| |
|
|
Istorija medicine
71.
DOPRINOS SLUŽBE ZA
NUKLEARNU MEDICINU ZDRAVSTENOJ ZAŠTITI STANOVNIŠTVA JUGOISTOČNE
SRBIJE
Nebojša Paunković, Džejn Paunković, R. Paunović
POLIKLINIKA "PAUNKOVIĆ", ZAJEČAR
SlužbazaNuklearnu medicinu pod imenom Radioizotopska laboratorija
Internističke službe u Zaječaru, osnovana je polovinom 1969 godine. Kao
jednaod retkih jedinica te vrste (sem nje su postojale institucije na
fakultetskim klinikama u Beogradu, Nišu i NovomSadu) imala je veliki i
vrlo specifičan dopinos zdravstvenoj zaštiti stanovništva u toku ovih 40
godina.
Služba je bila dizajnirana kao rutinska (mada se bavila i istraživačkim
radom), što znači da je bila osposobljena da pruža veliki broj
"zdravstvenih usluga" na vrlo praktičnom nivou.
Pored doprinosa zdravstvenoj zaštiti služba je, što je i bio njen
osnovni cilj, dala veliki doprinos radu i razvoju drugih medicinskih
disciplina, drugim ustanovama nuklearne medicine u Srbiji, kao i sekciji
nuklearne medicine Srpskog lekarskog društva i Udruženja za nuklearnu
medicinu Jugoslavije.
Ključnereči:nuklearnamedicina, doprinos, Srpskolekarskodruštvo
e-mail: npaunkovic@sezampro.rs
72.
O RADU ŠKOLSKIH POLIKLINIKA I
AMBULANTI TIMOČKE OBLASTI MORAVSKE BANOVINE I DEČJEG OPORAVILIŠTA NA
OZRENU - IZMEĐU DVA SVETSKA RATA
Petar Paunović
RAJAČKA ŠKOLA ZDRAVLJA
Autor o svome radu, na osnovu arhivskih dokumenata opisuje organizaciju
i rad školskih poliklinika i ambulanti, U Zaječaru, Knjaževcu i Negotinu
i rad dečjeg odmarališta na Ozrenu, tridesetih godina XX veka. Iz rada
se može saznati kakvo je zdravstveno stanje školske dece, kako se prema
zdravlju oko 120 000 dece na području Timočke oblasti Moravske banovine
dece odnosila zajednica i šta su lekari sve preduzimali da bi se održalo
i poboljšalo dečje zdravlje.
Rad imaistorijsko medicinski značaj
Ključnereči: zdravstvenazaštitadece, školskepoliklinike i ambulante,
Timočka oblast Moravskebanovine.
e-mail: rajački@ptt.rs
73.
PRIKAZ KNJIGE „OSNOVI IZ RENTGENOLOGIJE“
IZDATE 1934. GODINE
Tomislav D. Jovanović
MEDICINSKI FAKULTET PRIŠTINA-KOSOVSKA MITROVICA.
UVOD: Prva generacija studenata novoosnovanog Medicinskog fakulteta u
Beogradu upisana je školske 1920/21 godine. Godine 1933. izabran je i
privatni docent dr Sava Janković, rendgtenolog, šef Rendgen odeljenja
Opšte državne bolnice u Beogradu. Katedra za kliničku radiologiju i
rendgenologiju osnovana je 1935. godine i na njenom je čelu bio
novoizabrani docent dr Stojan Dedić. Nastava se odvijala u okviru
interne propedevtike sa sedištem u Internoj klinici "B", sada Institutu
za endokrinologiju. Prema podacima iz dostupne literature prvi
studentski udžbenik pod nazivom "Osnovi rendgenske dijagnostike" autora
prof. dr Stojana Dedića štampan je 1952. godine u izdanju "Naučne
knjige".
Autor ovog prikaza je sticajem okolnosti došao do knjige pod naslovom
"Osnovi rentgenologije" autora A.P. Bogićevića. Knjiga je kupljena na
"buvljoj" pijaci u Leskovcu novembra 2010. godine po ceni od 50 dinara.
PRIKAZ KNJIGE: Prikazana je veoma retka, najverovatnije najstarija
knjiga udžbeničkog tipa na srpskom jeziku iz oblasti radiologije. Naslov
knjige je "Osnovi rentgenologije" autora A.P. Bogićevića. Knjiga je
štampana 1934. godine u Beogradu, Štamparska radionica Ministarstva
Vojske i Mornarice
Knjiga je štampana ćirilicom, na B5 formatu, u mekom povezu i ima ukupno
75 strana. Na 5. strani ispod naslova knjige "Osnovi iz rentgenologije"
stoji puno ime autora: Sanitetski potpukovnik dr Aleksandar P.
Bogićević, zatim podnaslov Uvod.
U uvodu autor govori o značaju i napretku rentgenologije i izražava
zahvalnost brigadnom đeneralu Aleksandru S. Markoviću i dr. Savi
Jankoviću šefu Zavoda za rendgenologiju pri Opštoj državnoj bolnici za
kolegijalnu pažnju i pomoć.
Na 75 stranica napisan je uvod, fizika rendgenskih zraka, rendgenska
aparaturu, pregled pojednih organa, rendgengrafija kostiju i zglobova,
primena kontrastnih sredstava i rentgen terapija. Knjiga ima ukupno 16
delova-poglavlja.
Na stranicama od 59. do 74. prikazano je u veoma kvalitetnoj štampi
ukupno 45 nativnih i kontrastnih rendgengrafija.
ZAKLJUČAK: Najverovatnije se radi o najstarijoj knjizi na srpskom jeziku
iz oblasti radiologije. Prema sadržaju i načinu izlaganja ima sve
osobine udžbenika. Obuhvata fiziku rendgenskih zraka, rendgensku
aparaturu, pregled pojednih organa, rendgengrafiju kostiju i zglobova sa
opisima rendgenske slike bolesti, primenu kontrastnih sredstava i
rentgen terapiju.
e-mail: jovato@info-net.rs
74.
ČEŠKO-SRPSKA PORODICA BURIAN:
PROF.ING VOJTEH ADALBERT, JOVANKA, ING.JAROSLAV I PROF.DR JOVAN V.
BURIAN - ZNAČAJ ZA ISTORIJU NAUKE I MEDICINE TIMOČKE KRAJINE I SRBIJE U
19. I 20.VEKU
Tomislav I. Nedeljković (1), Ivan I Nedeljković (2)
(1)KLINIČKI CENTAR KRAGUJEVAC, (2) DOM ZDRAVLJA "DR CVJETKOVIĆ" NOVI SAD
Češko-srpsku porodicu Burian čine otac i suprug Vojteh Adalbert, majka i
supruga Jovanka i njihovi sinovi, braća Jaroslav i Jovan. Otac Vojteh
(1860-1933.), pomolog i nastavnik, doselio se iz rodne Češke, tada pod
Austro-Ugarskom, još krajem 19.veka, u Timočku ili Negotinsku krajinu,
tačnije u selo Bukovo kod Negotina. U Poljoprivrednoj školi u Bukovu,
radio je kao nastavnik, bavio se pomologijom i vinogradarstvom, a bio je
jedno vreme i direktor iste škole. Zavoleo je Srbiju, postao njen
podanik, a zavoleo je i srpkinju Jovanku (1875-1946.), koja je bila
domaćica i koja je rodila dva sina. Stariji, Jaroslav (1900-1936.) bio
je inženjer-geometar, iako je kratko živeo, jer je umro od TBC-a, ostao
je poznat kao Upravnik parka "Kalemegdan", o kojem su pisale "Beogradske
novine" i "Politika". Mlađi, Jovan (1904-1989.), lekar specijalista
interne medicine, posle povratka iz vojnog zarobljeništva u Nemačkoj,
posle Drugog svetskog rata, postaje i profesor Medicinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu. Majka Jovanka, iako samo domaćica, veoma je
polagala na obrazovanje i vaspitanje njenih sinova, slično Pupinovoj
majci. Stoga, ne čudi velika ljubav i žurba dr Jovana, sanitetskog
poručnika da se vrati iz zarobljeništva iz Nemačke u Beograd svojoj
majci, koja je ostala u Beogradu, u stanu u ulici Stojana Protića na
Vračaru iako je mogao da ostane u Pragu ili Beču da živi i radi, jer je
imao tamo rođake i prijatelje. Na žalost, majka je još kratko živela,
samo do 1946.g. Povratkom na Internu kliniku "A" organizuje rad, biva
Šef jednog od Odseka, a jedno vreme i zamenik Direktora iste klinike, na
Medicinskom fakultetu postaje asistent, pa docent i profesor interne
medicine, piše udžbenike sa Akademikom Prof.dr Stanojem Stefanovićem,
Interna medicina i Specijalna klinička fiziologija, a sa studijskih
putovanja iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Češke, Mađarske, Rumunije,
Bugarske, Grčke i Italije donosi nove metode u dijagnostici i terapiji,
pre svega bolesti organa za varenje, nakon čega postaje i
subspecijalista gastroenterolog. Ostaje u rezervnom sastavu JNA, sada
već kao rezervni sanitetski kapetan da bi za svoje doprinose u zaštiti
vojnika i uvođenjem u udžbenik Interne medicine, novih entiteta iz
oblasti vojna i ratna interna medicina , kao što su ileus vrenja i ratni
nefritis dobio i čin rez.san.kapetana I klase. Nosilac je i Ordena sa
crvenom zastavom. Porodica Burijan sahranjena je u PORODIČNOJ GROBNICI
PROF.MED.FAKULTETA Dr JOVANA BURIJANA na NOVOM GROBLJU U BEOGRADU,
parcela 57, preko puta Aleje velikana.
75.
DR MILORAD (MILUTINA) GLIŠIĆ (1896 - 1968)
Miomir Marković , J. Marković , B. Jovanović , M. Jovanović
SPECIJALNA HIRURŠKA BOLNICA "MG STENS" PIROT
UVOD: Dr Milorad Glišić bio je upravnik bolnice, šef hirurgije u Pirotu
posle drugog svetskog rada.
CILJ: Prikazati ličnost dr Milorada Glišića. Njegovo pregalaštvo i
stručni rad u oblasti opšte hirurgije.
MATERIJAL I METODI RADA: Korišćeni su podaci Arhiva Pirota i Opšte
bolnice u Pirotu.
REZULTATI: Rođen je 1896. godine u Šapcu u trgovačkoj porodici.
Gimnaziju je učio u Šapcu do sedmog razreda kada je počeo Prvi svetski
rat. Mobilisan je 1915. godine u đačku četu. Povlačio se sa srpskom
vojskom preko Albanije, pa brodom do Soluna, iz kog je 1917. godine
francuskim vojnim brodovima odveden u Bizertu u Tunisu gde su boravile
rezervne jedinice srpske vojske. Godine 1918. iz Bizerte Francuska vlada
organizuje odlazak đaka narednika u Francusku gde završava veliku
gimnazijsku maturu. Studira medicinu na fakultetima u Parizu i Strazburu
i završava 1924. godine. Kao "sekundarni lekar" 1924/1925 radi u
okružnoj bolnici u Šapcu. Od 1925. godine do 1929. godine radi kao vojni
lekar u Sarajevu. Specijalizaju hirurgije završava 1929. godine u
Monpeljeu. Od 1929. godine radi kao privatni lekar u Kragujevcu. Od
oktobra 1944. godine do novembra 1945. godine mobilisan je kao hirurg u
XVII udarnoj diviziji. Rešenjem Ministarstva narodnog zdravlja jula
1946. godine postavljen je za upravnika okružne bolnice u Pirotu. Takođe
je vršio obaveze šefa hirurškog odeljenja i šefa ginekološko-akušerskog
odeljenja. U Pirotu je radio do 01.X 1956. godine, posle toga u Šapcu
kao direktor Doma zdravlja gde je osnovao i prvi Onkološki dispanzer. U
penziji je otišao 31.XII 1958. godine. Preminuo je 1968. godine i
sahranjen je u porodičnoj grobnici u Šapcu.
ZAKLJUČAK: Čak i danas, toliko godina posle njegove smrti, teško je reći
šta je bilo najveće, najlepše i najtrajnije u njegovom radu
e-mail: mgstens@ptt.rs
76.
RAZVOJ ZDRAVSTVA U DRAGAČEVU DO DRUGOG
SVETSKOG RATA
Tanja Šuluburić (1), D. Šuluburić (2)
(1)ZDRAVSTVENI CENTAR ČAČAK, (2)DOM ZDRAVLJA GUČA – LUČANI
UVOD: Dragačevo je geografski pojam i predstavlja brdsko-planinsku
oblast u Zapadnoj Srbiji. Naseljeno je sa oko 22000 stanovnika koji se
nazivaju Dragačevci. Najvećim delom pripada opštini Lučani koja zauzima
454 kilometra kvadratna. Ima dva gradska naselja, Lučane i Guču i 39
sela.U svetu je poznato po Saboru trubača koji se održava u Guči preko
50 godina.
CILJ: Cilj nam je da širu stručnu javnost upoznamo sa razvojem
zdravstvene zatite u našoj sredini, a u vremenu kada su lekari bili
retki i kada je do njih zaista bilo teško doći.
MATERIJAL I METODI RADA: Za pisanje rada smo koristili obimnu literaturu
u vlasništvu Doma zdravlja Lučani, Istoriskog arhiva Čačak i biblioteke
u Guči.
REZULTATI: Za oganizovani početak savremene medicine u Dragačevu se može
uzeti 1875.g. kada je, na teritoriji tadašnjeg sreza, uveden prirez za
stipendiranje prvog lekara. Bio je to dr Mijailo Cvetić koji je po
završenim studijama bio sreski lekar u Guči. Već 1887.g. na njegovo
mesto dolazi dr Mihailo Leščinski, Poljak, rođen u Rusiji, koji je u
Guči radio čitavih 19 godina. Od 1906.g. pa do Prvog svetskog rata su se
u Guči menjali lekari na po 2-3 godine. U vreme tog rata Guča nije imala
lekare, izuzev vojnih lekara koje su dovodile okupacione vlasti i koji
su samo zapisnički konstatovali ubijanja i vešanja stanovnika Dragačeva.
Prva apoteka je u Guči otvorena 1910.g., a 1912.g. je stigla i prva
babica, gospođa Persida Božić.
Od 1908.g. je počelo prikupljanje sredstava za izgradnju bolnice u Guči,
ali će do ostvarenja te plemenite ideje proći čitave 23 godine.
Posle rata u Dragačevu su se često menjali lekari, a zanimljivo da je
među njima bio i dr Aksevold Johansen, Danac iz Rejkjavika, koji se u
Guči i oženio i 1922.g napustio Guču sa svojom porodicom.
Četvrtog Juna 1931.g. otvorena je bolnica u Guči koja je proglašena za
banovinsku i koja je imala pet stalnih radnika: jednog lekara, dve
bolničarke (jedna Margita Matijašević rođena u Beču) i dva nemedicinska
radnika.
Konačno 09.01.1934.g. u Guču je stigao dr Ljubo Popović koji će ceo svoj
radni vek provesti u Dragačevu. Stekao je nadimak Dragačevska majka.
Proširio je bolnicu i u Dragačevu bio i lekar i prosvetitelj i po
kazivanjima savremenika, izrazito dobar čovek. Sve do početka Drugog
svetskog rata bio je jedini lekar, a pred sam rat je uspeo i da otvori
prvu laboratoriju u Guči .Bio je žestok protivnik sujeverja i vračanja u
lečenju, a itekako je poštovao dobra iskustva narodne medicine.
ZAKLJUČAK: Od davne 1875.g. do danas zdravstvo u Dragačevu se stalno
razvijalo. Danas u Dragačevu postoji savremen, akreditovan Dom zdravlja
sa 148 stalno zaposlenih radnika.
Ključne reči: istorijat, 1875-1941
e-mail:
domzdravljaguca@open.telekom.rs
Medicina i umetnost
77.
NEUROBIOLOŠKI ASPEKTI
KREATIVNOSTI
Emil Vlajić(1), Ada Vlajić(2)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, ZAJEČAR, (2) UNIVERZITET UMETNOSTI,
BEOGRAD
UVOD: Kreativnost je osnova razvoja ljudske civilizacije i igra glavnu
ulogu u stvaranju ljudske kulture, ali su neurološki mehanizmi koji leže
u pozadini kreativnog procesa nedovoljno poznati. Postoje mnoga
istraživanja koja pokušavaju da odrede za koji deo mozga je vezana
kreativnsot i koje su to moždane aktivnsoti koje prate kreativni proces.
CILJ: Ovaj rad revijski prikazuje empirijska istraživanja kreativnost
kroz neuromiaging metode.
Materijal i metodi rada:Analizirano je 59 radova koji su objavljeni u
periodu od 1975 do 2011 godine u kojima se kreativnost povezuje za neku
od tehnika prikazivanja mozga. Radovi su analizirani u odnosu na A)
model eksperimenta, B) tip testa kreativnosti koji je korišćen u
eksperimetu, C) tehniku registracije promena u mozgu i D) lokacije mozga
koja se aktivira tokom kreativnog procesa.
REZULTATI: Eksperimetni koji su korišćeni se mogu svrstati u tri grupe,
i to (a) registracije tokom rešavanja kreativnog zadatka (40 radova je
koristilo ovaj model eksperimenta); (b) razlike kod rešavanja kreativnih
u odnosu na nekreativne zadatke (15 radova); (c) razlike subjekata koji
su pokazali više skorove pri testu kreativnosti u odnosu na one koji su
bili manje kreativni (5 radova). Heterogenost tipa testa kreativnosti je
velika, većina radova je koristila sopstveno dizajniran test
kreativnosti, dok je manji broj radova koristio neki od tipiziranih
testova kreaitivnosti (15).
Metode registracije se mogu svrstati u dve grupe, one koje registruju i
analiziraju direktnu aktivnsot mozga (EEG, EP, MEG..) i one koje
registruju indirektnu aktivnost mozga u kreativnom procesu (fMRI, SPECT,
PET, rCBF..). 38 radova je analiziralo EEG signale sa posebnim osvrtom
na "snagu" odredjene frekvence (16 radova) i sinhronizaciju (16 radova).
U 21 radu se analizirala povezanoist kreativnosti sa merenjem indirektne
aktivnosti mozga.
Regioni mozga koji su povezani sa kreativnošću u ovim radovima se
pojavljuju 18 puta u levoj hemisferi, 24 puta u desnoj hemisferi a 37
puta su nadjeni u obe hemisfere. Što se specifičnih regiona tiče, EEG
registracijama je nadjeno da se kreativnim proces povezuje sa frontalnim
regionom 9 puta, centralnim 6 puta, parijetalnim 10 puta, okcipitalnim 3
puta i temporalnim 4 puta. fMRI i ostalim metodama protoka se nalazi da
se kreativni prpces može povazati sa aktivnošđću u frontalnom regionu 22
puta, parijetalnom 5 i temporalnom regionu 7 puta, a ostali regioni koji
se pominju su cerebelum (2 puta) i corpus calosum (1).
ZAKLJUČAK: Otkrivanje suštine kreativnog procesa je aktuelna tema u
neuro-istraživanjima i mnogi autori pokušavaju da dokuče osnovne procese
u mozgu koji su povezani sa krativnošću. Medjutim, ne postoji koncenzus
oko modela eksperimeta, a još je manja saglasnost oko testa kreativnsoti
koji treba da se koristi u ovakvim istraživanjima. Različiti regioni
mozga koji se aktiviraju tokom eksperimenata ukazuju na dve mogućnosti:
ili je svaki region test specifičan, ili sam kreativni proces nema
moždanu lokalizaciju u užem smislu reči. Predstoji nam interesantan
period u daljim istraživanjima neurobioloških aspekata kreativnog
procesa, naredni radovi će biti više standardizovani, približiće nas
shvatanju funkcionisanja ljudskog mozga i doprineće daljem
rasvetljavanju kreativnosti kao osnove ljudske civilizacije.
Ključne reči: Kreativnost, kreativni proces, neuroimaging
e-mail: vemil@open.telekom.rs
78.
MEDICINA I UMETNOST
Bojana Cokić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR
UVOD: Kao što reče Jorge Luis Borges: "nije umetnost napraviti nešto
novo već staro ispričati na novi način". A Oskar Vajld je umeo reći da
život imitira umetnost. Mnogo češće, međutim, umetnost je ta koja
imitira život.
CILJ: Cilj rada je bio da analizom umetnosti kroz vekove potvrdimo
poštovanje i povezanost medicine i umetnosti.
MATERIJAL I METODI RADA: Analizirana su brojna umetnička dela kroz
vekove, dela nastala pre nove ere i dela posle nove ere, sa istoka i
zapada. Brojni veliki umetnici podjednako opisuju i lepotu života i
patnju života kao što su mnoge bolesti.
REZULTATI: Vekovima su naučnici i umetnici shavtili iste obrasce iz
prirode. Ideal renesansnog čoveka, univerzalni genije, Leonardo da Vinči
je bio veliki majstor takvih efekata i najistaknutiji među umetnicima u
poznavanju procesa i obrazaca iz prirode. Genijalno otkriće Dr Francis
Cricka i dr James Watsona 1953.god. je bilo dešifrovanje DNK.
Genijalnost Salvadora Dalija je uobličila molekul DNK 1957. god. na
slici "Krajolik leptira" i olakšalo ilustriranje nasledne osnove čoveka.
Brojni genetski sindromi su oslikani na platnima velikih renesansnih
slikara nekoliko vekova pre nego se znalo da je u pitanju bolest.
ZAKLJUČAK: Jedna slika vredi hiljadu reči, a hiljadu slika... Medicina
nije ništa drugo do podržavanje prirode, a priroda je isnpiracija za
brojne umetnike.
e-mail: laboca@open.telekom.rs
Istorija medicine
79.
Poster prezentacija
"ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA"
Goran Čukić
DOM ZDRAVLJA BERANE, CRNA GORA
UVOD: Opšta teorija znanja o suštini života svođena je na pitanja šta
je: život, zdravo društvo itd. Život je trajna inspiracija, predmetna
brojnim naukama, ali i pesnicima.
CILJ: "život" je više od iracionalnih psihizama, načela i principa; pa
traži postojanje izvorišnih znanja zdravog življenja čoveka –
enciklopedija.
MATERIJAL I METODI RADA: Biologika je ontologija filozofije života,
eksperimentalna filozofija logike organizma.
REZULTATI: Ako krenemo po hrišćanskom da je življenje greh, onda grešan
sa rođenjem ima "krivičnu prijavu" koja se podnosi "tužilaštvu". Našavši
manje življenju na tom pravcu je i filozofski "kritički humanizam".
"Pojavljuje se problem" ko dokazuje "optužbu", a) "tužilac" napada
tuženog argumentima, ili b) tuženi se brani od optužbe, navodeći razloge
protiv navoda optužbe. Život će biti ili ne biti grešan. Bezgrešni –
dalje živi bezgrešno imajući na raspolaganju sačuvani "život". Ko je
tužilac? Isto tako "grešnik", koji zna kako se postaje bezgrešan: ako se
ne čini grešno. Živi se grešno jer – postoji "krivični zakon", skup
grešnih radnji. Otuda ko zna za "grehove" izbegavajući ih će živeti
bezgrešno. Onom što živi grešno – će "tužilac" staviti na dušu greh, od
koga će se braniti pokazujući da je sposoban da živi. Sve što se ne sme
po "krivičnom zakonu" – sme se u životu, jer je "odobreno" (dok se ne
sankcioniše da je nešto novo loše, do tada nepoznato). Prosperitet
zdravlja se ogleda u povećanju broja zabrana. Logika je zakona – da se
eliminiše bolesno življenje ("Ime pravde ljudi ne bi poznavali da nema
nepravde"). Tako, može da se živi samo zato što se rađa zdravo, pa
zdravlje treba obdržati eliminacijom "po-grešnog". Zato, u početku
zdravog rađanja grešnog ima pre ništa nego nešto – doturanjem sebi
zdravog će da se živi pod veštačkim zvonom (radom stečenog zdravlja –
veštačkog zdravlja kojim se po-grešno eliminiše). Doprinosilo se
vremenom obilatom zdravlju. Posledično život sve više postaje "radom
obrađen, obogaćen"; sve je dalji od "prirodnog". "Bez rada na sebi" se
prirodno, pre grešno. Znanjima o zdravom življenju je uvećan kvalitet
življenja, postiže se "veštački život, veštačko zdravlje". Uvećava
zapravo "iskustvo" ("ispravna" hipoteza), koje u praktičnom življenju
postaje "istinita hipoteza". Ova gubi odlike "hipoteze" i prerasta u
"znanje", a to je – "enciklopedija zdravlja" naučnika i zdravo-razumskog
laika. Život u svom bitisanju proverava a) ispravno (uz još obilnije
ponavljanje već iskušenog b) istinitog) pa se dobije – enciklopedija:
skup principa po kojima treba živeti itd. Pravila življenja neko
prihvata, a neko ne prihvata. Ako je iskustvo laika "naučno" (odlika
naučnih znanja bez obzira koliko su naučnici po zvanju), s toga
provereno – vrlo je umesno takvo "valjano" ponoviti u "sledećoj
generaciji življenja", predati ga potomstvu. Da li treba upražnjavati
upotrebu alkohola u preteranim količinama, da li treba ratovati itd. –
nije dilema. No, i dalje se pije preterano; i dalje se ratuje... Brojni
su naučno interesantini problemi: rak itd. Time pokolenja već imaju
principe, model ponašanja; kosmopolitski, svugde primenljiv. Biti
"bezgrešan" znači živeti po modelu "zdravog življenja" - koji prati
psihički razvoj čoveka, kroz njegovu "sui generis" istoriju svesti, koja
nije završena...
ZAKLJUČAK: Naučno se stiče znanje o zdravlju logičkim proživljavanjem –
otuda postoji mogućnost formiranja enciklopedijskih znanja o zdravlju.
Zdravlje nastaje eliminacijom: bolesnog, grešnog, pogrešnog itd., ili/i
realizovanjem: zdravlja, bezgrešnog, moralnog itd. Koliko god bio
pristup redukovan apstrahovanjem, "zdrav život" ipak je epistomološki
nesvodljiv na aspekt.
Ključne reči: veštačko zdravlje, hipoteza ispravna, hipoteza istinita
e-mail: epid.dz.berane@t-com.me
|
|
|
|
