|
4.
EOZINOFILNI GASTROENTERITIS - PRIKAZ SLUČAJA
Zoran Joksimović (1), Dušan Bastać (2)
(1) PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR JOKSIMOVIĆ, BOR, (2) PRIVATNA
INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR
Osnova Eozinofilni gastroenteritis (EGE) je retka bolest nepoznate
etiologije koja se karakteriše eozinofilnom infiltracijom zida
gastrointestinalnog trakta. Znaci bolesti i fizikalni nalaz zavise od
mesta zahvaćenog eozinofilnom infitracijom i dubine infiltracije u zid
organa.
BOLESNICA I METOD RADA: Prikazan je slučaj bolesnice koja je imala bolove
u trbuhu i prolive kao vodeće znake bolesti .U leukocitarnoj formuli su
bili povišeni eozinofilni Le. Gornja digestivna endoskopiji je pokazala
hiperemiju sluznice duodenuma i pozitivan ureazni test na Helicobacter
pylori. Terapija eradikacije Helocobacter infekcije nije dovela do
poboljšanja. Posle izvesnog dijagnostičkog lutanja ponovljena je
ezofagogastroduodenoskopija sa biopsijom sluznice duodenuma.
Patohistološki nalaz eozinofilne infiltracije sluznice i perzistentna
periferna eozinofilija usmeravaju diferencijalnu dijagnostiku na EGE.
REZULTATI: Na terapiju glukokortikoidima dolazi do povlačenja svih
subjektivnih tegoba i normalizovanja laboratorijskih parametara.
ZAKLJUČAK: EGE je redak entitet koji lako može ostati nedijagnostikovan.
Na ovu bolest posumnjamo kod bolesnika sa gastrointestinalnim tegobama kod
kojih standardnim pregledima ne možemo postaviti dijagnozu. Za potvrdu
dijagnoze je neophodan patohistološki nalaz.5.
TYREOIDITIS SUBACUTA DE QUERVAIN S. GRANULOMATOSUS - PRIKAZ SLUČAJA
Petrović Svetlana
ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU STUDENATA, BEOGRAD
Cilj rada je bio da se prikaze neuobičajen tok subakutnog tireoiditisa
koji je i inače redak, ali koji u ovom slučaju ima prolongiran tok i dva
klinička pika. Pacijentkinja M.F. 47 god. se javila početkom januara o.g.
zbog bola pod levim uglom donje vilice,bola u uhu i duz vrata, febrilnosti
38,5C i uvećanja štitaste žlezde. U laboratorijskim nalazima zabeležena SE
90, Le 11,9 Fbg 9,0, hormonske analize T3 2,5 T4 170 FT4 18,0 TSH 0,01.
Ultrazvučnim pregledom nađeno uvećanje levog režnja uz heteroehogen odjek.
Krajem januara subjektivno pogoršanje uz održavanje nepromenjenih
laboratorijskih parametara sto bi odgovaralo drugom piku aktivnosti
bolesti. U ovom periodu UZ pregledom štitaste žlezde registrovane promene i
u drugom, desnom režnju žlezde - naglašen i heteroehogen. Dva meseca
kasnije, krajem marta,pacijentkinja se javila na kontrolu dobrog opšteg
stanja. U laboratorijskim nalazima bez zapaljenskog sindroma, ali s
izmenjenim nalazom u hormonskom statusu - TSH 5,5 T4 107 i T3 2,0 sto je
ukazalo na tendenciju funkcije ka hipotireozi. Sledeća kontrola polovinom
maja kada očekujemo oporavak funkcije.
6.
SINKOPA KAO PRVI I PONEKAD JEDINI SIMPTOM RAZNIH KARDIOLOŠKIH BOLESTI
Zoran Puslojić, Jevrosima Puslojić
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, INTERNISTIČKA SLUŽBA
UVOD: Sinkopa je kratkotrajni, prolazni gubitak svesti sa nemogućnošću
zadržavanja posturalnog tonusa usled poremećene perfuzije mozga. Pored
srčanih postoje i mnogi drugi uzroci nastanka sinkopa ali takodje postoje
i simptomi koji su daleko specifičniji za razne kardiološke bolesti.CILJ
RADA: Na primerima sa internog odeljenja ZC Negotin želimo da pokažemo da
kratkotrajni gubitak svesti, sinkopa, može biti prvi a često i jedini
simptom raznih kardioloških bolesti i da kao takav uvek zahteva dodatnu
dijagnostiku. MATERIJAL I METOD RADA: Kao materijal koristili smo istorije
bolesti sa internog odeljenja ZC Negotin kao i otpustne liste i izveštaje
iz većih medicinskih centara u periodu 2002. do 2004. god. REZULTATI: U
tom periodu bilo je sedam takvih slučajeva koji su kompletno obrađeni i
terapijski adekvatno zbrinuti. Pacijent S.M. 46 god.radnik,dolazi zbog
iznenadnog lupanja srca i gubitka svesti. Konačna dg: Tachyarrhythmia
absoluta cum AV block gradus III intermitens. Sutradan mu je ugrađen
trajni pejsmejker. Pacijentkinja S.N. 78 god., zemljoradnik, žali se na
"padavicu". Konačna dg: AV block completus. Ugrađen pejsmejker.
Pacijentkinja L.K. 78 god. zemljoradnik. Konačna dg: AV block completus.
Ugradjen pejsmejker. Pacijent I.D. 65 god. penzioner, dovode ga u Hitnu
službu zbog pada usled iznenadnog gubitka svesti. Konačna dg: Aortna
stenoza. Urađena operacija zamene aortnog zaliska. Pacijent S.Z. 63 god.,
vozač, dovode ga zbog ubrzanog, nepravilnog rada srca. Konačna dg:
kombinovana aortna mana. Čeka na operaciju zamene zaliska. Pacijent B.D.
77 god. zemljoradnik, žali se na padavicu pri malo većem fizičkom naporu.
Konačna dg: AV block gradus III intermitens. Ugrađen pejsmejker.
Pacijent P.B. 58 god. radnik. Dovode ga u Hitnu službu zbog bola u
epigastrijumu i gubitka svesti. Konačna dg: Infarctus myocardi par.
inferioris. ZAKLJUČAK: I kada je kratkotrajni gubitak svesti prvi, glavni,
ponekad i jedini simptom koji dovodi pacijenta lekaru moramo obavezno
isključiti ili potvrditi postojanje srčane bolesti jer su to uvek ozbiljne
kardiološke bolesti koje najčešće zahtevaju hirurški tretman.
7.
ZAMKE I DILEME U INTERPRETACIJI STRES VIZUELIZACIONIH METODA U DIJAGNOZI I
STRATIFIKACIJI PACIJENATA SA ANGINOM PECTORIS-PRIKAZI KARAKTERISTICNIH
SLUCAJEVA
Dusan Bastać(1), Vladimir Mitov(2), Zoran Joksimovic(3)
(1) PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR,(2) ZDRAVSTVENI
CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE, (3) PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR
JOKSIMOVIĆ, BOR
Cilj rada je komparacija stres ehokatrdiografije sa stress-rest
perfuzionom scintigrafijom miokarda u odnosu na verovatnoću bolesti pre
izvođenja testa fiizčkim opterećenjem i indikacije za stress imaging
metode na osnovu najnovijih ACC/AHA preporuka od 2003 godine. Kompariraće
se senzitivnost i specifičnost, odnosno dijagnostička pouzdanost metoda u
odnosu na koronarografiju kao važeći zlatni standard. Osnovni kriterijum
za indikovanje stress ehoa ili stress perfuzionih testova je određivanje
verovatnoće angiografski signmifikantne bolesti na osnovu karakteristika
bola u grudima pola i starosti po tablici Forrestera i Diamonda , urađenoj
na osnovu rezultata oko 15000 koronarografija. Prikazom kliničkih
slučajeva ukazaće se na važnost izgleda EKG u miru, prisustva blokova
grana ili promena u St segmentu te prisustva pejsmejkera ili dejstva
lekova na EKG pri interpretaciji testova sa posebnim aspektom na lažno
pozitivne i lažno negativne nalaze. Biće prikazan dijagnostički algoritam
za primenu odgovarajućeg testa.
8.
POUZDANOST KARDIJALNIH BIOMARKERA U DIJAGNOZI ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA I
SRČANE INSUFICIJENCIJE
Dusan Bastać (1), Zoran Joksimović (2), Vladimir Mitov (3)
(1) PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR, (2) PRIVATNA
INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR JOKSIMOVIĆ, BOR, (3) ZDRAVSTVENI CENTAR
ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE
Uloga Troponina T i I kao visoko specifičnih markera miokardne nekroze je
neosporna i nezaobilazna u dijagnozi nestabilne angine pectoris i
mikroinfarkta, gde je CK-MB normalne vrednosti .Troponini služe u
dfiferencijalnoj dijagnozi nestabilne angine i infarkta miokarda bez ST
elevacije (NSTEMI). Pacijenti sa nestabilnom anginom pectoris koji imaju
povisen Troponin T (od 0,03 do 0,1 ng/ml) su u povišenom riziku od
naprasne smrti i akutnog infarkta miokarda, sto podvlači ogromnu ulogu
troponina T u stratifikaciji rizika i prognozi ovih bolesnika, te
određivanju adekvatnog tretmana. Postoji direktan odnos između
koncentracije troponina i mortaliteta. U pacijenata bez jasne anamneze za
akutni koronarni sindrom , gde je troponin lako uvećan, dolazi u obzir dg
miokadita, srčane insuficijencije i plućne embolije (kada je povećan D-dimer).
Dijagnoza srčane insuficijencije je ponekad dosta teška za postavljanje,
sa čestim precenjivanjem i podcenivanjem dijagnoze u kliničkoj praksi,
naročito kod odsustva perifrenih edema i u NYHA III klasi. B tip
natriuretskog peptide je predložen kao mogući test za pomoć u dijagnozi
srčane insuficijencije. Meta-analizom 20 studija, rađenih od 1994 do
2004 je utvrđena dijagnostička pouzdanost BNP. Korišćenjem granice diskriminacije (cutoff)
od 15 pmol/L postiže se visoka senzitivnost i vrednosti ispod ove
isključuje srčanu insuficijenciju u pacijenta gde je klinički bila
suspektna. BNP ima prednost nad ejekcionom frakcijom, jer je povišena i u dijastolnoj srčanoj insuficijenciji. Takođe postoje podaci o ulozi BNP u
proceni težine akutnog koronarnog sindroma.
9.
KLINIČKE I EHOKARDIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE MIKSOMA SRCA SA PRIKAZOM RETKOG
SLUČAJA DVOSTRUKE BIATRIJALNE LOKALIZACIJE MIKSOMA
Dusan Bastać(1), Vladimir Mitov(2), Zoran Joksimović(3)
(1) PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR, (2) ZDRAVSTVENI
CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE, (3)PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR
JOKSIMOVIĆ, BOR
Miksomi srca čine 42% od svih tumora srca i činjenica da su većina
operabilni nalaze neophodnost rane dijagnoze, gde je najvažniji element
visok stepen kliničke suspekcije. 86% miksoma potiče iz leve pretkomore ,
ređe iz desne pretkomore i u 90% slučajeva su solitarni. Familijarni
miksomi cine 10% svih miksoma i prenose se autozomno dominantno, često u
vidu sindroma Carney ili NAME odnosno LAMB sindroma. Kardijalni miksomi
produkuju širok spektar sistemskih simptoma kao što su kaheksija,
temperature, artraligije, Raynaud fenomen, rush, i epizodično bizarno
ponašanje zbog visoke produkcije INTERLEUKINA 6 od strane tumora, tako da
imitira autoimuno oboljenje. Komplikacije su embolijski fenomeni.
Kardijalni simptomi zavise od lokalizacije u srcu. Auskultacijom se
otkriva često holosistolni šum ili dijastolni šum. Ehokardiografija je
senzitivna metoda za preoperativnu dijagnozu, ona otkriva stranu masu na
peteljci , i može da je razlikuje od tromba. Ehokardiografski tumor se
deli u četiri klase zavisno od veličine i prolabiranja. Kratak prikaz
slučaja: Pacijent dolazi na pregled posle oko 8 meseci od operacije
miksoma leve pretkomore zbog izrazite mlaksalosti, dispneje, i znakova cor
pulmonale decompensatum. Tada se otkriva miksom desne pretkomore dimenzije
oko 5 cm koji delom prolabira kroz trikuspidno ušće. Pacijent odmah upućen
na operativno lečenje. Posle operacije upada u komu u toku tri nedelje i
nažalost egzitira.
10.
UPOREDNO ISPITIVANJE EFIKASNOSTI I PODNOŠLJIVOSTI NIMULID® (NIMESULID) I
TENAPROST® (NIMESULID) TABLETA KOD BOLESNIKA SA GONARTROZOM I LUMBALNIM
SINDROMOM
Nada Vujasinović-Stupar(1), Viktorija Savić(1), Snežana Novković(1),
Mirjana Stanišić(1), Slobodanka Đorđević-Kontić(1), Mirjana Bukilica(1) i
Dragica Maksimović(2)
(1)INSTITUT ZA REUMATOLOGIJU BEOGRAD, (2)PANACEA BIOTEK BEOGRAD
CILJ RADA: ispitivanje efikasnosti i podnošljivosti nimesulida u obliku
Nimulid® tableta (Panacea Biotek) i Tenaprost® tableta (Zdravlje Leskovac)
kod bolesnika sa degenerativnim reumatizmom. METODOLOGIJA: 60 bolesnika je
20 dana lečeno nimesulidom 200 mg dnevno: grupa I (n=30, parna godina
rođenja) Tenaprostom®, grupa II (n=30, neparna godina rođenja) Nimulidom®.
U dodatnoj analgeziji korišćene su paracetamol tablete. REZULTATI: U obe
grupe se značajno (p<0,001) smanjio: bol (u I za -32,9%, uzeto 17 tableta
paracetamola, a u II za -44,1%, 8 tableta paracetamola), obim kolena (p<0,001),
osetljivost enteza (p<0,05), a značajno poboljšao Lazarevićev znak- u
grupi I posle 10 (p<0,001), u grupi II posle 10 (p=0,001)/20 dana lečenja
(p<0,05), sagitalna pokretljivost- u grupi I posle 10 (p<0,01) i 20 dana (p<0,01),
u grupi II posle 10 dana (p<0,05), a spazam se smanjio samo u grupi I
posle 10 (p<0,05)/20 dana (p<0,01). U grupi I je bio 1 prekid i 2
neželjene reakcije (gastrična, vegetativna), a u grupi II dva prekida i 3
neželjene reakcije (2 želudačne, vegetativna). ZAKLJUČAK: Oba leka su
ispoljila značajan analgetski efekat uz dobru podnošljivost. Bolje stanje
(ocena bolesnika) je kod 82,1% lečenih Nimulidom® (p=0,001) : 65,5%
lečenih Tenaprostom® (p>0,05). Procenat respondera (ocena lekara) je 69% (p=0,041)
na Tenaprost® : 82,1% na Nimulid® (p=0,001).
11.
SIMVASTATIN U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ PREVENCIJI ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA
Darko Vugdelija
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE
Statini predstavljaju nezaobilazni deo primarne i sekundarne prevence
ishemijske bolesti srca (IBS). To potvrđuju sada već dobro poznate duplo
slepe randomizirane kliničke studije: 4S (Scandinavian Simvastatin
Survival Study), CARE (Cholesterol and Recurrent Events), LIPID (Long-term
Intervention with Pravastatin in Ischaemic Disease), HPS (Heart Protection
Study-Simvastatin), WOSCOPS (West of Scotland Coronary Prevention Study), AFCAPS/TEXCAPS
(Air Force/Texas Coronary Atherosclerosis Prevention Study), CARDS (Collaborative
Atorvastatin Diabetes Study), IDEAL (Incremental Decrease in Events
through Aggressive Lipid Lowering)- studija koja je još u toku i brojne
druge. Jasni su efekti statina na povećanje HDL-holesterola; sniženje
ukupnog i LDL-holesterola; smanjenje ukupnog mortaliteta, rizika
koronarnih događaja (AIM, NSAP, nagla smrt) i potrebe za revaskularizaciom.
Gotovo su neosporni i plejotropni efekti: poboljšanje endotelne funkcije,
smanjenje oksidatrivnog stresa, supresija procesa inflamacije, povećanje
antitrombotskog efekta i stabilizacija aterosklerotskog plaka. U toku 90
dana, 90 bolesnika sa arterijalnom hipertenzijom, anginom pektoris i
preležanim infarktom miokarda, lečeni su simvastatinom u dozi od 10 i 20
mg . Svi su imali povišene vrednosti ukupnog i LDL- holesterola. Na
početku, 45. dana i 90. dana određivan je kompletan lipidogram,
transaminaze, kreatinfosfokinaza i laktatdehidrogenaza. Ustanovili smo
izuzetan efekat malih doza simvastatina na redukciju ukupnog i LDL-
holesterola, uz izostanak značajnih neželjenih efekata.
12.
DEJSTVO ATORVASTATINA NA PROCES ATEROSKLEROZE A.SUBCLAVIAE SIN – PRIKAZ
SLUČAJA
Lale Zastranović
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE
Kod bolesnice stare 55 godina koja boluje od Diabetes melitusa tip 2,
esencijalne hipertenzije, pušač, utvrđena je značajna razlika u krvnom
pritisku (TA) na levoj ruci 90/60 mmHg a na desnoj 140/90 mmHg. Color
Dopler krvnih sudova pokazuje praktično normalan nalaz. Indikovan je bio
ehokardiografski pregled luka aorte i krvnih sudova koji se od nje
odvajaju. Nalaz je ukazivao na suženje a. subklavije sin. odmah po
odvajanju sa lumenom od oko 2mm u dužini od oko 3cm. Ordinirana je
terapija atorvastatinom u dozi od 40mg u jednoj večernjoj dozi. Posle
nedelju dana TA na levoj ruci je 100/80 mmHg a lumen s. subclavije oko
4mm. Kroz dve nedelje TA je 120/80 mmHg a lumen oko 5mm, da bi posle mesec
dana lumen bio oko 7 mm a krvni pritisak na levoj i desnoj ruci
izjednačen, 140/90 mmHg. Atorvastatin je doveo do značajnog smanjenja
ateroma a. subclavae sin., zaustavljanja ateroskleroze i poboljšanja
cirkulacije.
13.
DISEKATNA ANEURIZMA AORTE - PRIKAZ SLUČAJA
Lale Zastranović
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE
Bolesnik star 62 godine,. boluje od esencijalne hipertenzije,
normolipemičan, sa pozitivnom porodičnom anamnezom (majka naprasno umrla).
Pre petnaestak godina ehokardiografskim pregledom, potvrđeno aortografijom,
postavljena Dg: Aneurisma aorte ascendens sa šrinom ushodne aorte od 6,5
cm. Redovno je uzimao antagoniste kalcijuma u terapiji hipertenzije, bavio
se fizičkim poslovima. Iznenada osetio jak, razdirući bol u grudima i pao
na pod, praćeno slabošću i malaksalošću. Hitno je doveden u bolnicu.
Ehokardiografski pregled je ukazao na disekantnu aneurizmu ushodne aorte
sa raslojenim zadnjim zidom, diskontinuitetom intime i jasno vidljivim
intimalnim flapom. Nije bilo asimetrije pulseva na ekstremitetima. Uz
dobru kontrolu krvnog pritiska upućen u IKVB "Dedinje" gde je odmah po
prijemu uspešno operisan uz implataciju arteficijalne aortne valvule.
14.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA TIP 1 DM I TIP 2 DM
Stanislava Živković
KBC ”BEŽANIJSKA KOSA”, BEOGRAD
Tip I DM je organ specifičan autoimuni proces destrukcije beta ćelija
endokrinog pankreasa koji se javlja u mlađoj uzrasnoj populaciji a da bi
preživele moraju da uzimaju insulin. Dijagnoza se postavlja na osnovu
nalaza glikemije našte >7mmol|L udruženo sa tipičnim simptomima, često sa
ketonurijom a ne tako retko i sa ketoacidozom. Osobe su mlađe od 35 god. što
nije apsolutno presudno za dijagnozu. Određivanje At (ICA,IAA.anti GAD) je
korisno ali nije neophodno za Dg već samo za dif.dg tip Ia i tip Ib.
Skrining za utvrđivanje predijabetesnog stanja u razvoju tip I se ne
preporučuje u opstoj populaciji, ali se u dobro kontrolisanim studijama
može vršiti kod prvih rođaka obolelog (gubitak I faze insulinske sekrecije
u toku i,v,testa tolerancije Gly uz postojanje At pomaže u predikciji
nastanka uz određivanje genetske predispozicije. Tip II najčešći oblik
dijabeta sa stalnom tendencijom porasta i prelaska u pandemijsku bolest
starijeg životnog doba od 45god sa vrlo čestim KV komplikacijama. U ovom
tipu čak i kada glikemije našte nisu visoke postoji rizik od KV bolesti,
pa je pokazano da je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti, a naročito
ishemijske bolesti, veća i u pre dijabetesu i u dijabetesu. Dijagnoza se
postavlja nalazom glikemije našte >7mmol|L ili u bilo kom uzorku>ll,
lmmol|L ili nakon 2h OGTT >ll, l. Rano otkrivanje ovog tipa dijabeta se
postiže određivanjem jutarnjih (našte) glikemija u dva uzorka sa razmakom
od nekoliko dana. OGTT jeste zlatni standard ali se ne radi i ne
preporučuje kao rutinska metoda za dijagnostikovanje. HbAlC se ne radi za
postavljanje dijagnoze već je on parametar pomoću koga se prati glikoregulacija
nakon uvođenja Th.
15.
NOVI TERAPIJSKI PRISTUP LEČENJU DIABETES MELLITUS-A
Stanislava Živković
KBC ”BEŽANIJSKA KOSA”, BEOGRAD
Iako do sada logično primenjivan model intenzivirane insulinske Th ima i
svojih ograničenja i to doze kristalnog insulina za koje se do sada
smatralo da su oblik brzo delujućeg nedovoljno efikasno rešavaju problem
skokova glikemije nakon obroka s jedne i dovode do pojave poznih
postprandijalnih hipoglikemija s druge strane uključujući i noćne
hipoglikemije. Srednje delujući humani insulina su neadekvatni za
uspostavljanje adekvatnog profila bazne insulinizacije, a kratkodelujući
nisu dovoljno brzi da bi adekvatno otklonili postprandijalne skokove
glikemija čime se otvorio put za stvaranje sintetskih molékula-analoga
humanih insulina zamenom AK ostataka u strukturi. Na taj način se
poboljšala kinetika delovanja i optimalnijeg ostvarivanja željenog
biološkog dejstva. Analozi HM insulina imaju brzi početak dejstva, brže
dostižu pik, postepen povratak na bazne vrednosti, bolja metabólička
kontrola, smanjen broj hipoglikemija, bolji profil glikemija, veće
smanjenje HbAlC i ređa je pojava noćnih hipoglikemija. Insulin asparat (u
molekuli insulin asparata prolin zamenjen asparginskom kiselinom) što je
uslovilo brzu disocijaciju i resorpciju. NovoRapid ima profil insulina
sličniji fiziološkom, dejstvo počinje brže i obezbeđuje postepeno vraćanje
insulinemije na bazalnu vrednost. Značajno poboljšava i održava niži nivo
HbAlC tokom 3 godine, smanjen je broj hipoglikemija, poboljšava
postprandijalnu glikemiju. Primena pomoću flexpena i u okviri tip I
-kontinuirana supkutana insulinska infuzija NovoMix 30 (bifazni insulin
asparat) bolja regulacija postprandijalnih glikemija, kod pacijenata kod
kojih nije moguće oralnim hipoglikemicima postići ciljne vrednosti i to u
okviru tip II DM Lantus (srednje delujući analog HN insulina) u jednoj
dnevnoj dozi, kombinovati sa kratkodelujućim u tip I DM, i u okviru dopune
oralnim hipoglikemicima u tipu II DM.
16.
HIPERTIREOZA KOD BOLESNIKA SA TAHIARITMIJOM ABSOLUTOM, DILATIRANOM LEVOM
PRETKOMOROM I SUMNJOM NA KORONARNU BOLEST - PRIKAZ SLUČAJA
M. Zdravković (1), N. Ninković (1), D. Gostiljac (2), M. Žaja (1), D.
Zdravković (1),
V. Milanović (1), M. Milić (3)
(1) KBC "BEŽANIJSKA KOSA" BEOGRAD, (2) INSTITUT ZA ENDOKRINOLOGIJU I BOLESTI
METABOLIZMA KLINIČKOG CENTRA SRBIJE, BEOGRAD, (3) INSTITUT ZA STATISTIKU I
MEDICINSKU INFORMATIKU, BEOGRAD
Tahiaritmija absoluta je česta komplikacija i manifestacija hipertireoze,
a učestalost hipertireoze je češća kod žena sa tahiaritmijom absolutom
nego kod muškaraca. Takođe je poznato da aritmija absoluta često nastaje
kao posledica dilatacije leve pretkomore i kod eutireotičnih bolesnika, a
može biti posledica i koronarne bolesti (KB). Cilj rada je da prikažemo
bolesnika muškog pola sa dugotrajnom tahiaritmijom absolutom kod kojeg je
tek naknadno dijagnostikovana hipertireoza, kao i da ukažemo na značaj
sistematske provere tireoidnog statusa svih bolesnika sa aritmijom
absolutom. Bolesnik S.S. star 59 godina upućen je iz Doma zdravlja zbog
elektrokardiografski verifikovane tahiaritmije absolute sa registrovanim
jasnim inferiornim ožiljkom i inkompletnim blokom desne grane Hisovom
snopa. U Domu zdravlja se javio fizijatru i ortopedu zbog povremenih
bolova u levom ramenu, koji su se širili niz levu ruku, a povremeno su
bili praćeni i propagacijom ka grudnom košu. Ranije nije bolovao od srca,
a povremeno je tri godine unazad osećao lupanje srca koje je bilo
kratkotrajno. Daje podatak da je držao dijetu i namerno smršao 15 kg za 2
meseca, negira pojačano znojenje, nesanicu, nervozu. Pozitivna porodična
anamneza za hipertenziju, bivši pušač, stresno radno mesto, smanjena
fizička aktivnost. U fizikalnom nalazu bez manifestnih znakova srčane
dekompenzacije, sa sistolnim šumom na vrhu jačine 3/6 i propagacijom ka
Erbu, gojazan. Ostali nalaz uredan. U trenutku pregleda sa aritmičnom
srčanom akcijom po tipu absolutne aritmije i srčanom frekvencom od
160/min, a bolesnik ne oseća lupanje srca. Krvni pritisak blago povišen,
120/90 mmHg. Na radiografiji srca i pluća sa blago naglašenim lukom leve
komore, bez drugih promena. Biohemijske analize krvi uredne u potpunosti.
Uključena antikoagulantna terapija i pokušana medikamentozna konverzija u
sinusni ritam, ali nije bilo rezultata. Pošto podatak o vremenu nastanka
absolutne aritmije nije bio siguran, nije urađena hitna elektrokonverzija.
Ehokardiografski registruje se normalna veličina leve komore sa
dilatiranom levom pretkomorom od 4,5 cm i MR regurgitacijom od 1-2+, uz
jasnu hipokineziju inferiornog zida i početno smanjenu sistolnu funkciju
leve komore, što je shvaćeno kao manifestacija koronarne bolesti. Nije
bilo znakova koncentrične hipertrofije leve komore. Planiran test
opterećenja, ali na dan testa bolesnik razvija tahiaritmiju absolutu do
180/min, bez ishemijskih promena u EKG-u, što je izrodilo dilemu o
postojanju KB. Izvršena analiza hormona štitaste žlezde, nađena drastična
hipertireoza sa izraženo suprimiranim TSH-om, ehosonografski viđena
retrosternalna multinodozna struma, uvedena tireosupresivna terapija i
beta blokator, nakon čega se tegobe bolesnika smiruju, te je bolesnik
upućen na operativno lečenje po savetu endokrinologa.Nakon toga će se
proceniti da li postoji potreba za daljom dijagnozom koronarne bolesti.
ZAKLJUČAK: svim mlađim bolesnicima od 70 godina sa aritmijom absolutom,
bez obzira na pol, dilatiranu levu komoru i moguću koronarnu bolest kao
uzrok poremećaja ritma, treba isključiti postojanje hipertireoze.
17.
DIJABETES, HIPERLIPOPROTEINEMIJA I GOJAZNOST - ZNAČAJ PRIMARNE I
SEKUNDARNE PREVENCIJE U NASTANKU AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA
Marija Zdravković (1), Nebojša Ninković (1), Nataša Milić (3), Radmila
Živković (4), Biljana Parapid (2), Danijela Trifunović-Zamaklar (2), Darko
Zdravković (1), Ružica Pokrajac (1), Mirna Žaja (1)
(1) KBC "BEŽANIJSKA KOSA", BEOGRAD, (2) INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE
BOLESTI KLINIČKOG CENTRA SRBIJE, BEOGRAD (3) INSTITUT ZA MEDICINSKU
STATISTIKU I INFORMATIKU, BEOGRAD (4) DOM ZDRAVLJA "STARI GRAD", BEOGRAD
UVOD: Srbija, posle Mađarske, ima najveći trend rasta incedence koronarne
bolesti u Evropi. Faktori rizika za koronarnu bolest su dobro poznati, a
dijabetes, gojaznost i hiperlipoproteinemija su među najznačajnijim od
njih. CILJ: Cilj rada je bio da se sagleda učestalost dijabetesa,
gojaznosti i hiperlipoproteinemije kod bolesnika hospitalizovanih zbog
akutnog infarkta miokarda i da se odgovori na pitanje da li se navedenim
komorbiditetima koji su faktori rizika za AIM posvećuje dovoljna pažnja u
dijagnostici i lečenju u opštoj populaciji. METODOLOGIJE I BOLESNICI: Kod
50 bolesnika hospitalizovanih zbog AIM analizirani su učestalost, trajanje
i prethodno lečenje navedenih faktora rizika. Razmatrana je i vrsta
terapije koja je korišćena. Korišćene su vrednosti navedenih parametara
dobijenih prvog jutra nakon ulaska u KJ. REZULTATI I DISKUSIJA:
Hiperlipoproteinemiju imalo je čak 43 bolesnika (86 %): izolovanu
hiperholesterolemiju je imalo 11 bolesnika (22 %), izolovanu
hipertrigliceridemiju 5 bolesnika (10 %), a kombinovanu
hiperlipoproteinemiju je imao najveći broj bolesnika - 27 (54 %). Prosečna
vrednost holesterolemije je bila 6.8+/-1.2 mmol/l, prosečna vrednost
trigliceridemije 1.6+/- 0.9 mmol/l, prosečna vrednost LDL holesterola
4.2+./- 0.6 mmol/l, a prosečan HDL je iznosio 0.8+/- 0.3 mmol/l. Čak 27
bolesnika je znalo od ranije da je imalo povišene masnoće u krvi, ali nisu
se redovno lečili ili kontrolisali, 2 bolesnika su uzimali statin ne duže
od 3 meseca. 13 bolesnika do trenutka nastanka AIM nije znalo da ima
povišene masnoće u krvi. Dijabetičari su bili zastupljeni sa 11 bolesnika
( 22 %), a 5 bolesnika (10 %) je imalo IFG sindrom, povezan sa insulinskom
rezistencijom. Trajanje dijabetesa kod analiziranih bolesnika je u proseku
bilo 6,4 godine, maksimalno 12 godina, a minimalno godinu dana. 5
bolesnika je uzimalo oralne antidijabetike, a 5 bolesnika su bili na
antidijabetičnoj dijeti, 1 bolesnik je bio na isnulinu. Gojaznost je bila
zastupljena kod 28 bolesnika (početna kod 24, srednje teška kod 4
bolesnika). Nije bilo statističke značajnosti u učestalosti gojaznosti kod
bolesnika sa normalnim i patološkim lipidogramom, ali su bolesnici sa
dijabetesom i IFG sindromom imali veći BMI u odnosu na bolesnike sa
normalnim glikemijama. Udruženost dijabetesa i patološkog lipidograma je
bila značajno češća kod gojaznih bolesnika u poređenju sa bolesnicima
normalnim BMI-om. (p<0.05) ZAKLJUČAK: Vrlo visoka zastupljenost
ispitivanih faktora rizika kod bolesnika sa akutnim infarktom miokarda i
njihovo prethodno nedijagnostikovanje i nelečenje ukazuje na nizik nivo
primarne prevencije AIM, kao i nizak nivo zdravstvene obrazovanosti u
opštoj populaciji.. Gojaznost kao značajan faktor nastanka dijabetesa,
hiperlipoproteinemije i akutnog infarkta miokarda mora se lečiti pre
nastanka njenih posledica.Redovni sistematski pregledi, kao i pravovremena
dijagnostika dijabetesa, IFG sindroma, gojaznosti i hiperlipoproteinemije
su prva i najznačajnija stepenica u primarnoj prevenciji AIM, a najveću
ulogu u tome imaju lekari opšte prakse. Insistiranje na regulaciji telesne
težine i eventualno medikamentoznoj terapiji gde je neophodna, predstavlja
ključni zadatak primarne zdravstvene zaštite.
18.
PERUZIONA SCINTIGRAFIJA MIOKARDA U OTKRIVANJU LAŽNO POZITIVNIH NALAZA EKG
TESTOVA FIZIČKIM OPTEREĆENJEM KOD ŽENA SA BOLOM U GRUDIMA PRI NAPORU
Vladimir Mitov (1), Željka Aleksić (2), Nebojša Paunković (2)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1) INTERNO ODELJENJE, (2) SLUŽBA NUKLEARNE
MEDICINE
Cilj istraživanja je otkrivanje i isključivanje iz dijagnostičkog
algoritma lažno pozitivnih nalaza EKG testova fizičkim opterećenjem kod
žena sa bolom u grudima pri naporu, primenom perfuzione scintigrafije
miokarda. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Istraživanjem su obuhvaćeni 101
pacijent (pts), 58 (57%) muškaraca i 43 (43%) žena sa bolom u grudima pri
naporu. Grupisani su prema pretest verovatnoći na pts sa niskom <20%,
srednjom 20-80% i visokom >80% pretest verovatnoćom. Kod pts je kao prvi
neinvazivni test sproveden EKG test fizičkim opterećenjem (EKG-TFO), a kao
poslednji gated or nongated SPECT rest-stres (dipiridamol 0,56mg/kgTT)
perfuziona scintigrafija miokarda (PSM) po dvodnevnom protokolu primenom
99mTc-MIBI. Kao referentna metoda za detekciju koronarne bolesti kod pts
sa bolom u grudima korišćena je PSM koja u našoj laboratoriji ima
senzitivnost 94% i specifičnost 86%. REZULTATI: U grupi sa niskom pretest
verovatnoćom n=14, bilo je 5 muškaraca i 9 žena sa pozitivnim nalazom EKG-TFO.
Kod 4 (80%) muškaraca i 8 (89%) žena dobijena je negativna PSM. U grupi sa
srednjom pretest verovatnoćom n=23, bilo je 12 muškaraca i 11 žena sa
pozitivnim nalazom EKG-TFO. Kod 6 (50%) muškaraca i 9 (82%) žena bio je
normalan nalaz PSM. U grupi sa visokom pretest verovatnoćom n=11, bila su
11 pozitivnih nalaza EKG-TFO kod muškaraca od kojih je samo 1 (9%) imao
negativan nalaz PSM. Ukupno je kod žena bilo više lažno pozitivnih nalaza
17 (85%) od 20, u odnosu na 11 (39%) od 28 pozitivnih nalaza EKG-TFO kod
muškaraca, χ2=11,15; p<0,004. ZAKLJUČAK: Primena perfuzione scintigrafije
miokarda predstavlja pouzdan neinvazivni dijagnostički metod za detekciju
lažno pozitivnih nalaza EKG testova fizičkim opterećenjem i kod muškaraca
i žena. Pretest verovatnoća <20% nije indikacija za stres testove i
pacijenti se mogu pouzdano isključiti iz dalje dijagnostike nezavisno od
nalaza EKG testa fizičkim opterećenjem. Kod žena sa srednjom pretest
verovatnoćom, za razliku od muškaraca, najveći deo nalaza EKG testova
fizičkim opterećenjem bio je lažno pozitivan. U grupi sa visokom pretest
verovatnoćom nije bilo žena a kod muškaraca skoro svi nalazi EKG testova
fizičkim opterećenjem bili su stvarno pozitivni.
19.
ZASTUPLJENOST SUMNJI NA ZARAZNE BOLESTI PO ALERT-U U ZDRAVSTVENOM CENTRU
NEGOTIN U 2004. GODINI
Vojislava Stuparević, Zoran Stojiljković, Dobrica Dinkić
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN
Analizirana je zastupljenost sumnji na zarazne bolesti po ALERT-u sa
ciljem da se utvrdi obim, struktura, kretanje i efikasnost prijavljivanja.
Korišćeni su podaci iz nedeljnih izveštaja prijavnih podjedinica i
izveštaji prijavne jedinice Doma zdravlja u Negotinu. Podaci su obrađeni
deskriptivnom epidemiološkom metodom. U analiziranom periodu evidentirane
su 18409 sumnje. Stopa incidencije je 43299,46/100.000 Sumnje na infekcije
gornjih respiratornih puteva su na prvom mestu sa 13694 (74,39%), slede
infekcije donjih respiratornih puteva sa 1870 (10,16%), sumnje na ostale
infekcije sa 1421 (7,72%), temperature neobjašnjenog porekla sa 897
(4,90%), akutne vodenaste dijareje sa 287 (1,56%), gastrointenstinalne
bolesti sa 227 (1,23%), akutne infektivne žutice sa 7 (0,04%), osipne
groznice sa 4 (0,02%) i akutne krvave dijareje sa 2 (0,01%) evidentiranih.
Sumnje na meningoencefalitis i akutne hemoragične groznice nisu
registrovane. U starosnoj dobi od 7-19 godina je bilo najviše sumnji, 6405
(34,80%), a najmanje u starosnoj dobi od 60 i više godina 1837 (9,98%).
Najviše sumnji je registrovano u decembru (3810), a najmanje u manju
(735). Zaključeno je da su prijavne podjedinice prihvatile Alert sistem i
da je poboljšano prijavljivanje.
20.
PRIDRUŽENOST HRONIČNOG RINITISA KOD OBOLELIH OD BRONHIJALNE ASTME RADNOG
STANOVNIŠTVA BORA
Gordana Aleksić-Icić
ZDRAVSTVENI CENTAR BOR, ATD – ALERGOLOGIJA
Incidenca alergijskih bolesti kao što je alergijski rinitis i astma u
porastu je do epidemijskih razmera (al.rinitis:10-50% i astma 5-15%).
Brojnim epidemiološkim studijama pokazano je da je povezanost između nosa
i bronhija bidirekcionalna pa je možda bolje opisati ih kao inflamaciju u
kontinuitetu. Po nekim autorima više od 40% pacijenata sa alergijskim
rinitisom ima astmu, a više od 80% pacijenata sa astmom navodi nazalne
simptome.Cilj rada bio je da kod ispitanika sa bronhijalnom astmom
utvrdimo: zastupljenost obolelih u odnosu na pol, godine starosti i
zanimanje, zastupljenost atopijske konstitucije iste grupe bolesnika,
pridruženost hroničnog rinitisa kod obolelih. Ispitivanjem je obuhvaćeno
40 radnika obolelih od bronhijalne astme koji su podeljeni u dve grupe: sa
atopijom (26 ispitanika ili 65%) i bez atopije (14 ispitanika ili 35%). U
odnosu na pol podjednaka je bila zastupljenost i žena i muškaraca. Najveći
broj ispitanika pripadao je dobnoj grupi od 40-49 godina (47,5%) kako onih
sa atopijom tako i bez atopije. U odnosu na zanimanje 62,5% su radnici
proizvodnog zanimanja, a 37,5% su bili asministrativni radnici. Od ukupnog
broja ispitanika kod 55% utvrđena je pridruženost hroničnog rinitisa.
Astma i rinitis se smatraju lokalnim manifestacijama sistemske alergijske
inflamacije ili udruženim bolestima disajnih puteva. Rinitis često
prethodi astmi, a lečenje alergijskog rinitisa ima pozitivne efekte na
astmu, što sugeriše da je rinitis faktor rizika za astmu.
21.
PEF – DOBAR I JEDNOSTAVAN PARAMETAR ZA PRAĆENJE EFEKTA TERAPIJE IGK
Slavica Anđelković, Slavica Veljković, Dejan Anđelković
ZDRAVSTVENI CENTAR SMEDEREVO
UVOD: PEF je najjednostavniji test forsiranog ekspirijuma. Mogu ga
izvoditi deca već sa pet godina starosti. Merenje PEF je jedini način
praćena plućne funkcije i efekta farmakoterapije mlađe dece asmatičara,
kako u kućnim tako i bolničkim uslovima. CILJ: uporediti vrednosti PEF
pre, u toku i na kraju lečenja IGK. MATERIJAL I METODOLOGIJA
RADA:prospektivnom studijom obuhvaćeno je 100dece uzrasta 5-8 godina(49
devočica , 51 dečak) koji su koristili IGK profilaktički. PEF je meren na
početku terapije,nakon mesec dana, tri i nakon šest meseci. Dobijene
vrednosti su statistički obrađene upoređene, sa posebnim osvrtom na
utvrđivanje značajnosti razlike. REZULTATI: Nakon 30 dana lečenja PEF je
porastao za 19,4% (p<0,005). Za drugi i treći mesec povećanje iznosi 7,4%
(p<0,025). Ukupno povećanje nakon 3 meseca u odnosu na bazalne vrednosti
iznosi 28,1% (p<0,005). Povećanje od 4 - 6 meseca iznosi 10,6% (p<0,005).
Ukupno, nakon šest meseci farmakoterapije, povećanje iznosi 41,7% (p<0,005).
ZAKLJUČAK: U svim ispitivanim periodima povećanje PEF je statistički
značajno. Najveći porast PEF postignut je u prvih trideset dana lečenja.
Povećanje nakon tri i šest meseci je manje ali još uvek visoko statistički
značajno. Jednostavnost izvođena, čini PEF najčešće korišćenim i jedinim
testom za praćenje efekta farmakoterapije kod dece asmatičara mlađeg
uzarsta.
22.
KRETANJE VREDNOSTI FEV l TOKOM LEČENJA ASTHME IZAZAVANE NAPOROM
Slavica Anđelković, Slavica Veljković, Dejan Anđelković
ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA "SMEDEREVO", DEČIJE ODELJENJE
UVOD: Praćenje efekta farmakoterapije kod astme počiva na parametrima
fosiranog ekspirijuma. FEV l je najkonzistentniji i najreproducibilniji
test forsiranog ekpirijuma. Koristi se za praćenje efekta farmakoterapije
i longitudinalno praćenje plućne funkcije. Zahteva odgovarajuću aparaturu.
CILJ: pratiti porast vrednosti FEV l tokom šestomesečne terapije
Dinatriumchromoglycatom (Intal) kod astme izazvane naporom. MATERIJAL I
METODOLOGIJA RADA: Prospektivnom studijom obuhvaćeno je 50 ispitanika
uzrasta 6,5-13 godina koji su imali astmu izazvanu naporom i preventivno
su koristili dinatriumchromoglycat tokom šestomesečne terapije. FEV l je
izmeren pre terapije, zatim nakon mesec dana, nakon tri i nakon šest
meseci, po završetku terapije. REZULTATI: Prosečna starosti dece iznosila
je 8,76 godina (24 devojčice i 26 dečaka). Nakon trideset dana terapije
FEV l je porastao za 6,9%. Tokom drugog i trećeg meseca 14,9%. Ukupno
povećanje nakon tri meseca u odnosu na početne vrednosti iznosilo je
22,9%. U drugoj polovini lečenja FEV l imao je mali porast. Na završetku
lečenja porast FEV l u odnosu na vrednosti pre lečenja iznosio je 26,3% (p<0,005).
ZAKLJUČAK: Vrednosti FEV l u svim posmatranim periodima su više u odnosu
na vrednosti pre lečenja. Najveći porast vrednosti FEV l postignut je u
drugom i trećem mesecu lečenja sa visoko statistički značajnom razlikom (p<0,005).
FEV1 je dobar i reproducibilan test, ali zahteva odgovarajuću aparaturu i
dobro obučenog bolesnika da pravilno izvede manevar forsiranog ekspirijuma.
23.
FIBEROPTIČKA BRONHOSKOPIJA NA GRUDNOM ODELENJU Z.C. ZAJEČAR - NAŠA PRVA
ISKUSTVA
Goran Stanković (1), Dragan Stanojević (2)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, PNEUMOFTIZIOLOŠKA SLUŽBA, (2) SPECIJALNA
BOLNICA ZA PLUĆNE, OČNE BOLESTI I TUBERKULOZU "OZREN" SOKOBANJA.
Bronhoskopija je metoda kojom se postiže vizuelizacija traheobronhijalnog
stabla, uzimanje uzoraka za histopatološki pregled, citološka,
bakteriološka, imunološka i histohemijska ispitivanja. Cilj rada je da se
prikažu početni rezultati i iskustva u fiberoptičkoj bronhoskopiji na
Grudnom odelenju Z.C. Zaječar. U periodu od novembra 2004. do marta 2005.
godine učinjene su 22 fiberoptičke bronhoskopije (kod 18 muškaraca i 4
žene). Kod 18 pacijenata indikacije su bile infiltracije pluća a u po 2
slučaja sindrom srednjeg režnja i hemoptizije. Prilikom endoskopije
direktni znaci tumora viđeni su u 6 bolesnika (27%). Kod 20 pacijenata
uzete su bronhobiopsije za histopatološki pregled (od čega 7
transbronhijalnom biopsijom pod kontrolom rendgena) kao i materijal za
citološki pregled (bronhoaspirat, brushing, otisak biopsije i sputum posle
bronhoskopije) a u 2 pacijenta materijal za citološki pregled. Rezultati
analiza su: histopatološkim pregledom u 6 slučajeva dokazan je bronhogeni
planocelularni karcinom (27%) a citološkim pregledom uzetog materijala u 2
slučaja viđene su ćelije malignih morfoloških karateristika pločasto
slojevitog tipa (9%). Iz aspirata bronha kod jednog bolesnika (5%)
dobijena je pozitivna Löw kultura a kod jednog (5%) pozitivan
bakteriološki nalaz. Od komplikacija registrovan je jedan (5%) jatrogeni
pneumotoraks posle transbronhijalne biopsije. Uvođenjem fiberoptičke
bronhoskopije učinjen je značajan pomak u zaokruživanju dijagnostike
brohoplućnih obolenja na našem odelenju.
24.
NEOPHODNOST OFTALMOLOŠKE KONTROLE ZA PACIJENTE LEČENE ETAMBUTOLOM
Miško Ledina, Teodora Ledina
ZDRAVSTVENI CENTAR SOKOBANJA
Etambutol je bakteriostatski antituberkulotik prvog reda zastupljen u
većini terapijskih protokola za lečenje tuberkuloze. Etambutol ima niz
neželjenih dejstava, među kojima je najčešća i najopasnija optotoksičnost.
Optotoksičnost nije moguće predvideti na osnovu laboratorijskih ili
anamneznih kriterijuma. Kada se pojavi, progresija je brza, a oštećenja su
ireverzibilna sa rezultirajućim slepilom. Incidenca etambutolske optičke
neuropatije je, po literarnim podacima, 1% - 3%, a u autorovim serijama na
više hiljada pacijenata 1,93%. U radu autori iznose rezultate za period
januar 2004. – mart 2005. U Specijalnoj bolnici za plućne i očne bolesti i
tuberkulozu "Ozren" pregledan je 341 pacijent sa bakteriološki i/ili
patohistološki verifikovanom tuberkulozom. Kod 36 pacijenata zabranjena je
upotreba etambutola. Za to vreme nije se registrovala ni jedna optička
neuropatija. S obzirom na to da se je moglo statistički očekivati 7 ovih
teških komplikacija, postoji statistički vrlo signifikantna redukcija ovih
neželjenih dejstava etambutola. Autori zaključuju da je pojedinačno
najznačajniji test za predviđanje nastajanja optičke neuropatije
testiranje kolornog vida, a klinička stanja koja nalažu obustavu terapije
etambutolom su difuzne makulopatije sa oštećenim fotoreceptorima, kao i
optičke neuropatije nevaskularne geneze. Na osnovu rezultata ovog, kao i
prethodnih ispitivanja, autori preporučuju neophodnost oftalmološke
kontrole svakog pacijenta pre započinjanja i u toku terapije etambutolom.
25.
ASPERGILLOMA PULMONUM INVASIVUM – PRIKAZ SLUČAJA
D. Radovanović, V. Milanović, M. Zdravković, N. Vešović
KBC "BEŽANIJSKA KOSA", BEOGRAD
Bolesnica unazad godinu dana lečena zbog povremene febrilnosti i
iskašljavanja, sa povremenim manjim hemoptizijama. Radiografijom pluća i
srca viđena infiltrativna promena u levom gornjem režnju. Urađen CT kojim
je verifikovano postojanje infiltrativne promene sa kavitetom, uz stare
fibrozne promene. Tek četvrtom bronhoskopijom dobijen pozitivan rezultat
sa izolovanjem Aspergilus fumigatusa. Pokušano lečenje antibiotskom i
antimikoznom terapijom, na koju je došlo do delimične regresije promena.
Međutim u daljem toku hospitalizacije dolazi do pojave masivnih
hemoptizija, te je načinjena leva pneumektomija. Intraoperativno, gornji i
delimično donji režanj karnificirani, sa dosta priraslica. PH nalaz
potvrdio bronhoskopski nalaz: Aspergilloma pulmonum, sa prisustvom
bronhiektazija, intersticijalne fibroze i hroničnog pleuritisa.
Postoperativno 4. dana dolazi do pojave gušenja i jakih bolova sa leve
strane grudnog koša, uz izolovanu sinusnu tahikardiju od 110 do 150/min,
bez EKG kriterijuma za pojavu plućne embolije i bez ishemijskih promena,
uz plitko negativno T u D3, aVF, Vl-V4. Ehokardiografski nalaz uredan u
potpunosti, bez znakova opterećenja desnog srca. Međutim, u biohemijskim
analizama sa značajnim vrednostima D dimera koje su se kretale preko 6000
i.j., te je bolesnici uključena antikoagulantna terapija, pod sumnjom na
mikroembolizaciju pluća, nakon čega dolazi do stabilizacije stanja
bolesnice. Kontrolni RTG i CT grudnog koša uredni, D dimer i zapaljenski
sindrom u padu. Upućena na perfuzionu scintigrafiju, radi konačne potvrde
suspektnog mikroembolizma.
26.
PRIKAZ SLUČAJA: ATIPIČNI KARCINOID BRONHA
D. Radovanović, V. Milanović, N. Vešović., Z. Spasić
KBC "BEŽANIJSKA KOSA", BEOGRAD
Pacijentkinji slučajno na radiografiji uočena manja okruglasta senka u
gornjem polju levog pluća. Na CT u opisana promena veličine 1,5cm, u visini
luka aorte, medijalno,jasnih kontura prema okolini. Prema opisu promena
može biti primarna ili sekundarna. TBBom iz LB 1+2 dobijeno da se radi o
adenokarcinomu. Eho abdomena uredan. CT mozga uredan. Te se pristupi
operativnom lečenju i načini gornja leva lobektomia, sa limfadenektomiom.
Postoperativni tok uredan, definitivni ph nalaz: carcinoid atypicum
bronchi, limfni čvorovi bez promena. Pacijntkinja radikalno operisana. U
zaključku: karcioidi nisu tako česti, spadaju u tumore niskog potencijala maligniteta, ali atipični mogu dati i metastaze u limfnne čvorove, u 50
posto slučajeva. U ovom slučaju na vreme otkrivena bolest, bez kliničke simptomatologije, operisana u I stadijumu bolesti. |
|