XXXIII Timočki medicinski dani
Zaječar, 17-18. maj 2014.

Radovi - Zbornik sažetaka

Sesija

Javno zdravlje
Usmene prezentacije

• Bakterijski uzročnici enterokolitisa na teritoriji grada Niša
• Zdravstveni radnici i vakcinacija protiv gripa
• Rak glića materice na Rasinskom okrugu i izazovi u sprovođenju Nacionalnog skrining programa
• Znanje zaječarskih osmaka o kontracepciji i polno prenosivim bolestima 2014. godine
• Reproduktivno zdravlje studenata, znanja o HIV-u i PPB
• Učestalost štetnih navika, pušenje cigareta i konzumiranja alkohola kod adolescenata u Zaječaru
• Zavisnost od interneta kao problem mladih
• Navike u ishrani i fizička aktivnost studenata
• Porođajna težina i faktori rizika za kardiovaskularna oboljenja (KVO) kod dečaka u 10. i 15. godini u JUSAD studiji
• Uticaj indeksa telesne mase na pojavu znakova polnog sazrevanja kod dečaka
• Uticaj indeksa telesne mase na pojavu znakova polnog sazrevanja i pojavu menarhe kod devojčica
• Kada kod urologa?

Zdravstveni radnici i vakcinacija protiv gripa

Ivana Đurić-Filipović (1), I.Ranković (2), Đ.Filipović (3), M.Tasić (4)
(1)SANOFI PASTEUR-BELGRADE OFFICE, (2)KLINIČKI CENTAR SRBIJE, KLINIKA ZA
GASTROENTEROLOGIJU I HEPATOLOGIJU, (3)GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, (4)DOM ZDRAVLJA "DR SIMO MILOŠEVIĆ"-ČUKARICA, BEOGRAD

UVOD: Vakcinacija je najbolja specifična mera prevencije infekcija izazvanih virusom influence. Kada se cirkulišući i soj virusa koji se nalaze u vakcini poklapaju efikasnost vakcine protiv gripa je između 70-90% kod prethodno zdravih odraslih osoba. Vakcinacija smanjuje stopu bolovanja, korišćenje zdravstvene službe, korišćenje antibiotika, stopu komplikacija, hospitalizacija i mortaliteta.
CILJ: Cilj rada je bio da se ispitaju stavovi zdravstvenih radnika u vezi sa vakcinacijom protiv sezonskog gripa.
MATERIJAL I METODI RADA: Istraživanje je sprovedeno uz pomoć upitnika otvoreno-zatvorenog tipa tokom sezone gripa 2013/2014. U studiji je učestvovalo 200 zdravstvenih radnika (lekari, medicinski tehničari i farmaceuti) Gradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.
REZULTATI: Distribucija ispitanika po polu 45.5% muškaraca i 55.5% žena. Ispitanici su bili prosečne starosti 42.3 godine ( 123 lekara i 75 medicinskih tehničara i 2 farmaceuta). Najveći broj lekara su bili lekara su bili lekari opšte medicine-84, 23-specijaliste interne medicine, 2 hirurga, 2 anaseteziologa, 5 urgentologa i 7 pedijatara). Samo 3 ispitanika (1.5%) se vakciniše protiv sezonskog gripa svake godine, 15 ispitanika (7.5%) skoro svake godine, 32 (16%) se vrlo retko vakciniše, a čak 75% ispitanika se nikda nije vakcinisalo protiv gripa. Na pitanje zašto se ne vakcinište protiv sezonskog gripa zdravstveni radnici u našem istraživanju su navodili različite razloge (neki čak i više razloga). Nakon statističke obrade došli smo do sledećih rezultata: 55% ispitanika se ne vakciniše zbog straha od neželjenih reakcija, 75% jer nisu zabrinuti zbog posledica gripa, 40% ispitanika nema percepciju o sopstvenom riziku, 42% sumnja u efikasnost vakcine, 25% ne voli vakcine, 15% misli da ima kontraindikacije, 20% ispitanika se “ne seti” da se vakciniše, a samo 5% ističe da je nedekvatna dostava razlog propuštanja vakcinacije.Ovako niska stopa svesti o važnosti vakcinacije kod zdravstvenih radnika je veoma zabrinjavajuća. Najveći broj lekara i med. tehničara se ne vakciniše iz straha od neželjenih reakcija. ZAKLJUČAK: Zdravstveni radnci imaju povećan profesionalni rizik da obole od gripa jer u većoj meri dolaze u kontakt sa pacijentima koji mogu biti oboleli. Sa druge strane zdravstveni radnici mogu biti kao potencijalni prenosioci virusa na druge osobe. Iz oba razloga predstvaljaju apsolutni prioritet i neophodna je njihova redovna vakcinacija protiv sezonskog gripa.
Ključne reči: influenca, zdravsteni radnici, prevencija, vakcinacija
e-mail: drivanica@yahoo.com

Rak glića materice na Rasinskom okrugu i izazovi u sprovođenju Nacionalnog skrining programa

Mirjana Avramović (1), S.Živković (2), D.Vuksanović (1), M.Mihajlović (3), N.Jovanović (3), A.Bojanić (1)
(1) ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE KRUŠEVAC, (2)INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE BATUT, (3)ZDRAVSTVENI CENTAR KRUŠEVAC

UVOD: Svake godine na Rasinskom okrugu u proseku 33 žene obole a 11 žena umre od raka grlića materice. U okviru sprovođenja nacionalnog skrining programa u 2013. otkriveno je 7 karcinoma grlića materice (Kruševac i Trstenik).
CILJ: Sagledavanje epidemioloških karakteristika raka grlića materice i mogućnost smanjenja smrtnosti uključivanjem žena u skrining program.
MATERIJAL I METODI RADA: Deskriptivni epidemiološki metod. Korišćena je baza podataka CR4 za Rasinski okrug kao i baza podataka za umrle. Obe ove baze se održavaju u Zavodu za javno zdravlje Kruševac. REZULTATI:U desetogodišnjem periodu 2002-2011 rak grlića materice je sa 6,5% učestvovao u obolevanju od raka kod žena. Prosečna stopa incidencije raka grlića materice koja je iznosila 17,9 bila je na drugom mestu po visini, odmah ispod stope incidencije raka dojke koja je iznosila 58,2/100000. Najviše uzrasno specifične stope bile su u uzrasnoj grupi 45-49 godina 57,2/100000 kao i u grupi 60 do 64 godina 53,9/100000. Uglavnom su novootkriveni slučjevi raka grlića u uznapredovalom stadijumu. Urađeni su trendovi kretanja incidencije i mortaliteta raka grlića materice 1999-2011. Incidencija je pokazala tendenciju opadanja y = -0,0297x + 21,57; dok je mortalitet pokazao tendenciju porasta y = 0,1791x + 4,6846. U 2011 godini stopa incidencije raka grlića materice kao i prosečna stopa mortaliteta od raka grlića materice na Rasinskom okrugu bile su niže od proseka za Centralnu Srbiju.
ZAKLJUČAK:Očekujemo da će se u toku sprovođenja Nacionalnog skrining programa raka grlića materice najpre povećati incidenca raka grlića u celini, povećaće se incidencija neinvazivnih karcinoma. Očekujemo da će incidencija invazivnog karcinoma da opada. Očekuje se i opadanje mortaliteta kao i produžavanje preživljavanja novootkrivenih karcinoma grlića materice.
Ključne reči: rak grlića, incidencija, mortalitet, skrining
e-mail: sinnav@hotmail.com 

Znanje zaječarskih osmaka o kontracepciji i polno prenosivim bolestima 2014. godine

Vera Najdanović-Mandić, Ana Veljković
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, DISPANZER ZA ŽENE

Rizično seksualno ponašanje povezano je, ne samo sa neželjenom trudnoćom, već i sa raznim infekcijama, koje mogu da uzrokuju nastanak raka grlica materice i uruše reproduktino zdravlje. Cilj rada bio je analiza znanja učenika osmog razreda o kontracepciji i polno prenosivim bolestima (PBB) u 2014. godini. Kao metod rada korišćen je individualni anonimni upitnik koji je prethodio predavanju o kontracepciji i PPB lekara Dispanzera za žene, Zdravstvenog centra u Zaječaru. Upitnik je sadržavao pitanja opšteg tipa (pol, stručna sprema roditelja i mesto stanovanja), znanje o kontracepciji (šta je, metode i sredstva kontracepcije) i PPB, izvore informacija, da li bi voleli da svoja znanja prošire, da li su seksualno aktivni i da li pritom koriste neki od vidova kontracepcije. Anketirano je 350 učenika, 160 (46%) devojčica i 190 (54%) dečaka iz 5 gradskih osnovnih škola i 2 seoske (Veliki Izvor i Zvezdan). Sve gradske škole imale su po 3 odeljenja, ukupno 283 (81%) učenika, 138 (49%) devojčica i 145 (51%) dečaka. U seoskim školama anketirano je 67 (19%) učenika, 22 (33%) devojčice i 45 (67%) dečaka. Rezultati.Viši stepen obrazovanja roditelja anketiranih učenika je u gradskim školama u odnosu na seoske škole. Na pitanje da li znaju šta je kontracepcija u 58% dobili smo pozitivan odgovor. Devojčice su spremnije odgovarale sa da u 74%. Samo 45% od svih dečaka potvrdilo je da znaju. Ova samouverenost se pokazala kao preterana, jer na konkretno pitanje čemu služi kontracepcija, bez odgovora je ostalo 58% upitnika.Jedan odgovor je navelo 115učenika, a 32 su dala dva odgovora. Interesantno je da je veći broj devojčica svoje znanje o kontracepciji vezivalo za sprečavanje trudnoće 42%, dok su dečaci kontracepciju vezivali skoro podjednako za zaštitu od trudnoće 46%, tako i od PPB 41%. Poražavajuće je da 66% anketiranih učenika nije naveo ni jedno sredstvo, 77% dečaka i 53% devojčica. Najčešće pominjano kontraceptivno sredstvo je kondom (češće su ga navodili dečaci), tablete (češće su ga navodile devojčice). Učenici pretežno nisu informisani o kontracepciji i takvih je 67%. Svi anketirani učenici koji su dali odgovor o PPB znaju za SIDU, njih 79%. Seksualno je aktivno 8% i to samo dečaci. Zakjučak. Učenici završnog razreda zaječarskih osnovnih škola imaju oskudno znanje o kontracepciji, a već stupaju u seksualne odnose. SIDA je jedina polno prenosiva bolest za koju znaju. Svakako je odgovornost na društvenoj zajednici i lekarima da učine više po pitanju edukacije omladine i sačuvaju i unaprede njihovo reproduktivno zdravlje. Ključne reči: kontracepcija, polno prenosive bolesti, reproduktivno zdravlje
e-mail: veranajdanovicmandic@gmail.com

Reproduktivno zdravlje studenata, znanja o HIV-u i PPB

Vesna Andrejević(1), B.Radivojević (1), M.Ilić (2)
(1)INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC, (2)DOM ZDRAVLJA KRAGUJEVAC

UVOD: Reproduktivno zdravlje predstavlja usklađenost i normalno odvijanje fizičkih, mentalnih i socijalnih procesa koji se odnose na reproduktivni sistem i njegove funkcije. Ono podrazumeva normalni polni razvoj i sazrevanje, seksualnu ostvarenost, kao i razvoj zdravih, ravnopravnih i odgovornih odnosa. Reproduktivno zdravlje pretpostavlja, takođe, ispunjavanje reproduktivne funkcije na zdrav i željen način, te sprečavanje oboljenja i povreda u vezi sa seksualnošću i reprodukcijom.
CILJ: Osnovni cilj istraživanja je da se proceni stepen ugroženosti reproduktivnog zdravlja studenata analizom njihovog seksualnog ponašanja, kao i analiza stavova i znanja studenata vezano za HIV i polno prenosive bolesti.
MATERIJAL I METODI RADA: Rad je dizajniran u vidu deskriptivne studije preseka, koja je sprovedena tokom juna i jula 2013. godine. Uzorak je činilo 195 studenata četiri fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Istraživanje je sprovedeno primenom modifikovanog anketnog upitnika. Za statističku obradu podataka korišćen je softverski paket IBM SPSS Statistics 20.
REZULTATI: Svaka deseta devojka u seksualne odnose je stupila u uzrastu 13 – 14 godina, dok je nešto više od trećine prvo seksualno iskustvo imalo u uzrastu starijem od 19 godina. Ovi rezultati slični su rezultatima istraživanja koje je sprovedeno 2000. godine u studentskoj poliklinici u Beogradu. (Cucić i sar.).U vreme kada je rađeno istraživanje seksualnog partnera imalo je 60,1% ispitanika. Većina ispitanika, njih 96,4% seksualno iskustvo imala je sa partnerima suprotnog pola, dok je seksualno iskustvo sa partnerima istog pola imalo 3,0% ispitanika, a sa partnerima oba pola 0,6%.
Istraživanje u vezi sa stavovima i ponašanjem studenata u vezi sa reproduktivnim zdravljem, pokazuje da ispitanici u najvećem procentu održavaju seksualne odnose samo sa jednim partnerom (71,9%). Seksualno iskustvo sa većim brojem partnera, za šta se izjasnilo 9% ispitanika, povećava rizik za nastanak bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom i tako ugrožavaju reproduktivno zdravlje.
Reproduktivno zdravlje dodatno ugrožava i činjenica da mali broj ispitanika koristi pouzdanu kontracepciju. Kao najčešće primenjivana kontracepcija je kondom 32%. Sledi prekinut snošaj i neplodni dani sa po 8,8%, zatim pilula 4,7%, lokalna hemijska sredstva 3,3%, dijafragma 2,1%, intrauterina spirala 1%.
Analizom stavova i znanja studenata medicine i ostalih fakulteta možemo da zaključimo da studenti medicine imaju više znanja u odnosu na svoje kolege sa drugih fakulteta. Međutim, primetno je da jedan broj studenata nema dovoljno znanja o HIV infekciji i SIDI. Kod jednog broja studenata prisutna je nedoumica u vezi prenošenja HIV-a.
ZAKLJUČAK: Posedovanje znanja o seksualnosti, fiziologiji reprodukcije, kontracepciji, namernom pobačaju i polno prenosivim infekcijama je preduslov za formiranje pravilnih stavova iz oblasti planiranja porodice i za preuzimanje odgovornosti u polnom ponašanju.
Na osnovu rezultata sprovedenog istraživanja možemo da zaključimo da je reproduktivno zdravlje studenata ugroženo u značajnom stepenu. To je delom posledica nedovoljne informisanosti mladih o seksualnosti, kontracepciji i bolestima koje se prenose seksualnim kontaktom.
Da su informisanje i edukacija mladih o reproduktivnom zdravlju neophodni kako bi se sprečile brojne neželjene posledice neznanja i rizičnog ponašanja potvrđuju i znanja studenata Univerziteta medicinskih nauka u Kragujevcu u odnosu na znanja koja poseduju njihove kolege sa drugih fakulteta, ali stoji i činjenica da mladi nedovoljno primenjuju stečena znanja.
Ključne reči: znanje, reproduktivno zdravlje, polne bolesti, studenti
e-mail: andrejevic.vesna@gmail.com

Učestalost štetnih navika, pušenje cigareta i konzumiranja alkohola kod adolescenata u Zaječaru

Brankica Vasić (1), B.Jelenković (2), B.Kostić (3), Lj.Tešanović (4), D.Petrović (5)
(1)ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, DEČIJI DISPANZER, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, PEDIJATRIJSKA SLUŽBA, (3) MEDICINSKA ŠKOLA, ZAJEČAR, (4)TEHNIČKA ŠKOLA, ZAJEČAR, (5)GIMNAZIJA, ZAJEČAR

UVOD: Mladost je razdoblje eksperimentisanja i oblikovanja identiteta. Deo ovog razvojnog procesa uključuje traženje novih senzacija i preuzimanje nekih rizika. Oko 30% adolescenata od 15 do18 godinа u Evropi su pušаči. Posebno аlаrmаntno je dа je povećаnje nаjzаpаženije među mlаdim devojkаmа. Dvаdeset devet odsto mlаdih ljudi (uzrasta 15-16 godinа), puši cigarete, u zemljаmа istočne Evrope u odnosu nа 26% u zemljаmа zаpаdne Evrope. Alkoholizam mladih je u porastu.
CILJ: Istraživanje učestalosti štetnih navika pušenje cigareta i konzumiranja alkohola kod srednjoškolaca u
Zaječaru
MATERIJAL I METODI RADA: Podaci o učestalosti pojedinih štetnih navika dobijeni su anonimnom anketom učenika III i IV razreda srednjih škola (Medicinska, Gimnazija i Tehnička škola - M/G/T). Statistička značajnost testirana je χ2 testom.
REZULTATI: Anketirano je 604 adolescenta (M/Ž-277/327- 45,9%/54,1%), odnosno po školama-M/G/T246/166/192. Od naših ispitanika puši cigarete 24,4% mladića i 30,5% devojaka. Nismo ispitivali razloge koji su doveli do pušenja prve cigarete, ali je 54,4 % mladića bar jednom zapalilo cigaretu i 65% devojaka , M/Ž- 54%/65% (p<0,01), do jednom nedeljno M/Ž-24%/30%, a po školama M/G/T- 70%/55%/52%; p<0,01. Prvu cigaretu popušilo je do 14 godine 22,6% svih ispitanika, u 15. i 16. godini svaki peti ispitanik, sa 17 godina 17% i u 18. oko 2%. Prvi put alkoholno piće do 15. godine života popilo je 41% ispitanika, isto toliko u 15. i 16. godini. Pivo svakodnevno ili jednom nedeljno pije M/Ž - 40%/14%; po školama M/G/T-22%/21%/36%; vino M/Ž - 17,5%/14%, po školama M/G/T - 11%/18%/19% i žestoka pića M/Ž - 19%/10%; po školama M/G/T - 9%/15,6%/20%. Oko 40 % od svih ispitanika prvi put se opilo pre 16. godine.
ZAKLJUČAK: Svakodnevno puši cigarete 24% adolescenata i 30% adolescentkinja (p<0,01). Prvu cigaretu popušilo je do 14. godine 22,6% ispitanika, a u 15. i 16. godini svaki peti ispitanik.
Pivo svakodnevno ili bar jednom nedeljno pije M/Ž-40%/14% ispitanika. Zabrinjava podatak da se oko 40 % svih ispitanika prvi put opilo pre 16. godine. Štetne navike po zdravlje adolescenata prisutne su još u osnovnoj školi (OŠ), te preventivne aktivnosti treba više usmeriti na više razrede OŠ. Ključne reči: Štetne navike, adolescenti
e-mail: vasic7@open.telekom.rs 

Zavisnost od interneta kao problem mladih

Vesna Andrejević (1), B.Radivojević (2)
(1)INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC, (2)DOM ZDRAVLJA KRAGUJEVAC

UVOD: Nove informacione i komunikacione tehnologije (ICT), sa svim svojim obeležjima, predstavljaju osnovu novog informatičkog doba. Informacione tehnologije restrukturišu tradicionalne dimenzije vremena i prostora u kojima živimo, radimo i komuniciramo. Većina adolescenata zna štetne posledice psihoaktivnih supstanci, a manji broj upoznat je da i internet i kockanje su podjednako težak porok. Internet može postati izvanredna prednost naše svakodnevnice, jer nam donosi informacije u realnom vremenu, ali može istovremeno postati i zamka, jer možeš pristupiti sajtovima koji ne predstavljaju sigurne informacije ili sajtove koji mogu negativno uticati na razvoj dece.
CILJ: Pretraživanje dostupne literature.
MATERIJAL I METODI RADA: Istraživanje predstavlja studiju preseka, koja je sprovedena tokom decembra 2012. godine u Službi za zdravstvenu zaštitu studenata Doma zdravlja Kragujevac. Istraživanje je sprovedeno primenom modifikovanog anketnog upitnika. Za statističku obradu podataka korišćen je softverski paket IBM SPSS Statistics 20
REZULTATI: U Americi, mladi uzrasta 8 – 18 godina u proseku provode 44,5 sati nedeljno ispred računara, dok se oko 23,8% izjašnjava da osećaju zavisnost od video igrica. Rezultati našeg istraživanja pokazali su da slobodno vreme 47,3% mladih provodi gledajući TV, koristeći komjuter. Kompjuter koristi svakodnevno 86,4% studenata. Prosečno vreme koje provode za kompjuterom iznosi 5,6 sati, odnosno 39,2 sata nedeljno. Najviše vremena se provodi na društvenim mrežama, dok je mali deo onih koji koriste kompjuter radi učenja. S druge strane fizički je svakodnevno aktivno 30 minuta, samo 12,8% studenata. Prema istraživanju Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kompjuter je kod mladih prvenstveno sredstvo zabave, a korišćenje u edukativne svrhe je veoma retko. Rezultati istraživanja među srednjoškolcima u Vojvodini pokazuju da kompjuter koristi 83% mladih srednjoškolaca, dok se prosečno za računarom dnevno provede oko tri sata. U Crnoj Gori 15% učenika zapostavlja obaveze u školi zbog interneta, 30% propušta san zbog fejsbuka.
Veliki broj mladih, prema rezultatima istraživanja, njih čak 47% niko ne kontroliše dok koriste internet.Ovakav rezultat poklapa se sa činjenicom da je sve više dece izloženo nasilnim, pornografskim sadržajima, probleme rešavaju nasiljem, pa tako i kada odrastu beže od problema i ne suočavaju se sa realnošću.
Rezultat je svakako u vezi i sa današnjim načinom života, stopom nezaposlenosti, standardom i time što roditelji, pod velikim pritiskom, obezbeđuju svojoj porodici egzistenciju, pa često rade i nekoliko poslova i nisu prisutni u najbitnijim segmentima odrastanja svoje dece.
ZAKLJUČAK: Društvu treba vremena da prihvati promene i da svoj odnos prema deci prilagodi tim promenama. Zbog toga, roditelji ostaju kao jedini oslonac deci u vremenu globalizacije, brzog protoka informacija, virtuelnih načina komuniciranja, plasiranja svih tržišno validnih informacija i svih onih promena koje će doživeti mediji masovnog komuniciranja u budućnosti. Praktično, odgovor se svodi samo na pitanje vaspitanja.
Ključne reči: zavisnost, mladi, problemi, internet
e-mail: andrejevic.vesna@gmail.com

Navike u ishrani i fizička aktivnost studenata

Bisenija Radivojević(1), V.Andrejević (2)
(1)DOM ZRAVLJA KRAGUJEVAC, (2) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC

Još 350 godina pre nove ere Hipokrat je rekao: „Kada bismo svakome mogli da damo pravu količinu hrane i vežbanja, ni premalo, ni previše, našli bismo najsigurniji put do zdravlja“. Uravnotežena ishrana je osnov za očuvnje i unapređenje zdravlja, s jedne strane, ali može biti i uzročnik pojave bolesti, ili njenog sprečavanja s druge strane. Pravilna ishrana, koja podrazumeva adekvatan sastav i pravilan raspored dnevnih obroka, je odvelikog uticaja na zdravstveni status svakog pojedinca, a posebno na studentsku populaciju koja je izložena stalnim psiho-fizičkim naporima. Uz pravilnu ishranu fizička aktivnost treba da bude sastavni deo života mladih ljudi.Sami studenti nedovoljno brinu o svom zdravlju i sopstvenoj ishrani. Ovu činjenicu oni najčešće pravdaju nedostatkom vremena izazvanog obavezama oko studija.
CILJ RADA: Osnovni cilj istraživanja je da se utvrde navike u ishrani studentske populacije u Kragujevcu.
MATERIJAL I METODE: Rad je dizajniran u vidu studije preseka. Uzorak je činilo 499 studenata Univerziteta u Kragujevcu. Istraživanje je sprovedeno primenom modifikovanog anketnog upitnika. Za statističku obradu podataka korišćen je softverski paket IBM SPSS Statistics 20.
REZULTATI: Svakoga dana doručkuje 64,5% studenata, pri čemu devojke češće preskaču doručak, pre podne nikada ne užina njih 44,7%: Ručak je najredovniji obrok, čak 92% ruča svakoga dana. Posle podne svakodnevno užina njih 31,9%, dok je večera obavezan obrok za 64,5%. Svakodnevno sveže voće zastupljeno je u ishrani 28,3% studenata, sveže povrće kod njih 19,9%, dok su slatkiši svakodnevno zastupljeni kod 26,6%. Više od četvrtine studenata tri i više puta nedeljno ima brzu hranu kao jedan od obroka. Ovi podaci nešto su lošiji u odnosu na podatke koji se odnose na opštu populaciju mladih u Srbiji. Redovno trenira 14.7% studenata, dok se fizičkim aktivnostima radi održavanja fizičke kondicije najmanje 4 sata nedeljno bavi 11,4%, a najmanje 4 sata nedeljno hoda ili vozi bicikl 26,7%. U Srbiji 15% studenata ima pola sata forsirane fizičke aktivnosti samo 2-3 puta mesečno. Takođe zabrinjava i činjenica da se tokom godine kod oko 2,5% studenata otkrije neko kardiovaskularno oboljenje, 1,1% ima bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, od čega je 10% diabetes mellitus tip I. Istraživanja su pokazala da su znanja o ishrani niska kod srednjoškolske omladine, a poređenja rezultata ukazuju da mladi nastavljaju i loš obrazac ponašanja naučen u srednjoj školi.
ZAKLJUČAK: Dobro zdravlje i odgovarajuća funkcionalnost kroz čitav život su dostižni ciljevi. Oni zahtevaju usvajanje i dugoročno prihvatanje zdravog stila života, a kamen temeljac je raznovrsna ishrana i fizička aktivnost, odnosno, uspostavljena energetska ravnoteža. Edukacija o pravilnoj ishrani neophodna je radi unapređenja znanja i stavova kako dece, adolescenata, tako i studenata.Koncept totalne ishrane dece i adolescenata ne samo da treba da promoviše zdravlje mladih, već treba i da smanj rizik za kasniji razvoj hroničnih bolesti.
Ključne reči: navike, ishrana, studenti
e mail:bradivojevic@yahoo.com

Porođajna težina i faktori rizika za kardiovaskularna oboljenja (KVO) kod dečaka u 10. i 15. godini u JUSAD studiji

Bratimirka Jelenković (1), Brankica Vasić (2), Ivana Novaković (3)
(1)PEDIJATRIJSKA SLUŽBA,ZC ZAJEČAR, (2)DEČIJI DISPANZER ZC ZAJEČAR, (3)INSTITUT ZA
BIOLOGIJU, MEDICINSKI FAKULTET BEOGRAD

UVOD: Fetalna pothranjenost može biti uzrok povišenog krvnog pritiska. Deca rođena kao hipertrofična imaju veću skolnost da postanu gojazna u mlađoj odrasloj dobi. Relativno je malo studija koje su se bavile tom problematikom, naročito kod muškog pola.
CILJ: utvrđivanje uticaja porođajne mase na prisustvo faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja (KVO) kod dece uzrasta 10. godina i 15. goidna u JUSAD studiji (Jugoslovenska studija prekursora ateroskleroze kod školske dece). Praćeni su antropometrijski parametari (telesna visina-TV; telesna masa-TM), parametari procene stepena uhranjenosti (indeks telesne mase-ITM); vrednosti arterijskog krvnog pritiska (sistolnog –SKP i dijastolnog-DKP), lipidni status.
MATERIJAL I METODI RADA: Podaci su dobijeni fizikalnim pregledom dečaka, učenika III razreda
(N=1414) koji je učinjen 1998. godine osnovnih škola (OŠ) u šest Domova zdravlja (Arilje; BeogradPalilula;Beograd -dr.Simo Milošević; Gradiška, Despotovac; Zaječar; Knjaževac;Užice i Požarevac) u prvoj fazi JUSAD studije. Indeks telesne mase (ITM) - BMI (Body Mass Index)- izračunat je prema standardnoj formuli. Svi ispitanici su na osnovu porođajne telesne mase svrstani u tri kategorije-I-deca rođena sa TM manjom od P5 (2599g i manja); II- normalna porođajna TM (PM P5-P95;2600g-3999g) i III-deca sa povećanom telesnom masom na rođenju (PM ≥95 za pol;4000 i više g) (N=176/1414;12,4%). Kod sve tri grupe ispitanika praćeni su u uzrastu od 10. i 15. godina: KP,antropometrijski parametri;stadijum puberettskog razvoja; stepen uhranjenosti i lipidni status. Statistička značajnost testirana je t-testom (SN-statističkineznačajno;p<0,01 p<0,05).
REZULTATI: Od 1414 deteta na osnovu porođajne TM: I grupa : N=54/1414;3,8%; II grupa: N=1120/1414;79,2% i III grupa: N=176/1414;12,4%. Rezultati su prikazani tabelarno kao prosek i standardna devijacija (SD). KP je dat u mmHg,lipidni status u mmol/l. Prikazani su: Porođajna težina, antropometrijski parametari (TV;TM), parametari procene stepena uhranjenosti (ITM); vrednosti arterijskog krvnog pritiska (SKP i DKP) i stadijum pubertetskog razvoja, kao i lipidni status.kod ispitanika u uzrastu od 10. i 15. godina. U odnosu na stepen uhranjenosti u posmatranim uzrastima postoji statistički značajna razlika, odnosno deca rođena kao hipertrofična imaju i kasnije veći prosečni ITM,veću TT i TV u odnosu na grupu eutrofične i hipotrofične dece. U 10. godini ITM se kretao: I.-16,33; II grupa-17,09; III grupa-17,72. U 15. godini ITM se kretao: I.19,81; II grupa-20,32; III grupa-20,89. Što se tiče KP razlika postoji samo kod SKP u 15. godini ( II grupa SKP=113,68;. III grupa SKP=116,13 mmHg) U 10. godini deca rođena kao hipotrofična imaju manji stadijum pubertetskog razvoja, dok u 15. godini nema razlike prema porođajnoj težini. U uzrastu od 10 godina hipotrofična deca imaju veću vrednost HDL holesterola (I-1,52mmol/l; II grupa-1,42 mmol/l; III grupa-1,44 mmol/l ) u 15.godini veću vrednost ukupnog holesterola (I-4,40 mmol/l; II grupa-4,19 mmol/; III grupa-4,22 mmol/l ) i LDL holesterola (I-2,57 mmol/l; II grupa-2,39 mmol/; III grupa-2,31 mmol/l )
ZAKLJUČAK: Mala, odnosno velika porođajna masa značajno je povezana sa antropometrijskim parametrima ( TM; TV) I parametrima procene stanja uhranjenosti (ITM) kod dece u uzrastu od 10 i 15. godina ali ne i sa visinom SKP I DKP. U uzrastu od 10 godina hipotrofična deca imaju veću vrednost HDL holesterola, u 15.godini veću vrednost ukupnog i LDL holesterola. Naši rezultati su u saglasnosti sa rezultatima dobijenim u istraživanjima koja su se bavila sličnom problematikom.
Ključne reči: Porođajna masa (PM); Indeks telesne mase (ITM); arterijski krvni pritisak (AKP).
e-mail: bratimirkajelenkovic@gmail.com

Uticaj indeksa telesne mase na pojavu znakova polnog sazrevanja kod dečaka

M. Nikolić, N. Savić, B.Radojević
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

UVOD: Pojava pubertetskog sazrevanja rezultat je složene interakcije geografskih, genetskih, neuroendokrinih i psihosocijalnih činilaca pri čemu pojedinačni doprinos nije lako odrediti. Za razliku od devojčica, kod kojih je povezanost stanja uhranjenosti I početka polnog sazrevanja dosta izučavana i dokumentovana, manje je studija koje bi ustanovile sličnu povezanost kod dečaka.
CILJ RADA je ustanoviti vezu stanja uhranjenosti I znakova polnog sazrevanja kod školske dece bez težih hroničnih oboljenja.
MATERIJAL I METODE: Posmatrani uzorak čini 139 dečaka, učenika petog razreda svih pet gradskih osnovnih škola u Zaječaru. Kod njih je u okviru redovnog sistematskog pregleda februara 2014. godine pored antropometrijskih merenja određivan I stadijum pubertetskog razvoja po Tanneru. Korišćenjem deskriptivne statistike i hi kvadrat testa ispitivana je veza indeksa telesne mase ITM I stadijuma puberteta po Tanneru.
REZULTATI: Prosečna visina dečaka u ispitivanoj grupi bila je 150,58cm(od 134,5 do 170, SD=7,72), telesna masa 45,74kg(26-88, SD=11,44). Izračunat prosečni ITM je 19,47kg/m2(13,65-31,65, SD=3,76); najviši ITM imaju dečaci OŠ “Ljuba Nešić”- 20,42 a najniži dečaci OŠ “Desanka Maksimović”- 19,51kg/m2. Bez znakova puberteta bilo je 42(30,2%) dečaka dok je među preostalima bilo 68(48,9%) u drugom,20(14,4%) u trecem, 7(5%) u cetvrtom I 2(1,4%) u petom stadijumu po Tanneru.
Sve dečake iz uzorka nakon izračunavanja ITM podelili smo u tri grupe: one kod kojih je ITM <15,8( <15 percentila), 15,8-22,1(p15-85) I grupa predgojazne I gojazne dece sa ITM 22,1< (p>85). Bez znakova polnog sazrevanja bilo je 41,18% dečaka u prvoj 30,68% u drugoj I 23,53% u trećoj grupi decaka. Relativni odnos dečaka bez znakova puberteta među grupama p<15 I p15-85 bio je 1,34 a odnos p<15 I p>85 1.75.
Korišcenjem hi kvadrat testa pokazano je da je u grupi p15-85 više dečaka doseglo pubertet nego u grupi p<15, pri čemu razlika nije statistički značajna (p=0,075) grupa p>85 značajno više od grupe p15-85 (p=0,0124) dok je najznačajnija razlika među grupama preuhranjene I slabije uhranjene grupe dečaka (p=0,0027).
ZAKLJUČAK: na uzorku zdrave školske dece uzrasta 11 do 12 godina pokazana je pozitivna korelacija Indeksa telesne mase I pojave puberteta kod dečaka, uz oprez da se radi o studiji preseka I nisu uključeni podaci o kretnjama ITM dečaka iz uzorka u dužem vremenskom periodu. S obzirom na protivurečnost rezultata različitih autora, potrebno je vise prospektivnih studija na velikim serijama dečaka da bi se ispitala priroda veze izmedju ITM I puberteta.
Ključne reči: indeks telesne masen, ITM, pubertet, Tanner
e-mail:miki.talenat@gmail.com

Uticaj indeksa telesne mase na pojavu znakova polnog sazrevanja i pojavu menarhe kod devojčica

N.Savić, M. Nikolić, B. Radojević
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

UVOD: Pojava pubertetskih odlika zavisi od brojnih psihoemocionalnih, rasnih, etničkih i neuroendokrinih činilaca. Uticaj svakog faktora ponaosob nije lako odrediti, ali uticaj Indeksa telesne mase (Body Mass Indeks- BMI) i pojave puberteta dosta je ispitivan, posebno kod devojčica.
CILJ: Cilj rada je ispitivanje povezanosti stanja uhranjenosti i pojave znakova polnog sazrevanja, kao i veza BMI i pojave menarhe kod devojčica bez težih hroničnih oboljenja.
MATERIJAL I METODE: Posmatrani uzorak čini 127 devojčica petog razreda svih pet gradskih osnovnih škola u Zaječaru. Kod njih je u okviru redovnog sistematskog pregleda pored antropometrijskih podataka određivan stadijum pubertetskog razvoja po Tanneru i uzimani anamnestičkipodaci o pojavi menarhe. Korišćenjem deskriptivne statistike, te testa i hi kvadrat testa ispitivana je veza BMI i pubertetskog razvoja i pojave menarhe. REZULTATI: Prosečna visina devojčica u ispitivanoj grupi bila je telesna masa a BMI 18,87kg/m2 (od 12,7 do 34.6, SD=3,81). Bez znakova puberteta bilo je 19(14,96%) devojčica, drugi stadijum razvoja po Tanneru bio je prisutan kod 39(30,7%), treći kod 37(29,1%), četvrti kod 25(19,7%) a peti kod 7(5,1%).
Sve devojčice iz uzorka podelili smo tako da je u prvoj grupi 30 devojčica čiji je BMI ispod 16(p<15 percentila), u drugoj 78 sa BMI 16-23(p15-85) a u trećoj 19 devojčica sa BMI preko 23(p>85), dakle grupa predgojazne i gojazne dece. Bez znakova polnog sazrevanja bilo je 40% devojčica u prvoj, 8,97% u drugoj i nijedna devojčica u trećoj grupi. Relativni odnos devojčica bez uočenih znakova puberteta među grupama p<15 i p15-85 je 4,46. Korišćenjem hi kvadrat testa pokazano je da u grupama p15-85 i p>85 visoko značajno više (p<0,00000001) devojčica pokazuje znake puberteta nego u grupi slabije uhranjenih devojčica p<15.
U ispitivanom uzorku menarha se pojavila kod 27(17,87%) devojčica. BMI u grupi devojčica sa menstruacijom je 21,4kg/m2, SD=4,2 a u grupi bez menarhe je 18,36, SD=3,46. Opažen veći steepen uhranjenost u grupi devojčica koje su dobile menarhu je statistički visoko značajan p=0,00015.
ZAKLJUČAK: Na uzorku zdrave dece uzrasta 11 do 12 godina uočena je pozitivna korelacija Body mass indexa sa pojavom pubertetskog razvoja i pojavom menarhe, što pokazuju i serije drugih autora. Oprez u izvođenju zaključka nameće se zbog činjenice da se radi o studiji preseka i nema relevantnih podataka o kretnjama BMI kroz vreme za devojice iz uzorka.
Ključne reči: pubertet, Tanner, Body mass index, BMI, menarha
e-mail: natasa-milicevic@live.com

Kada kod urologa?

Radoš Žikić
POLIKLINIKA "PAUNKOVIĆ", ZAJEČAR

Obzirom na veoma česte i teške bolesti urotrakta kod pojave simptoma treba se odmah javiti urologu.
- bolna stanja i povišena temperatura sama dovode pacijenta urologu
- bezbolna hematurija je veoma ozbiljan simptom koji treba da upozori pacijenta da se što pre javi urologu
- bračni infertilitet, 2 godine nakon normalnog bračnog života ako nema začeća muškarac treba da se javi i urologu
- muškarci iznad 50 godina starosti bez obira na simptome treba jedan put godišnje da se jave urologu za pregled Cilj ovog rada je da PREVENTIVU uroloških bolesti stavi u prvi plan.
Ključne reči: zapaljenje,kalkuloza,malignomi,infertilitet,simptomatologija,preventiva.
e-mail: rados.zikic@gmail.com