ISSN 0350-2899. - Vol. 40, br. 2 (2015),
str. 111-112.

Lapot u književnim delima i na filmskom platnu
Lapot in literature and film

Dragana Mitrović (1), Danijela Ćirić (2), Emilio Miletić (3), Miloš Bogoslović (4),
Miljana Mladenović (5), Milan Đorđević (6)
(1) Zdravstveni centar Knjaževac, Služba za zdravstvenu zaštitu predškolske i školske dece sa medicinom sporta i savetovalištem za mlade, (2) Opšta bolnica Zaječar, (3) Zdravstveni centar Knjaževac, Služba hitne medicinske pomoći, (4) Dom zdravlja Doljevac, (5) Medicinski fakultet Niš, (6) Dom zdravlja Jagodina, Služba hitne medicinske pomoći

CILJ RADA

Cilj rad je da prenese poruku da će i današnje mlade generacije nekada pripadati starijoj populaciji koja će zavisiti od dobrote i samilosti drugih.

MATERIJAL I METODE

Korišćen je material iz video zapisa, odlomci tekstova književnih dela i udžbenici antropologije i etnologije. Rad je urađen deskriptivnom metodom.

UVOD

Lapot je običaj ubijanja starih, a najbližih članova porodice. Reč „lapot” se odnosi na običaj ubijanja starih članova porodice, kada oni više ne mogu da rade i svojim radom doprinesu materijalnim potrebama domaćinstva. Koren i značenje reči „lapot” je „lap“, koja je reč staroslovenskog porekla, a znači – gubljenje, iščezavanje, nestajanje. Sličnost sa ovom rečju, kada je u pitanju oblik i značenje imaju i: lapoti, lapara, izlapeo [1].

LAPOT U KNJIŽEVNIM DELIMA I NA FILMSKOM PLATNU

Ovaj običaj nije bio vezan samo za naše krajeve, već je bio prisutan i kod naroda Severne Evrope, ali i kod američkih Indijanaca i Japanaca. Prema legendi, sin je ubio svoga oca i pomoću kuke ga je vukao do groblja. Sa sobom je poveo i svoga sina. Kada su stigli do groblja, on htede da baci kuku, ali mu dete reče: „Ne bacaj kuku! Biće mi potrebna kad ti ostariš.”
Ova priča se u Srbiji prenosi sa kolena na koleno. Međutim, ovaj običaj ima dublje i šire korene. Još su antički pisci Hesiod, Herodot i Strabona pisali o narodu oko Kaspijskog jezera, koji su starce od preko 60 godina ostavljali u nekoj zgradi bez hrane i vode, gde su držani zatvoreni dok ne umru. Na ostrvima Melanezije su stare takođe ostavljali da umru od gladi. Ponegde na Balkanu tako se postupalo i sa našim precima. U pitanju je istočna Srbija, makedonska Torbešija (oblast Skoplja), deo Crne Gore (pleme Pješivac, npr.) i zapadni deo Bosne i Hercegovine. Najčešće, ubijanje su vršili sinovi i rođaci uz prisustvo celoga sela. Seoski birov bi išao od kuće do kuće i vikao: „Lapot je u toj i toj kući, dođite.” U nekim selima bi na glavu starca pred samo ubijanje stavili komad hleba od projinog ili kukuruznog brašna i govorili bi: „Ne ubijamo te mi nego ovaj hleb!” S obzirom na to da se verovalo da ih posle smrti čeka bolji život, starci su se pokoravali ovom drevnom običaju, te sinove čak i blagosiljali: „Sine moj, da si živ i zdrav mnogo godina i da dočekaš starost, pa i tebe sin ovako da isprati na onaj svet” [1].
Činjenica da lapot nalazimo u ovom ili onom obliku širom sveta, govori da su razlozi za njegovu primenu bili ekonomski. Neki autori ga smatraju kao jednim oblikom prastare eutanazije [2].
Drugi autori smatraju da lapot, prisutan kroz istoriju i na našim prostorima, prikazuje odnose deteta i roditelja, čije je izvorište Edip, mitološki junak Grčke [3].

DISKUSIJA

Postavlja se pitanje: ,,Da li je u pitanju mit ili je stvarno postojao ovaj običaj?” Neki naučnici smatraju da je ovaj običaj stvarno postojao (po istorijskim spisima gde je opisan), dok ga drugi smatraju mitom. Mit ili stvarnost, ovaj običaj je čest predmet istraživanja antropologa i etnologa, poput Sime Trojanovića, Tihomira Đorđevića, Veselina Čakjanovića i Bojana Jovanovića. Lapot je bio motiv umetnicima za njihova umetnička dela [2, 4].
Filmski reditelj Goran Paskaljević je kao diplomski rad snimio film o lapotu pod nazivom Legenda o lapotu, 1972. godine. Narodni umetnik Zvonimir Pavković iz sela Štipina, u okolini Knjaževca, nedavno je snimio dokumentarni film Lapot. Lapot je bio i motiv za književna delo Živojina Pavlovića, slikara, pisca i filmskog reditelja, koji je za istoimeni roman 1992. godine dobio NIN-ovu nagradu [5, 6].

ZAKLJUČAK

Bio mit ili stvarnost, obrađen u umetničkim delima, on nas opominje i nosi poruku da će i današnje mlade generacije nekada pripadati starijoj populaciji koja će zavisiti od dobrote i samilosti mlađih.
Modifikovan lapot je prisutan i u savremenom društvu, koje vrši direktnu masovnu degradaciju starih. Stari su u većini zemalja dovedeni u situaciju ekonomske bede, ostavljeni bez sredstava za normalan život, fizički se zlostavljaju i bivaju žrtve socijalnih predrasuda, poniženja, ostaju bez mogućnosti da participiraju u bilo kojoj profesionalnoj aktivnosti ili društvenom životu. Stare ne udaraju maljem po glavi, nego zakonom i socijalnom degradacijom.
Prava suština priče o lapotu nije u opisu ubijanja staraca, već, naprotiv, u njegovom ukidanju, zabrani oceubistva zarad civilizovanog rešavanja generacijskog sukoba radi opstanka i kontinuiteta kulture.

LITERATURA

1. Milnković I, Lapot-mit-ili-stvarnost, dostupno na: http://akuzativ.com/teme/625-lapot-mit-ili-stvarnost, 28. 08. 2014.
2. Milenković M, Eutanazija ili ubijanje, Slavija, Skoplje, 1940.
3. Pons. supl.1 lapot Slavica Đukić Dejanović S et al. Lapot, Pons 2012. Supl.1 (14).
4. Jovanović B, Tajna lapota, Beograd: Prometej, 1999.
5. Legenda o lapotu, film Gorana Paskaljevića, dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=9AywNoUSdCM
6. Lapot, film Zvonimira Pavkovića, dostupno na:https://www.youtube.com/watch?v=gS4os9VcAn0