|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
[ Sadržaj
] [ Indeks autora ]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
UDK 821.163.41.09-93-1 COBISS.SR-ID 225192972 |
ISSN 0350-2899. - God. 41, br. 2 (2016), str. 152-158. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
Medicina u umetnosti / Medicine in art Prikaz lekara u dečjoj
poeziji Marija Mandić |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Preuzmite rad u pdf formatu | Sažetak: Dečja
književna umetnost, pored etičke, ima i estetsku vrednost, koja
stimulativno deluje na podizanje i zrenje mladih naraštaja. Prikazi
naše profesije u pesmama za decu itekako u sebi nose nenametljivu
vaspitnu poruku o tome kako se lekar postaje, kako lekar radi, kako
se odnosi prema lekaru i šta lekar u stvari jeste. Tako u pesmici
Žakline Nine Suvajac, „Kad porasteš šta ćeš biti”, kaže se: „... da
bi lekar mog'o biti, moraš dosta naučiti.” A o tome šta i kako
lekari rade naši mališani se uče iz drugih pesmica, kao što su „Kad
porastem”, Sretena Stančevića, gde se pesnik – dete pita: „Možda
doktor ću biti...”, ili u svima dobro poznatoj pesmici „Miš je dobio
grip”, Ljubivoja Ršumovića, gde „doktor pacijenta štipnu, pacijent
nešto zucnu...”, što je veoma lep opis kliničkog pregleda pacijenta.
U pesmici „Pera kao doktor”, čika-Jove Zmaja ide se korak dalje i
lekar, osim dijagnoze, prognoze i preporuka za suzbijanja širenja
zaraze, propisuje i terapiju: „Doktor sedi ukočen, sa ozbiljnim
mirom...” Prikazano je takođe da ni doktoru nije lako, ali je
opravdanost ovakvih „lekarskih” postupaka u pesmicama, sa stručnog
stanovišta, veoma upitna. Tako u pesmici „Bolesnik na tri sprata”,
Branka Ćopića, na hitan poziv lekar odgovara: „Doći ću brzo, za
jedan sat...”, a još je dramatičniji prikaz u pesmici „Miš je dobio
grip” gde je bolesnik “prevalio put dugačak...” te je lekar
ustanovio da „... nije ti ništa”, a zatim „.. ga smaza”. U navedenim
pesmama pesnici opisuju i uče, ili samo konstatuju činjenice,
ostavljajući malim čitaocima mogućnost da sami izvuku neophodne
zaključke i pouke. Na nama je da kao lekari svojim primerom na
profesionalnom i privatnom planu ostavimo dobar utisak da bi se
njihova svest o našoj profesiji razvila u pravom smeru jer će
sigurno neko od njih jednog dana biti naš kolega. Ključne reči: dečja književnost, lekar, doktor, poezija, umetnost. Summary: If one bears in mind that children’s literature
as a spiritual discipline has ethic as well as aesthetic value, and
acts in a stimulant manner on upbringing and maturation of younger
generations, then it is clear that the quality of this art form
shows itself in functional dimension of its content. And the
portrayal of our profession in poems for children carries within
itself a subtle educational message on how to become a doctor, how a
physician works, how to behave towards a doctor and what a physician
actually is. One poem emphasises the long and not so easy education
that a physician needs to go through. Other poems teach what doctors
do and how they work. Some poems are a nice portrayal of clinical
examinations. Others go a step further and besides the diagnosis,
prognosis and recommendations they also prescribe the therapy. It is
also shown that it is not easy to reach the doctor, but the validity
of such “medicinal” procedures, from a professional stand-point, is
highly questionable. There are some quite dramatic displays (the
doctor-cat eats the patient-mouse). What the poet attempted to
convey and what consequences it has on our children’s understanding
of medical ethic could be further considered, but it surpasses the
frames of this article. In most poems the poets describe and teach,
or merely state the facts, leaving to the little readers to make
their own conclusions and lessons. Those poems drive the children to
think for themselves about life, about their attitudes and actions.
It is up to us as physicians to make a good impression
professionally and privately, to ensure that their attitude toward
our profession develops in the right direction, because definitely
some of them will be our colleagues some day. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
UVODAko se ima u vidu činjenica da dečja književna umetnost, kao
duhovna disciplina, pored etičke ima i estetsku vrednost koja
stimulativno deluje na podizanje i zrenje mladih naraštaja, onda je
jasno da se kvalitet ovog vida umetnosti iskazuje u funkcionalnoj
dimenziji njenog sadržaja. A kvalitet neke umetnosti svakako zavisi
i od samih umetnika, pesnika koji paze na kontinuirano postojanje
pouke u književnosti za decu koje je evidentno u svim fazama njene
ekspanzivne evolucije [1]. METOD, MATERIJAL I DISKUSIJAU radu su od najpoznatijih dečijih pesama srpske književnosti za
decu, odabrane baš one koje u sebi spominju lekara i doktora
obraćajući posebnu pažnju na to kako su oni opisani, u kom
kontekstu, u kojim ulogama i odnosima sa drugima. U radu se nismo
bavili pesmicama koje u sebi nose higijenske i zdravstvene poruke
(kao što je pesma J. J. Zmaja „Kupanje”: „Ala mi je to divota kad se
ko okupa! Što se ne bi kupali, voda nije skupa”) jer je to ipak tema
per se [4].
U pesmici Žakline Ninne Suvajac, „Kad porasteš šta ćeš biti”, kaže se: „Znaj učitelj ili lekar, nije isto što i pekar. Da bi lekar mog'o biti, moraš dosta naučiti.” Stavlja se nota na dugo i ne tako lako obrazovanje koje lekar mora da prođe. Da doktor nije bilo ko i da nije „tamo neki zvekan”, lepo nam je opisano u pesmici „Kerefeke” Ljubivoja Ršumovića: “ Kad se razboli kerefeka ima li joj leka, postoji li doktor Kerefekan, ili kerefeka mora u samoći da čeka, da bi je lečio bilo koji zvekan” Znači doktor ne samo da zna da leči nego je i drug i društvo za samoću... Nije li nam ovo često itekako vidljivo u našim ambulantama?
O tome šta i kako lekari rade, naši mališani se uče iz drugih
pesmica kao što su „Kad porastem”, Sretena Stančevića gde se pesnik
– dete pita: „Možda doktor ću biti, lečit' ljude i rane im viti,”
ili u svima dobro poznatoj pesmici „Miš je dobio grip”, Ljubivoja
Ršumovića, gde „doktor pacijenta štipnu, pacijent nešto zucnu,
doktor mu leđa pipnu, zatim ga u čelo kucnu”, što je veoma lep opis
kliničkog pregleda pacijenta. U pesmici „Pera kao doktor”, čika-Jove
Zmaja, ide se korak dalje i lekar, osim dijagnoze, prognoze i
preporuka za suzbijanja širenja zaraze, propisuje i terapiju:
„doktor sedi ukočen, sa ozbiljnim mirom, pipa bilo lutkino, pa drma
šeširom. ‘Influenca velika, al’ umreti neće, nemojte je ljubiti, da
na vas ne predje. Lek ću joj prepisati, prašak svakog sata, uz to
nek’ je protrlja vaša baba Nata‘”.
Još jedan veoma ozbiljan slučaj u kome je lekar morao
intervenisati, ovog puta kao kliničar i hirurga, desio se maloj
Vesni u pesmici Ljubivoja Ršumovića „Slučaj sa levom zoknom”: „A
kada se probudila devojka po imenu Vesna i videla da je osvanuo
četvrtak po kalendaru, rekla je majci da joj je Zokna bolesna i mora
da je vodi Levom lekaru, a čika doktor je rekao da je to obična
kijavica od promaje koja kroz šupljinu šeta, zatim je uzeo iglu i
konac umesto šprica i dao Zokni injekciju tamo gde viri peta”. Osim
postavljanja dijagnoze I, kako bi u stručnim lekarskim krugovima
rekli, male hirurške intervencije, dete se ovde upoznaje i sa
alatima koje koriste lekari kao što su špric, injekcija, igla.
Prikazano je takođe da ni do doktora nije lako doći, bez obzira koliko bolesnici smatrali da im lekar hitno treba. Tako u pesmici „Bolesnik na tri sprata”, Branka Ćopića, na hitan poziv, lekar odgovara: “Doći ću brzo, za jedan sat, kažite samo, na koji sprat?" Opravdanost ovakvih „lekarskih” postupaka u pesmicama, sa stručnog stanovišta, veoma je upitna. Još je dramatičniji prikaz u pesmici „Miš je dobio grip”, gde je bolesnik „prevalio put dugačak, da ga pregleda doktor mačak”, te je nakon pregleda lekar ustanovio da “sa moje tačke gledišta, nije ti ništa”, a zatim „to kaza, pa ga smaza”. O tome šta je pesnik ovim postupkom mačka hteo da nam kaže i kakve to ima posledice na shvatanje lekarske profesije naše dece dalo bi se još razmatrati, ali to prevazilazi okvire ovog rada.
Videli smo da je kroz dečiju poeziju mnogo toga moguće reći o lekrskoj profesiji, pa čak i o onim manje lepim stvarima. Tako je u pesmici „Zmaj”, Ljubivoja Ršumovića, opisan čak i slučaj mrtvozorstva i postmortem dijagnostike. Kolika li samo mora biti vešta ruka pesnika da deci na prihvatljiv način opiše tužan kraj glavnog junaka zmaja, kao što je to uradio Ršumović: „Ceo Srem se najednom prepao, jer Zmaj je kosio, kosio i kosio, i kosio, dok nije krepao ... Sad Sremcima lice od kreča belje, a lekar gunđa, uz vidnu tremu: ‘Srce mu je puklo od želje da bude najbolji kosac u Sremu!‘" Ujedno je ovde opisan i momenat kada lekar treba da saopšti lošu vest okupljenima, on gunđa i ima tremu, pokazujući kako je i to jedna teška obaveza svakog lekara. Da li je ovaj Zmaj dobio infarkt, insult, disekciju aorte ili nešto slično, s obzirom na opisan tok i ishod bolesti, na nama je da zaključimo.
ZAKLJUČAKU navedenim pesmama pesnici opisuju i uče, ili samo konstatuju činjenice, ostavljajući malim čitaocima mogućnost da sami izvuku neophodne zaključke i pouke. Takve pesme upućuju decu da sama razmišljaju o životu, i svojim postupcima i stavovima. Na nama je da kao lekari svojim primerom na profesionalnom i privatnom planu ostavimo dobar utisak da bi se njihova svest o našoj profesiji razvila u pravom smeru jer će sigurno neko od njih jednog dana biti naš kolega.
LITERATURA
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Adresa autora / Corresponding
address: Marija Mandić, Dušana Petrovića, 8/13, 24000 Subotica, Srbija. E-mail: marijadunav@yahoo.com |
Rad primljen: 7.12.2015. Rad prihvaćen: 2.5.2016. Elektronska verzija objavljena: 28.3.2016. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
[ Sadržaj
] [ Indeks autora ]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|