| |
|
|
46.
Uvodno predavanje
MELANOM KOŽE - EPIDEMIOLOGIJA, ETIOLOGIJA,
FAKTORI RIZIKA I PREVENCIJA NASTANKA
Ljubomir Panajotović(1) , R. Panajotović(2), M. Panajotović (2)
(1)AMERICAN SCHOOL OF MEDICINE AT BELGRADE, (2)MEDICINSKI FAKULTET
UNIVERZITETA U BEOGRADU
Melanom je najagresivniji tumor kože. Iako je zastupljen sa samo 5%
kožnih kancera, uzrok je više od tri četvrtine smrtnih ishoda zbog
malignoma kože. Nagli porast incidence melanoma širom sveta u proteklih
pedeset godina primio je epidemijske razmere. Prema epidemiološkim
studijama incidenca melanoma se udvostručuje svakih 10 godina i raste
brže od incidence drugih solidnih tumora. Ona se, takođe, uvećava brže u
grupi osoba mlađih od 40 godina. Melanom je češći kod osoba bele rase od
osoba Afričkog i Azijskog porekla. Incidenca je veća u zemljama severne
Evrope (Danska) od južnoevropskih zemalja (Grčka). Stopa incidence
melanoma je najviša u Australiji (55,8 kod muškaraca i 42.9 kod žena), u
SAD je 21.8 kod muškaraca i 14.5 kod žena. U Evropi je najveći stepen
incidence u Skandinavskim zemljama (oko15), a najniži u Mediteranskim
(između 5 i 7). U Srbiji (bez Vojvodine) su 2009.g. otkrivena 453 (241
muškarac, 212 žena) nova slučaja melanoma (stopa incidence 8,5), dok su
iste godine umrla 183 obolela (stopa mortaliteta 3,4). Statistike
ukazuju da osobe ženskog pola u Evropi obolevaju 1,3 puta češće od
muškaraca. Kod muškaraca melanom je najčešći na koži trupa, a odmah
zatim na koži skalpa, dok je kod žena najčešći na koži donjih i gornjih
ekstremiteta. Melanom je češći kod osoba starijih od 65 godina.
Melanom kože (MK) je malignitet sa multifaktorskom etiologijom. Razvoj
melanoma je rezultat interakcije između različitih faktora životne
sredine, genetskih i konstitucionalnih faktora koji se odnose na obolelu
osobu. Izlaganje suncu je jedini ekološki faktor koji je stalno povezan
sa melanomom. Do nastanka melanoma dovodi interakcija između prirode
izlaganja suncu i fototipa kože. Intermitentno izlaganje suncu
predstavlja veći rizik od ukupne izloženosti tokom života. Štetni efekti
UVB zračenja, prirodnog (sunce) i veštačkog (solarijum) su jednaki.
Između 5-12 % ljudi sa melanomom ima porodičnu istoriju ove bolesti.
Četiri gena su izolovana u porodicama sa povećanom incidencom melanoma,
a najveći značaj pridaje se CDKN2A (p16) bez obzira da li se radi o
sporadičnom ili hereditarnom melanomu.
Kao faktori rizika za nastanak melanoma mogu se označiti: a)faktori
životne sredine i profesije, b) individualni faktori (konstitucionalni,
nasledni, polni,starosni, delovi tela) i c) njihova kombinacija. Osobe
svetle kože, plave ili crvene kose, plavih ili zelenih očiju, sa
sunčevim pegama(fototip I i II), sa više od 120 nevusa dijametra većeg
od 2 mm,sa multipnim displastičnim nevusima, opekotinama od sunca tokom
detinjstva , drugim kožnim kancerima su osobe sa povećanim rizikom
pojave melanoma.
Melanom spada u malignome kod kojih postoji velika mogućnost
prevencije.Primarna prevencija ima za cilj smanjenje incidence melanoma
dejstvom na etiološke i faktore rizika, a sekundarna podrazumeva rano
prepoznavanje, dijagnozu i početak lečenja melanoma.Programi prevencije
i rane detekcije tumora kože izazvanih suncem podržani su od velikog
broja zdravstvenih organizacijau SAD i Evrope. Najznačajnija primarna
prevencija melanoma je zaštita kože od prekomernog UVB zračenja:
izbegavanjem boravka na otvorenom u periodu najintezivnijeg UVB zračenja
(između 10 i 15h), korišćenjem zaštitne odeće, kape i naočara, upotrebom
krema sa zaštitnim faktorom na izloženim delovima tela, praćenjem
ultravioletnog indeksa, izbegavanjem korišćenja solarijuma.
Ključne reči: melanom kože, epidemiologija, etiologija, faktori rizika,
prevencija
47.
HIRURŠKI TRETMAN POVREDA DEBELOG
CREVA
Stojan Sekulić(1), A.Sekulić-Frković(2), A.S.Sekulić(1)
(1)KBC PRIŠTINA-GRAČANICA, MEDICINSKI FAKULTET, GRAČANICA HIRURŠKA
KLINIKA, (2)KBC PRIŠTINA-GRAČANICA, MEDICINSKI FAKULTET, GRAČANICA,
PEDIJATRIJSKA KLINIKA
UVOD: Povrede debelog creva su 5 – 15% povreda abdominalnih organa.
METODOLOGIJA: Na Hirurškoj klinici, KBC Priština - Gračanica u
petnaestogodišnjem periodu imali smo 9.359 operacija na organima trbušne
duplje. Svi povređeni su operisani u periodu od 4-12 sati po dolasku na
kliniku.
REZULTATI: Povrede abdominalnih organa bilo je kod 873(9,3%) povređenih.
Od svih povređenih 695(79,6%) su bili starosti ispod 40 godine života a
178(20.4%) preko 40 godina. Muških je bilo 683(78,2%) i ženskih
190(21,8%). Udružene povrede abdominalnih organa imali smo kod
603(69,1%), izolovane kod 207(30,9%) povređenih. Povrede debelog creva
imali smo kod 137(15,7%); Izolovane povrede debelog creva bilo je kod
27(19,7%), udružene kod 110(80,3%). Desni kolon je bio povređen kod 27
ili 19,7%, transverzum kod 22 ili 16,1%, levi kolon i rektum kod 87 ili
63,5%. Svi su posle kratke i efikasne reanimacije hirurški zbrinuti.
Hartmann je urađen kod 31 ili 22,6%, prizidna kolostoma kod 16 ili
11,7%, hemikolektomija ili parcijalna resekcija sa ili bez protektivne
kolostome kod 77 ili 56,2%, sutura sa kolostomom kod 13 ili 9,5%
povređenih.
Postoperativne komplikacije smo imali kod 36 ili 26,3%, infekciju
operativne rane kod 14 ili 38,8%, komplikacije stome kod 4 ili 11,1%,
dehiscencija anstomoze ili suture zida debelog creva kod 3 ili 8,3%,.
Smrtni ishod je bio kod 11ili 8,02% povređenih.
ZAKLJUČAK: Povrede debelog creva su veoma teške za zbrinjavanje, daju
septičke komplikacije i veliki mortalitet.
Ključnereči: debelocrevo, povrede,hirurškitretman,komplikacije
e-mail:kbc_pristina@yahoo.com
48.
MINI INCIZIONA HIRURGIJA KUKA
Boris Gluščević, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Predrag
Stošić, Danijel Milosavljević, Radomir Radivojević, Vukašin Jovanović
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD
UVOD. Primarna totalna artroplastika kuka izvedena kroz inciziju manju
od 10 cm se već uobičajeno naziva minimalno invazivnom tehnikom.
Nekoliko prospektivnih studija je već prikazalo određene prednosti mini
incizionog postupka u odnosu na klasičnu artroplastiku kuka. Naša
hipoteza je bila da pacijenti tretirani mini incizionim postupkom imaju
bolje rezultate od onih tretiranih klasičnim pristupom u pogledu manjeg
stepena bola, ranijeg funkcionalnog oporavka i bržeg odlaska iz bolnice.
METODE. Ukupno je bilo lečeno 80 pacijenata od koji je 35 imalo mini
incizioni postupak, a 45 je tretirano na klasičan način. Zadnji pristup
je upotrebljen kod svih pacijenata. Dužina incizije je merena u vreme
operacije i određivana na osnovu habitusa svakog pacijenta. Procena je
pravljena na osnovu izjave o stepenu bola, na osnovu potrebe za
uzimanjem analgetika, potrebe za pomagalom u toku hoda i na osnovu
vremena otpusta iz bolnice.
REZULTATI. Prosečno vreme ostajanja u bolnici je bilo 8 dana ± 2 u mini
incizionoj grupi, i 14 ±4 dana u klasičnoj grupi. Većina u mini
incizionoj grupi je mogla da hod uz pomoć jednog pomagala. Rezultati
verbalne analogne skale za bol /0 do 10/, za mini incizionu grupu su
bili prosečno 2,2±1 i 3,2±1 za klasičnu grupu,p=0,002. Nakon otpusta
nisu postajale kliničke razlike u bolu ili funkciji između ove dve grupe
pacijenata.
ZAKLJUČAK. Poredeći sa klasičnom artroplastikom kuka izvedenom kroz
zadnji pristup, zadnji mini incizioni postupak omogućava bolju
neposrednu postoperativnu kontrolu bola, brži odlazak iz bolnice i manje
pomagala za hod i naravno bolji estetski efekat.
Ključne reči: artroplastika kuka, mini inciziona tehnika
e-mail: borismm@sezampro.rs
49.
SUBTOTALNA ENDOPROTEZA KUKA KOD
STARIH OSOBA
Veljko Jovanović, Branimir Kraljević, Predrag Stošić, Danijel
Milosavljević, Boris Gluščević, Radomir Radivojević, Vukašin Jovanović
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD
UVOD: Prelom vrata butne kosti (FCF) je sve češći u industrijskim
zemljama. Trauma može da provocira komplikacije i ugrozi život
bolesnika.
METOD: Retrospektivno su analizirane istorije bolesti pacijenata lečenih
zbog ove povrede na našem odeljenju od 1993. do 2011.
REZULTATI: na naše odeljenje je zbog FCF u ovom periodu primljeno 1018
bolesnika starijih od 65 godina. Subtotalna proteza kuka je urađena kod
725, a 283 nije operisano. Prosečna starost operisanih je bila 77,46
godina, a neoperisanih 79,82.
Intrahospitalni mortalitet je u prvoj grupi 41 (5,67%), a u drugoj grupi
59 (20,86%).
Isključivši hirurške, broj komplikacija kod operisanih je 107 (14,75%),
a kod neoperisanih 41 (14,11%). U ovaj broj nisu ušli pacijenti sa
smrtnim ishodom.
Komplikacije su češće u grupi neoperisanih (kardiorespiratorne -
9,09/30.43%, embolija pluća – 9,09/13,04%, gastrointestinalne -
5,45/8,70%, tromboflebitis - 0,9/4,35%, flebotromboze - 2,73/4,35%,
dekubitusi - 4,54/17,39%).
ZAKLJUČAK: Na osnovu ovih rezultata, smatramo da je subtotalna
endoproteza kuka metod izbora u lečenju FCF starijih bolesnika.
Operacija smanjuje učestalost posttraumatskih komplikacija i
intrahospitalni mortalitet, a poboljšava kvalitet života.
Ključne reči: prelom vrata butne kosti, subtotalna proteza
e-mail: rajs@bvcom.net
50.
TOTALNA ARTROPLASTIKA KUKA KOD
OBOLELIH OD REUMATOIDNOG ARTRITISA
Danijel Milosavljević, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Predrag
Stošić, Boris Gluščević, Radomir Radivojević, Vukašin Jovanović
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD
UVOD: Lečenje reumatske afekcije kuka je timsko i hirurg mora da bude
uključen od samog pocetka lečenja, kada su mogući i poštedniji
operativni zahvati. Cilj operacija je da eliminiše bol, poveća obim
pokreta u kuku i poboljša kvalitet života obolelih od RA. Hirurško
lečenje obolelih od reumatizma značajno se razlikuje od obolelih od
degenerativnih bolesti. Oblici hirurškog lečenja su: sinoviektomija,
resekcija, artodeza i endoproteza kuka.
METODE: Na gerijatrijsko reumatološkom odelenju našeg instituta, u
periodu od 1976-2011. godine ugrađeno je 547 totalnih proteza kuka kod
obolelih od reumatske bolesti. Starost bolesnika se kretala od 21-79
godina. Bolesnici su praćeni u periodu od 12 do 235 meseci. Ispitivani
su klinički i radiografski parametri, kao i subjektivna procena
bolesnika.
REZULTATI: Više od 77 procenata je ocenjeno kao odličan i vrlo dobar, a
23 procenta kao dobar i loš rezultat a koji su izraženi u brojevima
pacijenata. Učinjena je i analiza po oblicima endoproteza (cementna i
bescementna) kao i broj komplikacija operativnog lečenja.
ZAKLJUČAK: Što se bolesnik oboleo od RA ranije javi hirurgu sa
problemima kuka mogući su i poštedniji operativni zahvati.
Ključne reči: endoproteza kuka, reumatoidni artritis
e-mail: mozaik@bvcom.net
51.
LIGAMENTOPLASTIKE PREDNJEG UKRŠTENOG
LIGAMENTA KOLENA U SUBOTICI
Vladimir Ristić
OPŠTA BOLNICA SUBOTICA, ODELJENJE ORTOPEDSKE HIRURGIJE I TRAUMATOLOGIJE
CILJ: Utvrđivanje uzroka povređivanja, analiza rezultata i komplikacija
nakon artroskopskih rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta.
MATERIJAL I METODI: Tokom 2010. i 2011. godine izvršili smo 59
ligamentoplastika kost-ligament patele-kost kalemom. Operativno je
lečeno 53 pacijenta muškog pola (90%) i 6 ženskog (10%). Starosna dob se
kretala između 16 i 47 godina (prosečno 28,6). Desno koleno je operisano
kod 36 pacijenata (61%), a levo kod 23 (39%). Izvršeno je anketiranje
pacijenata o uzrocima povređivanja. Poređene su preoperativne i
postoperativne vrednosti rezultata Tegnerovom i Lysholmovom bodovnom
skalom i analizirane komplikacije prosečno tokom 14 meseci nakon
operativnog lečenja.
REZULTATI: Među uzrocima povređivanja prednjeg ukrštenog ligamenta
dominirala je sportska trauma kod 88% ispitanika, a fudbaleri (aktivni i
rekreativci) su činili čak 68% povređenih sportista. Prosečna
preoperativna vrednost Lysholmove bodovne skale iznosila je 57,7 poena,
što je postoperativno korigovano na 93,5 (od maksimalnih 100 poena).
Tegner skor je prosečno pre operacije iznosio 2,1, a nakon iste 7,1 (od
maksimalnih 10 bodova). Kod 7 pacijenata (12%) su zabeležene
komplikacije: po 2 infekcije i kontrakture, po jedan: prelom čašice,
tromboembolija i ruptura neoligamenta. Kod pet pacijenata reoperacijom
su komplikacije uspešno sanirane. Stafilokokne infekcije uspešno su
lečene protočnom drenažom i antibioticima, prelom čašice osteosintezom,
kontrakture redresmanom i intenzivnom rehabilitacijom, a tromboembolija
antikoagulantnom terapijom.
ZAKLJUČAK: Mladi sportisti su najvulnerabilniji deo populacije za
povrede prednjeg ukrštenog ligamenta kolena. Najrizičniji sport u
Subotici je istovremeno i najmasovniji: na fudbalu se povredilo više od
dve trećine svih operisanih sportista. Postoperativno su postignuti
veoma dobri rezultati i pored komplikacija kod svakog osmog pacijenta.
Komplikacije se uspešno mogu sanirati ukoliko se blagovremeno prepoznaju
i adekvatno leče.
Ključne reči: koleno, prednji ukršteni ligament, rezultati, komplikacije
e-mail: ristic@tippnet.rs
52.
REZULTATI LEČENJA
OŠTEĆENJA HRSKAVICE KOLENOG ZGLOBA
Vladimir Ristić
OPŠTA BOLNICA SUBOTICA, ODELJENJE ORTOPEDSKE HIRURGIJE I TRAUMATOLOGIJE
UVOD: Lezije hrskavice predstavljaju značajan problem u lečenju, zbog
njenog slabog regenerativnog potencijala.
CILJ STUDIJE je da uporedi rezultate lečenja među pacijentima sa
oštećenjem I-III stepena hrskavice kolena, lečenih različitim metodama.
MATERIJAL I METODI: Uzorak je sadržao 58 pacijenata, sa prosekom od 46,3
godine, od kojih je 57% bilo ženskog pola. Oni su podeljeni u pet grupa:
prva grupa je lečena peroralnim preparatima na bazi glukozamin sulfata u
trajanju 2 meseca; druga pomoću dve intraartikularne injekcije depo
kortikosteroida; treća uz četiri intraartikularne aplikacije preparata
hijaluronske kiseline; četvrta artroskopijom kolena sa postoperativnim
infiltracijama hijaluronske kiseline i peta fizikalnom terapijom.
Praćeni su: bol, otok i funkcija kolena, prosečno godinu dana nakon
lečenja.
REZULTATI: Najviše zadovoljavajućih rezultata (odličnih i dobrih)
postignuto je u četvrtoj grupi (80%), potom u trećoj (70%), pa drugoj
(50%), a najslabiji u prvoj i petoj (po 33%).
ZAKLJUČAK: U lečenju niskogradusnih hondralnih oštećenja zgloba kolena
ne postoji idealna metoda lečenja, ali smo najbolje rezultate postigli
lokalnim infiltracijama hijaluronske kiseline, nakon prethodne
artroskopije kolena. Nelečena i neadekvatno lečena degenerativna
oštećenja hrskavice kolena za posledicu imaju: bol, otok, kontrakturu i
često završavaju protetskom zamenom zgloba.
Ključne reči: koleno, hrskavica, rezultati, artroskopija
e-mail: ristic@tippnet.rs
53.
TOTALNA ARTROPLASTIKA KOLENA
KOD OBOLELIH OD REUMATOIDNOG ARTRITISA
Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Predrag Stošić, Daniel
Milosavljević, Boris Gluščević, Radomir Radivojević, Vukašin Jovanović
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURUŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD
UVOD: Reumatoidni artritis (RA) obično zahvata više velikih zglobova.
Zglob kolena je u oko 85% slučajeva obostrano zahvaćen.
METOD: Retrospektivnom studijom je analiziran funkcionalni i
radiografski nalaz kao i subjektivna procena bolesnika. U protekle 22
godine na našem odelenju je operisano 137 pacijenata obolelih od RA;
ugrađeno je 168 totalnih endoproteza kolena. Bilo je 28 muškarca i 109
žena sa rasponom starosti od 21 do 74 godine; većina ih je u petoj i
šestoj deceniji zivota. Period praćenja se kreće od jedne do petnaest
godina.
REZULTATI: Ispitivani su klinički i radiografski parametri, kao i
subjektivna procena bolesnika. Kao dobar završni rezultat klasifikovano
je 124, zadovoljavajući 30, a loš rezultat kod 14 operisanih kolena. Kao
komplikacije smo imali usporeno zarastanje rane kod 22, a tranzitorni
neurološki poremećaj kod 6 bolesnika. Kod 7 bolesnika se javila
tromboembolija donjih ekstremiteta. Dislokacija patele se javile kod
troje, duboka infekcija je nađena kod 5 a lezija LCM kod dva pacijenta.
ZAKLJUČAK: Ugradnjom totalne endoproteze kolena se stvaraju funkcionalno
bolji uslovi za tretman mekih tkiva (kapsula, tetive, mišići).
Ključne reči: endoproteza kolena, reumatoidni artritis
e-mail: rajs@bvcom.net
54.
HIRURŠKO LEČENJE
REUMATSKOG DEFORMITETA PREDNJEG STOPALA
Radomir Radivojević, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović , Predrag
Stošić, Daniel Milosavljević, Boris Gluščević, Vukašin Jovanović
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURUŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD
UVOD: Deformitet prednjeg stopala je vrlo čest kod obolelih od
reumatoidnog artritisa (RA) i iziskuje hirurško rešavanje. Deformitet
najčešće čine udružen valgus palca i luksacija metatarzofalangealnih
zglobova.
CILJ RADA je uočavanje postignutih korekcija primenom resekcionih
artroplastika i njihove prednosti nad ostalim tehnikama.
METOD: Retrospektivnom studijom analizirali smo 387 operisana stopala
kod 204 pacijenata metodom Keller-Hoffman. Operacije su rađene na našem
odelenju u poslednjih 25 godina.
REZULTATI: Prosečni period praćenja je 13 godina. Analizirani su
klinički i radiografski nalaz, kao i subjektivna procena bolesnika.
Završni rezultat je odličan kod 174 stopala, zadovoljavajući kod 186 a
loš kod 27 stopala. Recidiv valgus deformiteta se javio kod 28 stopala.
Površna infekcija se javila kod 104 a ishemična nekroza kože kod 16
stopala.
Od 1988. godine primenjujemo dinamičku longitudinalnu trakciju (DLT),
našu modifikaciju originalne tehnike; od tada nismo imali vaskularnih
komplikacija.
ZAKLJUČAK: Resekciona artroplastika stopala daje odlične i
zadovoljavajuće rezultate u preko 90% operisanih pacijenata koji boluju
od RA. Primena DLT skraćuje trajanje operacije i smanjuje rizik od
vaskularnih komplikacija.
Ključne reči: reumatoidni artritis, deformitet
e-mail: rajs@bvcom.net
|
|
|
|
