Medicinske struke preventivne medicine na području Timočke krajine – medicinska bakteriologija u periodu od 1922. do 2013. godine
Medical professions of preventive medicine in the Timočka Krajina region – medical bacteriology in the period 1922-2013

Petar Paunović
RAJAČKA ŠKOLA ZDRAVLJA
 

Summary: In his paper the author writes about establishing, development and working of medical bacteriology, later called microbiology and parasitology, in the last 94 years. The author describes the work of the Permanent Bacteriological Station founded in Zaječar in 1922, managed by dr Kosta Todorović and where a famous professor Dr Vsevold Ljubinski from Kiev worked. The Station had a great importance not only for the development of medical bacteriology in the TimoČka Krajina region, but for the development of other preventive branches of medicine as well, especially epidemiology and hygiene. The greatest contribution of medical bacteriology was the detection of infectious and parasitic diseases, especially lues and malaria as well as intestinal infectious diseases, in the House of Public Health in Zaječar between the two World Wars, and later, after the Second World War, in the Institute of Hygiene, today the Public Health Institute “Timok “ in Zaječar . The author also describes the working conditions, fit-out, procedures and methods of bacteriological, i.e. microbiological diagnostics and gives a list of doctors who took part in it. Apart from the contribution to bacteriological, i.e. microbiological, serological and parasitological diagnosis, there is a remarkable contribution to the development of serological and virological diagnostics of certain diseases and the use of antibiograms for the treatment of infectious diseases. The bacteriology used in the Zaječar Health Institute has contributed to the development of microbiological diagnostics by founding microbiological service and opening microbiological laboratories in Bor, Kladovo, Negotin and Knjaževac, by educating doctors and laboratory technicians as well as by helping to organise laboratory work and processing of different material samples that used to be taken and submitted to microbiological and serological analyzes. The paper is of historical and medical importance and represents a modest contribution to the history of preventive and medical professions in the Timočka Krajina region.
Key words: medical profession, medical bacteriology, Timočka Krajina, the Public Health Institute “Timok“, Zaječar .

UVOD

Istraživanja u oblasti razvoja preventivne medicine Timočke Krajine tokom više decenija unazad, omogućila su da se napiše i istorija medicinskih struka preventivne medicine, imajući u vidu u prvom redu medicinsku bakteriologiju, epidemiologiju, higijenu i socijalnu medicinu [1]. U ovom radu opisan je razvoj, u prvom delu, medicinskih struka preventivne medicine u Zavodu za javno zdravlje „Timok” u Zaječaru, a u drugom – istorijat medicinskih struka preventivne medicine na celom području Timočke Krajine.
U poslednjih nekoliko decenija javljaju se mišljenja da sve ono što se radi u medicini ima preventivni karakter, pa tako i svaka od grana medicine može predstavljati preventivnu medicinu. Kada je reč o preventivnoj medicini, u užem smislu reči, treba imati u vidu da se u okviru medicinskih aktivnosti nalaze one koje polaze od odnosa medicine sa narodom, koje se odnose na rad u zajednici, posebno sa zdravim ljudima, na aktivnosti u svakodnevnom životu, u mirnim i vanrednim situacijama. Rečnik, metod i sadržaj rada preventivno-medicinskih aktivnosti je drugačiji od ostalih medicinskih struka. Treba uzeti u obzir i društvene okolnosti i zdravstvenu kulturu u kojima su nastale, pa čak i ideologiju i filozofiju koje su uticale na njihov razvoj.
Istorija medicinskih struka preventivne medicine Timočke Krajine odnosi se na period od 1837. do 2013. godine. U ovom radu biće opisan istorijski razvoj medicinske bakteriologije u Zavodu za javno zdravlje „Timok” u Zaječaru, a kasnije i istorijski razvoj ostalih medicinskih struka: epidemiologije, higijene, socijalne medicine i zdravstvenog vaspitanja.

MEDICINSKA BAKTERIOLOGIJA

I
Bakteriologija je nauka o bakterijama i njihovom životu. Ona otkriva etiologiju, način infekcije i patogenizam, postavlja laboratorijsku dijagnozu i iznalazi svrsishodan način lečenja zaraznih bolesti antibioticima. Antony von Loevenhoch (1632-1723), koji je posmatrao pod mikroskopom protozoe, je prvi počeo da se bavi istraživanjem u oblasti bakteriologije. Godine 1678. otkrio je bakterije u naslagama svojih zuba, a potom i u ljudskom i životinjskom izmetu.
Medicinska bakteriologija, kao medicinska naučna grana, razvija se pod vođstvom Luja Pastera, sedamdesetih godina XIX veka u Parizu. Zahvaljujući Pasteru začela su se mnoga znanja o bakterijama, njihovom patogenom dejstvu, o imunitetnom odgovoru zaraženog organizma i mogućnosti cepljenja radi zaštite od infekcija, sterilizaciji i uništavanju bakterija.
Paster je u početku koristio opšti naziv bakteriologija, ali je kasnije naziv mikrobiologija bio svrsishodniji jer se u mikrobe ubrajaju virusi, rikecije, fungi i protozoe. Luis Paster i Robert Koch su pioniri moderne mikrobiologije [1].

II
Na našem prostoru interesovanja bolnica za nabavku mikroskopa radi dijagnostikovanja zaraze luesom i malarijom takođe sežu na kraj XIX veka. Prva interesovanja za dijagnostikovanje luesa i malarije su početak razvoja bakteriologije na području Timočke Krajine, a kada je reč o malariji, i parazitologije. Bez mikroskopa to nije bilo moguće. Potrebu za mikroskopom pokazale su bolnice u Knjaževcu i Zaječaru. Prvi mikroskop je imala negotinska bolnica. U inventaru negotinske bolnice 1899. godine popisan je i mikroskop u odeljku „lekarske stvari” [1]. To znači da je postojao i neki prostor i oprema, makar samo i jedan sto na kojem je stajao, što bi moglo predstavljati i prvu bakteriološku laboratoriju na području Timočke Krajine. Školski lekar dr Dušan Popović i dr Laza Ilić, udružuju novac, 500 dinara, 1900. godine i kupuju veliki mikroskop za prirodnjački kabinet zaječarske gimnazije [3]. U knajževačku bolnicu, 1910. godine, primljen je dr Antonije Marinković „koji se bavio bakteriologijom”, ali je nepoznato kako se i koliko se dugo njome bavio.
Ne postoje precizni podaci kada su ostale bolnice nabavile mikroskope, jer u popisima bolničkih stvari zaječarske, boljevačke i knjaževačke bolnice, početkom XX veka nema još uvek mikorskopa. Veliki značaj za razvoj bakteriologije u Srbiji, a posebno na području Timočke Krajine, imalo je osnivanje Pasterovog zavoda u Nišu 1900. godine. On je bio formiran za cepljenje serumom, kasnije i vakcinom, osoba ujedenih od besnih životinja, ali tokom vremena razvijala se u njemu i bakteriologija.
Početkom I svetskog rata, prilikom odstupanja naše vojske ka Prištini, oprema Pasterovog zavoda je zarobljena u Kruševcu i odnesena u Bugarsku [4]. Za vreme I svetskog rata Pasterov zavod u Nišu nije postojao. To je usporilo razvoj bakteriološke diagnostike na području Jugoistočne Srbije.

III
Posle I svetskog rata prišlo se obnavljanju sanitetskih ustanova u Srbiji. Za 1920/21. godinu predviđena su sredstva iz budžeta za stalnu epidemijsku stanicu u Prahovu, stalne venerične ambulante u Donjem Milanovcu, Knjaževcu i Negotinu, a 1922. godine predviđa se otvaranje još tri bakteriološke stanice u Srbiji. Te godine, pri vojnoj bolnici u Zaječaru, otvara se stalna bakteriološka stanica čiji je šef dr Kosta Todorović. U njoj radi i prof. dr Vsevold Ljubinski iz Kijeva, koji ostaje u Zaječaru do 1929. godine. To se može smatrati početkom bakteriološke dijagnostike u Timočkoj Krajini, a prof. Vsevold Ljubinski, prvim bakteriologom Timočke Krajine [ 5].

Slika 1. Stalna bakteriološka stanica u Zaječaru 1922. godine.
Image 1. The permanent Bacteriological Station in Zaječar 1922

Stalna bakteriološka stanica u Zaječaru 1922. godine, preteča je današnjoj bakteriologiji u Zavodu za javno zdravlje „Timok” u Zaječaru. Ona je preteča bakteriologiji i u drugim zdravstvenim ustanovama na području Timočke Krajine. Tako se može smatrati da se početak bakteriološke dijagnostike u Timočkoj Krajini dogodio pre 94 godine. Danas su tu mikrobiološke laboratorije: u Knjaževcu, Boru, Negotinu i Kladovu koje su nastale, uz edukaciju lekara i laboranata i stručno-metodološku pomoć Zavoda za javno zdravlje „Timok” u Zaječaru.

Slika 2. Dr Kosta Todorović (levo); prof. Vsevold Ljubinski (desno).
Image 2. Dr Kosta Todorovic (left ); prof. Vsevold Ljubinski (right).

Posle osnivanja Doma narodnog zdravlja u Zaječaru 1930. godine, mikrobiologijom i prazitologijom u Domu bavi se dr Mladen-Hadži Pavlović, koji nije bio mikrobiolog. U to vreme, u Domu narodnog zdravlja postoji „laboratorijska dijagnostika, mikrobiološko-serološka i hemijska”. Tada se u oblasti mikrobiologije rađa i serologija. Jedan deo materijala sa području Timočke Krajine slat je bakteriološkoj laboratoriji Epidemiološkog zavodu u Nišu.
Iz izveštaja o radu Doma narodnog zdravlja za 1931. i 1932. godinu, moguće je videti rad laboratorije koji se nalazi prvi u izveštaju o radu, što samo po sebi govori od kakve su važnosti te aktivnosti bile. U sledećem pregledu može se videti rad laboratorije koji se odnosi na bakteriološki pregled uzoraka različitog materijala.

Tabela 1. Pregled laboratorijskog rada u Domu narodnog zdravlja u Zaječaru.
Table 1. Review of laboratory activities in the House of Public Health in Zaječar

Na osnovu ovog pregleda vidi se da su aktivnosti na suzbijanju sifilisa zauzimale značajan prostor, a povećanje hemijskih analiza se odnosi na kontrole uzoraka hrane, što se može videti iz pregleda koji sledi. To znači da se ta laboratorija bavila i sanitarnom bakteriologijom, jer je podvrgavala bakteriološkoj dijagnostici uzorke hrane i vode za piće.
Iz ovog pregleda laboratorijskih usluga vidi se da je broj uzoraka manji u 1932. godini u odnosu na 1931, za 9%, a broj seroloških analiza na sifilis čak za 19%. Smanjenje ovih analiza objašnjava se time što je ambulanta za kožno-venerične bolesti u Boljevcu manje radila „usled odsustvovanja i bolesti osoblja, a u Domu narodnog zdravlja u Zaječaru u 1932. godini, rad je ostao samo na jednom lekaru”. Zbog toga nije nastavljeno uzimanje krvi na lues kod đaka u sklopu sistematskog istraživanja luesa započetog 1931. godine. Bakteriološke aktivnosti su u 1932. godini povećane za 9% zbog česte pojave trbušnog tifusa i srdobolje u toj godini. Zbog toga je povećan broj pregleda krvi i feseca u 1932. godinu u odnosu na 1931. Hemijske aktivnosti u laboratoriji su povećane za 52%, zbog povećanja broja uzoraka svih vrsta materijala, a posebno urina i životnih namirnica.
Kada je reč o laboratorijskom radu kod pojedinih važnijih i češćih oboljenja, to se vidi iz pregleda u daljem tekstu: od 207 prijavljenih oboljenja od trbušnog tifusa, 164 su potvrđena u laboratoriji; od 315 prijavljenih oboljenja od dizenterije, samo kod 22 slučaja je potvrđena laboratorijski ova bolest, a kod difterije, od 142 obolelih, laboratorijskim nalazom je potvrđeno 50 slučajeva oboljenja.
Veliki obim aktivnosti u laboratoriji zauzimala je serodijagnoza sifilisa. 5012 uzoraka krvi i 29 uzoraka likvora uzetih od 4325, tj. 29 pregledanih lica bili su pozitivni na lues u 1757 slučajeva, odnosno, kada je reč o likvoru, u 27 slučajeva. Oko 40% ispitivanih uzoraka bilo je negativno, a kod 3% rezultat je bio neodlučan. Kada je reč o luesu koji je bio veliki javno-zdravstveni problem na području Doma narodnog zdravlja u Zaječaru, pozitivnim su smatrani svi oni rezultati koji su makar samo u jednoj reakciji bili pozitivni.

Tabela 2. Struktura materijala pregledanih u laboratoriji Doma narodnog zdravlja.
Table 2. Structure of material examined in the House of Public Health laboratory

Tabela 3. Pregled bakteriološkog rada kod važnijih i češćih oboljenja.
Table 3. Review of bacteriological work regarding important and more frequent diseases.

IV
Početkom tridesetih godina XX veka, u bakteriološkom odeljenju Doma narodnog zdravlja u Zaječaru radila je povremeno dr Desanka Ivanović (kasnije Đermanović), mikrobiolog, sve do 1933. godine, a posle toga radi isti posao u školskoj poliklinici. Ne umanjujući rad drugih mikrobiologa u Timočkoj Krajini koji su bili pioniri u tom poslu, dr Desanka Đermanović se može smatrati utemeljiteljem bakteriologije na području Timočke Krajine.

Slika 3. Dr Desanka Đermanović, bakteriolog.
Image 3. Dr Desanka Djermanovic, bacteriologist

Broj bakteriološko-seroloških analiza se povećavao iz godine u godinu. U to vreme rađene su brojne analize u laboratoriji Doma, gde su vršeni bakteriološko-serološki pregledi. Ukupno je u 1935. godini izvršeno 14 208 analiza, od kojih seroloških 12 580 i bakterioloških 1628 pregleda. Koliki je obim tih poslova bio, vidi se iz podataka da je u laboratoriji Higijenskog zavodu u Nišu iste godine urađeno 15 788 analiza, od toga 11 248 seroloških, i 4546 bakterioloških pregleda, a u laboratoriji Doma narodnog zdravlja u Zaječaru, u odnosu na laboratoriju u Nišu, urađeno je 111, odnosno 90% više seroloških pregleda. Veoma je bogat i raznovrstan niz analiza koje su urađene u laboratoriji Doma, kao što su: pregledi briseva na difteriju, pregledi koprokultura na grupu tifa, hemokultura, Vidalovih seroloških reakcija, pregleda na antraks, likvora na bakteriološki pregled, traženje u sputumu Kohovog bacila, pregled krvi na sepsu, pregled uretralnog sekreta na gonokoke i urina pripremljenog za biološki ogled na gonokoke, tražena je spiroheta palida i Dikreov bacil, pregledana je krv na malariju (tercijana je nalažena šest puta više nego ostalo), pravljene su autovakcine, rađene se serološke reakcije po Vajnbergu i veći broj analiza na lues nego prethodnih godina. Samo po sebi, ovi podaci govore i o morbiditetu i zdravstvenim potrebama stanovništva na području delovanja Doma narodnog zdravlja u Zaječaru, odnosno na području Timočke Krajine.
Poznih tridesetih godina XX veka za v. d. direktora Doma zdavlja u Zaječaru postavljen je dr Marko Đermanović. Njegova supruga, dr Desanka Đermanović, radi kao bakteriolog do 11. novembra 1943. godine, ostajući na tom poslu za vreme rata i posle oslobođenja. Jedno vreme, tokom II svetskog rata, ona je bila jedini lekar u Domu narodnog zdravlja u Zaječaru, obavljajući i druge poslove, prema potrebi, iz oblasti preventivne medicine. Za stručnost, prilježnost u radu, odgovornost, odnos prema kolegama i pacijentima dr Desanka Đermanović je dobila Orden rada sa srebrnom zvezdom, a 1968. godine nagradu „Oslobođenje grada Zaječara”.

Slika 4. Dr Mićo Mićović, bakteriolog.
Image 4. Dr Mico Micovic, bacteriologist.

Dr Mićo Mićović, bakteriolog, došao je u Dom zdravlja u Zaječaru 1943. i započeo svoj rad na bakteriološkoj dijagnostici.Na kraju rata on je bio mobilisan i oteran na front, tako da je bakteriološka dijagnostika ostala na dr Desanki Đermanović.

V
Posle II svetskog rata dolazi do reorganizacije zdravstvene službe na području Timočke Krajine i do pripajanja Sanitarno-epidemiološkoj stanici u Zaječaru Sanitarno-epidemiološke stanice u Negotinu, u kojoj radi dr Svetislav Atanacković, prvi školovani malariolog u Timočkoj Krajini, koji je završio studije u Parizu. Od tada, dr Mićo Mićović i dr Svetislav Atanacković, potonji direktori Higijenskih zavoda u Zaječaru i Negotinu, udružuju rad na unapređivanju mikrobiološke i parazitološke dijagnostike na području Timočke Krajine.
Bakteriologija je dala veliki doprinos istraživanjima endemskog sifilisa u Timočkoj Krajini. Prvi sistematski pregledi započeti su sredinom 30-ih godina XX veka, a zatim nastavljeni sredinom rata. Posle rata veoma intenzivno se traga za obolelima od endemskog luesa korišćenjem seoroloških dijagnostičkih metoda. Više desetina hiljada uzoraka krvi je uzeto i analizirano u mikrobiološkoj laboratoriji Zavoda za zdravstvenu zaštitu u Zaječaru. Najzad, 80-ih godina XX veka endemski sifilis je savladan. Proglašeno je da je iskorenjen.
Na dan 1. januara 1950. godine u Sanitarno-epidemiološkoj stanici u Zaječaru radili su kao bakteriolozi dr Mićo Mićović, bakteriolog, dr Desanka Đermanović, bakteriolog i dr Svetislav Atanacković, malariolog. U to vreme u Sanitarno-epidemiološkoj stanici u Zaječaru obavljani su: bakteriološki pregledi (hemokulture, koprokulture, urinokulture), serološke reakcije (Widalova, Weil-Felixova reakcija precipitacije na lues) i bakteriološki pregledi vode i životnih namirnica.
Sanitarno-epiemiloška stanica raspolagala je sledećom opremom i „potrebnim uređajima za serološka i bakteriološka ispitivanja”, i to:
- autoklav elektrrčni,
- suvi sterilizator električni,
- termostat električni,
- električno vodeno kupatilo,
- aparat za Leflerov serum
- mućkalica električna,
- električna i ručna centrifuga,
- električna centrifuga za mleko,
- mikroskopi 2, i jedan u Negotinu,
- firžideri 2, od kojih je jedan bio neispravan,
- Kohov lonac, neispravan,
- polarimetar za šećer,
- urometar po Kovarskom,
- aglutinoskop
- vage obične, 2 komada,
- hemocitometri, hemometri, cevčice za sedimentaciju,
- dovoljan broj pipeta, epruveta i Petrijevih šolja,
- dovoljno reagencija i ostalog za rad".
Tako piše u jednom dokumentu u kome je sačuvan spisak opreme. Nedostajale su posude za slanje zaraznog materijala, stolice i sl., epruvete za slanje krvi i zamorci za serološka ispitivanja.

VI
Na postizanje boljih rezultata u radu negativno su se odražavali uslovi smeštaja. Sanitarno-epidemiološka stanica u Zaječaru bila je u maloj privatnoj zgradi za stanovanje, bez sporednih prostorija. Postojao je plan za zidanje nove zgrade u 1948. godini, iskopan je i temelj, ali je „Planski sektor Ministarstva za zdravlje" tri puta menjao plan, pa se u 1949. godini odustalo od izgradnje. U međuvremenu izgrađena je nova, namenska zgrada za zavod, u Sremskoj broj 13.
Godine 1953. Sanitarno-epidemiološka stanica u Zaječaru postala je Higijenski zavod. Kada se novembra meseca 1964. godine Higijenski zavod preselio u novu zgradu u Sremskoj 13, stvoreni su uslovi za dalji razvoj mikrobiologije, serologije i parazitologije. Jedno vreme, pored dr Miće Mićovića i dr Desanke Đermanović, bakteriološkom dijagnostikom bavio se i dr Mihajlo Tošić, a 1964. godine na specijalizaciju mikrobiologije primljena je dr Branislava Krstić. Nešto kasnije, na specijalizaciju iz mikrobiologije primljena je dr Verica Paunović iz Bora. U tom periodu u Zavod dolazi i bakteriolog dr Zoran Kavain. Tada su postojale laboratorijske, ogledne životinje koje su korišćene za mikrobiološku dijagnostiku [6].
Pred kraj 60-ih godina, na specijalizaciju mikrobiologije primljena je dr Draga Jolić iz Negotina. Tada je Zavod imao veoma jaku, bakteriološku dijagnostiku. Sarađujući sa bakteriolozima sa VMA, bakteriološka dijagnostika u Zavodu postala je čuvena u celoj Srbiji.
Nakon dezintegracije zdravstvenih ustanova na području Timočke Krajine 1970. godine, iz Zavoda odlaze mikrobiolozi: dr Zoran Kavajin, dr Verica Paunović, iz Bora, i dr Draga Jolić, iz Negotina, a specijalizaciju mikrobiologije započela je dr Vojislava Smičković iz Zaječara i 1973. dr Stanoje Živulović iz Negotina; nešto kasnije i dr Drenka Paunović. Dolaskom dr Vojislave Smičković, započet je rad iz domena sanitarne mikrobiologije.
Iako su formirane mikrobiološke laboratorije u Negotinu i u Boru počele da rade dolaskom specijalsta iz Zavoda, mikrobiološka laboratorija u Zavodu u Zaječaru i dalje je bila centralna mikrobiološka laboratorija za celo području Timočke Krajine. Kakvo je stanje bilo u mikrobiološkoj laboratoriji u Zaječaru najbolje se može videti iz izveštaja Republičke komisije za nadzor nad stručnim radom, podnetom u decembru 1987. godine.

Slika 5. Zgrada u ulici Ljube Nešića u Zaječaru gde je bila smeštena mikrobiološka laboratorija jedno vreme tokom II svetskog rata.
Image 5. Building in Ljube Nesica Street in Zaječar where Microbiological laboratory
used to be for a while after the Second World War.



Slika 6. Zgrada u Ulici Ljube Nešića u Zaječaru gde je bila smeštena mikrobiološka laboratorija pre preseljenja u sopstvenu zgradu u Ulici sremskoj 13.
Image 6. Building in Ljube Nesica Street in Zaječar where Microbiological laboratory
had been situated before moving into its own building in Sremska 13 Street



Slika 7. Zgrada u Ulici sremskoj 13 u Zaječaru gde radi mikrobiološka laboratorija od 1964.
Image 7. Building in Sremska 13 Street in Zaječar where Microbiological laboratory has been working since 1964.

Mikrobiološka dijagnostika obavljana je u okviru Odeljenja za epidemiologiju sa mikrobiologijom i DDD službom, i njome je rukovodio lekar specijalista mikrobiolog prim. dr Branislava Krstić, sa dvadesetak godina specijalističkog staža. U to vreme imala je odeljenje, 3 lekara i 16 laboratorijskih tehničara, od kojih su 3 imala višu školu. Kako je bilo neophodno da mikrobiološka laboratorija radi preko celog dana, rad je organizovan u tri smene i odvijao se u trajanju od 7 do 20 časova. Dešavalo se, istina ređe, da se i u toku noću neko pojavi radi neke hitne stvari. U tom slučaju su se pacijenti najčešće javljali Dušanu Mihajloviću, laboratorijskom tehničaru, koji je stanovao u neposrednoj blizini Zavoda i uvek i bez rezerve je izlazio u susret svakome, bez razlike. Tako su, blagodareći dobroj organizaciji, velikom požrtvovanju i entuzijazmu Dušana Mihajlovića, vrata laboratorije bila uvek otvorena za svakog i u svako doba.
Laboratorijska dijagnostika se obavlja u parteru i na prvom spratu Zavoda. U parteru je bilo smešteno prijemno odeljenje, dosta veliki prostor koji je bio podeljen na prijemnu ambulantu i deo u kojem se uzimao vaginalni i uretralni sekret. U tom prostoru obavljani su i nužni administrativni poslovi.. U „Izveštaju o nadzoru nad stručni radom Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok" u Zaječaru" [4], koji su podneli 18. i 27. decembra 1987. godine prof. dr sci. Zdenka Jeftić, prof. dr sci. Ljubica Drezgić i prof. dr sci. Vukica Mihajlović, zapisano je sledeće: „Ono što impresionira je činjenica da sav posao oko prijema materijala obavlja samo jedan tehničar, a služba odlično funkcioniše (nema dugog čekanja pacijenata). U toku celog radnog vremena laboranti iz laboratorije dolaze po uzeti materijal koji se kontinuirano u laboratoriji dalje obrađuje.

Slika 8. Prim. dr Branislava Krstić, načelnik Mikrobiološke laboratorije tokom 70-tih godina XX veka.
Image 8. Prim. dr Branislava Krstic, Head of Microbiological laboratory during 70’s of 20th Century



Slika 9. Dr Vojislava Smičković, specijalista mikrobiologije.
Image 9. Dr Vojislava Smickovic, microbiology specialist

U neposrednoj blizini prijemne ambulante nalazilo se posebno opremljena ambulanta za uzimanje vaginalnih i uretralnih sekreta. Prostorija je bila opremljena vrlo dobro, kako za uzimanje materijala, tako i za njegovu primarnu obradu (pravljenje direktnih mikroskopskih preparata). Zavod je imao svoje ovnove od kojih je koristio krv za rad u laboratoriji.
Drugi deo laboratorije bio je smešten na prvom spratu, u jednom delu zgrade, u četiri laboratorijske prostorije:
- laboratorija za sanitarnu mikrobiologiju,
- serološka dijagnostika,
- urino i koprokulture i
- laboratorija za tuberkulozu, kliconoštvo i kompletnu parazitološku i mikrobiološku dijagnostiku.

Fluorescentni mikroskop je bio smešten u jednoj maloj, posebno adaptiranoj prostoriji. Pored pomenutih, postojala je i posebna prostorija za spremanje hranjivih podloga koja je bila opremljena baktericidnim lampama i policama za čuvanje podloga i sterilnog posuđa. Za sterilizaciju su korišćenje dve prostorije, tako da je sterilizacija čistog od sterilizacije prljavog posuđa bila odvojena. Prostorije su bile snabdevene ventilatorima, te su se dobro provetravale i oslobađale suvišne pare. Postojale su i dve prostorije za pranje laboratorijskog posuđa i njegovu pripremu, lekarska soba i prostor za laboratorijske tehničare.
Kada je reč o obimu rada, u pomenutom „Izveštaju" se kaže sledeće: „Mikrobiološka služba ima veliki broj izvršenih analiza. Tako, na primer, u 1985. godini taj broj iznosi 108 716, a u 1986. godini 106 569 [5]". Bilo je perioda u razvoju Zavoda i godina kada je broj izvršenih analiza prelazio 200 000. Najviše je analiza bilo u vezi sa pregledom „kliničkog" materijala stolica i urina, između 50 000 i 60 000 analiza godišnje u 1985. i 1986. godini. Dijagnostika luesa se vršila metodom RVK po Kolmeru, Citohol i VDRL reakcijama( u 1986. godini je bilo 4184 analiza). U serološkoj laboratoriji vršili su se AST, W. Rose, RF i CRP pregledi ( u 1986. godini 3072 analiza). Vršena je i dijagnostika Toxoplasmae, Rubeolae (Rubenosticom), ehinokokoze i serološka dijagnostika salmonele po Widalu. U to vreme planirano je da se uvede i serološka dijagnostika virusnih oboljenja, za šta je bilo potrebno stvoriti neophodne uslove [5].
U pomenutom „Izveštaju" postoji i ocena o radu: „Sve mikrobiološke analize rade se savremenim metodama. Obrada materijala i metode analiza su na visokom nivou, jer su mladi lekari veći deo specijalističkog staža proveli u Beogradu i Nišu, što normativna regulisanost i mogućnost školovanja lekara specijalista to dopušta... Zainteresovanost i lekara i laboratorijskih tehničara za osvajanjem novih metoda i proširivanjem dijagnostike je velika 5]."
U poznim osamdesetim godinama, mikrobiološka laboratorija Zavoda mogla je da izoluje širok spektar bakterija: salmonele, šigele, najserije gonoreje, najserije meningitisa, kampilobakterije, enteropatogene ešerihije koli, steptokokuse pneumonije, beta-hemolitične streptokokuse i druge.
U zaključku „Izveštaja" je pomenuto da „mikrobiološka služba raspolaže veoma solidnim, vrednim laboratorijskim tehničarima i zrelim lekarima specijalistima koji pokazuju interes i ambiciju da mikrobiološku službu unaprede i približe vrhunskim laboratorijama". To je bio socijalni kapital koji je u najtežim godinama siromaštva i rata pomogao da se laboratorija razvija i u pogledu uključivanja u rad novih analiza i opreme, i zapošljavanja mladih stručnjaka za XXI vek.

Slika 10. Dr Vesna Marušić (druga s leva), načelnik Mikrobiološke laboratorije,
sa doktorima i laborantima, tokom 90-ih godina XX veka.
Image 10. Dr Vesna Marusic (second from left), Head of Microbiological laboratory, together with doctors and lab technicians, during 90’s of 20th Century.

Bilo je i nekih problema, kao da se u jednoj prostoriji obavlja više analiza, pa je trebalo, recimo, da se mikologija sa parazitologijom izdvoji, a došao je i predlog da se zaposli jedan daktilograf radi kucanja rezultata. Hemijska laboratorija u umnožavanju i proširivanju aktivnosti u zaštiti čovekove sredine, krajem 80-ih godina, bila je u vrlo teškoj situaciji. Laboratorijski prostor se sastojao od 6 prostorija koji je bio tesan za rad. Radni stolovi su bili zakrčeni, bez dovoljno prostora za postavljanje opreme, a nisu postojale mogućnosti da se posebni analitički procesi odvoje. Ni aparatura nije bila odvojena po delatnostima i načinu rada. Toliko je prostor bio skučen da je onemogućavao pravilan raspored opreme za rad. Teskoban prostor je imao za posledicu da nisu bile odvojene jedne od drugih laboratorije za ispitivanje vode za piće, od onih za analizu biološkog materijala, laboratorije za površinske vode, otpadne vode i analizu aerosedimenata. Nije postojala ni merna soba, pa su aparati bili razmešteni tu i tamo, po raznim prostorijama. I pranje laboratorijskog posuđa, sušenje i sterilizacija su trpeli jer se sve to obavljalo u maloj prostoriji. O proširenju laboratorijskog prostora stalno se raspravljalo.

VII
Imajući u vidu da je mikrobiološka dijagnostika bila od velikog značaja za celo poručje Timočke Krajine, nastavilo se sa kadrovskim jačanjem prijemom novih lekara na specijalizaciju mikrobiologije. Polazilo se od toga da će se, ako su iz Zaječara, oni koji dobijaju specijalizacije, duže zadržati na radu. Međutim, više lekara je posle završene specijalizacije otišlo iz Zavoda, jer Zavod nije mogao da im obezbedi osnovne uslove za život – krov nad glavom.
Krajem sedamdesetih javlja se velika fluktuacija kadrova u mikrobiološkoj laboratoriji Zavoda u Zaječaru. Iz Zaječara odlaze mikrobiolozi dr Katarina Anić i dr Drenka Paunović, a na specijalizaciju mikrobiologije dolaze: dr Vesna Marušić 1984, dr Dragana Jelenković 1988, a 1989. i dr Gordana Vasiljević-Lučić i dr Slađana Đorđević, svi iz Zaječara. Tako je mikrobiologija u Zavodu podmlađena, sa velikom perspektivom da na duže vreme ima tim koji će da zadovolji sve potrebe stanovništva za mikrobiološko-parazitološkom dijagnostikom.
Svi specijalizanti, na kraju specijalističkih studija, dobijali su diplome – mikrobiolog-parazitolog. Novi lekari se tražili nove pristupe u mikrobiološkoj dijagnostici. Posebno su bili zainteresovani epidemiolozi i specijalisti higijene za brzu mikrobiološku dijagnostiku. Novi pristupi nisu bili mogući bez savremene opreme, zbog čega je Zavod nastojao da mikrobiološku laboratoriju opremi novom, savremenom opremom. Nabavljen je aparat za brzu identifikaciju bakterija i izradu testa osetljivosti, ATB expression sistem. U to vreme jedino je Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru imao takav aparat. Nekoliko godina kasnije, Zavod nabavlja još jedan savremeni aparat – Mini vidas za detekciju antigena/antitela iz krvi pacijenata čime je proširen izbor testova i unapređena je imunodijagnostika. U vreme pojave prvih slučajeva SIDE na području Timočke Krajine, Zavod je imao i ELIZA procesore. Novi pristupi i oprema našli su se u pretesnom laboratorijskom prostoru. Novi pristupi i aparati zahtevali su da budu u posebnim prostorijama. Ponovo je otvoreno pitanje proširenja laboratorije u Zavodu.

Slika 11. Dr. Vesna Marušić, specijalista mikrobiologije.
Image 11. Dr Vesna Marusic, microbiology specialist.

U to vreme, aktivnosti u radu mikrobiološke laboratorije odvijale su u domenima rutine i onih aktivnosti koje su regulisane posebnim pravilnicima, i u okviru normi za zdravstvo. Nove aktivnosti, u periodu profesionalizma, zahtevale su drugačiji rad i prilagođavanje, kako lekara i tehničara kroz edukaciju za nove zadatke, tako i kupovinu opreme. Kada je započet rad na aktivnostima Društvenog dogovora i Samoupravnog sporazuma na eliminaciji, sprečavanju, suzbijanju i odstranjivanju nekih zaraznih i parazitarnih bolesti, izazovi pred mikrobiološkom laboratorijom bili su još brojniji i složeniji.
Prilike za razvoj istraživačkih aktivnosti izvan rutine postojale su u istraživanjima osetljivosti bakterijske flore na antibiotike, istraživanjima higijenskih prilika u bolnicama i drugim ustanovama, istraživanjima kvaliteta vode za piće u akumulacijama i istraživanjima koja su bila u vezi sa interesovanjem za rasprostranjenost antropozoonoza na području Timočke Krajine. Tom prilikom je, krajem XX veka, napravljen i vivarium i tako je Zavod posle 30 godina imao ponovo laboratorijske životinje za istraživanja mišje groznice. To su bile mogućnosti koje su samo delimično iskorišćenje, a mogle su poslužiti da iz tih istraživačkih projekata laboratorijski stručnjaci izrastu u magistre i doktore nauka.
Laboratorija sa Veterinarskim centrom u Zaječaru radi na istraživanjima proširenosti ekonokokusa na području Timočke Krajine. Dr Dušan Stojanović, epidemiolog, i dr Slađana Đorđević, mikrobiolog, na međunarodnom stručnom sastanku u Lisabonu, referišu o rezultatima rada iz pomenutog projekta o raširenosti ehinokokoze na području Timočke Krajine [8]. Devedesetih godina prošlog veka, lekari-mikrobiolozi dali su svoj doprinos u projektu istraživanja antropozoonoza sarađujući sa Medicinskim fakultetom i Veterinarskim fakultetom u Beogradu.

VIII
Do kraja XX veka razvoj mikrobiologije u Zavodu stigao je dotle da su na mikrobiološkoj dijagnostici radila 5 mikrobiologa i jedan mikrobiolog na specijalizaciji, dr Tatjana Janković. Da bi se izašlo novim potrebama u susret, zatvorena je terasa na trećem spratu Zavoda i tako je proširen prostor za smeštaj mikrobiološke laboratorije.
Useljenje u taj prostor započelo je 2007. godine. U to vreme, mikrobiološka dijagnostika se sprovodi u okviru Službe za epidemiologiju i mikrobiologiju koja kao takva postoji do 2006. godine. Od 2007. godine mikrobiološka dijagnostika se odvija u Centru za mikrobiologiju, kao samostalnom centru, u kome se obrađuju samo humani uzorci. Sanitarna mikrobiologija nalazi svoje mesto u Centru za higijenu i humanu ekologiju.
Centar za mikrobiologiju je renoviran i u svom prostoru sadrži laboratoriju za dijagnostiku crevnih zaraznih bolesti, laboratoriju za dijagnostiku genitourinarnih infekcija, laboratoriju za tuberkulozu, laboratoriju za piokulture i laboratoriju za serološku dijagnostiku. U okviru Centra za mikrobiologiju je i prijemno odeljenje za uzorkovanje, a poseban prostor je opremljen za uzorkovanje genitalnih uzoraka materijala žena.

Slika 12. Dr Slađana Đorđević, načelnik Centra za mikrobiologiju
Zavoda za javno zdravlje „Timok” u Zaječaru.
Image 12. Dr Sladjana Djordjevic, Head of the Center for microbiology
in Public Health Institute “ Timok “ in Zaječar

Od 2004. godine počinje veliki projekat „Kontrola tuberkuloze u Srbiji”, u organizaciji Ministarstva zdravlja i Global fonda za borbu protiv side, malarije i tuberkuloze. Prva faza projekta vezana je za period 2004–2010. Mikrobiolozi (dr Gordana Vasilijević-Lučić, dr Slađana Đorđević) i tehničari Zavoda (Stanija Gojić, VLT Ivan Marković, Jelena Stevanović, Olivera Milivojević, VLT Bojana Davidović) učestvuju na svim obukama i radionicama. Nakon svake projektne godine, na godišnjim konferencijama prezentuju se rezultati programa. U okviru projekta planirane su i izvedene supervizorske posete i kontrole kvaliteta. Rezultati rada ocenjeni su odlično. Iz sredstava projekta obezbeđen je mikroskop, laminarna komora i centrifuga. Projekat je nastavljen, a sledeći projektni period je vezan za narednih 5 godina. Zaposleni u Centru za mikrobiologiju redovno prisustvuju svim seminarima, konferencijama i regionalnim sastancima na kojima prezentuju rezultate rada mikrobiološke laboratorije. Rezultati rad ocenjivani su odličnim ocenama. Iz sredstava projekta kupljen je mikroskop, laminarna komora, centrifuga i računar sa štampačem. Projekat je nastavljen, a sledeći projektni period trajaće narednih pet godina.
Od 2005. godine ZZJZ „Timok” uzima učešće u tridesetomesečnom projektu „Unapređenje laboratorijskih usluga u Srbiji“ koji sprovodi EPTISA u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije. Projekat ima za cilj poboljšanje laboratorijskih usluga, standardizaciju metoda, osiguranje kvaliteta usluga. U okviru projekta održan je veliki broj edukativnih stručnih seminara i radionica. Iz sredstava projekta obezbeđena je oprema –inkubatori, mikroskopi, Elisa procesor, autoklav, laminarna komora i brojni stručni dokumenti. Lekari Centra (dr Tatjana Janković, dr Slađana Đorđević) su prisustvovali svim edukativnim skupovima, a dr Slađana Đorđević je član radne grupe za izradu mikrobiološkog priručnika. Nakon sprovedenih obuka u okviru Projekta, u Centar za mikrobiologiju uspešno je implementiran CLSI standard (Clinical and Laboratory Standards Institute). Menadžment Zavoda odlučuje da obnovi započetu standardizaciju sistema kvaliteta i krenulo se u aktivnosti. Uz veliku angažovanost zaposlenih, sistem upravljanja menadžmenta kvalitetom ISO 9001 uveden je jula 2005. godine. Kao član sekcije za mikrobiologiju SLD, dr Slađana Đorđević pokrenula je inicijativu da se sastanak Sekcije održi u Zaječaru. Godine 2006. održan je sastanak Sekcije u Zaječaru, na kome je prezentovan WHONGT program za praćenje rezistencije mikroorganizama. Predavanje je održao dr Sević Siniša iz Kliničkog centra Novog Sada.
Centar za mikrobiologiju ZZZJZ „Timok“ učestvuje u eksternoj kontroli kvaliteta u okviru projekta „Unapređenje laboratorijskih usluga u Srbiji“ u organizaciji Eptisa-e 2007. godine. U prvoj eksternoj kontroli kvaliteta učestvuju 44 laboratorije iz javnog i privatnog sektora. Procenat uspešnosti našeg rada je 80%, 90% i 100% po soju. Druga eksterna kontrola kvaliteta u organizaciji Referentne laboratorije za međulaboratorijsko ispitivanje Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, bila je 2013. godine. Zadatak kontrole je identifikovanje pristiglih sojeva, izbor antibiotika, preporuka za terapiju. Centar za mikrobiologiju je dobio 3 soja sa opisima slučajeva. Ovog puta procenat uspešnosti je 100%. Odličan rezultat druge eksterne kontrole imale su još dve laboratorije, od ukupno 24, koje su učestvovale u kontroli. U 2013. godini Centar za mikrobiologiju učestvuje u programu eksterne procene kvaliteta serološke dijagnostike toksoplazmoze u organizaciji Nacionalne referentne laboratorije za toksoplazmozu Instituta za medicinska istraživanja Beograd. U Centar su dostavljene baterije od 6 uzoraka seruma sa definisanom koncentracijom specifičnih IgG i IgM antitela na toksoplazmozu. Zadatak je testiranje seruma i prikaz koncentracija antitela u serumu. Procenat uspešnosti za IgG klasu antitela je 100%. Za IgM klasu procenat je nešto niži, tako da je preporuka NRL da se promeni vrsta testa .
Od 2007. godine Centar za mikrobiologiju učestvuje u projektu Ministarstva zdravlja „Praćenje rezistencije mikroorganizama – MRSA, VRE i Streptococcus pneumoniae – penicilin rezistentan“. Lekari Centra za mikrobiologiju učestvuju u radu Komisije za intrahospitalne infekcije na nivou ZZJZ „Timok“, ali i u zdravstvenim ustanovama ZC Zaječar, DZ Boljevac, Specijalna bolnica Gamzigradska banja.
Od 2005. godine ZZJZ „Timok“ uzima učešće u projektu „Upravljanje medicinskim otpadom“. Na stručnim sastancima i radionicama aktivno učestvuju zaposleni iz Centra za mikrobiologiju (VLT Ivan Marković, Stanija Gojić, Milan Trandafilović, Gordana Jovanović). Iz sredstava projekta dobijen je autoklav, obezbeđen je i adaptiran prostor za odlaganje i uništavanje medicinskog otpada.
Lekari centra učestvuju na stručnim sastancima i prezentiraju radove. U Centru za mikrobiologiju se obavlja i deo praktične obuke za učenike Medicinske škole, koju sprovode VLT Ivan Marković i dr Slađana Đorđević.
U toku 2013. godine, Ministarstvo zdravlja i Republički fond zdravstvenog osiguranja rade na pripremi nove nomenklature laboratorijskih zdravstvenih usluga na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite. Po novoj nomenklaturi Centar za mikrobiologiju izvršio je analize za 2014. godinu prikazane u tabeli broj 4.

Tabela 4. Izvod usluga iz nomenklature koje radi Centar za mikrobiologiju.
Table 4. Nomenclature of services in the scope of work of Center for Microbiology

U Centru za mikrobiologiju 2013. godine radilo je 17 zaposlenih: tri lekara sa specijalizacijom iz mikrobiologije sa parazitologijom, dva viša laboratorijska tehničara, 7 laboratorijskih tehničara (dva na određeno vreme), jedan medicinski tehničar, jedan sanitarni tehničar, jedan administrativni radnik i dva pomoćna radnika.
Spisak radnika Centra:
- Načelnik centra dr med. Slađana Đorđević,
- dr med. Gordana Vasilijević Lučić,
- dr med. Tatjana Janković,
- viši lab. tehničar Ivan Marković,
- viši lab. tehničar Bojana Davidović,
- lab. tehničar Stanija Gojić,
- lab. tehničar Olivera Milivojević,
- lab. tehničar Jelena Stevanović,
- lab. tehničar Milan Trandafilović,
- lab. tehničar Snežana Petrović,
- lab. tehničar Dejan Zlatković,
- lab. tehničar Bojana Nikolić,
- med. tehničar Tatjana Janković,
- san. tehničar Jovan Milojković,
- adm. radnik Nebojša Džudović,
- pom. radnik Snežana Milojković,
- pom. radnik Gordana Jovanović.

VIII
Drugi deo bakteriološke dijagnostike prebačen je u domen rada Centra za higijenu i humanu ekologiju. U domenu rada pomenutog Centra postoji Odeljenje za sanitarnu mikrobiologiju. U njemu rade dva lekara mikrobiologa: dr Vesna Marušić i dr Dragana Jelenković. U ranim 70-im godinama XX veka bakteriološka laboratorija Zavoda za zdravstvenu zaštitu u Zaječaru, bila je podeljena tako da je jedna soba bila uređena za rad sanitarne mikrobiologije. Najveći broj analiza, oko 3000 uzoraka godišnje, odnosio se na utvrđivanje bakteriološkog kvaliteta vode za piće iz centralnih, gradskih i seoskih vodovoda, i školskih i javnih česmi i bunara, sa celog područja Timočke Krajine. Manji broj analiza odnosio se na uzorke hrane i životnih namirnica. U sanitarnoj mikrobiologiji radila je dr Vojislava Smičković koja je na tim poslovima ostala do kraja stručne karijere u Zavodu. Kada je Zavod počeo da kontroliše kvalitet vode u akumulacijama na području Timočke Krajine iz kojih je korišćena voda za gradske vodovode, biološku kontrolu je radila Nadežda Nikolić, diplomirani biololog.

Slika 13. Dr Dragana Jelenković, specijalista mikrobiologije.
Image 13. Dr Dragana Jelenkovic, microbiology specialist.

Da bi se obezbedio kvalitetan rad, 1980. godine formirani su stručni timovi za ispitivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće, hrane i životnih namirnica, sastavljeni od lekara specijalista higijene, sanitarnog inženjera, specijaliste sanitarnog hemičara u kojima je dr Voislava Smičković radila na bakteriološkoj dijagnostici vode za piće, hrane i životnih namirnica [9].
Proširenjem prostorija 2002. godine i uvođenjem standarda SRPS ISO/IEC 17025 Centar je postao akreditovan za oblast ispitivanja voda, životnih namirnica, vazduha i predmeta opšte upotrebe.
U Odeljenju za sanitarnu mikrobiologiju ovog Centra obavljaju se sledeće aktivnosti:

1. priprema hranljivih podloga koje se koriste u Odeljenju sanitarne mikrobiologije i Centru za mikrobiologiju,
2. priprema rastvora i reagensa potrebnih za mikrobiološka i biološka ispitivanja,
3. mikrobiološko ispitivanje namirnica, voda i predmeta opšte upotrebe,
4. mikrobiološko i biološko ispitivanje površinskih i otpadnih voda,
5. bakteriološko ispitivanje stanja radnih površina, vazduha, ruku radnika u okviru ispitivanja sanitarno-higijenskog stanja u zdravstvenim ustanovama i ustanovama koje se bave proizvodnjom i prometom hrane,
6. ispitivanje sterilnosti materijala,
7. dekontaminacija podloga, pribora, posuđa, kao i pranje posuđa i pribora koji su korišćeni tokom mikrobiološkog ispitivanja u Odeljenju za sanitarnu mikrobiologiju,
8. priprema i sterilizacija posuđa i pribora koji se koriste u sanitarnoj mikrobiologiji.

U 2013. godini Centar za mikrobiologiju obavio je sledeće aktivnosti za potrebe javnog zdravlja. Aktivnosti se sastoje iz mikrobiološkog pregleda uzoraka materijala uzetog sa lica koja dolaze iz endemskih žarišta zaraznih bolesti i materijala u cilju ispitivanja uzročnika, rezervoara i puteva širenja zaraznih bolesti. Aktivnosti se sastoje i iz otkrivanja i praćenja kretanja iz kliničkih uzoraka materijala meticilin rezistrentnog stafilokoka (MRSA) i sojeva Streptococcus pnaumoniae rezistentnih na penicilin i praćene pojave vankomicin rezistentnog enterokoka u bolničkoj sredini. Pored toga, obavljaju se i aktivnosti Zavoda sa laboratorijama iz mreže instituta i zavoda slanjem i transportom uzoraka i izolata.
Nadzor nad stručnim nadzorom Centra za bakteriologiju sa parazitologijom koji je obavljen 5. oktobra 2012. godine, koji su izvršili stručni nadzornici dr sci. med. Milena Vasić, dr sci. med. Zorica Jovanovski, dr Jelena Obradović i mr sci. med. Nataša Galić-Živanić, pokazao je sledeće: oprema u Centru za mikrobiologiju je na zadovoljavajućem nivou. Dobijena je i laminarna komora za dijagnostiku tuberkuloze, ali nedostaje još jedna za obradu kliničkih uzoraka. Nedostaju automatizovani sistemi za uzorkovanje krvi i indentifikaciju mikroorganizama. Od Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj, u okviru projekta „Unapređenje laboratorijskih usluga u Srbiji“ u periodu 2006–2008. godine nabavljeni su mogi aparati i svi su bili u funkciji. Oprema se redovno kontroliše baždarenim medicinskim instrumentima, pravilno se održava i servisira. U Centru ne postoji informaciona mreža, niti lokalan pristup internet vezi, što otežava unos rezultata laboratorijskih ispitivanja i korišćenje savremene naučne literature.

XI
Nadzor nad stručnim radom Centra za mikrobiologiju sa parazitologijom je imao za cilj da utvrdi kakvi su građevinski i tehnički uslovi u laboratoriji, stanje i obezbeđenost opremom, stanje i stepen iskorišćenosti opreme visoke tehnološke vrednosti. Ocena je bila – zadovoljavajuće. U predlogu mera stoji da bi trebalo:
- razdvojiti u prijemnoj kancelariji uzorke i pacijente, i ukinuti protokol o uzorcima,
- poboljšati postupak sa neadekvatnim uzorcima,
- obezbediti štedljivost i kontinuiranu evidenciju o svim dijagnostikumima koji se koriste u laboratoriji i
-nabaviti laminarnu komoru za obradu uzorka nivoa 2.
Na kraju, planovi Centra usmereni su ka unapređenju sistema kvaliteteta SRPS ISO/ IEC 17025, edukaciji kadrova, opremanju savremenom opremom i saradnji i stručnim nadzorom nad drugim mikrobiološkim laboratorijama na području Timočke Krajine.

ZAKLJUČAK

Rad ima istorijsko-medicinski značaj, a može predstavljati i pouku za budućnost da je uloga i mesto preventivne medicine u životu naroda neprolazna pojava, kao što je i očuvanje i unapređivanje zdravlja i borba za sprečavanjem nastanka bolesti. To je večna i sve značajnija tema u današnje vreme u našoj zemlji.
Imajući u vidu da se preventivna medicina bavi, pre svega, zdravljem u zajednici i njegovim očuvanjem i unapređivanjem, ima se utisak da će preventivna medicina biti potrebna u budućnosti isto onoliko, ako ne i više, nego što je bila potrebna u prošlosti, ali naoružana novim znanjem i mogućnostima.
Iako je medicinska bakteriologija po svojoj prirodi dijagnostička disciplina, ona je uvek bila velika podrška epidemiologiji i higijeni, medicinskim strukama preventivne medicine. Najveći njen doprinos je uvek bio u ranom, što ranije mogućem otkrivanju prouzrokovača zaraznih bolesti. Medicinska bakteriologija u Zavodu za javno zdravlje „Timok” u Zaječaru taj cilj ostvaruje modernom medicinskom opremom kojom se može ubrzati identifikacija mikroba prouzrokovača zaraznih bolesti.
U poslednje vreme, zbog sve raširenije pojave rezistencije mikroba na antibiotike, potrebe za mikrobiološkom dijagnostikom kliničkih medicinskih struka su enormno porasle.
Najzad, od svog postojanja do danas, bakteriološka, odnosno mikrobiološka dijagnostika u Zavodu za javno zdravlje „Timok” u Zaječaru stalno radi na ukazivanju stručno-metodološke pomoći mikrobiološkim laboratorijama u Boru, Negotinu, Kladovu i Knjaževcu i edukaciji lekara i laboranata u njima.

IZVORI I LITERATURA

1. Boško Popović, Slaven Letica, Milan Jakšić: Medicinske struke, II knjiga, Jugoslovenska medicinska nakllada, Zagreb 1981.
2. Iz Letopisa zaječarske gimnazije zaškolsku 1900–1901. godine, Zaječar 1901.
3. Dr Petar Paunović: Civilne brige srpske vlade na Krfu od 1915. do 1918. godine.
4. Dr Petar Paunović: Higijenske ustanove na području Timočke oblasti između I i II svetskog rata, Rajac, 2014.
5. Dr Petar Paunović: Knjiga o Zavodu, monografija, Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru, 2006.
6. Zavod za zaštitu zdravlja Republike Srbije „Milan Jovanović – Batut“, Izveštaj o nadzoru nad stručnim radom Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru, broj 3181/ 19. 12. 1989. godine.