Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2014     Volumen 39     Supplement 1
     
      [ Radovi ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]  
             
   

XXXIII Timočki medicinski dani
Zaječar, 17-18. maj 2014.

Radovi - Zbornik sažetaka

Sesija

Konzervativna medicina
Usmene prezentacije

     
 
 
     
 

Spisak radova

       
 
 
     
      Terapijski pristupi u anafilaksi i sistemskim alergijama

Miodrag Branković
ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOC NIŠ

UVOD: Anafilaksa predstavlja ozbiljnu, generalizovanu ili sistemsku reakciju preosetljivosti koja ugrožava život, najčešće ali ne i uvek posredovana imunološkim mehanizmima(IgE). Nastaje kao posledica iznenadnog oslobađanja biološki aktivnih medijatora iz mastocita i bazofila. Postoje brojni etiološki faktori koji mogu izazvati rekacije preosetljivosti (hrana, lekovi, insekti, fizički napor, vremenski uslovi, alkohol i sl). Patofiziološki razlikujemo 4 tipa reakcije preosetljivosti pri čemu samo prva 3 tipa mogu izazvati anafilaksu. Anafilaksa se karakteriše brzim razvojem životno ugrožavajućih simptoma disajnog puta i/ili disanja i/ili cirkulacije, obično povezanim sa kožnim i mukoznim promenama. Klinička dijagnoza se postavlja postojanjem najmanje 1 od 3 grupe simptoma. Terapijski pristup anafilaksi podrazumeva poštovanje ranije propisanog protokola tretmana ovakvog stanja pri čemu je brzina dijagnostikovanja i terapijskog pristupa od vitalnog značaja.
CILJ RADA: Ukazati na značaj pravovremene dijagnoze i primene specifične terapije anafilakse u službi hitne medicinske pomoći
METOD: Retrospektivna analiza lekarskih poziva sa terena i ambulantnog protokola Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u 2013 godini
REZULTAT: Od ukupnog broja pregleda na terenu u 2013g (32.929), 437 pacijenata (1,33%) je imalo neku od reakcija preosetljivosti, dok je u svim ambulantama Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, od 129.864 pacijenata, 4650 pacijenata (3,58%) je imalo neku od reakcija preosetljivosti. Najveca ucestalost alergijskih reakcija, u svim službama Zavoda bila je tokom letnjih meseci.Pozivi za lekarsku instervenciju bili su dominantno istrijažirani kao drugi odnosno treci red hitnosti. Više od 70% pacijenata sa nekom od reakcija preosetljivosti zbrinuto je na terenu odnosno u ambulanatama zavoda. Od medikamenata koji su dostupni lekarima zavoda, antihistaminik je primenjen 50% slučajeva, dok su kortiko preparati aplikovani u vise od 91% slučajeva. Epinefrin je primenjen u svega 1% slucajeva. Alergijska reakcija je uglavnom bila prezentovana kožnim manifestacija, dok su u manjem procentu bili prisutni simptomi i znaci po drugim sistemima i organima.
ZAKLJUČAK: Za poslednjih 20 godina učestalost pojave reakcija preosetljivosti znatno je porasla, a smatra se da je do toga dovela povecana izloženost spoljnim alergenima u kombinaciji sa smanjenom stimulacijom imunog sistema izazvanom faktorima sredine,nasleđem i dr. Analizom postojeće medicinske dokumentacije utvrđeno je da više od 90% dokumentovanih reakcija preosetljivosti započinje u prvih 5-30min nakon kontakta sa alergenom. Težina alergijske reakcije je direktno proporcionalna brzini njenog nastanka. Brojne studije pokazale su da nema adekvatnih dokaza u opravdanosti primene antihistaminika u lecenju anafilakse, osim ako nisu u pitanju izražene kožne promene. S obzirom na sve veću učestalost pojave reakcija preosetljivosti sa težom kliničkom simptomatologijom neophodno je razmotriti eventualnu širu upotrebu EPIPEN-a autoinjektora, naročito u oblastima koja su udaljenija od gradskih centara sa slabo razvijenijom medicinskom službom Ključne reči: anafilaksa, terapija
e-mail :miodragb99@yahoo.com
 

Da li blagovremeno prepoznajemo šećernu bolest kod dece?

Milanko Čukanović (1), Jasmina Stepković (1), Mirjana Simić (1), Anđa Čukanović (2)
(1)SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU "BUKOVIČKA BANJA" ARANĐELOVAC,
(2)KLINIČKI CENTAR SRBIJE BEOGRAD

UVOD: Dijabetes melitus (DM) tip 1 je jedna od najčešćih hroničnih bolesti koja se javlja u detinjstvu i adolescenciji. Incidenca ove bolesti poslednjih godina je u porastu širom sveta. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović - Batut“ u Srbiji svake godine od DM tip 1 oboli oko 180 osoba uzrasta 0-14 godina, odnosno 230 osoba uzrasta 0-19 godina. Prisu-tan je porast standardizovane stope incidencije za DM tip 1 od 2006. godine (12,5/100.000) do 2012. godine (16,5/100.000).
Dijagnostički kriterijumi dijabetesa bazirani su na merenju koncentracije glukoze u krvi ili plazmi, bilo da simptomi postoje ili ne postoje:
1. Simptomi dijabetesa i koncentracija glukoze u plazmi ≥11,1 mmol/l (≥11,1 mmol/l za kapilarnu krv i ≥10.0 mmol/l za vensku krv) ili
2. Glukoza u plazmi našte (nakon gladovanja 8 sati) ≥7 mmol/l (≥6.3 mmol/l za kapilarnu ili vensku krv) ili 3. Glukoza u plazmi 2 sata nakon opterećenja u OGTT ≥11,1 mmol/l.
Merenje glikoziliranog hemoglobina (HbA1c) može biti od koristi, ali ne postoje dokazi koji opravdavaju rutinsko određivanje GHbA1c u dijagnozi dijabetesa. HbA1c veći od 6,5% upućuje na postojanje dijabetesa. Serološki autoimuni markeri (GAD, ICA, IA-2 ili ICA 512, IAA) otkrivaju se u preko 90% slučajeva dijabetesa tipa 1 kada se javi hiperglikemija na gladno. Genetski markeri (DRB1, DQA1 i DQB1) u kombinaciji sa serološkim markerima ukazuju na visoki rizik za razvoj tipa 1 dijabetesa ili ga isključuju.
CILJ: Istraživanjem u periodu od pet godina (1.1.2009. do 31.12.2013. g.) ispitivana je: zastu-pljenost novootkrivene šećerne bolesti (trajanje oboljenja do 3 meseca) po uzrastu obolelih; nivo glikoziliranog hemoglobina (HbA1c) i učestalost dijabetesne ketoacidoze (DKA) u ispitanika sa novootkrivenom šećernom bolešću.
ISPITANICI: U poslednjih 5 godina iz tercijarnih i sekundarnih zdravstvenih ustanova Republike Srbije upućeno je na produženo lečenje, edukaciju i rehabilitaciju 1606 dece i adolescenata. U ovom periodu 693 (43%) ispitanika je primljeno zbog novootkrivene šećerne bolesti.
REZULTATI: Posmatrajući ukupan broj lečenih (1606) u petogodišnjem periodu, najveći broj bio je u pubertetskom (656) i školskom uzrastu (478), međutim u grupi sa novootkrivenom šećernom bolešću od ukupno 693 ispitanika 215 (31,1%) bilo je školskog, 207 (30,0%) pubertetskog, a pred-školskog uzrasta 212 (30,6%). U 515 ispitanika kojima je određen nivo HbA1c u toku dijagnostikovanja oboljenja ili produženog lečenja prosečan nivo glikoziliranog hemoglobina bio je 11,42% (od 4,9% - 17,6 %; medijana 11,6%). Od svih ispitanika koji su upućeni na produženo lečenje i edukaciju (693) u 238 (34,3%) oboljenje je dijagnostikovano u stanju DKA (u uzrastu iznad 15 godina u 14% a u uzrastu odojčeta i malog deteta u 64,2% ispitanika).
ZAKLJUČCI: Naši rezultati ukazuju da se DM tipa 1 najčešće dijagnostikuje u školskom i pubertetskom uzrastu. Zabrinjava značajan porast učestalosti tipa 1 DM u predškolskom uzrastu.
Prosečan nivo glikoziliranog hemoglobina kod novodijagnostikovanih bolesnika ukazuje na relativno kasno prepoznavanje oboljenja.
Što potvrđuje i visoka učestalost DKA kod dece i mladih sa novootkrivenom bolešću, posebno je nedopustivo visoka kod odojčeta i malog deteta.
e-mail: cukanovic@open.telekom.rs


Ishemijski hepatitis: metabolički sindrom i inflamacija kao nove terapijske mete

Ivan Ranković (1), I.Đurić-Filipović (6,7), J.Martinov (1), D.Miletić (1), Đ.Ćulafić (1,5), M.Stojanović (4), A.Antić (3), N.Antonijević (2,5), N.Grubor (3,5), J.Mannath (8), M.Perišić (1,2)
(1) K.C.S. – KLINIKA ZA GEH, (2) K.C.S. – KLINIKA ZA KARDIOLOGIJU, (3) K.C.S. – KLINIKA ZA DIGESTIVNU HIRURGIJU – PRVA HIRURŠKA KLINIKA, (4) K.C.S. – KLINIKA ZA ALERGOLOGIJU I KLINIČKU IMUNOLOGIJU, (5) MEDICINSKI FAKULTET U BEOGRADU, (6) MEDICINSKI FAKULTET U KRAGUJEVCU, (7) SANOFI-PASTEUR OFFICE , BEOGRAD, (8) UNIVERSITY HOSPITALS COVENTRY AND WARWICKSHIRE, UK

UVOD: Ishemijski hepatitis (IH), poznat i kao sindrom ’akutne šokne jetre’ odnosno akutne kardiogene lezije jetre, je hepatopatološki entitet koji je izazvan hipoperfuzijom i kompromitovanom mikrocirkulacijom na nivou jetre. Naša studijska grupa je ispitivala inflamaciju i metabolički sindrom kao kontributivne i prognostičke faktore u IH. Takođe, želimo da predstavimo nove potencijalne terapijske mete i posebne modalitete lečenja za ova stanja u kontekstu IH.
CILJ: Ispitivanje novih patodinamskih mehanizama koji posreduju u nastanku IH, a ujedno su podložni kliničkolaboratorijskoj evaluaciji i specifičnoj terapiji. Poboljšanje dijagnostike ovoga entiteta, procena njegove težine, kao i određivanje specifične terapije su bili naši ciljevi.
MATERIJAL I METODI RADA: Studija preseka koja je izvedena za period od dve godine: Januar 2010. do Januara 2012.godine. Podaci uzimani iz registra pacijenata sa koronarnog odeljenja Klinike za kardiologiju K.C.S. Ukupan broj pacijenata sa dijagnostikovanim IH je bio 74. Kriterijumi za uključivanje su bili sledeći: Prisustvo KSI (Kongestivna Srčana Insuficijencija), povišeni jetrini enzimi (AST > ALT) i LDH kao i dilatacija hepatičnih vena na ultrazvučnom pregledu. Kriterijumi za isključenje iz studije su bili: godine > 65, diabetes melitus tip I, prethodne bolesti jetre i već ustanovljena sistemska infekcija.
REZULTATI: Uočili smo sledeće (1) metabolički sindrom (predstavljen kao merenje centralne gojaznosti i HgbA1c) i rizik od IH su pozitivno povezani (OR - 11.8; 95% CI: 1.6, 86.6; P = 0.02); (2) takodje, povišeni inflamatorni parametri (CRP,ESR,PCT) su statistički značajno korelirali sa incidencijom IH (OR: 6.4; 95% CI: 1.2, 34.0; P = 0.03); (3) na kraju, uvideli smo, da su stope preživljavanja negativno korelisale kako sa metaboličkim sindromom tako i sa inflamacijom (SR – 86% versus 75%).
ZAKLJUČAK: Inflamacija i metabolički sindrom su značajni prediktori lošeg ishoda pacijenata sa IH. Međutim, oni su istovremeno i značajni kontributivni faktori tojest faktori rizika, koji povećavaju rizik za nastanak IH kod pacijenata sa KSI. Nadalje, rizik za nastajanje IH je posebno povećan u subpopulaciji pacijenata sa KSI koji imaju povišene parametre inflamacije: CRP, ESR, i PCT, kao i kod pacijenata sa povišenim parametrima insulinske rezistencije. Uzevši sve gore navedeno naša studijska grupa preporučuje korišćenje gore navedenih parametara kao mesta ciljane terapije za lečenje IH doprinoseći na taj način boljem ishodu. Ključne reči: Ishemijski hepatitis, metabolički sindrom, parametri inflamacije
e-mail: doctorranke@gmail.com


Mikroalbuminurija i hipertrofija miokarda leve komore u arterijskoj hipertenziji

Dušan Bastać(1), Dragan Lović(2), Zoran Joksimović(3)
(1) INTERNISTIČKA ORDINACIJA "DR BASTAĆ", ZAJEČAR, (2)INTERNISTIČKA ORDINACIJA "INTER MEDICA", NIŠ, (3)INTERNISIČKA ORDINACIJA "JOKSIMOVIĆ", BOR

UVOD: Mikroalbuminurija i hipertrofija leve komore su uobičajena subklinička oštećenja organa u arterijskoj hipertenziji i za njih je pokazano da su nezavisni prediktori povećanog morbiditeta i mortaliteta u hipertenziji. Dijagnoza subkliničkog oštećenja bubrega koje je prouzrokovano hipertenzijom bazira se na povećanim vrednostima albumina u urinu-mikrolabuminurija(MA). MA je važan prediktor KV ishoda (HR 3.1). Prisustvo mikroalbuminurije u odsustvu dijabetesa i ateroskleroze reflektuje prisustvo prehipertenzije. Hipertrofija miokarda je najvažnije subkliničko oštećenje kod hipertenzije. Prevalenca hipertrofije leve komore raste sa težinom hipertenzije ,starošću i gojaznošću.
CILJ: Prevalenca mikroalbuminurije u hipertenziji i njena udruženost sa hipertenzivnom hipertrofijom miokarda.
MATERIJAL I METODI RADA: Posle primarne obrade za isključenje sekundarnih hipertenzija 200 konsekutivnih bolesnika sa primarnom hipertenzijom je podeljeno prema prisustvu mikrolabuminurije. Grupa sa pozitivnom mikroalbuminuruijom (MA+) ima 94 bolesnika, starosti 63,2±11,7 godina sa nešto više muškaraca (56%). Grupu bez mikrolabuminurije(MA-) sačinjava 106 bolesnika prosečne starosti 60,7±12,0 godina sa 52% žena. Kod njih su evaluirani nivoi hipertenzije, trajanje hipertenzije, a ehokardiografskom studijom je određena masa miokarda leve komore indeksirana na telesnu površinu kao i veliki broj parametara sistolne i dijastolne funkcije.
REZULTATI: Od cele grupe od 200 bolesnika pozitivnu albuminuriju ima 94(47%)bolesnika u rangu od 20 mg/L do 100 mg/L, dok je bez albuminurije 106 bolesnika(53%). 70 pacijenata(74%) sa mikroalbuminurijom ima hipertrofiju leve komore(LVH), što je statistički signifikantno više u poređenju sa grupom bez mikrolabuminurije (samo 51 bolesnik ili 48%, X² , p<0,01). Hipertoničari sa mikrolabuminurijom imaju statitički visoko značajno ne samo veću prevalencu hipetrtofije leve komore već i težinu hipertrofije koja se izražava indeksom mase miokarda leve komore(LVMI). Srednja vrednost indeksa mase miokarda leve komore(LVMI) u bolesnika sa mikrolabuminurijom je 133,6±25,1 g/m² što je statistički visoko značajno veće od LVMI u bolesnika bez mikrolabuminurije 113,5±10,4 g/m²(Ttest p<0,001 ).
ZAKLJUČAK: Hipertrofija leve komore u hipertenziji je jasno povezana sa miokroalbuminurijom kod 74% isptanika i sa težim stepenom hipertrofije(133,6±25,1g/m²), što naglašava ulogu mikrolabuminurije kao indikatora visokog kardiovaskularnog rizika. Zato se svim hipertenzivnim bolesnicima preporučuje rutinsko određivanje proteinurije i mikroproteinurije kao najednostavnije metode za stratifikaciju ukupnog kardiovaskularnog rizika. Pacijenti kojima je negativna mikrolabuminurija spadaju u grupu manjeg rizika, dok pozitivna mikrolabuminurija nalaže obavezno traganje za drugim subkliničkim oštećenjima organa. Ključnereči: Arterijskahipertenzija, mikrolabuminurija, hipertrofija miokarda leve komore, ehokardiografija
e-mail: dbastac@open.telekom.rs 

 

     
 
 
     
             
             
      [ Radovi ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]  
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend