manifestuju hematemezom, melenom, hematohezijom.
CILJ: Cilj rada je dijagnostikovanje krvarenja, određivanje forme i pravovremeno slanje specijalisti.
MATERIJAL I METOD RADA: Pacijenti koji su dolazili na pregled zbog bolova u trbuhu, praćenih krvarenjem ili bez njega.
REZULTATI: Zbog bolova u trbuhu javlja se veći broj pacijenata različite životne dobi kod kojih su prisutna vidljiva krvarenja, bilo iz gornjih ili donjih partija digestivnog trakta. Obično su praćena bolovima.
Slučaj devojčice uzasta 11 godina. Dolazi iz škole zbog bolova u predelu želuca i povraćanja krvi i sukrvice. Bolovi su praćeni mučninom i nagonom za povraćanjem. Bolevi se kod devojčice javljaju sezonski, proleće-jesen, praćeni su mučninom, malaksalošću i slabijim apetitom kao i krvarenjem. Javljaju se dva puta mesečno tokom dva do tri dana. Porodična anamneza pozitivna, baka po majci imala operaciju želuca zbog krvarenja a majka ima bolove u želucu. Upućena je gastroenterologu radi postavljanja konačne dijagnoze.
Slučaj devojčice uzrasta 16 godina. Dolazi zbog bolova i krvarenja akutnog iz rektuma. Anamnestički u ishrani koristi suvu hranu i fizički je neaktivna. Ovakve tegobe javljaju se dva puta nedeljno, stolica neuredna i praćena obilnim krvarenjem, nije se do tad obraćala lekaru. Pri pregledu krvarenje iz rektuma, vidljivi su spoljašnji hemoroidi, pregled jako bolan. Malaksala je, otežano hoda, bleda. Upućena je gastroenterologu radi postavljanja konačne dijagnoze.
Slučaj dečaka uzrasta 19 godina. Dolazi zbog bolova u želucu koji opisuje kao bolove "čupanja", bez širenja bola. U jutarnjim časovima primio ranisan i klometol, bez efekta. Poslat hirurgu, nakon čijeg učinjenog pregleda je urađena apendektomija. Posle osvešćivanja, dečak i dalje ima jake bolove u želucu i iznenada povraća preko litra sveže krvi. Zbog lošeg opšteg stanja, pada krvnog pritiska, stanja šoka, hitno prebačen u Beograd u urgentni centar gde je nakon rehidracije i transfuzije urađena dvotrećinska resekcija želuca.
ZAKLJUČAK: Akutne bolove u digestivnom traktu koji su praćeni krvarenjima ili podacima da je bilo krvarenja, treba shvatiti ozbiljno. Potrebno je preduzeti adekvatnu terapiju, naročito obratiti pažnju na obilna krvarenja koja po svojoj ozbiljnosti i težini kliničke slike mogu dovesti do ireverzibilnosti i svaka terapija je nemoguća. Osim konzervativne terapije treba misliti i na hiruršku intervenciju kao jedinu moguću meru. Od bitnog značaja je anamneza, kao i ukazivanje na genetiku, a u slučaju bola i krvarenja iz želuca sumnjati na H.pylori i vršiti njegovu eradikaciju.
Ključne reči: Krvarenje, dete, digestivni trakt, komplikacije
e-mail: biserka.stajic@gmail.com

90.
EFFUSIO PLEURAE KOD DESETOGODIŠNJEG DEČAKA - PRIKAZ SLUČAJA
Ljiljana Jovanović (1), Bojana Cokić (1), Mirko Nikolić (1), Bratimirka Jelenković (1),
Brankica Vasić (2)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1) PEDIJATRIJSKA SLUŽBA, (2)DEČIJI DISPANZER

UVOD: Klinička slika i RTG pleuralnog izliva, bez obzira na etiologiju uvejk je ista. Najčešći simtomi su bol i dispnea. Bol je oštar u vidu proboda, minimalan uz mirne respiracije, intenzivan u dubokoj inspiraciji. Dispnea se pojavljuje kada pleuralni izliv mehanički sprečava ventilaciju, a zavisi od zapremine eksudata i od prethodnog stanja pluća. Bolesnik štedi obolelu stranu, jer svaki pokret pojačava bol. Pleuralni izliv nastaje usled oboljenja pleure. To je patofiziološka promena nakon oboljenja pluća, medijastinumska pleuralna oboljenja sa uzročnicima:srčana isuficijencija, plućni limfomi. Tečnost se nakuplja u pleuri, kada stvaranje premašuje apsorpciju postoji povećano stvaranje tečnosti iz plućnog prostora, parijetalne pleure, peritonealne duplje, ili je smanjeno uklanjanje tečnosti limfnim putem.Izliv u pleuru može biti serozan, zapaljenjski, purulentan.Dijagnoza:se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijske analize, RTG, UZ, CT-a, biopsije pleure i punkcije.
PRIKAZ: Prikazujemo dečaka koji se prvi put javio u Dečije odeljenje ZC Zaječar zbog zamaranja, otežanog disanja i bola pri disanju. Učinjena grafija pluća pokazuje pleuralni izliv. Dečak biva upućen u Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" Novi Beograd. Nakon boravka u odeljenju intenzivne nege i na odeljenju kardiohirurgije gde je lečen pod uputnom dijagnozom Effusio pleure l. sin dečak se prevodi na odeljenje hematoonkologije, gde se posle histopatološkog nalaza potvrđuje dijagnoza Non Hodgkinovog lymfoma C 82. Nakon sprovedene terapije po protokolu AIEOP NHL 97u trajanju od četiri meseca završeno je intenzivno lečenje. Nakon mesec dana javlja se u Dečije odeljenje u Zaječaru. Tri dana pre prijema imao je povišenu temperaturu do 39ºC, žalio se na bol u levom ramenu i zamaranje, a od pre dva dana kašlje. Na učinjenoj grafiji pluća ponovo se registruje pleuralni izliv, a postoji i klinička sumnja na perikardni izliv. Dečak je upućen u tercijarnu ustanovu u kojoj se inače kontroliše. Pri pregledu dečak je bled, febrilan, svestan. Auskultatorno na plućima oslabljen disajni zvuk,srčana radnja ritmična, tonovi nešto tiši. SF-96/min. Nakon sprovedenog lečenja (antimikrobna i antiinflamatorna terapija) osmog dana dolazi do povlačenja izliva. Sprovedenim ispitivanjima ni u tercijarnoj ustanovi nije ustanovljena etiologija febrilnosti kao i eksudativnog perikarditisa i pleuritisa.
ZAKLJUČAK:Na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite treba iskoristiti dostupne metode za postavljane dijagnoze, a naročito misliti da pleuralni izliv nije tako redak u dece i mladih.
Ključne reči: pleuralni izliv kod dece.
e-mail: veraza@open.telecom.rs

91.
STRES HIPERGLIKEMIJA KOD PACIJENTA SA AIM – PRIKAZ SLUČAJA
Miodrag Branković
ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NIŠ

UVOD: Stres hiperglikemija predstavlja povišene vrednosti šećera u krvi kao posledicu aktivacije simpatičkog nervnog sistema i povećane produkcije kateholamina (adrenalina i noradrenalina), kortizola, glukagona, hormona rasta, interleukina, kod organizma izloženog stresu. Ovi hormoni su odgovorni za insulinsku rezistenciju, zbog čega se istovremeno javlja hiperglikemija, hiperinsulinemija i insulinska rezistencija. Postojanje stres hiperglikemije pogoršava tok bolesti, povećava broj komplikacija i povećava procenat smrtnog ishoda. Postojanje ove pojave nije isključivo povezano sa pacijentima koji već boluju od DM, već se sreće i kod teških bolesti poput teške traume, sepse, moždanog udara i kod bolesnika sa akutnim infarktom miokarda.
CILJ RADA: Ukazati na značaj merenja glikemije i pojave stres hiperglikemije, udružene sa drugim teškim bolestima, na konačan ishod bolesti.
METOD: Retrospektivna analiza lekarskih izveštaja ekipa ZZHMP kao i medicinske dokumentacije klinike za kardiologiju.
REZULTAT (PRIKAZ SLUČAJA): pacijent,starosti 61g, zbog povišenih vrednosti krvnog pritiska, praćen povremenim osećajem gušenja, bola u sredogruđu i ramenima (dominantno u predelu levog ramena) sa širenjem bola do prstiju šake kao i bola ispod leve plećke, poziva službu HMP. U toku popodneva pacijent je bio pregledan od ekipe HMP, kada je konstatovan povišen pritisak (220/110mmHg) a od terapije je u tom trenutku dobio 2 Amp.Lasix i.m i Tabl.Zorkaptil 25mg s.l. U toku večeri pacijent ponovo zove službu hitne pomoći, navodeći da se tegobe nisu značajno smanjile. Prilikom drugog pregleda, navodi iste tegobe, negira ranije bolesti, od lekova povremeno uzima Tabl.Zorkaptil. Fizikalni nalaz: srčana akcija ritmična, tonovi jasni, nalaz na plućima uredan. Dijagnostičke metode: TA 180/110, EKG- sin.ritam,SF-75min, ST-elevacija V1-V6 i V1R-V3R; Glikemija-26mmol/L. Pacijentu je na licu mesta otvorena venska linija i data odgovarajuća terapija po protokolu za akutni koronarni sindrom. Po prioritetu prvog reda hitnosti pacijent je prebačen do klinike za kardiologiju Kliničkog Centra Niš gde je urađena dalja invazivna dijagnostika i sprovedene ostale terapijske mere sa ugradnjom stenta. Pacijent je nakon 5 dana bolničkog lečenenja otpušten uz preporuku rehabilitacije u Institutu Radon u Niškoj Banji.
DISKUSIJA: Stres hiperglikemija prisutna je kod 5-30% pacijenata sa AIM, apopleksijom, sepsom, traumom ili drugom teškom bolešću (rezultati na globalnom nivou). Na našem materijalu taj procenat se kreće oko 5%. Pacijenati sa AIM, kod kojih postoji stres hiperglikemija, razvijaju veće infarkte, češća je srčana slabost ali i smrtni ishod kako u bolničkim tako i u vanbolničkim okolnostima. Znacajnu ulogu u nastanku stres hiperglikemije može imati i primena lekova koji povećavaju insulinsku rezistenciju – kod bolesnika sa AIM to su prvenstveno diuretici i β-blokatori. Brojne kliničke studije, u kojima je primenjivana fibrinolitička terapija i tretmanu AIM, pokazale su da je stres hiperglikemija loš prognostički znak. Stres hiperglikemija pozitivno korelira sa izostankom protoka kroz infarktnu arteriju na prijemu bolesnika sa AIM.
ZAKLJUČAK: Primarni i osnovni cilj ovog rada je ukazati na važnost merenja vrednosti glikemije pacijenata sa AIM na prehospitalnom i hospitalnom nivou, koji se leče trombolitičkom terapijom ili perkutanom koronarnom intervencijom a u cilju prevencije mogućih komplikacija i konačnog ishoda bolesti.

92.
TEŠKA PNEUMONIJA IZAZVANA VIRUSOM INFLUENCE A (H1N1)
Dejan Cvjetković(1), I.Hrnjaković Cvjetković(2), B.Tomašev(1), J.Jovanović J(1), S. Stefan-Mikić(1), S. Sević (1)
(1) KLINIČKI CENTAR VOJVODINE KLINIKA ZA INFEKTIVNE BOLESTI, (2)INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE

UVOD: Vodeći klinički sindrom odgovoran za hospitalizaciju bolesnika s influencom A (H1N1) je difuzna virusna pneumonija udružena s hipoksemijom i akutnim respiratornim distres sindromom. Radiografija pluća otkriva obično difuzne mešane intesticijalne i alveolarne infiltrate, iako se sreće i lobarna ili multilobarna distribucija, posebno kod bolesnika s bakterijskom koinfekcijom; mogući su i manji pleuralni izlivi. Ovu komplikaciju često prati pogoršanje respiratorne funkcije 4.- 5. dana gripa, a neretko je neophodna intubacija s mehaničkom ventilacijom.
CILJ: Da se lekarima primarne zdravstvene zaštite ukaže na značaj pravovremenog i adekvatnog dijagnostičko-terapijskog pristupa bolesnika s gripoznim sindromom zbog mogućnosti ozbiljnih, po život opasnih respiratornih komplikacija gripa.
MATERIJAL I METODI RADA: Opisan je slučaj ozbiljne hospitalno lečene obostrane pneumonije u sklopu pandemijskog gripa A(H1N1).
REZULTATI: Bolesnica stara 18 godina hospitalizovana je na Klinici za infektivne bolesti 5. dana od pojave visoke febrilnosti, suvog kašlja i malaksalosti. Razbolela se u toku boravka na đačkoj ekskurziji u Španiji. Zbog pogoršanja opšteg stanja i respiratorne simptomatologije hospitalizovana u bolnici u Sremskoj Mitrovici gde je radiografski verifikovana pneumonija i bolesnica lečena ceftriaksonom i ciprofloksacinom. Zbog pogoršanja opšteg stanja i radiografskog nalaza pluća primljena je na Institut za plućne bolesti Sremska Kamenica. Dokazivanjem virusnog genoma PCR testom u brisu guše (Institut ¨Torlak¨) potvrđena je infekcija virusom influence A(H1N1) i bolesnica premeštena na Kliniku za infektivne bolesti. Pri prijemu na Kliniku radiografski su evidentirane ’’obostrane mrljaste, delom slivene senke konsolidacije plućnog parenhima većeg dela lobusa oba plućna krila; kostofrenični sinusi minimalno plići, pa se ne može isključiti manji pleuralni izliv’’. Laboratorijski nalazi: lkc 6,0, gr 77,8%, ly 19,4, mo 2,7, eo 0,1, ery 4,3, hgb 12,5, trc 212, SE 46/78, prokalcitonin 1,1, fibrinogen 7,3, urin-proteinurija 2+, ŠUK 5,6, urea 3,0, kreatinin 84, uk. bili 7,0, dir. bili 1,8, ALT 14, AST 26, GGT 16, uk. proteini 58. Bolesnica je od prijema na Kliniku za infektivne bolesti lečena oseltamivirom 5 dana u dozi 2x75 mg dnevno. Iako je radiografski nalaz pluća prvenstveno odgovarao virusnoj (intersticijalnoj) pneumoniji, nije se mogla isključiti ni bakterijska koinfekcija pluća. Zato je, uz konsultaciju pneumoftiziologa, uključena i parenteralna antibiotska terapija u vidu kombinacije ceftazidima (2x2 g) i azitromicina (500 mg dnevno). Zbog izostanka kliničkog poboljšanja, razvoja tahidispnee, tahikardije i (u dva navrata) pojave hemoptizije načinjen je kontrolni RTG snimak pluća s nalazom ’’gušćih i konfluentnijih promena’’ i veće zahvaćenosti plućnih polja u odnosu na prethodni snimak. Uključena je oksigenoterapija preko nazalnog katetera. Međutim, i pored primenjene oksigenoterapije hipoksemija je progredirala (pO2 75...58...59) uz uredan PCO2 (pCO2 32...28...28...34 mmHg). U dogovoru s pneumoftiziolozima bolesnica je premeštena u jedinicu intenzivne nege (JIN) Instituta za plućne bolesti radi nastavka lečenja. Ishod lečenja bio je povoljan i oporavljena je otpuštena kući.
ZAKLJUČAK: Prikazan je hospitalno lečen slučaj bilateralne pneumonije u sklopu influence A(H1N1). Iako nepovoljnog toka, bolest je imala povoljan ishod. Brzo postavljanje dijagnoze, rano započinjanje antivirusne i antibiotske terapije i preusmeravanje bolesnika u JIN u uslovima rapidnog pogoršanja plućne funkcije prioritet je nadležnih zdravstvenih službi u pandemiji influence A(H1N1).
Ključne reči: pneumonija, influenca A(H1N1).
e-mail: ivacvj@gmail.com

93.
NATRIJUM-VALPROAT JE INDUKOVAO ATAKSIJU KOD 7 GODINA STAROG PACIJENTA
Vesna V. Radović
STADA HEMOFARM A.D. BEOGRAD

Kod pacijenta starog 7 godina je nakon peroralne primene preparata Eftil (INN: natrijum-valproat) 5,764 g/100 ml, sirup, indukovana ataksija. Pacijent se od jula 2011. godine leči od epilepsije. Prvobitno je u terapiju bio uključen karbamazepin, a krajem septembra i natrijum-valproat. Doza natrijum-valproata je titrovana u intervalima od 3 dana, pa je nakon 15 dana postignuta optimalna terapijska doza od 450 mg/dan. Dvadesetak dana od početka primene natrijum-valproata, roditelji su primetili da dete nestabilno hoda, povremeno "klecne" i izgubi ravnotežu. Planirano je određivanje nivoa natrijum-valproata u serumu, i eventualna korekcija doze. Koncentracija karbamazepina nalazila se u terapijskom opsegu. Zbog zadovoljavajućeg kliničkog odgovora, terapija antiepilepticima je nastavljena u istoj dozi. Režim doziranja natrijum-valproata: 250 mg + 0 + 200 mg. Režim doziranja karbamazepina: 160 mg + 0+ 160 mg. Indikacija: epilepsia partialis continua. U terapiji su davani konkomitantni lekovi: Tegretol (INN: karbamazepin) 1000 mg/5 ml, sirup. Prema podacima navedenim u Sažetku karakteristika leka (engl. SPC), odnosno Uputstvu za pacijenta (engl. PIL), tremor, ataksija, glavobolja, sanjivost, produženo vreme krvavljenja, trombocitopenija, petehijalna krvavljenja, retko leukopenija, anemija, prolazni gubitak kose, raš kože i hiperamoniemija.se mogu ispoljiti bilo kada tokom primene leka. U ovakvim slučajevima lek bi trebalo odmah obustaviti, a pacijenta pratiti kako bi se osiguralo potpuno povalačenje simptoma. Polazeći od podataka iznetih u SPC-u, odnosno PIL-u, relevantne medicinske literature, kao i kriterijuma za procenu ozbiljnosti neželjene reakcije na lek (NRL), može se zaključiti da je reč o očekivanoj neželjenoj reakciji koja nije ozbiljnog karaktera
Ključne reči: natrijum-valproat, ataksija, neželjena reakcija
e-mail: veradovic@beotel.rs

94.
PARACETAMOL JE INDUKOVAO KRVARENJE IZ NOSA KOD 23 GODINE STAROG PACIJENTA
Vesna V. Radović
STADA HEMOFARM A.D. BEOGRAD

Pacijent starosti 23 godine je nakon peroralne primene paracetamola u terapiji povišene temperature i bolova razvio krvarenje iz nosa (nekada oskudno, nekada obimno krvarenje). Taj problem postoji desetak godina unazad (od 2000 god.). Pacijent negira postojanje kardiovaskularnih i hematoloških poremećaja. Od drugih relevantnih stanja prisutni: alergija na acetilsalicilnu kiselinu, i povremeno alergijski rinitis. Ispoljena reakcija je prestala nakon prestanka primene leka, a ponovo se javila posle ponovnog davanja leka. Ishod neželjene reakcije je oporavak.
Neželjena delovanja paracetamola su retka. Moguće su alergijske reakcije poput kožnih osipa. Zabeleženi su veoma retki slučajevi poremećaja krvi (smanjenje broja krvnih ćelija i pločica). U slučaju učestalijeg krvarenja iz nosa, lakog nastajanja modrica, sklonosti češćoj pojavi infekcija, potrebno je obratiti se lekaru.
U bazi Nacionalnog Centra za Farmakovigilansu (NCF) nije evidentirano povećanje incidence ispoljavanja ove neželjene reakcije pri primeni leka Paracetamola. S obzirom na to da se radi o pojedinačnom slučaju, bezbednosni profil leka ostaje i dalje nepromenjen.
Polazeći od podataka iznetih u Sažetku karakteristika leka (engl. SPC), odnosno Uputstvu za pacijenta (engl. PIL), relevantne medicinske literature, kao i kriterijuma za procenu ozbiljnosti neželjene reakcije na lek (NRL), može se zaključiti da je reč o očekivanoj neželjenoj reakciji koja nije ozbiljnog karaktera.
Ključne reči:paracetamol,krvarenje iz nosa,neželjena reakcija
e-mail: veradovic@beotel.rs

95.
DIJAGNOSTIKA I LEČENJE HIPOTROFIJE INFRASPINATUSA - PRIKAZ SLUČAJA
I. Lukić.(1), B. Stanimirov(2) V. Repac(3) I.Antić (3)
(1)SPEC.ORDINACIJA "SPORTREHAMEDICA" ZRENJANIN, (2)DOM ZDRAVLJA NOVISAD, (3)DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE

UVOD: Bolna osetljivost ramenog pojasa sa hipotrofijom m. infraspinatusa se sreću kod odbojkaša i predstavljaju problem kako za dijagnostiku, tako i za lečenje. Vrlo često neprepoznato uzrokuje nepotrebne operacije i dugotrajno, nesvrsishodno lečenje. U etiologiji se može govoriti o poremećaju statike i neadekvatnom treningu, preranom uključivanju mlađih kategorija u seniorski pogon.
CILJ: Pravovremeno prepoznavanje i adekvatno lečenje ovog, relativno retkog problema.
MATERIJAL I METODI RADA: U dijagnostici - Rtg ramena, EMG, laboratorijski nalazi. Korišćenje ultrazvukom vođene infiltracije, kao i standardnih fizikalnih procedura uz periodičnu kontrolu toka lečenja ultrazvučnim aparatom. REZULTATI: (PRIKAZ SLUČAJA): Odbojkaška reprezenativka uzrasta 19 godina se javlja sa bolovima u desnom ramenu i desnoj lopatici. Oblektivni nalaz: izrazita hipotrofija desnog m.infraspinatusa sa izraženom bolnom osetljivošću u predelu medijalnog i donjeg ugla desne lopatice. Rtg desnog ramena i laboratorijski nalaz uredni. Na EMG nalazu se konstatuje kompresija n. supraspinatusa u predelu medijalnog ugla desne lopatice. Na ultrazvučnom nalazu se konstatuju veće hiperehogene formacije u predelu medijalnog i distalnog ugla desne lopatice. Lečenje:Pod kontrolom ultrazvuka, Shiba iglom sa obeleženim vrhom izvršena je infiltracija steroida sa lokalnom anestetikom u uočene formacije. Nakon sedam dana krenulo se sa terapijom IFS, Laserom i EF . Nakon dve nedelje kontrolni ultrazvučni nalaz pokazuje normalizaciju stanja u predelu medijalnog i distalnog ugla desne lopatice. Tada se pristupa stimulaciji m. infraspinatusa i jačanju komplementarnih mišića - m. teres minor i m. trapeziusa. Paralelno se intenzivno radilo na vežbama za pozicioniranje karlice i ramenog pojasa. Nakon pet nedelja od početka lečenja, krenulo se sa uvodom u trening i priključenjem reprezentaciji na bazičnim pripremama.
ZAKLJUČAK:Pravovremenim prepoznavanjem problema uz izbor odgovarajućih metoda lečenja se sportisti brzo i uspešno mogu vratiti na teren.
Ključnereči: Odbojka, hipotrofija infraspinatusa
e-mail: ilukica@yahoo.com

96.
POJAVA HRONIČNOG AUTOIMUNSKOG HEPATITISA U BOLESNICE SA ULCEROZNIM KOLITISOM
Z. Antić (1), J.Vidić (2), Z. Antić (1), J. Terzić (1), G. Vidić (3), D. Mustur (4), V.Slavić (4)
(1)ZDRAVSTVENI CENTAR ALEKSINAC, (2)RZZ0Z NIŠ, (3)ORTOPEDSKA KLINIKA KC. NIŠ, (4)INSTITUT "SIMO MILOŠEVIĆ", IGALO

UVOD: Autoimunski hepatitis je hronicna inflamacijska bolest sa gubitkom tolerancije prema sopstvenom tkivu jetre i posledičnom destrukcijom parenhima jetre. Iako postoji jasno definisana genetska predispozicija za nastanak autoimunskog hepatitisa, bolest može da se javi i u sklopu sistemskih i drugih bolesti pa i kod ulceroznog kolitisa
CILJ RADA: Prikaz bolesnice sa autoimunskim hepatitisom u sklopu ulceroznog kolitisa
PRIKAZ BOLESNIKA: Bolesnica stara 55 god. se od 2002. god leči od ulceroznog kolitisa koji je bioptički potvrđen. Počev od marta 2006 god. u više navrata je lečena na Klinici za Reumatologiju Niška Banja, kada je postavljena dijagnoza spondiloartropatije i savetovana je terapija sulfasalazinom 3 gr. dnevno. Bolest je imala progredijentan karakter pri čemu bez obzira na kontrole i redovnu terapiju, dolazi do inteziviranja tegoba i pojave propratnih komplikacija – dijabetes melitusa. Avgusta 2011. god. zbog povišenih vrednosti transaminaza iz terapije isključen sulfasalazin, kada navodi i pojavu crvenila po licu koje se pojačava pri izlaganju suncu, vaskulitisne tačkaste promene na potkolenicama izrazitu bol i ukočenostu svim zglobovima i kičmenom stubu. Bolesnica od tada ne kontroliše sfinktere i žali se na bol i nadutost trbuha. Pod sumnjim na SBVT ( Sistemsku bolest vezivnog tkiva) ispitana klinički i laboratorijski kada i pored pozitivnih anti ds DNA antitela, po nalazu reumatologa nema elemenata za sistemsku bolest. U objektivnom nalazu gastroenterologa između ostalog se konstatuje opipljiva jetra do 2 cm ispod desnog rebarnog luka. U laboratorijskim analizama aspartat aminotransferaza (AST) je bila 243 IJ/l, alaninaminotransferaza (ALT) 417 IJ/l, u elektroforezi proteina gama-globilini 48,5%, imunoglobulin G 56,5 g/l, SE 68, TBIL 15,8, DBILC 11,6 . Iskljuceno je i prisustvo virusne bolesti jetre (HBsAg, antiHBc, anti-HCV, anti HAVIgM su negativni).
Biopsijom jetre od 16.09.2011 potvrđen je hronični autoimuni hepatitis uz fibrozu jetre lakog stepena. Započeta je primena imunosupresivne terapije sa azatioprinom koja je dovela do brzog pada aktivnosti serumskih transaminaza, vrednosti gama-globilina i imunoglobulina G.
ZAKLJUČAK: Kompleksni klinički nalaz kod prikazane bolesnice ukazuje na preklapajući sindrom koji obuhvata autoimuni hepatitis i oštećenja jetre uzrokovana lekovima.
Ključne reči: Autimunski hepatitis, komlikacije, sulfasalazin.
e-mail: ortreum1@gmail.com

97.
LH RH AGONOSTI U TERAPIJI KARCINOMA PROSTATE - PRIKAZ SLUČAJEVA-
Nadežda Đurić, R. Mitrović, B. Jeremić, M. Matović, Z. Đurić, N. Pakević
ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO

UVOD: Brojnim kliničkim ispitivanjima potvrdjena je uspešnost hormonske terapije u lečenju metastatskog i lokalno uznapredovalog karcinoma prostate
CILJ: Prikazom četiri slučaja ukazati na efikasnost Lh Rh agonista u terapiji karcinoma prostate.
MATERIJAL I METODE: pacijent star 58 godina, RUC; inicijalni PSA 145 ng/ml u februaru 2010; Ph- Adeno Ca invasivum GR III, Gleason sc 6 (3+3); T2c N0 M1b; pacijent star 58 godina, inicijalni PSA 53 ng/ml u decembru 2009, Ph- Adeno Ca invasivum GR III, Gleason sc 9 (4+5); T3b N0 M0; pacijent star 71 godinu, inicijalni PSA 20 ng/ml u februaru 2007, RUC; Ph- Adeno Ca, GR II, Gleason sc 7 (3+4); T3a N0 M0; pacijent stra 75 god, inicijalni PSA 70 ng/ml u septembar 2008, Ph- Adeno Ca GR II, Gleason sc 8 (5+3); T2c N0 M0;
Rezultati: prvi slučaj - od aprila 2010 do januara 2011 primio 4 depo doze Lh Rh agoniste uz nesteroidni periferni antiandrogen do normalizacije PSA; nakon druge promokrio spontano, jun 2010 PSA 2,47 ng/ml, testosteron na kastracijskom nivou, tromesečna kontrola do marta 2012 PSA u fiziološkim granicama, septembar 2010 scintigrafija skeleta bez progresije bolesti; drugi slučaj - od marta do septembra 2010 primio tri depo doze Lh Rh agoniste, od novembra 2010 do januara 2011 dobro podneo zračnu terapiju, do maja 2011 primio još dve depo doze Lh Rh agoniste, PSA jun 2010 2,61 ng/ml, testosteron na kastracijskom nivou, od septembra 2010 do oktobra 2011 šestomesečne kontrole PSA u fiziološkim granicama, CT male karlice bez progresije bolesti; treći slučaj - neoadijuvantno primio tri depo doze Lh Rh agoniste od maja zaključno sa novembrom 2007, PSA jun 2007. 7,8 ng/ml ,testrosteron na kastracijskom nivou, nakon druge doze oslobodjen od katetera, od jula do septembra zračen, dobro podneo, CT male karlice bez progresije bolesti, PSA od momenta prekida terapije praćen na 6 meseci u fiziološkim granicama; četvrti slučaj – neoadijuvantna terapija depo Lh Rh agonistom potom zračna terapija, nastavljeno sa adijuvantnom mono terapijom depo Lh Rh analogom godinu dana, postepen pad PSA do fizioloških vrednosti u maju 2009 PSA 0,12 ng/ml, testosteron na kastracijskom nivou, praćenje do 2010 ;rast PSA 1,4 -3,1 -22,5 ng/ml; na scintigrafiji skeleta ostaoblastične promene kičme, karlice i rebara, bez lokalnog širenja bolesti na CT-u male karlice, odmah uključena kombinovana androgena blokada, postepen pad PSA do 0,18 ng/ml u martu 2011, nema širenja metastatske bolesti, prekid terapije, kontrola PSA na 6 meseci do februara 2012 u fiziološkim granicama.
ZAKLJUČAK: prikazani slučajevi pokazuju efikasnost hormonske terapije ukoliko se poštuju indikacije za njihovu primenu.
Ključne reči: karcinom prostate, Lg Rh agonisti.
e-mail: nadezda.djuric70@gmail.com

98.
URTICARIA E FRIGORE - URTIKARIJA NA HLADNOĆU - PRIKAZ SLUČAJA
Velina Petković (1), V. Glišić(1), A. Petković(2)
(1) ZASTAVA - ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA, KRAGUJEVAC, (2) MEDICINSKI FAKULTET, KRAGUJEVAC

UVOD: Urtikarija je u većini slučajeva imunološke prirode pri čemu su urtikarijalne promene izazvane imunološkim mehanizmom koji dovodi do oslobađanja medijatora iz mast ćelija kože. Međutim veliku grupu čine urtikarije čiji su etiološki faktori fizičke prirode.
CILJ RADA: Kako i na koji način prepoznati, dijagnostikovati i blagovremeno lečiti urtikariju e frigore, bolest koja se retko sreće.
METOD RADA: U radu je prikazana pacijentkinja stara 48 godina, koja dolazi zbog promena na koži otkrivenih delova tela, jutarnje ukočenosti i oticanja zglobova šaka.
Radi kao mesar u klanici i pri ulasku u hladne pogone dobija promene po koži.
REZULTATI: Objektivnim pregledom: afebrilna, eupnoična, aktivno pokretna. Na koži podlaktica i dekoltea makulopapulozne eflorescencije bez periferne limfadenopatije. Na plućima normalan disajni šum bez propratnog patološkog nalaza. Spirometrijski nalaz bez insuficijencije plućne ventilacije. ORL nalaz uredan. Biohemijska laboratorijska obrada: SE 14, CRP< 3, fibrinogen 2,3; komponente krvne slike, glikemija, azotne materije u krvi, hepatogram LDH, CK u granicama referentnih vrednosti. Urin i urinokultura:nalaz uredan. Stolica na parazite 3× :nalaz uredan. Imunološka obrada: C3, C4 komponente komplementa i CIC u granicama referentnih vrednosti. Waaler Rose, ANA negativni, RF 20. Bris grla i nosa: bakteriološki i mikološki nalaz uredan. Kožne probe na standardne inhalatorne i nutritivne alergene negativne. Dozno provokacioni testovi in vivo na konzervanse i aditive hrane:negativni.
Test kockom leda: pozitivan.Rtg šaka : b.o.Kapilaroskopski nalaz : broj kapilara normalan. Raspored nepravilan. Kapilari izvijugani, mestimično suženi. Nema znakova snižene otpornosti. Konsultativmi reumatološki pregled : nema znakova za zapaljenski reumatizam.
ZAKLJUČAK: Na osnovu anamnestičkih podataka i izvršenog ispitivanja može se zaključiti da pacijentkinja ima urtikariju na hladnoću. Takođe se može zaključiti da ne pripada grupi atopičara niti je senzibilisana na neki od inhalatornih i nutritivnih alergena. Negativni dozno provokacioni testovi na konzervanse i aditive hrane su negativni te iste može koristiti. Promene koje se javljaju pri izlaganju hladnoći nisu Fenomen Raunayd (kapilaroskopski nalaz normalan). Ne postoje klinički ni laboratorijski parametri za neku sistemsku bolest vezivnog tkiva. Neophodno je da se na radnom mestu ne izlaže hladnoći.
Ključne reči:Urticaria na hladnoću,test kockom leda
e-mail:velinapetkovic1@gmail.com

99.
AKUTNI EDEM PLUĆA – PRIKAZ SLUČAJA
Emilio Miletić, D. Milijić, D. Mitrović, Ž. Milojić, I. Radosavljević
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI

UVOD: Akutni edem pluća je jedan od oblika ispoljavanja akutne srčane insuficijencije. Osobe sa akutnim edemom pluća spadaju u prvi red hitnosti zbrinjavanja Službe hitne medicinske pomoći (SHMP). Ishod njihovog zdravstvenog stanja zavisi od urgentnog terapijskog postupka i adekvatno primenjene terapije.
CILJ: Cilj rada je da prikazom slučaja pokaže simptome i znake akutnog edema pluća i da pokaže terapijske metode koje se koriste u zbrinjavanju osoba sa akutnim pulćnim edemom u SHMP.
MATERIJAL I METODI RADA: Metod rada je prikaz slučaja jedne osobe sa akutnim edemom pluća, pacijenta SHMP. Materijal za izradu rada je korišćen iz protokola ambulantnih pregleda Službe hitne medicinske pomoći Zdravstvenog centra Knjaževac, broj protokola 765 od 30.03.2012. godine.
REZULTATI: Dana 30.03.2012. godine u 21.20 h u SHMP javila se muška osoba Č.I. zbog otežanog disanja, kašlja, slabosti i malaksalosti. Prilikom pregleda ove osobe utvrdio sam da su kod nje prisutni sledeći patološki znaci: anksioznost, gušenje jakog intenziteta, ubrzano plitko disanje, kašalj sa povremenim iskašljavanjem sluzavog penušavog ispljuvka, cijanoza centralnog tipa, oslabljen disajni šum sa masom inspirijumskih pukota difuzno obostrano čujnim nad plućnim krilima, umerena tahikardija, oslabljeni srčani tonovi, TA=180/100 mmHg, horizontalna depresija ST-segmenta i negativni T-talasi u I, aVl, V5 i V6 EKG odvodima. Odmah nakon pregleda su započete terapijske procedure: postavljen je u sedeći položaj, oksigenopotpora pomoću maske, plasirana intravenska braunila, 2 ampule furosemida od 20 mg intravenski u razmaku od 5 minuta, sprej gliceril trinitrat 3 doze po 0,4 mg sublingvalno na po 5 minuta, ½ ampule morfina od 20 mg intravenski, tableta kaptoprila 25 mg p.o. Nakon 10-15 minuta od date terapije dolazi do poboljšanja zdravstvenog stanja ove osobe, nakon čega je ona transportovana u sedećem položaju na interno odeljenje radi dalje terapije i opservacije.
ZAKLJUČAK: Nakon brzo primenjenih adekvatnih terapijskih postupaka u SHMP, došlo je do poboljšanja zdravstvenog stanja osobe sa akutnim edemom pluća, nakon čega je ona hospitalizovana na internom odeljenju radi dalje terapije i opservacije.
Ključne reči: akutni edem pluća , simptomi , znaci , terapija
e-mail: mileticemj@gmail.com

100.
REANIMACIJA U SLUŽBI HITNE POMOĆI U NOVOM PAZARU
Damir Husović, Faruk Pašović, Aladin Husović, Mirsala Islamović-Aličković, Dejan Belojica
DOM ZDRAVLJA NOVI PAZAR

CILJ RADA. Cilj rada je bio da se prikažu reanimacione mere KPR (kardio pulmonalna reanimacija) koje su sprovedene nad pacijentom u službi hitne pomoći u Novom Pazaru, kod koga je akutni infarkt doveo do ventrikularne fibrilacije.
MATERIJAL I METODE. Ovim radom su prikazane mere KPR-a pacijenta koji je došao u ambulantu hitne pomoći u Novom Pazaru zbog bola u grudima, a kome se stanje naglo pogoršalo, izgubio je svest i prestao da diše.
REZULTATI. Bolesnik starosti 59 godina došao je u ambulantu hitne pomoći žaleći se na bol u grudima sa širenjem u epigastrijum. Krvni pritisak mu je bio 115/105 mmHg. Auskultacijom pluća, obostrano bazalno su bile čujne kasnoekspirijumske krepitacije i po koji vlažni šušanj. Bolesniku su aplikovani sledeći medikamenti: Nitrolingval sprej sublingvalno, Aspirin 100 mg per os, kiseonik putem nazalnog katetera, ampula Lasix-a intravenski u bolusu i postavljene elektrode elektrokardiografa (EKG). U tom trenutku bolesnik je počeo da krklja, izgubio je svest i postao cijanotičan. EKG je prikazivao ventrikularnu fibrilaciju (VF). Bolesnik je odmah defibriliran sa 180 J (bifaznim defibrilator). Kako je VF i dalje bila prisutna, započete su mere KPR-a, ventilacija samoventilirajućim balonom i srčana masaža u odnosu 2:30. Nakon četiri reanimaciona ciklusa i jedne ampule adrenalina date intravenski u bolusu, bolesnik je defibriliran sa 200 J. Ubrzo potom bolesnik je počeo spontano da diše i uspostavljena je srčana akcija, te je transportovan u koronarnu jedinicu internog odeljenja, gde je dijagnostikovan akutni infarkt donjeg zida srca.
ZAKLJUČAK. Pravovremeno započinjanje reanimacije koju sprovode dobro obučeni i uvežbani timovi hitne pomoći su ključni faktor za postizanje uspeha.
Ključne reči.Ventrikularna fibrilacija, reanimacija, defibrilacija.
e-mail: husovicdamir@yahoo.com

101.
MULTIPLA SKLEROZA KOD ADOLESCENTKINJE - PRIKAZ SLUČAJA
Radmila Kosić, Mila Otašević, Marijana Genić
DOM ZDRAVLJA ZVEZDARA

UVOD: Multipla skleroza je neurodegenerativno oboljenje koje zahvata belu masu centralnog nervnog sistema. Tačan uzrok bolesti još uvek je nepoznat, ali mnogi istraživači početak bolesti dovode u vezu sa virusnom infekcijom koja kao "okidač" na genetski predisponiranom tkivu dovodi do autoimune reakcije - stvaranja odbrambenih mehanizama protiv vlastitog tkiva, mijelina. Nastavak procesa ide u pravcu nastanka plakova demijelinizacije, koji za posledicu imaju poremećeno, usporeno ili isprekidano sprovođenje impulsa kroz akson. U zavisnosti od mesta demijelinizacije javlja se motorna, senzitivna ili senzorijelna simptomatologija. Tok bolesti je raznolik i nepredvidiv. Karakterišu ga faze pogoršanja i mirovanja (remisije) bolesti. Bolest se najčešće javlja kod odraslih osoba u tridesetim godinama života, žene oboljevaju tri puta češće od muškaraca. Moguća je pojava i kod dece mlađe od 15 godina.
CILJ rada je da se skrene pažnja na ovo oboljenje koje je retko kod dece i na magnetnu rezonancu kao suverenu metodu u dijagnostici ove bolesti.
MATERIJAL I METODI RADA: Dijagnoza je postavljena na osnovu anamneze, neurološkog pregleda, somatosenzornih evociranih potencijala (VEP) i megnetne rezonance (MR) mozga i kičmene moždine.
REZULTATI: U uzrastu od 16 godina adolescentkinja se javila na pregled svom pedijatru zbog trnjenja, slabosti i bolova u desnoj podlaktici i šaci, koji traju oko dve nedelje. Neurološki pregled je ukazao na mišićnu slabost desne ruke i asimetrično izazivanje tetivnih refleksa na ekstremitetima. Upućena je neurologu na Institut za majku i dete, gde je hospitalizovana. U toku hospitalizacije učinjena su sledeća ispitivanja: standardne laboratorijske analize (u referentnim granicama), tiroidni status uredan, reumatoidni faktor uredan, oftalmološki pregled uredan, elektromiografija ukazuje na blagu neuralnu leziju mišića desne šake koji nije u korelaciji sa tegobama. VEP ukazuje na postojanje centralne lezije u nivou somatosenzornog korteksa leve moždane hemisfere. MR pregled endokranijuma: multipli areali demijelinizacije supra i infra tentorijalno bez znakova parenhimske redukcije. MR pregled kičmene moždine: intramedularni plakovi demijelinizacije u projekciji C3, C6, Th4. Sprovedenim ispitivanjem je utvrđeno da se radi o multiploj sklerozi. Nakon 20 dana hospitalizovana na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu. Dijagnostika je dopunjena lumbalnom punkcijom, koja je ukazala na intratekalnu sintezu IgG. Tokom hospitalizacije prvi put primenjena pulsna terapija kortikosteroidima na koju je dobro odreagovala. Posle tri meseca bila na rehabilitaciji u Banji Koviljači. Do sada je hospitalizovana još dva puta zbog pogoršanja osnovne bolesti, kada je i primenjena pulsna kortikosteroidna terapija. Adolescentkinja sada ima 17 godina, učenica je srednje ekonomske škole i postiže odličan uspeh.
ZAKLJUČAK: Kod adolescentkinje po javljanju oskudnih, nespecifičnih neuroloških simptoma, vrlo brzo je postavljena dijagnoza demijelinizirajuće bolesti – multipla skleroza. Dalji tok bolesti nije moguće predvideti.
Ključne reči: multipla skleroza, magnetna rezonanca.
e-mail: rkosic@sbb.rs

102.
SISTEMSKA ATEROSKLEROZA – PRIKAZ SLUČAJA
Biljana Vukašinović (1), Slađana M.(2)
(1)DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVAC, (2)ZDRAVSTVENI CENTAR ČAČAK

UVOD: Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih mišićnih arterija. Karakteriše se disfunkcijom endotela krvnog suda, vaskulitisom, nakupljanjem lipida, kalcijuma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Faktori rizika za formiranje ateroma su hiperlipidemija, povišen krvni pritisak, pušenje, šećerna bolest, životna dob i pol. U poslednje vreme, veliki značaj se daje i novootkrivenim faktorima rizika – CRP, homocisteinu, fibrinogenu, LDL holesterolu.
CILJ: Prevencija faktora rizika koji dovode do ateroskleroze, blagovremeno dijagnostikovanje i određivanje prioriteta i terapijskog pristupa u lečenju.
MATERIJAL I METODI RADA:Pacijent muškog pola, star 63 godine, javlja se kod izabranog lekara na rutinsku kontrolu. Zanemaruje činjenicu da poseduje sve faktore rizika koji određuju metabolički sindrom: androidni tip gojaznosti sa obimom struka od 98 cm i BMI od 26,4 kg/m2; hiperglikemiju od 8 mmol/l; LDL holesterol 4,8 mmol/l; trigliceride 2,13 mmol/l i hipertenziju koju leči medikamentozno tek dve godine. Takođe boluje i od HOBP i HBI. Ultrazvučnim pregledom abdomena ustanovljeno je da postoji abdominalna aneurizma u račvanju renalnih arterija, a MSCT angiografija aorte pokazala je da postoji aneurizma torakalne aorte u nivou luka aorte. Sprovedeno je sistemsko ispitivanje u ustanovi tercijernog nivoa. MSCT angiografija pokazuje stenozu desne unutrašnje karotide od 75%, a leve unutrašnje karotide 85%. Tokom preoperativne evaluacije urađena je koronarna angiografija i nađena stenoza od 70% u proksimalnom segmentu Cx i stenoza od 70% u svim nivoima desne koronarne arterije. Pacijent je prikazan konzilijumu vaskularnih hirurga.
REZULTATI: Na osnovu konzilijarne odluke planirana je najpre obostrana karotidna rekonstrukcija, a pre elektivnog hirurškog tretmana aneurizme aorte abdomena indikovana je revaskularizacija miokarda.
4. januara, a zatim 10. januara 2012. godine, učinjeni su operativni zahvati na levoj (standarnom metodom), odnosno desnoj (everzionom metodom) karotidi. Tako su preverirane komplikacije na moždanom tkivu. Operacija je izvršena u cervikalnom bloku.
U toku druge hospitalizacije, 18. januara 2012. godine, u uslovima opšte endotrahealne anestezije i ekstrakorporalnog krvotoka učinjen je dupli aortokoronarni By pass – LAD i OM1. Pacijent je upućen na rehabilitaciju u regionalni rehabilitacioni centar. Obzirom da je AAA asimptomatska, njeno hirurško zbrinjavanje je planirano bar 6 meseci posle revaskularizacije miokarda.
ZAKLJUČAK: Ateroskleroza je sistemska bolest koja zahvata intimu i mediju svih arterijskih krvnih sudova. Njena multicentričnost i tegobe pacijenta nas usmeravaju na odlučivanje o prioritetima za njeno zbrinjavanje. Prvenstvo imaju aneurizme koje su rupturirale ili prete rupturom, aneurizme koje su preko 5 cm veličine, aneurizme koje izazivaju tegobe, stenoze koronarnih krvnih sudova koje izazivaju koronarnu bolest, stenoze karotida koje izazivaju simptome od strane CNS-a i embolizirane arterije koje imaju prvenstvo bez obzira na lumen i lokalizaciju.
Ključne reči: ateroskleroza, endotel, masna pruga, fibrozni plak
e-mail: drbiljanagm@gmail.com

103.
PERIOPERATIVNE ANAFILAKTIČNE REAKCIJE KOD PEDIJATRIJSKOG PACIJENTA PODVRGNUTOG HITNOM HIRURŠKOM ZBRINJAVANJU
N. Rangelov, D. Stanković, S. Petrović, A. Nikolić
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, SLUŽBA ANESTEZIJE

UVOD: Reakcija hipersenzitivnosti posredovana antitelima naziva se anafilaksijom.
Incidenca intraoperativnih alergijskih reakcija je 1:10000 -1:20000 anestezija.U više od 90% pacijenata reakcija se razvija unutar 3 minuta od davanja leka. Najfrekventniji antigeni su neuromišićni relaksanti 69,1% (93,2%) i lateks 3,6% (12,1%).
CILJ: Prikazati kliničke manifestacije i anesteziološki pristup zbrinjavanju alergijskih reakcija tokom perioperativnog perioda.
MATERIJAL I METODE: Deskriptivni prikaz slučaja.
REZULTATI: Pedijatrijski pacijent starosti 10 god., 40 kg, muškog pola, primljen u ZC Negotin na odeljenje hirugije. Dg: Appendicitis ac.. Heteroanamnestički nema podataka o prisustvu komorbiditeta i sklonosti ka alergijskim reakcijama. Preoperativno pripremljen: pedijatrijski nalaz uredan, umereno dehidriran, febrilan, ždrelo upaljeno. Lab analize: limfocitoza 36,3% i eozinofilija 4,5%, ASA:2H. Premediciran: IV primenjeni Ranitidin 40 mg , Metoklopramid 5 mg, Metamisol Na 2 g, Sol 0,9% NaCl 500ml, Gentamycin 40 mg, Ceftriakson 1 g, Atropin 0,4 mg , Hloropiramin 10 mg. Preoksigeniran O2 100%. Uveden u anesteziju Cruch tehnikom, IV aplikacija: Dormicum 1mg, Fentanyl 25 mcg, Propofol 100 mg, Leptosukcin 70 mg uz manuelnu oksigenaciju 100% O2. Intubiran tubus N 6,5 cuff. Nakon uvoda došlo je do pojave generalizovane urtikarije, bez naglog pada TA i patološkog nalaza na plućima. Promtna primena Th: Hloropiramin 10 mg, Metilprednizolon 80mg , ekpanzija volumena Sol Hartman 500ml, uz manuelnu ventilaciju O2 100%. Kontinuirani monitoring: Fr, NBP, EKG, SpO2, EtCO2, prekordijalni stetoskop. Na primenjenu Th dolazi do regresije i na kraju do kompletnog povlačenja promena u periodu od 30 minuta, uz očuvanu hemodinamsku stabilnost i zadovoljavajuću oksigenaciju. Obavljena je neophodna hirurška intervencija. Anestezija održavana: O2 50%, N2O 50%, Propofol frakcionirano 20+20+20+10mg, Fentanyl 50+50mcg, Rokuronium 10mg., Metamizol Na 1g . Ekstubiran budan 50 min od uvoda , stabilnih vitalnih parametara preveden na odeljenje nakon 1h 15min. Intenzivno postoperativno praćen od strane anesteziologa. Bez novih promena po koži. Nalaz na plućima uredan. Hemodinamski stabilan. Dalja resustitucija. Od II dana Loratadin tbl 10mg.
ZAKLJUČAK: Okidač neželjene alergijske reakcije je bio neki od lekova primenjenih za IV uvod u anesteziju. Primećena je povećana incidenca pojave alergijskih reakcija u dečjoj populaciji, čak i kada nema anamnestičkih podataka niti dijagnostičkih prediktora. U ZC Negotin u periodu 10 meseci od 36 anestezija za dečiju populaciju, kod 5 je zabeležena neželjena kutana reakcija (13,8%). Potrebno je pripremiti se za prepoznavanje simptoma i primenu adekvatnih terapijskih mera ukoliko do njih dođe. Kod pacijenata sa potvrđenom alergijskom dijatezom, po preporukama iz literature, u premedikaciji je potrebno aplikovati H1 i H2 blokatore i kortiko preparate.
Ključne reči: anafilaksa, alergen, anesteziološki pristup, pedijatrijski pacijent
e-mail: drnale_2003@yahoo.com

104.
AMIODARONOM INDUKOVANA TIROTOKSIKOZA KOD PRETHODNO SUBKLINIČKI HIPOTIROIDNOG PACIJENTA NA TERAPIJI AMIODARONOM – PRIKAZ SLUČAJA
Željka Aleksić(1), Aleksandar Aleksić (2), Vladimir Mitov (2), Aleksandar Jolić (2),
Dušan Vešović (3)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1)SLUŽBA ZA NUKLEARNU MEDICINU, (2) INTERNISTIČKA SLUŽBA, (3)AMERICAN SCHOOL OF MEDICINE, BELGRADE

Amiodaron (AMD) je potentni antiartimik bogat jodom, koji može indukovati kliničke i subkliničke tiroidne disfunkcije (TD). Mehanizam nastanka TD se tumači opterećenjem jodom iz antiaritmika i/ili direktnim citotoksičnim dejstvom leka na tirocite. S obzirom na mehanizme indukcije disfunckija, moguća je pojava i alterne TD.
Opisujemo pacijenta sa retkom pojavom amiodaronom indukovane tirotoksikoze (AIT), nakon subkliničkog hipotiroidizma na AMD terapiji.
Pacijent, J.J, star 66 godina, dolazi na pregled u tiroidološku ambulantu radi utvrđivanja tirodnog statusa. Anamnestički, 12 meseci je na AMD terapiji, 1 tableta/dan, 5 dana nedeljno, bez tegoba. Od komorbiditeta navodi hipertenziju i anginu pektoris – na terapiji Lorilom, Milenolom, Lopionom, Laisix-om, Spirnolacton-om i Ranisanom. Osam godina pre prvog pregleda tiroidee rađen mu je aorto-koronarni by pass. Porodična anamneza negativna u smislu tiroidnih oboljenja. Pri kliničkom pregledu konstatuje se gojaznost (BMI 31), hladna i suva koža, puls 52/min, bez tremora, bez strume, bez znakova tiroidne oftalmopatije. Nalaz krvi pri prvom pregledu ukazuje na subklinički hipotiroidizam: TSH = 5.1 m IU/L (normalni opseg 0.3-4 m IU/L), FT4 = 16 pmol/L (normalni opseg 9.25-25 pmol/L), FT3 = 4.7 pmol/L (normalni opseg 3.5-9 pmol/L), TGAB = 30 IU/ml (normalno < 60 IU/ml), TRAB = 0.1 U/L (normalno < 1.5 IU/L). Nastavljena je AMD terapija. Na kontrolnom pregledu nakon 3 meseca, klinički nalaz bez promena, a nalaz krvi ukazuje na normalizaciju TSH: TSH = 2.8 m IU/L, FT4 = 19.7 pmol/L. Nastavljena AMD terapija. Nakon dve godine od započinjanja AMD terapije, odnosno nakon 12 meseci od prve kontrole tiroidnog statusa, pacijent dolazi na redovnu kontrolu, bez tegoba je i bez kliničkih znakova tiroidne disfunkcije. Nalaz krvi ukazuje na AIT: TSH = 0.01 m IU/L, FT4 = 34.4 pmol/L, FT3 = 12 pmol/L. AIT je shvaćena kao destruktivni tiroidit indukovan sa AMD (AIT tip 2) nakon izvođenja dopunskih dijagnostičkih metoda: ehosonografski nalaz uredan; na scintigrafiji pertehnetatom i MIBI-jem – odsutno vezivanje obeleživača. Ukinuta AMD terapija i nastavljeno praćenje tirodinog statusa, bez uvođenja terapije za AIT. Nakon 2 meseca po prekidu AMD terapije, pacijent i dalje klinički eumetaboličan sa nalazom krvi koji ukazuje na subklinički hipotiroidizam – faza oporavka od AIT tip 2: TSH = 9 m IU/L, a tokom narednih meseci dolazi do normalizacije in vitro pokazatelja funkcijkog tiroidnog statusa.
ZAKLJUČAK: AMD indukovani subklinički hipotiroidizam može progredirati u AIT tokom nastavka AMD terapije. AIT može biti asimptomatski, otkriven pri rutinskim periodičnim pregledima tiroidee. AIT tip 2 je samoograničavajuće stanje i sanira se za nekoliko meseci, prolazeći kroz fazu subkliničkog hipotiroidizma, samo uz prekid AMD terapije.
Ključne reči: amiodaron, subklinička tiroidna disfunkcija, amiodaronom indukovana tirotoksikoza
e-mail: lukaal@open.telekom.rs

105.
ARTERITIS TEMPORALIS - PRIKAZ SLUČAJA
Dušica Milovanović
DOM ZDRAVLJA MLADENOVAC

UVOD: Temporalni arteritis je zapaljenski proces koji zahvata jednu ili više grana karotidne arterije (naročito temporalnu arteriju), a javlja se kod osoba starijeg životnog doba. Glavni simptom je glavobolja, bolna osetljivost i otok ili zadebljanje zida temporalne arterije, sa oslabljenim pulzacijama.
CILJ: Skrenuti pažnju na ovo oboljenje i njegovo otežano dijagnostikovanje.
MATERIJAL I METODI RADA: Pregled pacijentkinje, uvid u medicinsku dokumentaciju
PRIKAZ SLUČAJA: Pacijentkinja stara 64 godine, javila se izabranom doktoru zbog povišene temperature (38ºC) i kašlja. Lična anamneza: pušač, HTA, HLP. Pri pregledu znaci infekcije gornjih respiratornih puteva, propisana sedmodnevna antibiotska terapija. Na kontrolnom pregledu febrilna (39ºC) malaksalost, gubitak telesne težine. Dalje lečena u KCS-Infektivna klinika (dg Anaemia hyposiderica) i VMA- Klinika za reumatologiju. SE 120, ER 2,9 HB 79 g/l , LE 7,9 (4,0-9,0), fibrinogen 7,4g/L (2,6-4,2), CRP 135 (do 10). Specijalista reumatolog postavlja dijagnozu temporalnog arteritisa i uvodi u terapiju kortikosteroide.
ZAKLJUČAK: Arteritis temporalis nije jednostavno dijagnostikovati, naročito ako nisu prisutni karakteristični simptomi i znaci.
Ključne reči arteritis temporalis,temperatura,malaksalost
e-mail: drdusica59@gmail.com

106.
ZAPUŠTENA VANMATERIČNA TRUDNOĆA
Nada Radulović
OPŠTA BOLNICA "STEFAN VISOKI" SMEDEREVSKA PALANKA

UVOD: Trudnoća u kojoj se blastocista implantira u bilo koje drugo tkivo sem endometrijuma smatra se ektopičnom trudnoćom. Najčešće nastaje u jajovodu i to u 95% slučajeva.
CILJ RADA je da ukaže na teškoće u dijagnostikovanju vanmaterične trudnoće prikazom slučaja.
MATERIJAL I METODI RADA: Za prikaz slučaja korišćeni su operativni protokol i istorija bolesti.
REZULTATI: Pacijentkinja S.A. stara 26 godina, po zanimanju domaćica, dovezena na kolicima zbog izraženih bolova u trbuhu i krvavljenja. Pri prvom kontaktu sa pacijentkinjom, daje podatak da joj je navodno urađen prekid željene trudnoće zbog uginulog ploda pre 20 dana (3.III 2012.) u drugoj zdravstvenoj ustanovi - medicinsku dokumentaciju donela postoperativno kao i HP. Pacijentkinja je 5 meseci u braku, nema dece, poslednja uredna menstruacija 4. I 2012. U međuvremenu više puta krvavila a od 12. februara, krvavi sve do prijema u našu ustanovu 23. III 2012 u 20 i 30 h , gde je primljena kao hitan slučaj. Pregledom na prijemu, spoljašnje genitalije umrljane tamnom krvlju. Vagina umrljana tamnom krvlju, normalne dubine, Duglas ispupčava, krvavi ex utero. Uterus u AVF svojom veličinom odgovara dobu starosti, slabije pokretan, bolno osetljiv na pokrete; desno uz uterus tumefakt veličine jabuke, jako bolno osetljiv, nešto čvršće konzistencije; levo adneksalno laka bolna osetljivost; Duglas jako osetljiv, Prust pozitivan. Hitno se urade osnovne laboratorijske analize i beta HCG. Uradi se ultrazvučni pregled kojim se jasno uoči tumefakt koji se nalazi desno od uterusa veličine 70x40 mm u čijem se početnom delu vidi hiperehogeni odjek koji podseća na plod, bez srčane radnje, uz njega kružni nešto manje hiperehogeni odjek; u Duglasu slobodna tečnost i hiperehogeni odjek 27 mm (koagulum). Po dobijanju laboratorijskih analiza (Hgb 102, Ht 0,31, Le 12,4, Tr 324, betaHCG 1540) potvrđuje se sumnja na postojanje vanmaterične trudnoće te se pristupa hitnom operativnom lečenju. Operativni nalaz odgovara ultrazvučnom nalazu: u trbušnoj duplji se naiđe na tamnu, staru krv i koagulume; desna tuba proširena, lividna sa plodom u istmičnom delu tube, dok je zid ampularnog dela izuzetno istanjen i razvučen, ispunjen starim i čvrstim koagulumom veličine guščijeg jajeta. Ampularni deo tube savijen put nazad i dole ka širokim materičnim vezama i desnim infundibulopelvičnim vezama gde je fimbrijama srasla za opisane ligamente i debelo crevo; slepo crevo je edematozno i savijeno u obliku kućice puža u bliskom kontaktu sa tubom; uterus i leva adneksa urednog makroskopskog nalaza. Operativni rad: tuba se odvoji od okolnih organa sa kojima je prirasla a potom se klemuje i preseče, odstrani se tuba u celini i sa dva šava zbrine patrljak; mesta pripoja za opisane ligamente se zbrinu sa više šavova zbog krtosti i krvavljenja a potom se postave dva fibrospuma uz donju stranu lig. Infundibulopelvicum; pozove se dežurni hirurg koji na klasični način otkloni slepo crevo; trbušna duplja se ispere a potom se postavi dren u Duglas i izvede na postojeću ranu ; trbušni zid se ušije po slojevima a koža dermo-dermalnim šavom. Postoperativni tok uredan i otpušta se osmog postoperativnog dana. Sedmog postoperativnog dana BetaHCG – 53,21.
ZAKLJUČAK: Prikazani slučaj ukazuje na moguće greške pri postavljanju dijagnoze ove podmukle bolesti.
Ključne reči: vanmaterična trudnoća, krvavljenje, beta HCG, hitan slučaj.
e-mail: ranikola@open.telekom.rs

107.
EDEMI NOGU
Bojan Pešić, Saška Pešić
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC

UVOD: Edem (otok) predstavlja višak tečnosti u tkivima – poremećaj ravnoteže sila koje je zadržavaju u vaskularnoj mreži i sila koje "guraju" tečnost u ekstracelularni prostor.
CILJ: Uvid u diferencijalno-dijagnostičke parametre u cilju adekvatne dijagnoze i lečenja.
MATERIJAL I METODI RADA: Različite bolesti utiču na razvoj edema nogu: alergija, miksedem, trudnoća, HTA, srčana insuficijencija, opekotine, malnutricija, ciroza jetre, hipovitaminoza vitamina C itd. Faktori koji regulišu homeostazu tečnosti na kapilarnom nivou su: kapilarni pritisak (oko 17mmHg), pritisak medjućelijske tečnosti (-3 mmHg), koloidno-osmotski pritisak (28 mmHg), koloidno-osmotski pritisak medjućelijske tečnosti (8 mmHg). Takodje postoje endokrini mehanizmi regulacije homeostaze telesnih tečnosti (sistem renin-angiotenzin-aldosteron, antidiuretički hormon, atrijalni natriuretski peptid, citokini-endotelini). Edemi nogu nastaju zbog: povećenja kapilarnog pritiska, smanjenja koloidno-osmotskog pritiska plazme, povećanja permeabilnosti kapilara, blokade oticanja limfe. Etiološka klasifikacija edema nogu je na: intracelularne i ekstracelularne edeme (1. povećan kapilarni pritisak – TDV, trudnoća, tumori abdomena, prelomi; 2. smanjenje količine proteina plazme – glomerulonefritisi, EPH gestoze, opekotine, oboljenja jetre; 3. povećana permeabilnost kapilara – zmijski otrov, opekotine, promrzline, nedostatak vitamina; 4.blokada oticanja limfe – jatrogeno oštećenje, tumori, infekcije; 5. idiopatki – kongenitalni i stečeni). Dijagnoza se posavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, fizikalnog pregleda (inspekcija, palpacija), dopunskih metoda ispitivanja (laboratorijska, mikrobiološka, ultrazvučna, radiološka, angiografska, CT, NMR isl.). Prikaz bolesnika N.N., starosti 54 godine sa DVT: dolazi na pregled zbog otoka, bola, osećaja mravinjanja i slabije plavocrvene prebojenosti desne podkolenice; navedene tegobe počele pre jedan dan; u trenurku pregleda pacijenta dovoze sedećim kolicima. Na prijemu pregledan, uradjene laboratorijske pretrage i D-dimer, uradjen kolor-dopler krvnih sudova donjih ekstremiteta kojim potvrdjena duboka venska tromboza sa prisutnim trombotičnim masama u nivou VP. Terapija sprovedena preparatima niskomolekularnog heparina.
REZULTATI: Širok spektar etioloških činilaca kao uzroka obolevanja upozorava nas da se prema pacijentima koji boluju od edema donjih ekstremiteta odnosimo sa oprezom u cilju adekvatne dijagnoze i lečenja.
ZAKLJUČAK: Otok donjih ekstremiteta je simptom koji upućuje na različite uzroke obolevanja organizma.
Ključne reči: edem, homeostaza, pritisak
e-mail: saskabojan@gmail.com

108.
KARCINOM KOLONA - DIJAGNOSTIKA
Bojan Pešić, Slobodan Milosavljević, Slaviša Ristić, Zoran Milosavljević, Srđan Đorđević, Saša Lazović, Igor Milosavljević, Saška Pešić
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, HIRURŠKO ODELJENJE

UVOD: Rak kolorektuma je treći najčešći karcinom kod muškaraca, a drugi kod žena u celom svetu. Uticaj faktora sredine (potrošnja mesa, masti i biljnih vlakana) i načina života (fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje, konzumitanje alkohola) je neosporan u obolevanju.
CILJ: Uvodjenje skrinig metoda i testova u cilju rane dijagnoze bolesti.
MATERIJAL I METODI RADA: Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze pacijenta (glavne tegobe, anamneza bolesti i porodice) i fizikalni pregled (palpacija i rektalni tuše) kao i dopunskih metoda ispitivanja – laboratorijskih nalaza (krvna slika, hemokult test, nalaz specifičnih tumor markera), endoskopskih metoda (rektosigmoidoskopija, kolonoskopija), radiološka dijagnostika (irigografija, selektivna arteriografija, radio - izotopno skeniranje, CT, NMR). Zlatni standard dijagnostike karcinoma kolona je pregled biopsiranog materijala koji se najčešće uzima endoskopski. Najčešći tip tumora je adenokarcinom(95%). Prikaz bolesnika N.N., starosti 62 godine: dolazi sa tegobama u vidu zamaranja, opšte slabosti i malaksalosti i malokrvnosti i bolovima u donjem delu trbuha; tegobe počele pre tri meseca malaksalošću i slabošću kada se javlja lekaru opšte medicine koji je lečio anemiju preparatima gvoždja; zbog pogoršanja tegoba upućen hirurgu. Objektivnim pregledom zaključeno da se ne radi o akutnom hirurškom oboljenju ali je palpiran tumefakt veličine mandarine u desnom ingvinalnom predelu abdomena nejasno ograničen od okoline, bolno osetljiv pa je zbog navedenih tegoba bilo potrebno uraditi dopunske metode ispitivanja. Zakazan kolonoskopski pregled koji je uradjen i kada je nadjena tumorozna promena u predelu cekuma čvrste konzistencije, neravne površine širokobazna vegetacija, kontaktno krvari. Uzete su četiri biopsije sa tumorozne promene. Patohistološki nalaz biopsije: adenokarcinoma colonis. Preoperativno uradjen ehosonografski pregled abdomena, pregled interniste i pneumoftiziologa, laboratorijske analize i analize tumor-markera. Posle kraće pripreme, hirurškom intervencijom uradjena desna hemikolektomija i terminolateralna anastomoza tankog creva i dela transverzalnog kolona.
Rezultati: Rezultatidijagnostikeilečenjazaviseodvišefaktora - procenat pozitivnih testova, procenat pacijenata sa prekanceroznim lezijama, procenat pacijenata sa karcinomom i patohistološki tip i procenat stadijuma bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze.
ZAKLJUČAK: Rano otkivanje bolesti i smanjenje smrtnosti i invaliditeta.
Ključne reči: Kolon, dijagnoza, karcinom, skrining.
e-mail: saskabojan@gmail.com

109.
PREDIKTIVNI ZNAČAJ ELEKTOENCEFALOGRAFIJE U PRAĆENJU OPORAVKA DETETA OBOLELOG OD CEREBELLITIS VARICELLOSA
Mirjana Ćeranić, S. Arsenijević, Z. Džida
ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO

UVOD: Varičela je virusno oboljenje dečjeg uzrasta, sa visokim morbiditetom i velikim indeksom kontagioznosti. Najčešće obolevaju deca do 10 godina starosti. Obično prolazi kao lako oboljenje, komplikacije su relativno retke. Izuzetak čini postvaričelozni encefalitis, koji predstavlja tešku komplikaciju, a može se javiti i posle lake varičele.
Elektroencefalografija ( EEG ) je nezaobilazna dijagnostička metoda koja se koristi u dijagnostici encefalitisa i praćenju njegovog toka, a pokazala se kao prediktor oporavka bolesnika.
CILJ: Cilj rada je da se ukaže na značaj EEG-a u dijagnostici i praćenju obolelih od varičeloznog cerebelitisa.
MATERIJAL I METODI RADA: Metod rada je deskriptivni prikaz podataka u obliku Case report stydy.
REZULTATI: Prikazan je slučaj varičeloznog encefalitisa kod deteta starog 8 godina lečenog na infektivnom odeljenju bolnice Valjevo, kod koga je EEG praćenje ukazalo na oporavak bolesti pre poboljšanja kliničke simptomatologije.
ZAKLJUČAK: EEG nalaz se može smatrati prediktorom kliničkog oporavka varičeloznog cerebelitisa.
Ključne reči: varičela, encefalitisvaričeloza, elektroencefalografija
e-mail: mywaymira@yahoo.com

110.
PROBLEMI U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU DEVOJČICE SA KRANIOFARINGEOMOM-PRIKAZ SLUČAJA
Brankica Vasić(1), B. Jelenković(2), M. Antić(3)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, DEČJI DISPANZER, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, DEČIJE ODELJENJE ZC ZAJEČAR, (3) OSNOVNA ŠKOLA "DESANKA MAKSIMOVIĆ"

UVOD: Kraniofaringeomi su histološki benigni neuroepitelni tumori CNS-a koji se registruju kod dece uzrasta 5-10 godina. Iako su histološki benigni, često recidiviraju. Obzirom da se javljaju u blizini kritičnih intrakranijalnih struktura (hipofiza, hipotalamus, vizuelni putevi) i sam tumor i komplikacije lečenja uzroci su značajnog morbiditeta.
Kraniofaringeomi su relativno retki, 6-10% od intrakranijalnih maligniteta kod dece i adolescenata (oko 2-3 slučaja na 1000 000 dece u SAD), vrh distribucije ima je u uzrastu 5-14 godina, u Italiji je procena učestalosti 1,4 slučajeva/1000000 dece, a u Japanu istraživanje je pokazalo 5,25 slučajeva/1 000 000 dece. Stopa preživljavanja tokom 10 godina iznosi 86-100% nakon radikalne resekcije, međutim nakon ponovne resekcije stopa smrtnosti iznosi 25%.
Najčešći simptomi su glavobolja (kod 60-80% dece), povraćanje (35-70%) i gubitak vida.
Lečenje je hirurško, postoperativno je neophodna hormonska supstituciona terapija. Koriste se intranazalni vazopresin (desmopresin acetat DDAVP), kortikosteroidi, tiroidni hormoni, hormon rasta i polni hormoni.
CILJ: Problemi u svakodnevnom životu devojčice sa kraniofaringeomom
PRIKAZ SLUČAJA: prikazujemo žensko dete uzrasta 8 godina koje se javilo lekaru zbog glavobolje, povraćanja, zamućenja vida, pojave diplopija. Na učinjenom CT-u endokranijuma, dijagnostikovan je ekspanzivni proces supraselarno sa prodorom u III komoru i infratentorijalno u projekciji levog pontocerebelarnog ugla. Učinjena je i magnetna rezonanca endokranijuma, neuroradiološka prezentacija kraniofaringeoma. Urađena je radikalna resekcija tumora koji histološki odgovara adamantinomatoznom kraniofaringeomu (WHO gradus I).
Postoperativno ima znake insipidnog dijabetesa, panhipopituitarizma, oštećenja centra za termoregulaciju, izrazitu gojaznost, smetnje vida. Endokrinološki problemi zahtevaju redovne kontrole i supsticionu terapiju, problem sa vidom otežava kretanje, socijalne kontakte i školovanje, a izražena gojaznost (ТМ 88,5 kg; ТV 147cm; ITM 41,1kg/m2) povećava rizik za komorbiditete.
ZAKLJUČAK: Kraniofaringeom je histološki benigni tumor, ali obzirom na lokalizaciju narušava funkcionisanje u svim sferama života, zahteva multidisciplinarno praćenje i maksimalno angažovanje porodice.
Ključne reči: kraniofaringeom,multidisciplinarno praćenje
e-mail: vasic7@open. telekom.rs

111.
PREVREMENI PUBERTET - PRIKAZ NEKOLIKO OBLIKA
Bratimirka Jelenković (1), Ljiljana Jovanović (1), Bojana Cokić (1),Mirko Nikolić (1), Brankica Vasić(2)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1)PEDIJATRIJSKA SLUŽBA, (2)DEČIJI DISPANZER

UVOD: Klasično se prevremeni pubertet (PP) definiše pojavom sekundarnih polnih karakteristika pre osme godine kod devojčica (ili menarhe pre 9. godine) i pre devete godine kod dečaka. Pojedini obliciPPkarakterišuseubrzanjemrastaikoštanogsazrevanjacnidencijaprevremenogpubertetaprocenjujesenaoko 1:5.000 do 1:10.000 dece. Odnospolovamuško: ženskojeoko 1:10. Brojni uzroci koji dovode do prevremenog puberteta mogu se klasifikovati na centralni (CPP) i periferni (PPP). CPP, gonadotropin-zavisni nastaje prevremenom aktivacijom hipotalamo-hipofizno-gonadne osovine, i uvek je izoseksualan (znaci puberteta su u skladu sa polom individue, npr. Feminizacija kod devojčica). Periferni prevremeni pubertet (PPP) ili gonadotropin-nezavisni nastaje sekrecijom polnih steroida nezavisno od hipotalamo-hipofizno-gonadne osovine i može biti izoseksualan ili heteroseksualan (izolovana pojava fizičkih znakova koji nisu karakteristika pola individue, npr. virilizacija kod devojčica). CPP se sreće kod više od 50% dece sa PP, i češći je kod devojčica. Nekompletni, parcijalni PP (prevremena telarha, prevremena adrenarha, i izolovana prevremena menarha) ispoljava se pojavom pojedinih faza pubertetskog procesa: telarhe, adrenarhe ili menarhe.
CILJ: Prikaz nekoliko oblika prevremenog puberteta kod devojčica koji se češće viđaju u svakodnevnom radu .
MATERIJAL I METODI RADA: Podaci su dobijeni tokom rada u Endokrinološkoj ambulanti ZC Zaječar.
REZULTATI: Prvi prikaz: žensko dete od 16 meseci ima porast obe dojke već nekoliko meseci unazad. Nema porast u TD, nema drugih tegoba. Određeni nivoi hormona pokazuju nivo FSH iznad vrednosti za uzrast. savetuje se praćenje, dato objašnjenje prirode pojave.
Drugi prikaz: Devojčica uzrasta 10 godina nekoliko godina unazad zbog porasta dojki u drugoj godini života, progresije puberteta i porasta u TV, nakon učinjenih ispitivanja u trecijarnoj ustanovi, prima analog GnRh hormona.
Treći prikaz: Devojčicu uzrasta 5 godina dovodi majka zbog porasta dlačica u stidnoj regiji. Nema porasta dojki. Nakon učinjenih ispitivanja postavlejna je Dg: Neklasični oblik Kongenitalne adrenalne hiperplazije. Devojčica se redovno kontroliše i dobija tbl Hidrokortizona.
ZAKLJUČAK: Odabirom karakterističnih slučajeva sva tri oblika PP kod devojčica želi se da se skrene pažnja na osnovne elemente PP pri radu u svakodnevnoj praksi.
Ključne reči: Prevremena telarha, kongenitalna adrenalna hiperplazija,pravi prevremeni pubertet
e-mail: bratimirkajelenkovic@gmail.com

112.
ZBRINJAVANJE ALERGISKE REAKCIJE U SLUZBI HITNE MEDICINSKE POMOĆI U NOVOM PAZARU
Aladin Husović, Damir Husović, Mirsala Islamović-Aličković, Faruk Pašović, Bilsena Kurtanović
DOM ZDRAVLJA NOVI PAZAR

CILJ RADA: Cilj rada je da se prikaže zbrinjavanje alergijske reakcije u ambulanti hitne medicinske pomoći, kao i značaj što hitnijeg pružanja stručne medicinske pomoci kod ovakvih stanja.
METOD: Prikazujemo slučaj pacijenta koji je primljen i zbrinut u Službi hitne medicinske pomoći ZC Novi Pazar.
PRIKAZ SLUČAJA: U ambulanti hitne pomoći javila se muška osoba 45 godina sa periorbitalnim edemom, otokom donje usne, crvenilom kože, pruritusom, TA 90/60mmHg, auskultatorno na plućima izražen obstruktivni nalaz. Anamnestički dobijamo podatak da je osoba pre 30min popila tabletu brufena od 400 mg per os. Odmah se pristupilo zbrinjavanju pacijenata, otvorena je venska linija u obe cubitalne vene i ordinirana terapija: Lemod solu a 60mg i.v.b, Ranisan amp i.v.b, Synopen amp i.v.b i uključena je brza infuzija 0,9% NaCl 500ml a u drugoj ruci 150 ml 0,9% NaCl + Aminophillinum a 250mg,lemod solu a 40mg i Calcimusc amp, svo vreme je uključen kiseonik preko nazalne maske 10 l/min.TA merena nakon toga je 100/65mmHg. Pacijentu se se stanje privremeno popravlja, ali nakon 5 min pacijent navodi da se ne oseća dobro i da počinje da oseća zujanje u ušima nakon nekoliko minuta pacijent počinje da povraća, postaje somnolentan i zauzima ležeći položaj. TA u tom trenutku je 60/? . Ordiniran je Adrenalin HCl (1:1000), 0,3 mg i.v . Stanje pacijenta se popravlj, TA110/70mmHg, nastavlja se sa još 500ml Ringer laktata. Nakon sat vremena po isticanju infuzije stanje pacijenta se stabilizovalo, TA 125/80mmHg, osip se povlači, pruritus nije prisutan, na plućima normalan disajni šum bez propratnih fenomena.
ZAKLJUČAK: Što hitniji dolazak do najbliže sližbe za hitnu medicinsku pomoć, stručnost kao i energičan pristup alergiskoj reakciji su faktori koji osiguravaju uspešan tretman ovakvih stanja.
Ključne reči: Alergijska reakcija, TA, venska linija
e-mail: aladinhusovic@gmail.com

113.
GOJAZNOST KOD DECE I KOMPLIKACIJE
Biserka Stajić
DOM ZDRAVLJA SMEDEREVSKA PALANKA

Uvod: "Kada bismo uspeli da obezbedimo svakom pojedincu pravu meru hrane i vežbe, ni previše ni premalo, našli bismo najsigurnij put ka zdravlju"- Hipokrat.
Def. po SZO: Gojaznost je hronično oboljenje koje se karekteriše uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja čitavog niza komplikacija. Dovodi do smanjenja kvaliteta života i ima tendenciju stalnog porasta.
Nepravilna i neredovna ishrana, predškolske, školske dece i omladine, bogata je prostim ugljenim hidratima (slatkiši i slatki napici), zasićenim masnoćama životinjskog porekla iz punomasnih mlečnih proizvoda i mesnih prerađevina. Slana hrana, pržena i pohovana hrana, usvajanje zapadnog načina života i fastfood hrana, navika da se jede kasno uveče, jednolična ishrana, loše navike, preskakanje obroka i nepoštovanje dnevnih potreba, genetika, smanjena fizička aktivnost dovode do sve veće gojaznosti u dece koja postaje po epidemiološkim karakteristikama globalna epidemija sa komplikacijama.
CILJ: Cilj rada je uticaj gojaznosti na nastanak komplikacija koje ugrožavaju život dece i omladine. Pogoršanje astme, sleapapne, dijabetes, dislipidemije, hipertenzija, holelitijaza samo su deo komplikacija koje prouzrokuje gojaznost.
MATERIJAL I METOD RADA: Deca kojoj su rađeni sistematski i kontrolni sistematski pregledi kao i pri svakodnevnom radu sa bolesnom decom gde je uočena gojaznost. Povećanje BMI, hipertenzije, dijabeta, povećanje triglicerida, povećanje LDL holesterola, ukazuje na metabolički sindrom.
REZULTATI: Uočeno je da svako drugo ili treće dete ima znake gojaznosti kao i povećan BMI i pogoršanje osnovne bolesti.
Slučaj devojčice 2005. Godište – BMI 26,23. Od ishrane koristi dosta slanih i slatkih grickalica i testa i uočena je pojava čestih opstruktivnih napada, kao i povećanje TA (150/80). Majka ne prihvata savetovanu dijetu.
Slučaj dečaka 1999. Godište – BMI 31,24. Pokušao je da leči gojaznost, javljao se nutricionisti, bez uspeha, dolazi do povećanja telesne težine i odbijanja daljeg lečenja.
Slučaj devojčice 1994. Godište – BMI 32,04. Ima ginekološke tegobe i PCO. Odbija savet da ide kod nutricioniste.
Slučaj dečaka 1997. Godište – BMI 40,69. Kod koga dominira fizička ne aktivnost i prekomerni unos masne i slane hrane, ima povišen TA (150/90). Pokušao lečenje u Čikoti. Sada odbija kao i labaratorijsku obradu.
Slučaj odojčeta 6 meseci, telesna težina 10,1kg. Porođajna težina je bila 3,3kg. Na prirodnoj ishrani uz dodavanje sokova. Proverena glikemija (5,8), KKS uredna.
ZAKLJUČAK: Pravilna ishrana, fizička aktivnost, promena stila života, smanjuju rizik od nastanka gojaznosti i pojave metaboličkog sindroma i komplikacija. Edukovanje roditelja i omladine je primarni zadatak. Kod već ispoljene gojaznosti potrebno je slanje nutricionisti, pridržavanje reducilne dijete i fizička aktivnost.
Ključne reči: Gojaznost, dete, komplikacije
e-mail: biserka.stajic@gmail.com