|
|
|
|
17.
Kupite kaleidoskop
Miljana Mladenović-Petrović (1), Ćirić M (2), Mitrović D (3), Bogoslović
M (4).
(1) Medicinski fakultet Niš, doktorant molekularne medicine, 4. godina
studija
(2) Medicinski fakultet Niš, Katedra za fiziologiju, docent
(3) Zdravstveni centar Knjaževac
(4) Dom Zdravlja Doljevac
Kaleideskop je optička naprava u obliku cevi u koju su smeštene
ravnostrane prizme čije strane čine tri pravougaona ogledala ili ređe
šest, postavljena pod određenim uglovima. Predmeti koji se kroz njega
posmatraju se vide u mnogo simetričnih figura. Malom promenom položaja
ogledala, posmatrani predmet se vidi kao drugačija slika, simetrična i
raznobojna. Prelamanje u ogledalima inače potpuno nepravilnog rasporeda,
umnožava simetrične odraze posmatranog predmeta. Lagano kružno okretanje
prizmi oko dužne ose stvara novu kombinaciju slika, te je njihov broj
praktično neograničen.
Termin kaleidoskop je kovanica postala od tri grčke reči i znači "gledam
lepe slike" (Kaleo – lep; Eidos – lik, slika, izgled; Skopeo – gledam,
posmatram). Drugačiji naziv za ovaj optički instrument je
miriomorfoskop. Njega je prvi napravio škotski fizičar David Bruster
1817. godine.
Neke primene kaleidoskopa u medicini
Grupa turskih pedijatara je istraživala 2014. godine korelaciju između
kvantiteta bola kod dece kojoj je uzimana krv za analize, i primene
kaleidoskopa i distrakcionih karti. Bilo je ispitivano 188 dece,
starosti od 7-11godina, podeljenih u tri grupe: I-koja je dobila
kaleidoskop, II- koja je dobila distrakcione kartice, a III je bila
kontrolna. Metod istraživanja je bio upitnik koji je popunjavan pre i
posle procedure, u prisustvu roditelja. Istraživanje je koncipirano tako
da pre intervencije uzorkovanja krvi, dete uđe u prostoriju u pratnji
roditelja, ispitivač mu ponudi kaleidoskop ili memorijske kartice i
postavlje mu laka pitanja, koliko ima figura na kartici, da li vidi
kometu? I taj razgovor je trajao dko ktraje procedura i još kratko posle
nje. Kvantitet bola je određivan po Wong Baker FACES Pain Rating Skali.
Nivo WB-FACES 0 označava da dete ne oseća bol, dok WB-FACES 10 označava
bol koja teško može da se podnese. Merena je i anksioznost Children Fear
Skalom. Nivo bola kod dece koja su gledala kroz kaleidoskop i koristila
zabavne kartice je bio niži u odnosu na nivo bola kod dece kontrolne
grupe.
U jednom istraživanju koje su sproveli profesori visoke medicinske škole
u Turskoj, 2008. godine, takođe je ispitivan kvantitet bola dece kojoj
je uzimana krv. Bilo je obuhvaćeno 206 zdrava deteta, školskog uzrasta.
Deci nije davan nijedan anestetik u obliku kreme ili analgetik, već
kaleidoskop. Kontrolnu grupu je činilo 101 dete, koja su dolazila u
laboratoriju da daju krv za analize različitim danima od ispitivane
grupe dece. Kvantitet bola je procenjivan Wong Baker FACES Pain Rating
Skalom. U ovom istraživanju je uočeno da ispitanici osećaju niži stepen
bola u odnosu na kontrolnu grupu i da devojčice manje osećaju bol od
dečaka.
Zaključak: Iako je šire poznata primena kaleidoskopa u zabavne svrhe,
lekari su se dosetili da se može upotrebiti kod najmlađih i u
terapeutske svrhe, umesto analgetika, na primer.
Magična svojstva ovog čarobnog štapića poznata su posvećenicima.
Vernost kaleidoskopu traje čitavog života kod ovih ljudi.
Oni, i kad odrastu, deca u njima ostanu neodrasla. Kao i kod onih koji
uspeju da sačuvaju sposobnost iskrenog oduševljavanja. Kaleidoskop je za
njih otelotvorenje bajke, žal za detinjstvom, skriveni prolaz nazad, ka
nezaboravnoj avanturi otkrivanja sveta. On je ulaznica za zaključanu, i
u srcu duboko pohranjenu, škrinju uspomena na nežno doba detinjstva.
Zato je kaleidoskop igračka koju nikad ne prerastemo.
20.
Epilepsija kao inspiracija Dostojevskom
Katarina Mitić, Ana Bojčić, Jovana Radmilović, Aleksandra Veselinović,
Sonja Gojić
Dom zdravlja „Dr Simo Milošević“, Beograd
Epilepsia je prisutna u ljudskom rodu, verovatno od prvog dana njegovog
postojanja i opisana je od strane mnogih lekara i umetnika. Od nje su
patili, kako se pretpostavlja Herkul, Empedokle, Sokrat, Julije Cezar,
Sveti Jovan, Muhamed, Magbet, Karlo Veliki, Petrarka, Dante, Rišelje,
Kromvel, Petar Veliki, Napoleon.
Veliki ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski (1821.-1881.) takođe je
bolovao od epilepsije. Njegovo umetničko nadahnuće u velikoj je meri
proizvod njegove bolesti. On je nastupe svoje bolesti ovako opisivao:
“Svi vi, zdravi ljudi, ne slutite kakvu sreću osećamo mi, epileptičari,
nekoliko trenutaka pre napada. Muhamed u Kuranu tvrdi da je video raj i
da je bio u njemu. Pametne budale misle da je on lažov i varalica. Oh!
Ne! Nije on lagao. Video je on zaista raj u nastupu napada epilepsije,
koju je imao kao i ja. Ne znam da li to stanje blaženstva traje nekoliko
trenutaka, nekoliko sati, nekoliko meseci, ali verujte mi na reč da ga
ne bih dao ni za sve radosti ovog sveta”.
Pored napada, kod epileptičara se, razvija i uobličava karakteristična
“epileptičarska ličnost”, sa posebnom “epileptičarskom degeneracijom” i
“epileptičarskim karakterom”. Sve psihičke promene koje su posledica tog
procesa nazvane su u psihijatriji “psihički ekvivalent eplepsije”.
Najbitnije i najčešće crte epileptičarskog karaktera su nepostojanst i
nagla promena suprotnih osećanja i raspoloženja. I zaista, Dostojevski
je u svojim delima slikao gotovo sključivo patološke tipove. Ruski
profesor psihijatrije Čiž, u svojoj opsežnoj studiji “Dostojevski kao
psihopatolog”, nabraja u njegovim književnim delima oko 40 različitih
tipova duševnih bolesti. Drugi ruski psihijatar Baženov ističe da je
Dostojevski, kao nelekar, ušao u složene probleme psihijatrije pre
psihijtara Manjana, Krafta-Ebinga i Šilea, koji su o svemu tome naknadno
raspravljali.
Čitajući “Zapise iz mtrvog doma” nailazimo na zločince u robijaškim
domovima u Sibiru. U “Zločinu i kazni” nailazimo na zločinca megalomana
i teškog melanholičara-paraniočara Raskolnjikova kako ubija sekirom
staricu. U “Idiotu” upoznajemo Rogožina koji se sprema da ubije kneza
Miškina, a umesto njega ubija Nastasju Filipovnu. Dostojevski sa najviše
ljubavi opisuje kneza Miškina, epileptičara, degenerika i idiota. Pored
kriminalnih, čitalac može u njegovim delima videti i političke zločince:
Erkena,Tolkačenka, Virginskog i druge. Detljne i jako uverljive opise
napada epilepsije opisao je kod kneza Miškina u “Idiotu”, Smerđakova u
“Braći Karamazovi”, Kirilova u “Zlim dusima”. U “Braći Karamazovi” živo
su opisane halucinacije Ivana Karamazova, gde on vidi đavola i dugo
razgovara sa njim. U “Zločinu i kazni” Svidrigajlov tri puta vidi
Raskolnjikovu pokojnu ženu. Čitalac na svom daljem putu nailazi na niz
neuropata i psihopata. Tu su u histeričnom napadu Jalisaveta Hohlakova u
“Braći Karamazovi”, degenerik Sokolski iz “Mladića”, manijak i
melanholičar Hipolit iz “Idiota”, sumanuta Katarina Mermeladova iz
“Zločina i kazne”. Pisac sa simpatijom slika nekulturne ličnosti
Rogožina i Nastasje u “Idiotu”, koji su “strasni kao divljaci, ali su
čovečni”. Tu je i cela porodica iz “Braće Karamazova”: stari Karamazov
perverzni sladostrasnik, Ivan halucinant, Dimitrije raspusni degenerik,
slaboumni Aljoša, Smerđakov epileptičar i podmukli zločinac.
21.
Laza Lazarević pisac, lekar i naučnik
Katarina Mitić, Ana Bojčić, Jovana Radmilović, Aleksandra Veselinović,
Sonja Gojić
Dom zdravlja „Dr Simo Milošević“, Beograd
Laza Lazarević jedna je od najznačajnijih ličnosti srpske književnosti i
medicine XIX veka. Živeo je 40 godina (1851.-1891.) i u svemu što je
radio ostavio je vidnog traga i danas.
Smatra se utemeljivačem neurologije u Srbiji. Prvi je opisao manevar
istezanja išijadičnog nerva koji za posledicu ima bol duž njegovog toka.
Ovim pregledom utvrđuje se jedan od osnovnih kliničkih zbakova u
neurologiji, neurohirurgiji i ortopediji i zasluženo nosi ime
Lazarevićev znak.
Spisak zdravstvenih poduhvata Laza Lazarevića je dugačak, a neki od njih
su: osnivanje prve laboratorije, sprovođenje vakcinacije protiv zaraznih
bolesti, rad na suzbijanju pegavog tifusa. Pisao je tekstove protiv
pušenja, kao i rad o ambliopiji, slabovidosti izazvanoj ovom štetnom
navikom. Bio je žestoki protivnik „nadrilekarstva“, „obmanjivanja
naroda“, reklamiranja eliksira i „magičnih kapi“, te se može reći da je
bio i veliki prosvetitelj. Jedna od ideja, koja je za tadašnje lekare
bila novina, je Lazino zalaganje za odvajanje neuroloških od duševnih
bolesti. U gerijatriji je napravio značajan napredak otvaranjem Odseka
za lečenje staraca. Govorio je da stare osobe moraju drugačije da se
leče od ostalih. Znčaj njegove ideje možemo objasniti činjenicom da je u
svetu gerijatrija odvojena od interne medicine tek 1909. godine.
U arhivi psihijatrijske bolnice u Beogradu, koja nosi njegovo ime, čuva
se 50 „lekaskih svedodzbi“ koje je svojim rukom pisao i potpisao doktor
Laza Lazarević. U njima on stručno i precizno opisuje poremećaje
mentalnog funkcionisanja pacijenata i one su dokaz njegovog predanog
rada u oblasti psihijatrije.
Svoje vrsno poznavanje ljudske duše iskoristio je u svom književnom
radu, te se smatra začetnikom srpske psihološke pripovetke. U svojum
delima vešto opisuje igru svesti i podsvesti svojih junaka, njihove
skrivene strahove i potisnute želje, psihičke lomove i nagle preobražaje
likova. Njegove kolege lekare posebno je privukao detaljno izložen
nastanak slepila kod junaka u pripoveci „Vetar“. U istom delu je kult
majke uzdigao do vrhunca. Ona je energična i autoritativna, ali mudra i
odmerena žena. Glavni junak, Janko odriče se ljubavi zarad majke. Sukob
želje i moći, razuma i osećanja su u središtu pripovetke, a drama se
odvija na unutrašnjem planu glavnog junaka. U pripoveci „Švabica“
precizno je opisao tanana psihološka stanja kroz koja prolazi mladi
student rastrzan između ljubavi prema starankinji i dužnosti prema
porodici. Delo „Sve će to narod pozlatiti“ potresna je slika društva
koje ostaje ravnodušno na žrtvu mladog čoveka koji se iz rata vraća kao
invalid. U pripoveci „Prvi put s ocem na jutrenje“ naslikan je lik
Mitra, kućnog starešine koji srlja u propast izgubivši sve na kartama i
uzvišeni Maričin lik, koja blagom rečju odvraća muža od samoubistva.
U svojim delima on se zalaže za tradicionalne vrednosti, čestitost i
poštenje. U sukobu izmedju porodice i ličnih prohteva pojedinaca,
Lazarević se stavio na stranu porodice. Iako obrađuje teške i delikatne
teme, on svoja dela završava optimistično, sa pogledom usmerenim u
budućnost. Izmedju Lazarevićeve umetnosti i ličnosti razlika je mala.
Ono sto je činio u svom svakodnevnom životu zastupao je i u
književnosti, a bio je jedan od najčestitijih i najsavesnijih ljudi
svoga doba.
22.
Jovan Jovanović Zmaj - umetnik u medicini i lekar u umetnosti
Ana Bojčić, Katarina Mitić, Aleksandra Veselinović, Jovana Radmilović
DZ Dr Simi Milošević, Čukarica, Beograd
Jovan Jovanović Zmaj rodjen 1833. u Novom Sadu, tadašnjem kulturnom
centru, u vremenu kada Srbi nisu bili priznati kao narod od strane
Austrougarske, u vremenu velikih političkih i kulturnih turbulencija
koje ga izgrađuju kao lekara i kao pesnika. Bio je sin poznatog
novosadskog advokata i gradonačelnika Novog Sada. Rođen je sa
privilegijom da bude školovan i postane uspešan advokat, ali lirska duša
ga vodi u sasvim druge vode. Započeti pravni fakultet nikada nije
završio, a tek sa trideset upisuje medicinski, koji završava u trideset
šestoj godini.
Prvi publikovani radovi datiraju iz 1852. godine u novosadskom časopisu
Letopis. 1858. osnovao je svoj list Javor. 1862. se ženi Eufrosinom
Ličanin zvanom Ruža, kada nastaje najpoznatija zbirka pesama Đulići. Kao
deo kulturnog života Novog Sada, zalaže se za uvođenje gimnastike u
skole,zalagao se za fizičko i mentalno zdravlje, preventivu, ekologiju.
U toku studija on gubi svoje troje dece i ženu Ružu. Nemoćan pred
porodičnom tragedijom, nastavlja sa studijama medicine, i piše zbirku
pesama Đulići uveoci, možda najsentimentalnije stihove u celokupnoj
srpskoj poeziji. Nakon smrti i poslednje ćerke Smiljke, posvećuje se
deci, prosvećuje i leči (prevashodno sirotinju, izdaje list Neven
propagira medicinu kroz poeziju). Udara temelje higijeni i preventivi,
biva inspiracija Milanu Jovanoviću Batutu. U vremenu kada među
najmlađima vlada difterija, i to najčešće sa lošim ishodom, najviše se
posvećuje laringologiji. Zbog političkih sukoba sa kraljem Milanom
Obrenovićem, satirične poezije kojom kritikje monarhiju, biva nepoželjan
u Beogradu, i list Neven se na neko vreme ukida, sve do abdiciranja
kralja Milana Obrenovića. Pa i nakon toga bez obzira što ostaje i deo
političke scene, okreće se deci i kao pesnik i kao lekar, postaje
rodonačelnik nove forme poezije, dečije poezije. Više od veka njegovo
delo živi , tka se u prvo obrazovanje dece, ekranizuje se, štampa, jer
je univerzalno i svevremensko. Bio je član Srpskog lekarskog društva,
bio je počasni doktor književnosti u Pešti, bio je član Srpske
kraljevske akademije u vreme kralja Aleksandra I, član književnog
odeljenja Matice srpske. Ali s obzirom na nepokolebljivu političku
orjentaciju i kao član upravnog odbora srpske radikalne stranke, po
povratku kralja Milana u Beograd, prinudjen je da ga napusti, te odlazi
iz Beograda. Poslednje odredište je Sremska Kamenica, gde otvara
privatnu lekarsku praksu, ali ga tragedija i dalje ne zaobilazi. Umiru
njegove dve poćerke, poslednje uporište u životu. U toj kući 1904.
godine umire, uprkos svemu verujući u medicinu, verujući u umetnost.
Živeo je da prosvećuje, podiže nivo opšte kulture, bio je nežan i
savestan lekar, pacifista i rodoljub, ali i satiričar i oštar kritičar
vlasti. Bio je lekar za dušu i telo, ostao je čiste duše i čistog uma
uprkos životnoj tragediji. Da li bi nam dao više da se posvetio samo
jednom, pitanje je koje ne treba postavljati. Propagirao je zdravstveno
prosvećenje kroz svoje pesme, a njegovo pesničko delo ne bi bilo toliko
živo i svevremeno da nije bilo protkano empatijom prema svojima
pacijentima, ljubavlju prema ljudima, pre svega deci.
23.
Delo Frenka Netera, delo umetnika i lekara
Ana Bojčić, Katarina Mitić, Aleksandra Veselinović, Jovana Radmilović
DZ Dr Simo Milošević, Čukarica, Beograd
Anatomija je vizuelna nauka. Slika zauzima najvažnije mesto u
prezentovanju te nauke, govori mnogo više od reči. Pojednostavljena
slika je ključ da se ta nauka izučava. Predstaviti kompleksno ljudsko
telo na jednostavan, lako upamtljiv i prijemčiv način je umetnost. Osoba
koja će zauvek biti upamćena po svom umetničkom radu u modernom dobu je
doktor, hirurg Frank H. Netter.
Rođen je 1906. godine u Njujorku, u Bruklinu. U svojoj profesionalnoj
karijeri patentirao je preko 4000 medicinskih ilustracija, mnoge od njih
se nalaze u nekom od 13 tomova Cibinih kolekcije medicinskih ilustacija.
Njegov talenat za crtanje je bio rano prepoznat, tako je u srednjoj
školi dobio stipendiju za čuvenu Nacionalnu akademiju za dizajn u
Njuorku. Pod uticajem roditelja, ipak nerado upisuje mediciski fakultet.
Tokom studija je bio fasciniran anatomijom i često je pravio crteže
proučavajući kadevere. Studije je završio, posvetio se hirurgiji, ali je
paralelno neprestano radio na crtežima koji su bili jako popularni među
kolegama. Ubrzo počinje da ga finansira farmaceutska kuća Ciba, koja je
motivisala dalje stvaranje zbog dobre zarade u vreme Velike depresije u
Americi, te se dr Neter konačno okrenuo svojoj pravoj ljubavi- crtanju,
a hiruški poziv ostavlja zauvek. Govorio je da ga doktori smatraju
umetnikom, a umetnici doktorom, a da se on oseća kao da je negde između.
Neterov stil crtanja je bio pod jakim uticajem intersantne grupe
umetnika tzv. američkog realizma, koji su bili aktivni početkom
dvadesetog veka, i koji su gradku stvarnost prikazivali surovo
realistički. Drugi veliki uticaj koji se može zapaziti u Neterovim
crtežima je uticaj njegovog prijatelja Normana Rokvela koji je bio
ilustrator američkih magazina.
Iako je Neter stvarao zarad nauke, njegove slike su cenjene i zbog
estetskog kvaliteta, kao i mogućnosti da opišu funkcionalnost organa.
Iako su anatomiju proučavali još Egipćani, umetnost medicinske
ilustracije započinje tek u renesansi sa Mikelanđelom i Leonardom de
Vinčijem, koji su stvarali vrhunska umetnička dela na osnovu disekcije
kadevera. Tu strogu jasnoću, divnu tačnost i lepotu umetničkog dela
nastavlja da prenosi medicinski Mikelanđelo- kako je 1976. Saturday
Eveving Post opisao Netera.Dve godine pre njegove smrti, publikovan je
Anatomski atlas, za koji mnogi smatraju da je najveće dostignuće dr
Netera. Atlas je ubrzo po publikovanju postao najčešće korišćen atlas
anatomije širom sveta (preveden je na čak 16 jezika).
Dr Neter je umro 1991. godine u Njujorku, ali njegov rad živi u
knjigama, danas i u elektronskim sadržajima, i pomaže u edukaciji
zdravstvenih radnika širom sveta. |
|
|
|
