ISSN 0350-2899. - Vol. 40, br. 2 (2015), str. 87-91.

Frenk H. Neter – Mikelanđelo medicine
Frenk H. Neter - Michelangelo of medicine

Vladimir Veselinov, Vladimir Davidović
Opšta bolnica Kikinda
 

UVOD

Frenk H. Neter je bio američki hirurg i proslavljeni medicinski ilustrator, a popularnost njegovih ilustracija donela mu je naziv Mikelanđelo medicine [1].
Neter je rođen u Njujorku, kao dete imigranata, 1906. godine. Sklonost ka umetnosti je pokazivao od trenutka kada je bio dovoljno star da drži olovku. U prodavnici svojih roditelja je, kao dečak od samo par godina starosti, imao prvi kontakt sa crtežima. Uživao je u stripovima i počeo i sam da ih crta [1, 2].
Nastavio je da crta i dalje, tokom celog školovanja, da bi po završetku srednje škole dobio stipendiju da pohađa čuvenu njujoršku Nacionalnu akademiju za dizajn, a potom objavio porodici svoju odluku da će da radi i zarađuje kao ilustrator. [3].
Međutim, njegova majka nije htela ni da čuje za jedno, po njoj, neperspektivno zanimanje i usmerila ga je ka medicini. Neter je, obeshrabren, upisao medicinu na Njujorškom univerzitetu [1].
Ipak, talenat uvek nađe načina da ispliva, pa je tako Neter za vreme studija pravio skice tokom predavanja da bi sebi pojasnio neke nejasne medicinske koncepte. Za razliku od svojih kolega, koji su beleške pisali grafitnom olovkom, Neter je na predavanja dolazio sa mnoštvom olovaka u boji, pravio skice, crteže, šeme… [1]. Često je do kasno ostajao u Anatomskom kabinetu, preslikavajući anatomiju određenih delova tela sa kadavera. Ove skice su uskoro primetile njegove kolege, te su one postale veoma popularne među studentima. Usledili su profesori, kojima bi Neter, za malu sumu novca, ilustrovao njihove publikacije u naučnim časopisima. Neter je godinama kasnije priznao da nije bio sjajan student, te da su njegove ocene ispaštale zbog tolike posvećenosti crtanju [2].

Slika br. 1. Ruke koje leče, Frenk Neter, 1930, [1].

1931. Neter je diplomirao i potom se oženio svojom koleginicom, Meri Mekfejden, jednom od samo 5 studentkinja medicine u toj generaciji. Nakon diplomiranja, njih dvoje započinju obavezan staž u tada najvećoj bolnici u SAD-u, njujorškoj bolnici Belvju. Posle staža Frenk započinje svoju lekarsku karijeru kao ambulantni hirurg pri jevrejskoj bolnici Maunt Sinaj [1].

Slika br 2. Frenk i Meri, oko 1931. godine [1].

To nisu bila dobra vremena za lekare. Neter je sam rekao: „To je bilo 1933. – najgore doba Velike depresije, kada kao da nije postojala privatna praksa. Ako bi pacijent i ušao u moju ordinaciju, najčešće greškom, odlazio je a da nije platio.” [4].
Ipak, sve vreme Neter nastavlja da stvara i njegovi crteži su veoma popularni među kolegama. A onda, igrom sudbine, njegove radove su primetila marketinška odeljenja farmaceutskih kompanija. Tako je za seriju od 5 crteža Frenk dobio 7500$, umesto dogovorenih 1500$, što je bilo značajno više nego njegova godišnja zarada kao hirurga [2]. Neter se tada odlučuje da svu svoju energiju usmeri u ono što je kao mladić i želeo. Jednom za svagda odlaže skalpel i zamenjuje ga olovkom [1].
Zahvaljujući petodecenijskoj saradnji sa farmaceutskom kompanijom Ciba (sada Novartis), Neter je postao najpoznatiji medicinski ilustrator na svetu, kreator hiljada akvarela koji su predstavljali svaki aspekt medicine 20-og veka. Ciba će biti Neterov saputnik u daljem razvoju kao umetnika [6].
Neter nije pokazao talenat samo kao ilustrator. Pokazao se i kao talentovan eksponatista. Naime, krajem 30-ih godina prošlog veka kompanija Šering je zamolila Netera da im pomogne oko promocije na jednoj izložbi. Šering je u to vreme razvijao razne endokrinološke lekove i bio je prva kompanija koja je proizvodila testosteron [1]. Da bi predstavili svoj rad na polju endokrinologije, hteli su eksponat koji bi prikazao kako žlezde sa unutrašnjim lučenjem kontrolišu reproduktivni ciklus žene, uključujući pubertet, menstruaciju i trudnoću. Pitali su Netera da li ima ideju kako najbolje ovo da prikažu, ali pod uslovom da se publika ne zadrži ispred eksponata duže od 15 minuta. [1].
Neter se setio nove vrste materijala, koja je tada ulazila u širu upotrebu, pleksiglasa. Odlučio se da napravi veliku, providnu figuru žene, gde bi se videle sve žlezde na svojim anatomskim pozicijama. Zatim je osmislio kako da putem fokusiranih snopova svetla i osvetljenih putanja prikaže promene koje bi hormoni izazivali na ciljnim organima, npr. endometrijumu, dojkama. Uspeo je da prikaže i trudnoću, kao i sam rast fetusa, od začeća, do porođaja i rođenja bebe. Neterov koncept da kombinuje slike koje bi se projektovale na unutrašnju strukturu figure, osvetljene putanje i snopovi svetla rezultovali su „Transparentnom ženom”, koja je bila najveći hit na međunarodnoj izložbi „Golden Gejt” [1].

Slika br. 3. Frenk radi na „Transparentnoj ženi”, 1938. godina [1].

Četrdesetih godina prošlog veka Frenk Neter je odlučio da se odazove pozivu za mobilizaciju. Kao lekar mogao je da dobije bilo koju dužnost, čak i na frontu. Međutim, vojska je imala druge ideje za Frenka, sada već poznatog ilustratora. Neter je dobio zadatak da analizira i istraži sve o ratnim ranama i borbenim situacijama. Naučio je dosta o ustrelnim ranama, ranama od šrapnela i granata i varijacijama koje one nose u odnosu na pogođeni deo tela. Iz ovoga je izvukao 3 principa zbrinjavanja na frontu: zaustaviti krvarenje, zaštititi ranu, sprečiti šok. Potom je njegov zadatak bio da napravi skice koje bi ove principe prenele vojnicima na jednostavan, ali ilustrativan način.
Generalima su se skice koje je Neter načinio veoma svidele, te je postavljen na čelo armijinog Odseka za grafička trenažna pomagala. Kao rezultat ovoga nastao je „Armijski priručnik za prvu pomoć” koji je distribuiran skoro svim vojnicima na frontu [1].
Tokom svog rada za vojsku, Neter je upoznao i mladog lekara, Majkla DeBejkija, koji je tada postajao međunarodno priznat kardiovaskularni hirurg. Njih dvojica su sarađivali na projektu definisanja najčešćih ratnih povreda i njihovog definitivnog zbrinjavanja na svim nivoima pružanja medicinske pomoći. Ciljna grupa sada nisu bili vojnici, već lekari na frontu. Vojnim i bolnicama u SAD-u Frenk je ilustrovao sve tipove povreda, te je kao rezultat ove saradnje nastala serija knjiga: Ratne povrede grudnog koša, Ratne povrede abdomena i Ratne povrede ekstremiteta. Ciba je objavila ovu seriju i distribuirala je lekarima tokom rata [1].
Nakon završetka rata, Neter je započeo seriju atlasa koji će postati njegovo najpoznatije delo, grupu tomova, svaki pojedinačno posvećen određenom organskom sistemu, pokrivajući anatomiju, embriologiju, fiziologiju, patologiju i bitne kliničke odlike svakog od njih. Ova serija, poznata kao Cibine kolekcije medicinskih ilustracija će popularno biti nazvana „zelene knjige”, zbog boje korica [1, 3].
Upravo u ovoj seriji se iskristalisalo ono što će posle biti nazvano „Neterov stil”, jedinstvena, istinska mešavina upečatljivog realizma i medicinske naučne preciznosti.
Novcem koji je zaradio od prvih tomova Neter kupuje imanje sa velikom kućom koju naziva Foli farma. Na gornjem spratu on pravi studio, sa krovnim prozorima i idealnom količinom svetlosti, te se u potpunosti posvećuje svojim ilustracijama [1].
Neter je imao poseban metod rada. Prvo je skicirao olovkom, a posle crteže kopirao, prenosio i slikao preko njih da bi predstavio sve, od grube do mikroskopske anatomije, od rendgenskih snimaka, do slika pacijenata. [7, 8].
Neterova prelepa ilustrovana dela se sada mogu naći u svakoj medicinskoj biblioteci, mnogim kancelarijama, a njegov rad je pomogao u obrazovanju generacija doktora. On je mogao da crta anatomske detalje sa lakoćom, a njegovi crteži u boji su bili mnogo živopisniji od jednobojnih Grejevih ilustracija [8].
1986. godine, u svojoj osamdesetoj godini, Neter je započeo pregovore sa Cibom o još jednom produženju ugovora. Pregovori su bili naporni, a Ciba je bila spremna da odustane, ali se ipak odlučila na još jedan period saradnje. Upravo ova saradnja je rezultirala višestruko nagrađivanim klasikom – Atlasom ljudske anatomije.

Slika br. 4. Korice Atlasa anatomije čoveka [9].

U uvodu u svoje najveće delo, Atlas anatomije čoveka, Neter je napisao da se često pita šta bi zaista renomirani anatomi iz istorije, ljudi kao Vezalius, Leonardno da Vinči, Henri Grej, rekli o njegovom atlasu. „Anatomija se naravno ne menja“, Neter je napisao u uvodu, „ali se naše razumevanje anatomije i njenog kliničkog značaja menja, kao i terminologija i nomenklatura” [1]. „Doktori me smatraju umetnikom, a umetnici doktorom. U stvari se nalazim negde između”, rekao je svom mladom kolegi dr Kaplanu [1].
Kada su ga upitali da li je zažalio što je napustio svoju hiruršku praksu, Neter je odgovorio da ne misli da je napustio medicinu, već da sebe smatra kliničarem sa specijalnošću koja uključuje čitavu medicinu. „Moje polje pokriva sve. Moram biti specijalista u svakoj specijalnosti”, što se i vidi u raznovrsnosti tema koje je ilustrovao [8].
„Doprinos dr Netera proučavanju ljudske anatomije je epohalan. Unapredio je naše razumevanje anatomije više nego bilo koji drugi medicinski ilustrator od 16. veka, kada je Vezalijus uveo crteže bazirane na kadaveričnim disekcijama,” rekao je o njemu dr Majkl DeBejki [10].

Slika br 5. Frek Neter [11].

 

Čak i u osmoj deceniji Neter je nastavio da stvara medicinske ilustracije, sve do svoje smrti 1991. godine [1, 12]. Njegov naslednik, dr Karlos Mačado, nastavlja da izrađuje medicinske ilustracije u Neterovom stilu, te će i novi medicinski koncepti biti prezentovani jedinstvenim, pristupačnim Neterovim stilom [13].
Njegova dela nastavljaju da žive u knjigama koje su i danas često prvi kontakt studenta sa medicinom, ali i u svima nama koje je inspirisao da pronađemo umetnost u medicini.

LITERATURA

1. Netter F, Roper W. Medicine's Michelangelo. [Hamden, Connecticut]: Quinnipiac University Press; 2013.
2. Dominiczak M. An Artist Who Vastly Enriched Medical Education: Frank H. Netter. Clinical Chemistry. 2013; 59 (10): 1544–1546.
3. Netter F, Friedlaender G. Frank H. Netter MD and a Brief History of Medical Illustration. Clinical Orthopaedics and Related Research®. 2014; 472 (3): 812–819.
4. Zuger A. A Doctor Bridging Arts and Sciences. The New York Times [Internet]. 2014 [cited 1 June 2015]; D3. Available from: http://www.nytimes.com/2014/02/04/health/in-medicines-michelangelo-dr-frank-netters-life-in-pictures.html?_r=0
5. Hansen J. Frank H. Netter, M. D. (1906–1991): The artist and his legacy. Clinical Anatomy. 2006; 19 (6): 481–486.
6. Netter F, Friedlaender G. Frank H. Netter MD and a Brief History of Medical Illustration. Clinical Orthopaedics and Related Research®. 2014; 472 (3): 812–819.
7. Ofri D. Kerri Lowe interviews Danielle [Internet]. Art and Medicine podcast. 2015 [cited 1 June 2015]. Available from: http://danielleofri.com/art-and-medicine-podcast/
8. Elsevier Inc. Netter Reference [Internet]. Netterreference.com. 2015 [cited 1 June 2015]. Available from: http://netterreference.com/ELSEVIER/p/aboutus
9. Data Status. Atlas anatomije čoveka, 4. izdanje [Internet]. 2007 [cited 2 June 2015]. Available from: http://www.delfi.rs/_img/artikli/knjige/29/vv/delfi_atlas_anatomije_coveka_frank_h_netter.jpg
10. Wikipedia. Frank H. Netter [Internet]. 2015 [cited 2 June 2015]. Available from: https://en.wikipedia.org/wiki/Frank_H._Netter
11. Castellón J. Breve biografia de Frank Netter. Presentation presented at; 2014; Universidad Mayor, Santiago.
12. PRIAL F. Frank Netter, Surgeon and Master Of Medical Illustration, Dies at 85. The New York Times [Internet]. 1991 [cited 1 June 2015];. Available from: http://www.nytimes.com/1991/09/19/nyregion/frank-netter-surgeon-and-master-of-medical-illustration-dies-at-85.html
13. Elsevier Inc. Carlos A. G. Machado [Internet]. Netterimages.com. 2015 [cited 1 June 2015]. Available from: http://www.netterimages.com/artist-carlos-a-g-machado.html