Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

 Godina 2009     Volumen 34     Broj 1		      
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] [ <<< ] [ >>> ]      
      UDK 616.1-085.835.3

ISSN 0350-2899, 34(2009) 1 p.43-45

      
   
Pregledni članak

Periferna vaskularna oboljenja i terapija hiperbaričnim kiseonikom
(Peripheral Vascular Diseases and Hyperbaric Oxygen Therapy)

Danica Vujnović, Rade Kostić

SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU “GAMZIGRAD”
 		      
 
 
     
 

 

          
      Sažetak: Prema statističkim podacima, periferna vaskularna oboljenja su jedna od vodećih oboljenja kako u svetu tako i kod nas, a karakterišu ih dugotrajna, raznovrsna lečenja i visok stepen invalidnosti. Hiperbarična oksigenacija svojim efektima u hipoksičnom tkivu predstavlja važnu i moćnu kariku u terapijskom lancu kod ovih oboljenja. U ovom radu su izneti mehanizmi delovanja i efekti hiperbarične oksigenacije u kliničkoj praksi.
Ključne reci: periferna vaskularna oboljenja, dijabetično stopalo, hiperbarična oksigenacija.

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English		      
             
     
     
             
      UVOD

Za različita oboljenja perifernih krvnih sudova koja dovode do ishemije ekstremiteta, pretežno donjh ekstremiteta, koristi se termin PVD (periferno vaskularno oboljenje). Statistički izvestaji pokazuju da PVD i kod nas spada u vodeća oboljenja, a praćeno je dugotrajnim i raznovrsnim lečenjima i visokim procentom invalidnosti. Važnu kariku u savremenom terapijskom lancu ovog oboljenja čini HBOT (hyperbaric oxygen therapy), tj. lečenje 100% kiseonikom pod pritiskom vecim od atmosferskog.
Danas je HBOT zauzela značajno mesto u medicini i po J. H. Jakobsonu predstavlja “napredak koji se po značaju može porediti sa uvodjenjem transfuzije krvi i antibiotika u terapiju”.


CILJ RADA

Cilj rada je da se pokaže mehanizam delovanja hiperbaričnog kiseonika i u kojim stadijumima perifernih vaskularnih oboljenja se primenjuje.


METOD RADA

Hiperbaricna oksigenacija je udisanje 100% kiseonika pod pritiskom 23 puta većim od atmosferskog u za to odredjenim specijalnim komorama, koje mogu biti jednomesne i višemesne (sa 3, 6, 10, 15 sedišta ili kao operacione sale), a prati ih neophodan monitoring (puls,TT, TA, EKG, tcpO2).
U normalnim uslovima kiseonik iz udahnutog vazduha preko alveolokapilarne membrane prelazi u krv gde se hemijski vezuje za hemoglobin, a samo 0,3ml O2/100ml krvi je fizički rastvoreno u plazmi. Saturacija hemijski vezanog kiseonika je zavisna od količine hemoglobina i broja eritrocita a njihova saturacija je moguća samo 96100%. Medjutim povećanjem pritiska udahnutog kiseonika povećava se njegova rastvorenost u plazmi, te saturacija kiseonikom rastvorenim u plazmi nije limitirana već se može povećavati po potrebi neograničeno, te je tako dobra oksigenacija tkiva moguća bez obzira na broj i kvalitet eritrocita i delimičnu prohodnost krvnih sudova.
A koji su efekti hiperbarične oksigenacije?
1. hiperoksigenacija  tj. povećavajući količinu kiseonika rastvorenog u plazmi omogućavamo da kiseonik lako i brzo difunduje u tkivo i da se parcijalni pritisak kiseonika u tkivu brzo dovede u fiziološke granice.
2. mehanički efekat povećanog pritiska  po BoyleMariottovom zakonu zapremina gasa u zatvornom prostoru obrnuto je proporcionalna pritisku koji se vrši nad njim, te kod dekompresione bolesti ili vazdušne embolije dolazi do smanjivanja gasnih mehurića za 2/3 njihove zapremine u hiperbaričnim uslovima što omogućava njihovu lakšu razgradnju i eliminaciju.
3. antibakterijski efekat  direktno deluje baktericidno i bakteriostatski na anaerobe, a indirektno na aerobe održavanjem fagocita i imunog sistema vitalnim.
4. efekat na mikrocirkulaciju  održava vitalnost krvnih elemenata sprečavajući njihovu adherentnost za zid kapilara u ugroženom tkivu, a time i poremećaj u protoku krvi.
5. efekat na edem  i pored velike difuzione distance moguće je dobro snabdevanje kiseonikom svih ćelija u tkivu zahvaćenim edemom.
6. efekat na angiogenezu  stimuliše stvarnje “new vessels”.
7. efekat na fibroblaste  stimuliše rast fibroblasta i produkciju kolagena.
Gde je mesto hiperbarične oksigenacije kod oboljenja perifernih krvnih sudova?
Kod akutnih ishemija ekstremiteta nastalih zbog embolije, tromboze ili traumatske okluzije arterija, hiperbarična oksigenacija je indikovana nakon hirurške intervencije radi bržeg oporavka hipoksičnog tkiva.
Grupa hroničnih oboljenja arterija koja dovode do ishemije ekstremiteta, a to su arteriosclerosis obl., trombangitis obl., dijabetične angiopatije i razne druge arteriopatije i vaskulitisi, klasifikacijom po Fountaineu su podeljena u četiri stadijuma. Najbolji efekat hiperbaričnom oksigenacijom se postiže u sva tri stepena stadijuma II, gde hiperbarična oksigenacija ublažavajući hipoksiju smanjuje bol, poboljšava perfuziju u obolelom ekstremitetu a time omogućava lakše i intenzivnije provodjenje fizičkih vežbi. Tako se usporava proces na krvnim sudovima, sprečava nastajanje rana. Kod trećeg i četvrtog stadijuma je adjuvantna terapija nakon hirurških intervencija ili za demarkaciju radi spuštanja nivoa amputacije.
Diabes mellitus prate razne komplikacije kao što su retinopatije, nefropatije, neuropatije i angiopatije. Dijabetično stopalo je specifična komplikacija, gde udruženo deluju tri predispoziciona faktora: neuropatija, angiopatija i biomehanički stres. Neuropatije kod dugotrajnog dijabetesa zahvataju oba periferna (senzitivni i motorni) i autonomni nervni sistem, smanjujući osetljivost na bol, mišićni tonus i gubitak elastičnosti kože, što omogućava lako povredjivanje i prodor infekcije. Angiopatije (mikro i makro) se pokazuju kao periferno vaskularno oboljenje koje stvara hipoksiju tkiva, oštećenje elemenata imunog sistema i tako doprinosi lakšem razvoju infekcije.
Sa hirurškog aspekta postoji akutna faza (abscess ili nekrotizirajući fasciitis) i hronična faza (hronična ulceracija ili osteomijelitis) dijabetičnog stopala. Infekciju izaziva mešovita (aerobnoanaerobna) flora.
Prema klasifikaciji po Wagneru hiperbaričnu oksigenaciju treba primeniti u svim stadijumima, jer se time postiže dobra oksigenacija tkiva, bakteriostatski efekat na bakterije, smanjenje edema, vitalnost leukocita, stimulacija rasta fibroblasta, angiogeneza i sinergizam sa antibioticima, a i poboljšava opšte stanje pacijenta, njegov imunološki status i funkcionalni kapacitet.
Od oboljenja venskog sistema, ulcus cruris je indikacija za hiperbaričnu oksigenaciju radi saniranja infekcije u toku preoperativne pripreme, kao i duboke venske tromboze sa fiksiranim trombom radi smanjenja hipoksije, edema i odrzavanja vitalnosti krvnih elemenata u hipoksičnom tkivu.
Kod limfedema nastalih kao posledica radioterapije ili onkoloških zahvata hiperbarična oksigenacija samo uz fizijatrijski tretman služi kao antiedematozna terapija.


ZAKLJUČAK

Nakon 48 godina primene HBOT u svetu i 34 godine u Srbiji, ova terapeutska metoda se potvrdila kao moćna karika u terapijskom lancu kod oboljenja perifernih krvnih sudova.
Ova metoda nije zamena za hirurški tretman, već značajno pomoćno sredstvo.		      
             
             
             
      LITERATURA
  1. Dekleva N.: Hiperbarična Medicina
  2. Frykberg R.G, Diabetic foot ulcers: pathogenesis and management. Am.Fam. Physician, 2002, 66(9):165562.
  3. Jain K.K.: Text Book Of Hyperbaric Medicine, 3rd Revision Edition
  4. Kindwall,Erick.P. and Whelan H.T., Editors, Hiperbaric Medicine Practice (2nd re.ed.), Best Publishing Com., USA (2002)
  5. Longobardi P, Piccinini E . and all., Economic Impact On Hospitalisation Of HBO Therapy Within A Community Outpatient Problem Wound Care Centre, Proceedings, 33rd Annual Meeting, EUBS 2007.
  6. Mathieu D.: Effect Of HBO On Microcirculation And Tissue Oxygen Pressure, ECHM Workshop, EUBS 2007.
  7. Oriani G., Michael M.,Meazza D., Diabetic foot and hyperbaric oxygen therapy, ten years experience.J.Hyperb.Med. 1992, 7:213221.
  8. Pelaia P., Rocco M., Volturo P., Conti G. Arterial air embolism during cardiopulmonary bypass: twelve years experience, J.Hyperb.Med. 1992: 7:115121.
  9. Smith D. Clinical Standard of Practice (CSOP) Consensus Conference: assessing outcomes and the future. JPO 2004, Vol. 16,Num 3S.
  10. Stone JA, Ciani P. The Adjunctive Role Of Hyperbaric Oxygen Therapy On The Treatment Of Lower Extremity Wounds In Patient With Diabetes. Diabetes Spectrum, 1997, 10 (2):118123.
  11. Tandara A.A. and Mustoe T.A., Oxygen In Wound Healing – More Than A Nutritient, World J. Surg. 28 (2004) pp 294300.
    12 Wright J.K.,Ehler W.,Mc Glasson M. and Thompson W.: Facilitation of Recovery from Acute Blood Loss with Hyperbaric Oxygen, Arch.Surg. July 1,2002, 137(7):85o853
      
             
             
      Adresa autora:
Vujnović Danica
Specijalna bolnica za rehabilitaciju GAMZIGRAD, Gamzigradska banja
Email: gambanja@verat.net 		Rad primljen: 31.03.2009.
Rad prihvaćen: 08.04.2009.
Elektronska verzija objavljena: 21.05.2009.

 		      
             
             
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] [ <<< ] [ >>> ]      
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend  
         

counter on myspace