| |
|
|
Epidemija hepatitisa A na teritoriji Novog Sela
Sonja Antonijević, L. Hristov Mitić, S. Milošević
DOM ZDRAVLJA NIŠ
UVOD: Hepatitis akuta virosa A je akutno infektivno oboljenje sa
inkubacijom od 7 do 45 dana, praćeno je mučninom, povraćanjem, povećanom
temperaturom. Mokraća je taman kao pivo, a stolica aholična(bela) bez
žučnih boja.
CILJ: Prikaz epidemije žutice na jednom delu teritorije Niša-Novo Selo,
od novembra 2007 do februara 2008 godine.
METOD I MATERIJAL: Praćenje zdravstvenih kartona i knjige prijavljivanja
zaraznih bolesti 40 pacijenata u periodu epijdemije u Nišu- na
teritoriji Novog Sela i to 26 muškaraca i 14 žena.
REZULTATI: Praćeno je 40 pacijenata i to 26 muškaraca i 14 žena. Bolest
se javila u mlađoj populaciji i to kod dece predškolskog i školskog
uzrasta i kod pacijenata do 40 godina života. Samo jedan pacijent je bio
starosne dobi od 47 godina. Prema strukturi stanovništva radilo se o
nezapošljenim osobama 21, 13 su bili radnici, 2 poljoprivrednici, 1
student, 2 samostalnih zanatlija i 1 raseljeno lice. Izvor zaraze
burekdžijada u Nišu. Putevi širenja zaraze: preko prljavih ruku i preko
zaražene hrane. Iako u 21 veku govorimo da su epidemije zaraznih bolesti
uglavnom suzbijene desilo se da se potkrala epidemija prljavih ruku,
kada su higijensko-epidemiološke mere kontrole i nadzora nad hranom i
vodom za piće na zavidnom nivou. Ipak ovako veliki skupovi sa masovnim
okupljanjem naroda nemoguće je bilo kontrolisati i izvršiti adekvatan
nadzor i kontrolu.
ZAKLJUČAK: Sprovođenje redovnog nadzora i kontrole hrane i vode za piće
od strane epidemiološke službe Zavoda za zaštitu zdravlja kao i redovne
sanitarne preglede osoba koje su u kontaktu i rade sa hranom kao i
kontrola svih objekata koji pripremaju, prerađuju i prodaju hranu od
strane inspekcijskih službi. Najveći akcenat treba biti na zdravstveno
vaspitnom radu sa pacijentima o održavanju i sprovođenju higijenskih
mera kod pripreme hrane kao i mera zaštite ukućana pri pojavi obolelog u
porodici, sprovođenje dezinfekcije u objektima javne isprave kao i
pravilno rukovanje sa zaraženim materijalom. Jedino na ovaj način možemo
se braniti od zaraznih bolesti.
Ključne reči: epidemija, zarazne bolesti, prevencija, izvor zaraze,
širenje i suzbijanje.
e-mail: lmitic@yahoo.com
Prevalenca infekcije humanim papiloma virusima kod devojaka
srednjoškolske populacije i studenata u Novom Sadu
Gordana Kovačević (1), L.Turo (2), Ž.Vinarž (2), G.Marinković (2),
B.Brašanac (2), D.Vuleta (3), N.Rodić (4), S.Tica (5), V.Petrović (1),
V.Milošević (1)
(1)INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE, (2)ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU
STUDENATA, (3)KLINIČKI CENTAR VOJVODINE-KLINIKA ZA GINEKOLOGIJU I
AKUŠERSTVO, (4)DOM ZDRAVLJA NOVI SAD, (5)PRIVATNA GINEKOLOŠKA ODRINACIJA
"DELICHON"
UVOD: Genitalna infekcija Humanim papiloma virusima (HPV) je najčešća
seksualno-prenosiva bolest, povezana sa nastankom prekanceroznih lezija
i raka grlića materice. Najveći broj infekcija ovim virusom dešava se
među adolescentima i mladim osobama.
CILJ: Cilj istraživanja je bio utvrđivanje učestalosti HPV infekcija kod
devojaka srednjoškolske populacije i studentkinja iz Novog Sada, kao i
utvrđivanje određenih kofaktora rizika koji doprinose sticanju i
perzistiranju infekcije.
MATERIJAL I METODI RADA: Istraživanje je sprovođeno od avgusta do
decembra 2012. godine i obuhvatilo je 72 studentkinje i 28 učenica
srednjih škola. Za izolaciju HPV DNA iz endocervikalnih briseva korišćen
je komercijalni kit Sorb A, (Sacace, Biotechnologies, Italy).
Genotipizacija 12 visokorizičnih HPV tipova i dva niskorizična tipa
vršena je upotrebom komercijalnih kitova HR-HPVReal-TM i HPV 6 / 11
real-TM (Sacace, Biotechnologies, Italy). Učesnice istraživanja
potpisale su informisani pristanak i popunile anketni upitnik.
REZULTATI: Molekularnom dijagnostičkom metodom HPV infekcija je
potvrđena kod 78% ispitane populacije. Kod HPV pozitivnih ispitanica,
infekcija visoko rizičnim HPV dokazana je kod 98,7%, a infekcija nisko
rizičnim tipovima kod 15,4%. Infekciju sa jednim HPV tipom imalo je
43,6% devojaka, a mešovitu infekciju 56,4%. Najprevalentniji visoko
rizični tip bio je HPV tip 16, potvrđen kod 51,3 % pozitivnih
ispitanica. Sledeći po učestalosti je bio HPV tip 31 dokazan kod 24,3%,
HPV tip 18 kod 16,6% , HPV tip 51 kod 16.6 % , HPV 58 kod 12,8% . HPV
tipovi: 33, 35, 39, 45, 52, 56 i 59 nađeni su u manje od 10%. Vakcinalni
tipovi HPV 16 i 18 dokazani su kod 67,9% ispitanica, HPV tipovi 6 i 11
kod 15,4% ispitanica. Uredan citološki nalaz dijagnostikovan je kod
94,2% ispitanica. Atipična citologija ASCUS nađena je kod 3,8%
ispitanica, a HSIL kod 1,9%. Iz anketnih upitnika dobijeni su podaci o
prosečnoj godini stupanja u prvi seksualni kontakt koja je kod većine 17
godina; 27% devojaka puši oko 4 godine i prosečno 14 cigareta dnevno;
23% devojaka koristi oralna kontraceptivna sredstva; 35% redovno koristi
prezervativ;15% devojaka je potvrdilo da su lečene od seksualno -
prenosivih infekcija (hlamidija, mikoplazma, ureoplazma, herpes); 26%
devojaka ima kondilome; 38% devojaka je upoznato o značaju humanih
papiloma virusa kao uzročniku seksualno prenosivih infekcija; 86%
devojaka nikada do sada nije radilo analizu na humane papilomaviruse;
71,3% ispitanica odlazi jednom godišnje na ginekološki pregled.
ZAKLJUČAK: Dobijeni rezultati ukazuju na veoma visoku zastupljenost
genitalne HPV infekcije među srednjoškolkama i studentkinjama iz Novog
Sada, pri čemu dominiraju visoko onkogeno rizični HPV. Rad na
prosvećivanju mladih i primena adekvatne profilakse značajno bi smanjile
incidenciju HPV infekcije kod mladih osoba.
Ključne reči: HPV infekcija, real-time PCR, studenti, adolescenti
Veliku zahvalnost dugujemo Gradskoj upravi za zdravstvo Grada Novog
Sada, koja je podržala naš projekat i time omogućila realizaciju ovog
istraživanja.
e-mail:
gordana.kovacevic@izjzv.org.rs
Prevalencija oboljenja koštano-zglobnog sistema kod službenika u banci
- rezultati periodičnog lekarskog pregleda
D. Vešović (1,2,3), P.Radojković (2), M.Žilih (2)
(1) VISAN - VISOKA ZDRAVSTVENO - SANITARNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA,
BEOGRAD, (2) BEL MEDIC – DOM ZDRAVLJA, BEOGRAD,(3) DR GIFING – CENTAR ZA
HRONO-ISHRANU,
BEOGRAD
UVOD: Jedna od najučestalih oboljenja u vezi s radom su oboljenja
koštano-zglobnog sistema (KZS). Faktori rizika za razvoj ovih oboljenja
jesu brojni. Među njima, najznačajnije mesto zauzimaju: ponavljani
pokreti, rad u nefiziološkom položaju (i neadekvatna ergonomska
rešenja), izloženost vibracijama, hladnoća, dugotrajno sedenje ili
stajanje. Pored ovih faktora, na razvoj ovih oboljenja utiču i fizička
kondicija pojedinca, starosno doba, socijalni faktori, psihički stres,
pol (učestalija kod muškaraca) itd. Tokom perioda odmora, simptomi
oboljenja mogu da se povuku ali, kod nekih, mogu ostati i trajno
prisutni. U nekim zanimanjima, oboljenja KZS imaju visoku prevalenciju
(npr. kod minera, rudara, građevinaca i sl.); međutim, porast njihove
prevalencije je zabeležen i u sektoru u kome su ranije imale manju
učestalost - npr., kod službenika u bankama. Istraživači smatraju da je
ovo posledica dugotrajnog sedenja i rada za računarom.
CILJ: Cilj rada je da prikaže prevalenciju oboljenja KZS-a u sklopu
prevalencije svih oboljenja uočenih nakon periodičnog lekarskog pregleda
službenika u banci.
MATERIJAL I METODI RADA: Za izradu rada su korišćeni lekarski izveštaji
iz službe medicine rada, a koji su dobijeni nakon periodičnog lekarskog
pregleda (PLP). PLP administrativnih radnika banke je obavljen tokom
2012/2013.g. Broj ispitanika bio je 247. Svi ispitanici su zaposleni u
jednoj banci i njenim filijalama širom teritorije Srbije. Za statističku
obradu podataka, korišćene su osnovne metode deskriptivne statistike.
REZULTATI: Od ukupnog broja ispitanika, bilo je 175. (71%) žena, dok je
muškaraca bilo 72. (29%). Prosečna starost ispitanika bila je 38.g. Među
ispitanicima je bilo 75. pušača (31%), prekomerna telesna masa je uočena
kod 34. ispitanika (14%), poremećaj metabolizma masti je registrovan kod
50 ispitanika (20%), povišen krvni pritisak uočen je kod 9. ispitanika
(4%). Refrakcione anomalije (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam),
kao i oboljenja KZS (nepravilno držanje, deformiteti kičmenog stuba,
hronični spazam mišića vratnog i ramenog pojasa) imaju najvišu
prevalenciju - i jedne i druge su uočene kod 112. ispitanika (45%). Dugo
sedenje na radnom mestu uz rad na računaru, često i u ne-ergonomskom
položaju, predstavlja faktor koji pogoduje razvoju oboljenja KZS-a. U
cilju umanjenja tegoba, kao i u cilju prevencije daljeg progrediranja
tegoba izazvanih nefiziološkim položajem prilikom rada, svim
ispitanicima su dati saveti za redovnu sprovođenje rekreativne fizičke
aktivnosti i pokazane su vežbe za jačanje paravertebralne muskulature.
Takođe, ukazano je i na pravilno držanje tela tokom sedenja i rada za
računarom. U nekim slučajevima, indikovana je i fizikalna terapija.
ZAKLJUČAK: Rad službenika u banci je karakterističan po dugotrajnom
sedenju i radu za računarom što je, sigurno, jedan od faktora koji
pospešuje razvoj oboljenja KZS-a.
Ključne reči: Periodični lekarski pregledi, profesionalne bolesti,
administrativni radnici, oboljenja koštanozglobnog sistema
e-mail: vesovic@rocketmail.com
Poremećaj metabolizma lipida kod zdravstvenih radnika
Savica Mićković, S.Keković
DOM ZDRAVLJA PODGORICA, CENTAR ZA MEDICINU RADA
UVOD: Hiperlipoproteinemije se prema svojoj etiologiji dijele na
nasledne (porodične, primarne) i stečene (sekundarne). Prema kliničkom
obliku i vrsti poremećaja lipoproteina, hiperlipoprotenimeije su
podijeljene na 6 tipova. Kod tipa VI mogu u razno vrijeme postojati
razne hiperlipoproteinemije, uglavnom tipovi IIa, IIb i IV.Sekundarne
hiperlipoproteinemije se javljaju kod mnogih bolesti. One utiču na
metablozima lipoproteina, povećavajući sintezu određenih lipoproteina
(bolesti štitne žlijezde, dijabetes mellitus, bolesti bubrega,
alkoholizam, uzimanje nekih lekova i dr.).
CILJ RADA: Cilj rada da se ispita u kojoj mjeri je poremećaj metablozima
lipida zastupljen kod zdravstvenih radnika.
METOD RADA: Primijenjena je analitička metoda
REZULTATI: Izvrsena je analiza 130 kartona zdravstvenih radnika koji su
obavili preventivne preglede u toku 2012. god. Bilo je 44 (33,84%)
prethodna i 86 (66,15%) periodičnih pregleda. Zaposlenih muškog pola je
bilo 59 (45,38%), a žena 71 (54,61%). Ljekara specijalista razlicitih
grana medicine pregeldano je 51 (39,23%), a medicinskih tehničara sa
srednjom i višom stručnom spremom 79 (60,76%). Analizom je utvrdjeno da
kod 94 (72,30%) zaposlenih zdravstvenih radnika postoji neka vrsta
povećanih lipida u krvi. Poremećaj metabolizma lipida je u nešto većem
broju registrovano kod zaposlenih ženskog pola 50 (53,19%). Povećane
vrijednosti lipida u krvi pronađene su kod 34 (36,14%) ljekara, a 60
(63,82%) medicinskih tehničara. Od ukupnog broja zaposlenih ljekara
66,66% je imao neki poremećaj metabolizma lipida. Izvršena je analiza
prema vrsti povećanih lipida u krvi. Najveci broj zaposlenih ima povišen
ukupni holesterol i LDL holesterol u krvi 46 (48,93%); 25 (26,59%) ima
normalan ukupni holesterol, a povišen LDL holesterol; 14 (14,89%) ima
povišen ukupni holeseterol, LDL holesterol i povišene
trigliceride.Muškarci i žene u najvecem broju imaju povišen ukupni
holesterol i LDL holesterol. Žene u vecem procentu imaju povišen LDL
holsterol, a normalan ukupni holesterol, a muškarci u većem broju imaju
povišen ukupni holesterol, LDL holesterol i trigliceride. Povišeni LDL
holesterol preko 3,5 mmol/l ima cak 53,19%,a ukupni holesterol preko 6,5
mmol/l 22,34% zaposlenih sa poremećajem metabolizma lipida.
ZAKLJUČAK: Zdravstveni radnici u zabrinjavajuće visokom procentu imaju
neki oblik poremećaja metabolizma lipida u krvi. Hiperlipoproteinemije
su u nesto vecem broju zastupljene kod žena. U značajnom procentu neki
od poremećaja metabolizma lipida imaju zaposleni mlađe životne dobi.
Visok procenat poremećaja metabolizma lipida je registrovan i kod
ljekara i kod medicinskih tehničara. Povišen ukupni holesterol i LDL
holesterol su u najvećem procentu zastupljeni i kod muškaraca i kod
žena. Žene u većem procentu imaju povišen LDL holesterol, a normalni
ukupni holesterol, a muškarci povisen ukupni holesterol, LDL holesterol
i trigliceride.Uzroke ovakvog stanja treba tražiti u već dokazanim
naslednim faktorima, zatim vrsti rada, organizaciji rada (noćni rad) i
permanentnom stresu. Ključne riječi: Poremećaj metbolizma lipida,
zdravstveni radnici
e-mail: zmickovic@gmail.com
Zdravstveni
radnici – pušači ili nepušači
Savica Mićković, S.Keković
DOM ZDRAVLJA PODGORICA, CENTAR ZA MEDICINU RADA
UVOD: Štetni efekti pušenja prvi put su dokazani prije pedesetak godina.
Sredinom dvadesetog vijeka započinju istraživanja radi utvrđivanja
uticaja pušenja na zdravlje. Godine 1952. engleski ljekari R. Doll i A.
B. Hill dokazalli su na grupi od 40 000 pacijenata uzročnu povezanost
između pušenja i karcinoma bronha i pluća, te infarkta miokarda i
hronične opstruktivne plucne bolesti. Od tada su brojne kliničke,
laboratorijske i epidemiološke studije u svijetu ispitivale učinak
pušenja na zdravlje i potvrdile da konzumiranje duvana i duvanskih
proizvoda, i to posebno pušenje cigareta, ali i izloženost duvanskom
dimu, odnosno takozvano pasivno pušenje, znatno pridonose obolijevanju i
prevremenom umiranju od niza bolesti. Posledice pušenja su brojne i od
izuzetnog značaja za pojedinca, njegovu porodicu, preduzeće i društvo u
cjelini. Pušenje se smatra pojedinačno najvažnijim preventabilnim
uzrokom obolijevanja, invaliditeta i smrtnosti, važnijim od drugih
faktora radne sredine. Sastav duvanskog dima zavisi od tipa duvana,
načina njegovog gajenja i prerade. U njemu je indetifikovano vise od
4000 jedinjenja.Nikotin izaziva rast arterijskog pritiska i srčane
frekvencije, stimuliše strukture CNS-a i aktivira oslobađanje
acetilholina, izaziva mobilizaciju slobodnih masnih kiselina, povećava
agregaciju trombocita i sl.Veći broj slučajeva naprasne smrti pušača
zbog oboljenja kardiovaskularnog sistema u korelaciji je s brojem
cigareta.
CILJ RADA: Cilj rada je da se ispita u kojoj je mjeri pušenje kao loša
navika zastupljeno kod zdravstvenih radnika.
METOD RADA: Primijenjena je analitička metoda.
REZULTAT: Izvrsena je analiza 67 preventivnih kartona zdravstvenih
radnika. Analizirani su kartoni doktora medicine i medicinskih
tehničara. Veći broj zaposlenih sa srednjom i višom stručnom spremom
(56,71%) u odnosu na broj zaposlenih ljekara (43.28%).Nesto veći broj
zaposlenih je ženskog pola (53,73%), a muškaraca je bilo 46,26%. Od
ukupnog broja ispitanika 43 (64,17%) su nepušaci, a 18 (26,86%) su
pušaci; 6 (8,95%) su bivši pušači.Veci procenat pušača sa srednjom i
višom stručnom spremom (62,5%) u odnosu ljekare pušače (37,5%). Sto se
tiče pola pušenje je u potpuno istom broju zastupljeno kod muškaraca i
kod žena. Pušenje je gotovo podjednako zastupljena kod svih starosnih
struktura, kako kod mlađih tako i onih srednje životne dobi. Do jedne
kutije cigareta dnevno puši 12 (66,66%) pušača, a 6 (33,33%) puši više
cigareta od jedne kutije dnevno. Do pet godina pušačkog staža ima 7
(38,80%) pušača, a duže od 5 godina 11 (61,11%).
ZAKLJUČAK: Veći broj zaposlenih zdravstvenih radnika su nepušači, ali
značajan broj (26,86%) ima lošu naviku pušenja cigareta. Veći broj
pušača je među zaposlenima sa srednjom i višom stručnom spremom u
odnosnu na pušače ljekare. Podjednako puše i žene i muškarci, a u
priblizno istoj mjeri pušenje je zastupljeno kod mlađih i kod starijih
zaposlenih. Više pušaca ima duži pušački staž od 5 godina, a više je
onih koji puše do jedne kutije cigareta dnevno. Navika pušenja kod
zdravstvenih radnika je u korelaciji sa hroničnim profesionalnim stresom
i povezana je sa visokom tenzijom i anksiožnošću. Ključne riječi:
Zdravstveni radnici, pušenje, štetni efekti.
e-mail: zmickovic@gmail.com
Prisustvo porodičnog nasilja kod pacijenkinja lekara opšte medicine
Sonja Antonijević, L.Hristov Mitić, S.Milošević
DOM ZDRAVLJA NIŠ
UVOD. Nasilje nad ženama obuhvata širok spektar različitih formi
zlostavljanja, na osnovu rodnog obeležja, koje je usmereno prema ženama
i devojkama u različitim periodima njihovog života. Nasilje nad ženama
je rezultat neravnoteže moći između žena i muškaraca koja dovodi do
diskriminacije žena, i u okviru društva i unutar porodice.
CILJ RADA.Utvrditi prisustvo nasilja nad ženama među pacijenkinjama koje
posećuju ordinacije lekara opšte medicine.
METOD. Urađena je skrining anketa u Domu zdravlja i nekoliko ambulanti.
Obuhvaćene su ambulante na seoskom i gradskom području. Anketirane su
žene od 20 do 65 godina koje su se tog dana zatekle u ambulantama.
Ukupno je anketirano 238 žena.
REZULTATI. Postavljeno je 11 pitanja.1) Da li poznajete neku ženu koja
je bila žrtva nasila? 29% da,nekoliko njih, 25% da,jednu, 46% ne.2) Da
li u vašem okruženju smatraju normalnim da muž tuče ženu? 9% da, 72%
ne,19% zavisi od situacije.3) Da li je vaš suprug ikada bio nasilan
prema Vama (udarao Vas, šutirao, vređao, omalovažavao...) 73% nikada,
24% ponekad, 3% stalno.4) Kome bi ste se Vi obratili za pomoć ukoliko bi
partner digao ruku na Vas? 30% rodbini/prijateljima,46% policiji,16%
socijalnoj službi, 5% izabranom lekaru, 3% ne znam. 5)Šta mislite koliko
situacija treba da bude ozbiljna da biste se nekom obratili za pomoć?
13% mislim da mi niko ne bi pružio adekvatnu pomoć, 40% pomoć bih
tražila samo kada više nema nade da će se nešto promeniti i kada sama ne
uspem da rešim svoje probleme, 47% odmah bih se obratila za pomoć
ljudima koji su za to nadležni ili meni bliski. 6) Smatrate li da je
nasilje izraženije među određenim socijalnim strukturama? 63%da, 37% ne.
7) Da li ste čulo da postoje telefoni kojima se tokom celog dana i noći
možete obratiti za pomoć? 65% da, 35% ne. 8) Da li znate da postoje
sigurne kuće za smeštaj žena koje su izložene nasilju? 90% da, 10% ne.
9) Da li smatrate da problem nasilja nad ženama zaslužuje veću pažnju u
javnosti? 98% da, 2% ne. 10) Mislite li da je stanovništvo dovoljno
informisano o ovom problemu? 23% da, 77% ne. 11) Da li imate poverenja u
državne institucije (sudstvo, policiju, centar za socijalni rad) koje
pružaju pomoć ženama žrtvama nasilja? 52% da, 48% ne.
ZAKLJUČAK.Nasilje nad ženama je prisutno i još uvek je prisutno
mišljenje da je normalno da muž tuče ženu , žene su obaveštene o
postojanju institucija kojima se mogu obratiti za pomoć, i imaju
poverenje u institucije sistema.Takođe smatraju da bi trebalo da se više
govori o nasilju u javnosti i da stanovništvo nije dovoljno informisano
o ovom problemu.Zabrinjavajuće je to što je 3% žena stalno, a čak 24%
periodičo izloženo nasilju. Ključne reči.Nasilje nad ženama , državne
institucije.
e-mail: lmitic@yahoo.com
Arteficijalni abortusi u Zdravstvenom centru Zaječar u periodu od
2009. do 2013. godine
Mirko Trailović, Žaklina Savić Mitić, Maja Cukić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, GINEKOLOŠKO-AKUŠERSKA SLUŽBA
UVOD: Abortus ili pobačaj je prekid trudnoće čije trajanje nije
osposobilo fetus za život izvan materice. Prema važećem Zakonu o
postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama, arteficijalni
abortus se u Srbiji dozvoljava isključivo na zahtev trudne žene do
navršene 10. nedelje trudnoće, osim kada je to šteteno za njeno
zdravlje.
CILJ : Cilj rada je prikazivanje kretanja arteficijalnih abortusa u
petogodišnjem periodu (2009-2013. godina) u Ginekološko-akušerskoj
službi Zdravstvenog centra Zaječar.
MATERIJAL I METOD:Metod rada je retrospektivna analiza podataka o
arteficijalnim abortusima. Kao material su korišćeni podaci iz Protokola
malih ginekolških intervencija Ginekološko-akušerske službe Zdravstvenog
centra Zaječar za pomenuti period.
REZULTATI: U periodu od 2009. do 2013. godine u Ginekološko-akušerskoj
službi Zdravstvenog centra Zaječar bilo je 1118 arteficijalnih pobačaja,
a porođaja je u tom periodu bilo 2486, što daje odnos od 45
arteficijalnih pobačaja na 100 porođaja. Najveći broj arteficijalnih
pobačaja je bilo u 2009.godini, i, to 301, a najmanje u 2013. godini
178, tako da broj pobačaja u praćenom periodu pokazuje opadajući trend.
Broj pobačaja je u svakoj godini pojedinačno najveći u strostnoj grupi
od 25-34 godine i kreće se od 150 u 2009. godini do 79 u 2013.godini.
Kod adolescentkinja ispod 15 godina nije bilo namernih prekida trudnoće,
65 ih je bilo u grupi adolescentkinja od 15 do 19 godina.
ZALJUČAK: Arteficijalni pobačaji su opadanju na našem uzorku što može
biti rezultat gravitiranja žena ka privatnim ginekološkim ordinacijama u
cilju prekida trudnoće ili bolje edukacije žena u smisu korišćenja
kontraceptivnih metoda.
Ključne reči. arteficijalni abortus, reproduktivni period
e-mail: zaklina1009@gmail.com
Aktuelna javnozdravstvena problematika u oblasti populacije starih lica
Ljiljana Pešić(1), Zoran Milošević(2)
(1)DOM ZDRAVLJA, NIŠ (2)MEDICINSKI FAKULTET, NIŠ
Proučavajući tendencije demografskih promena, kako na globalnom, tako i
na nacionalnom nivou, zapaža se zakonomernost u pogledu kretanja ka sve
izraženijem starenju stanovništva. U najrazvijenijim zemljama se za
2025. godinu računa sa udelom stariih od 65 godina od 27.5% u ukupnoj
populaciji, dok se u zemljama Južne Evrope očekuje udeo starih između
9.1-17.7%. Prema predviđanjima demografa, udeo stare populacije će se u
2025. godini u Srbiji kretatati između 18.7% i 27.5%. Pritom će se
naročito intetnzivno povećati segment starije populacije od 75 godina,
što će imati značajne zdravstvene, ekonomske i socijalne reperkusije.
Cilj našeg rada je da ukaže na aktuelne javnozdravstvene probleme stare
populacije u našoj zemlji, kao i na području Nišavskog regiona, da ukaže
na očekivanja u pogledu njihovog kretanja u budućnosti, kao i da uputi
na potrebu preduzimanja odgovarajućih mera, pre svega u oblasti primarne
zdravstvene zaštite, kao i zajednice, u pravcu njihovog ublažavanja i
rešavanja. U metodologiji su korišćena saznanja dosadašnjih statističkih
i drugih javnozdravstvenih istraživanja na području Evrope, Srbije,
Jugoistočne Srbije i Nišavskog regiona, kao i rezultati sopstvenog
istraživanja na uzorku od 1295 lica, starijih od 65 godina. Rezultati su
sledeći: stara populacija je ekonomski ugrožena imajući u vidu visinu
penzija i orijentaciju države ka izdvajanjima za fondove
socijalno-ekonomske zaštite u budućnosti, smrtnost od kardiovaskularnih
i malignih bolesti u Srbiji daleko premašuje vrednosti stopa za zemlje u
okruženju i evropske zemlje; po uspehu u lečenju malignih bolesti (stopa
petogodišnjeg preživljavanja) Srbija je na 25. mestu u Evropi, u modelu
mortaliteta preovlađuju uzroci čiji je uzročnik najčešće nezdrav životni
stil (ishrana, pušenje, fizička neaktivnost, nizak nivo opšte i
zdravstvene kulture). U proseku svaki 5. stari pacijent dobija
zdravstvene pouke od izabranih lekara, savete često ocenjuju kao
nedovoljno jasne, tako da je većina orijentisana ka dobijanju
informacija o zdravlju iz nemedicinskih izvora. Očekuju se trendovi:
daljeg siromašenja, sve slabije socijalne podrške i povećanja pritiska
na zdravstvenu službu od strane gerijatrijskih pacijenata, pre svega u
vezi hroničnih masovnih bolesti, porast korišćenja službe kućne nege i
sve izrazitija potreba za raznim vrstama gerijatrijskog zbrinjavanja. U
takim uslovima, ispunjavanje ciljeva SZO za aktivno starenje mora biti
povezano sa jačanjem mera za promociju zdravlja na nivou primarne
zdravstvene zaštite i zajednice, usvajanjem gerijatrijskih standarda,
edukacijom zdravstvenih radnika i intenzivnijom saradnjom svih aktera na
nivou zajednice u vezi realizacije odgovarajućih programa za promociju
zdravlja stare populacije.
Ključne reči: stara populacija, javnozdravstvena problematika
e-mail:mr.ljiljanapesic@gmail.com
|
|
|
|
