XXIV Timočki medicinski dani :::
Sažeci radova -
Interna medicina i Pneumoftiziologija

5.
TYREOIDITIS SUBACUTA DE QUERVAIN S. GRANULOMATOSUS - PRIKAZ SLUČAJA
Petrović Svetlana
ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU STUDENATA, BEOGRAD

Cilj rada je bio da se prikaze neuobičajen tok subakutnog tireoiditisa koji je i inače redak, ali koji u ovom slučaju ima prolongiran tok i dva klinička pika. Pacijentkinja M.F. 47 god. se javila početkom januara o.g. zbog bola pod levim uglom donje vilice,bola u uhu i duz vrata, febrilnosti 38,5C i uvećanja štitaste žlezde. U laboratorijskim nalazima zabeležena SE 90, Le 11,9 Fbg 9,0, hormonske analize T3 2,5 T4 170 FT4 18,0 TSH 0,01. Ultrazvučnim pregledom nađeno uvećanje levog režnja uz heteroehogen odjek. Krajem januara subjektivno pogoršanje uz održavanje nepromenjenih laboratorijskih parametara sto bi odgovaralo drugom piku aktivnosti bolesti. U ovom periodu UZ pregledom štitaste žlezde registrovane promene i u drugom, desnom režnju žlezde - naglašen i heteroehogen. Dva meseca kasnije, krajem marta,pacijentkinja se javila na kontrolu dobrog opšteg stanja. U laboratorijskim nalazima bez zapaljenskog sindroma, ali s izmenjenim nalazom u hormonskom statusu - TSH 5,5 T4 107 i T3 2,0 sto je ukazalo na tendenciju funkcije ka hipotireozi. Sledeća kontrola polovinom maja kada očekujemo oporavak funkcije.

6.
SINKOPA KAO PRVI I PONEKAD JEDINI SIMPTOM RAZNIH KARDIOLOŠKIH BOLESTI
Zoran Puslojić, Jevrosima Puslojić
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, INTERNISTIČKA SLUŽBA

UVOD: Sinkopa je kratkotrajni, prolazni gubitak svesti sa nemogućnošću zadržavanja posturalnog tonusa usled poremećene perfuzije mozga. Pored srčanih postoje i mnogi drugi uzroci nastanka sinkopa ali takodje postoje i simptomi koji su daleko specifičniji za razne kardiološke bolesti.CILJ RADA: Na primerima sa internog odeljenja ZC Negotin želimo da pokažemo da kratkotrajni gubitak svesti, sinkopa, može biti prvi a često i jedini simptom raznih kardioloških bolesti i da kao takav uvek zahteva dodatnu dijagnostiku. MATERIJAL I METOD RADA: Kao materijal koristili smo istorije bolesti sa internog odeljenja ZC Negotin kao i otpustne liste i izveštaje iz većih medicinskih centara u periodu 2002. do 2004. god. REZULTATI: U tom periodu bilo je sedam takvih slučajeva koji su kompletno obrađeni i terapijski adekvatno zbrinuti. Pacijent S.M. 46 god.radnik,dolazi zbog iznenadnog lupanja srca i gubitka svesti. Konačna dg: Tachyarrhythmia absoluta cum AV block gradus III intermitens. Sutradan mu je ugrađen trajni pejsmejker. Pacijentkinja S.N. 78 god., zemljoradnik, žali se na "padavicu". Konačna dg: AV block completus. Ugrađen pejsmejker. Pacijentkinja L.K. 78 god. zemljoradnik. Konačna dg: AV block completus. Ugradjen pejsmejker. Pacijent I.D. 65 god. penzioner, dovode ga u Hitnu službu zbog pada usled iznenadnog gubitka svesti. Konačna dg: Aortna stenoza. Urađena operacija zamene aortnog zaliska. Pacijent S.Z. 63 god., vozač, dovode ga zbog ubrzanog, nepravilnog rada srca. Konačna dg: kombinovana aortna mana. Čeka na operaciju zamene zaliska. Pacijent B.D. 77 god. zemljoradnik, žali se na padavicu pri malo većem fizičkom naporu. Konačna dg: AV block gradus III intermitens. Ugrađen pejsmejker.
Pacijent P.B. 58 god. radnik. Dovode ga u Hitnu službu zbog bola u epigastrijumu i gubitka svesti. Konačna dg: Infarctus myocardi par. inferioris. ZAKLJUČAK: I kada je kratkotrajni gubitak svesti prvi, glavni, ponekad i jedini simptom koji dovodi pacijenta lekaru moramo obavezno isključiti ili potvrditi postojanje srčane bolesti jer su to uvek ozbiljne kardiološke bolesti koje najčešće zahtevaju hirurški tretman.

7.
ZAMKE I DILEME U INTERPRETACIJI STRES VIZUELIZACIONIH METODA U DIJAGNOZI I STRATIFIKACIJI PACIJENATA SA ANGINOM PECTORIS-PRIKAZI KARAKTERISTICNIH SLUCAJEVA
Dusan Bastać(1), Vladimir Mitov(2), Zoran Joksimovic(3)
(1) PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR,(2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE, (3) PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR JOKSIMOVIĆ, BOR

Cilj rada je komparacija stres ehokatrdiografije sa stress-rest perfuzionom scintigrafijom miokarda u odnosu na verovatnoću bolesti pre izvođenja testa fiizčkim opterećenjem i indikacije za stress imaging metode na osnovu najnovijih ACC/AHA preporuka od 2003 godine. Kompariraće se senzitivnost i specifičnost, odnosno dijagnostička pouzdanost metoda u odnosu na koronarografiju kao važeći zlatni standard. Osnovni kriterijum za indikovanje stress ehoa ili stress perfuzionih testova je određivanje verovatnoće angiografski signmifikantne bolesti na osnovu karakteristika bola u grudima pola i starosti po tablici Forrestera i Diamonda , urađenoj na osnovu rezultata oko 15000 koronarografija. Prikazom kliničkih slučajeva ukazaće se na važnost izgleda EKG u miru, prisustva blokova grana ili promena u St segmentu te prisustva pejsmejkera ili dejstva lekova na EKG pri interpretaciji testova sa posebnim aspektom na lažno pozitivne i lažno negativne nalaze. Biće prikazan dijagnostički algoritam za primenu odgovarajućeg testa.

8.
POUZDANOST KARDIJALNIH BIOMARKERA U DIJAGNOZI ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA I SRČANE INSUFICIJENCIJE
Dusan Bastać (1), Zoran Joksimović (2), Vladimir Mitov (3)
(1) PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR, (2) PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR JOKSIMOVIĆ, BOR, (3) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE

Uloga Troponina T i I kao visoko specifičnih markera miokardne nekroze je neosporna i nezaobilazna u dijagnozi nestabilne angine pectoris i mikroinfarkta, gde je CK-MB normalne vrednosti .Troponini služe u dfiferencijalnoj dijagnozi nestabilne angine i infarkta miokarda bez ST elevacije (NSTEMI). Pacijenti sa nestabilnom anginom pectoris koji imaju povisen Troponin T (od 0,03 do 0,1 ng/ml) su u povišenom riziku od naprasne smrti i akutnog infarkta miokarda, sto podvlači ogromnu ulogu troponina T u stratifikaciji rizika i prognozi ovih bolesnika, te određivanju adekvatnog tretmana. Postoji direktan odnos između koncentracije troponina i mortaliteta. U pacijenata bez jasne anamneze za akutni koronarni sindrom , gde je troponin lako uvećan, dolazi u obzir dg miokadita, srčane insuficijencije i plućne embolije (kada je povećan D-dimer). Dijagnoza srčane insuficijencije je ponekad dosta teška za postavljanje, sa čestim precenjivanjem i podcenivanjem dijagnoze u kliničkoj praksi, naročito kod odsustva perifrenih edema i u NYHA III klasi. B tip natriuretskog peptide je predložen kao mogući test za pomoć u dijagnozi srčane insuficijencije. Meta-analizom 20 studija, rađenih od 1994 do 2004 je utvrđena dijagnostička pouzdanost BNP. Korišćenjem granice diskriminacije (cutoff) od 15 pmol/L postiže se visoka senzitivnost i vrednosti ispod ove isključuje srčanu insuficijenciju u pacijenta gde je klinički bila suspektna. BNP ima prednost nad ejekcionom frakcijom, jer je povišena i u dijastolnoj srčanoj insuficijenciji. Takođe postoje podaci o ulozi BNP u proceni težine akutnog koronarnog sindroma.

9.
KLINIČKE I EHOKARDIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE MIKSOMA SRCA SA PRIKAZOM RETKOG SLUČAJA DVOSTRUKE BIATRIJALNE LOKALIZACIJE MIKSOMA
Dusan Bastać(1), Vladimir Mitov(2), Zoran Joksimović(3)
(1) PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR BASTAĆ, ZAJEČAR, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE, (3)PRIVATNA INTERNISTIČKA ORDINACIJA DR JOKSIMOVIĆ, BOR

Miksomi srca čine 42% od svih tumora srca i činjenica da su većina operabilni nalaze neophodnost rane dijagnoze, gde je najvažniji element visok stepen kliničke suspekcije. 86% miksoma potiče iz leve pretkomore , ređe iz desne pretkomore i u 90% slučajeva su solitarni. Familijarni miksomi cine 10% svih miksoma i prenose se autozomno dominantno, često u vidu sindroma Carney ili NAME odnosno LAMB sindroma. Kardijalni miksomi produkuju širok spektar sistemskih simptoma kao što su kaheksija, temperature, artraligije, Raynaud fenomen, rush, i epizodično bizarno ponašanje zbog visoke produkcije INTERLEUKINA 6 od strane tumora, tako da imitira autoimuno oboljenje. Komplikacije su embolijski fenomeni. Kardijalni simptomi zavise od lokalizacije u srcu. Auskultacijom se otkriva često holosistolni šum ili dijastolni šum. Ehokardiografija je senzitivna metoda za preoperativnu dijagnozu, ona otkriva stranu masu na peteljci , i može da je razlikuje od tromba. Ehokardiografski tumor se deli u četiri klase zavisno od veličine i prolabiranja. Kratak prikaz slučaja: Pacijent dolazi na pregled posle oko 8 meseci od operacije miksoma leve pretkomore zbog izrazite mlaksalosti, dispneje, i znakova cor pulmonale decompensatum. Tada se otkriva miksom desne pretkomore dimenzije oko 5 cm koji delom prolabira kroz trikuspidno ušće. Pacijent odmah upućen na operativno lečenje. Posle operacije upada u komu u toku tri nedelje i nažalost egzitira.

10.
UPOREDNO ISPITIVANJE EFIKASNOSTI I PODNOŠLJIVOSTI NIMULID® (NIMESULID) I TENAPROST® (NIMESULID) TABLETA KOD BOLESNIKA SA GONARTROZOM I LUMBALNIM SINDROMOM
Nada Vujasinović-Stupar(1), Viktorija Savić(1), Snežana Novković(1), Mirjana Stanišić(1), Slobodanka Đorđević-Kontić(1), Mirjana Bukilica(1) i Dragica Maksimović(2)
(1)INSTITUT ZA REUMATOLOGIJU BEOGRAD, (2)PANACEA BIOTEK BEOGRAD

CILJ RADA: ispitivanje efikasnosti i podnošljivosti nimesulida u obliku Nimulid® tableta (Panacea Biotek) i Tenaprost® tableta (Zdravlje Leskovac) kod bolesnika sa degenerativnim reumatizmom. METODOLOGIJA: 60 bolesnika je 20 dana lečeno nimesulidom 200 mg dnevno: grupa I (n=30, parna godina rođenja) Tenaprostom®, grupa II (n=30, neparna godina rođenja) Nimulidom®. U dodatnoj analgeziji korišćene su paracetamol tablete. REZULTATI: U obe grupe se značajno (p<0,001) smanjio: bol (u I za -32,9%, uzeto 17 tableta paracetamola, a u II za -44,1%, 8 tableta paracetamola), obim kolena (p<0,001), osetljivost enteza (p<0,05), a značajno poboljšao Lazarevićev znak- u grupi I posle 10 (p<0,001), u grupi II posle 10 (p=0,001)/20 dana lečenja (p<0,05), sagitalna pokretljivost- u grupi I posle 10 (p<0,01) i 20 dana (p<0,01), u grupi II posle 10 dana (p<0,05), a spazam se smanjio samo u grupi I posle 10 (p<0,05)/20 dana (p<0,01). U grupi I je bio 1 prekid i 2 neželjene reakcije (gastrična, vegetativna), a u grupi II dva prekida i 3 neželjene reakcije (2 želudačne, vegetativna). ZAKLJUČAK: Oba leka su ispoljila značajan analgetski efekat uz dobru podnošljivost. Bolje stanje (ocena bolesnika) je kod 82,1% lečenih Nimulidom® (p=0,001) : 65,5% lečenih Tenaprostom® (p>0,05). Procenat respondera (ocena lekara) je 69% (p=0,041) na Tenaprost® : 82,1% na Nimulid® (p=0,001).

11.
SIMVASTATIN U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ PREVENCIJI ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA
Darko Vugdelija
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE

Statini predstavljaju nezaobilazni deo primarne i sekundarne prevence ishemijske bolesti srca (IBS). To potvrđuju sada već dobro poznate duplo slepe randomizirane kliničke studije: 4S (Scandinavian Simvastatin Survival Study), CARE (Cholesterol and Recurrent Events), LIPID (Long-term Intervention with Pravastatin in Ischaemic Disease), HPS (Heart Protection Study-Simvastatin), WOSCOPS (West of Scotland Coronary Prevention Study), AFCAPS/TEXCAPS (Air Force/Texas Coronary Atherosclerosis Prevention Study), CARDS (Collaborative Atorvastatin Diabetes Study), IDEAL (Incremental Decrease in Events through Aggressive Lipid Lowering)- studija koja je još u toku i brojne druge. Jasni su efekti statina na povećanje HDL-holesterola; sniženje ukupnog i LDL-holesterola; smanjenje ukupnog mortaliteta, rizika koronarnih događaja (AIM, NSAP, nagla smrt) i potrebe za revaskularizaciom. Gotovo su neosporni i plejotropni efekti: poboljšanje endotelne funkcije, smanjenje oksidatrivnog stresa, supresija procesa inflamacije, povećanje antitrombotskog efekta i stabilizacija aterosklerotskog plaka. U toku 90 dana, 90 bolesnika sa arterijalnom hipertenzijom, anginom pektoris i preležanim infarktom miokarda, lečeni su simvastatinom u dozi od 10 i 20 mg . Svi su imali povišene vrednosti ukupnog i LDL- holesterola. Na početku, 45. dana i 90. dana određivan je kompletan lipidogram, transaminaze, kreatinfosfokinaza i laktatdehidrogenaza. Ustanovili smo izuzetan efekat malih doza simvastatina na redukciju ukupnog i LDL- holesterola, uz izostanak značajnih neželjenih efekata.

12.
DEJSTVO ATORVASTATINA NA PROCES ATEROSKLEROZE A.SUBCLAVIAE SIN – PRIKAZ SLUČAJA
Lale Zastranović
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE

Kod bolesnice stare 55 godina koja boluje od Diabetes melitusa tip 2, esencijalne hipertenzije, pušač, utvrđena je značajna razlika u krvnom pritisku (TA) na levoj ruci 90/60 mmHg a na desnoj 140/90 mmHg. Color Dopler krvnih sudova pokazuje praktično normalan nalaz. Indikovan je bio ehokardiografski pregled luka aorte i krvnih sudova koji se od nje odvajaju. Nalaz je ukazivao na suženje a. subklavije sin. odmah po odvajanju sa lumenom od oko 2mm u dužini od oko 3cm. Ordinirana je terapija atorvastatinom u dozi od 40mg u jednoj večernjoj dozi. Posle nedelju dana TA na levoj ruci je 100/80 mmHg a lumen s. subclavije oko 4mm. Kroz dve nedelje TA je 120/80 mmHg a lumen oko 5mm, da bi posle mesec dana lumen bio oko 7 mm a krvni pritisak na levoj i desnoj ruci izjednačen, 140/90 mmHg. Atorvastatin je doveo do značajnog smanjenja ateroma a. subclavae sin., zaustavljanja ateroskleroze i poboljšanja cirkulacije.

13.
DISEKATNA ANEURIZMA AORTE - PRIKAZ SLUČAJA
Lale Zastranović
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE

Bolesnik star 62 godine,. boluje od esencijalne hipertenzije, normolipemičan, sa pozitivnom porodičnom anamnezom (majka naprasno umrla). Pre petnaestak godina ehokardiografskim pregledom, potvrđeno aortografijom, postavljena Dg: Aneurisma aorte ascendens sa šrinom ushodne aorte od 6,5 cm. Redovno je uzimao antagoniste kalcijuma u terapiji hipertenzije, bavio se fizičkim poslovima. Iznenada osetio jak, razdirući bol u grudima i pao na pod, praćeno slabošću i malaksalošću. Hitno je doveden u bolnicu. Ehokardiografski pregled je ukazao na disekantnu aneurizmu ushodne aorte sa raslojenim zadnjim zidom, diskontinuitetom intime i jasno vidljivim intimalnim flapom. Nije bilo asimetrije pulseva na ekstremitetima. Uz dobru kontrolu krvnog pritiska upućen u IKVB "Dedinje" gde je odmah po prijemu uspešno operisan uz implataciju arteficijalne aortne valvule.

14.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA TIP 1 DM I TIP 2 DM
Stanislava Živković
KBC ”BEŽANIJSKA KOSA”, BEOGRAD

Tip I DM je organ specifičan autoimuni proces destrukcije beta ćelija endokrinog pankreasa koji se javlja u mlađoj uzrasnoj populaciji a da bi preživele moraju da uzimaju insulin. Dijagnoza se postavlja na osnovu nalaza glikemije našte >7mmol|L udruženo sa tipičnim simptomima, često sa ketonurijom a ne tako retko i sa ketoacidozom. Osobe su mlađe od 35 god. što nije apsolutno presudno za dijagnozu. Određivanje At (ICA,IAA.anti GAD) je korisno ali nije neophodno za Dg već samo za dif.dg tip Ia i tip Ib. Skrining za utvrđivanje predijabetesnog stanja u razvoju tip I se ne preporučuje u opstoj populaciji, ali se u dobro kontrolisanim studijama može vršiti kod prvih rođaka obolelog (gubitak I faze insulinske sekrecije u toku i,v,testa tolerancije Gly uz postojanje At pomaže u predikciji nastanka uz određivanje genetske predispozicije. Tip II najčešći oblik dijabeta sa stalnom tendencijom porasta i prelaska u pandemijsku bolest starijeg životnog doba od 45god sa vrlo čestim KV komplikacijama. U ovom tipu čak i kada glikemije našte nisu visoke postoji rizik od KV bolesti, pa je pokazano da je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti, a naročito ishemijske bolesti, veća i u pre dijabetesu i u dijabetesu. Dijagnoza se postavlja nalazom glikemije našte >7mmol|L ili u bilo kom uzorku>ll, lmmol|L ili nakon 2h OGTT >ll, l. Rano otkrivanje ovog tipa dijabeta se postiže određivanjem jutarnjih (našte) glikemija u dva uzorka sa razmakom od nekoliko dana. OGTT jeste zlatni standard ali se ne radi i ne preporučuje kao rutinska metoda za dijagnostikovanje. HbAlC se ne radi za postavljanje dijagnoze već je on parametar pomoću koga se prati glikoregulacija nakon uvođenja Th.

15.
NOVI TERAPIJSKI PRISTUP LEČENJU DIABETES MELLITUS-A
Stanislava Živković
KBC ”BEŽANIJSKA KOSA”, BEOGRAD

Iako do sada logično primenjivan model intenzivirane insulinske Th ima i svojih ograničenja i to doze kristalnog insulina za koje se do sada smatralo da su oblik brzo delujućeg nedovoljno efikasno rešavaju problem skokova glikemije nakon obroka s jedne i dovode do pojave poznih postprandijalnih hipoglikemija s druge strane uključujući i noćne hipoglikemije. Srednje delujući humani insulina su neadekvatni za uspostavljanje adekvatnog profila bazne insulinizacije, a kratkodelujući nisu dovoljno brzi da bi adekvatno otklonili postprandijalne skokove glikemija čime se otvorio put za stvaranje sintetskih molékula-analoga humanih insulina zamenom AK ostataka u strukturi. Na taj način se poboljšala kinetika delovanja i optimalnijeg ostvarivanja željenog biološkog dejstva. Analozi HM insulina imaju brzi početak dejstva, brže dostižu pik, postepen povratak na bazne vrednosti, bolja metabólička kontrola, smanjen broj hipoglikemija, bolji profil glikemija, veće smanjenje HbAlC i ređa je pojava noćnih hipoglikemija. Insulin asparat (u molekuli insulin asparata prolin zamenjen asparginskom kiselinom) što je uslovilo brzu disocijaciju i resorpciju. NovoRapid ima profil insulina sličniji fiziološkom, dejstvo počinje brže i obezbeđuje postepeno vraćanje insulinemije na bazalnu vrednost. Značajno poboljšava i održava niži nivo HbAlC tokom 3 godine, smanjen je broj hipoglikemija, poboljšava postprandijalnu glikemiju. Primena pomoću flexpena i u okviri tip I -kontinuirana supkutana insulinska infuzija NovoMix 30 (bifazni insulin asparat) bolja regulacija postprandijalnih glikemija, kod pacijenata kod kojih nije moguće oralnim hipoglikemicima postići ciljne vrednosti i to u okviru tip II DM Lantus (srednje delujući analog HN insulina) u jednoj dnevnoj dozi, kombinovati sa kratkodelujućim u tip I DM, i u okviru dopune oralnim hipoglikemicima u tipu II DM.

16.
HIPERTIREOZA KOD BOLESNIKA SA TAHIARITMIJOM ABSOLUTOM, DILATIRANOM LEVOM PRETKOMOROM I SUMNJOM NA KORONARNU BOLEST - PRIKAZ SLUČAJA
M. Zdravković (1), N. Ninković (1), D. Gostiljac (2), M. Žaja (1), D. Zdravković (1),
V. Milanović (1), M. Milić (3)
(1) KBC "BEŽANIJSKA KOSA" BEOGRAD, (2) INSTITUT ZA ENDOKRINOLOGIJU I BOLESTI METABOLIZMA KLINIČKOG CENTRA SRBIJE, BEOGRAD, (3) INSTITUT ZA STATISTIKU I MEDICINSKU INFORMATIKU, BEOGRAD

Tahiaritmija absoluta je česta komplikacija i manifestacija hipertireoze, a učestalost hipertireoze je češća kod žena sa tahiaritmijom absolutom nego kod muškaraca. Takođe je poznato da aritmija absoluta često nastaje kao posledica dilatacije leve pretkomore i kod eutireotičnih bolesnika, a može biti posledica i koronarne bolesti (KB). Cilj rada je da prikažemo bolesnika muškog pola sa dugotrajnom tahiaritmijom absolutom kod kojeg je tek naknadno dijagnostikovana hipertireoza, kao i da ukažemo na značaj sistematske provere tireoidnog statusa svih bolesnika sa aritmijom absolutom. Bolesnik S.S. star 59 godina upućen je iz Doma zdravlja zbog elektrokardiografski verifikovane tahiaritmije absolute sa registrovanim jasnim inferiornim ožiljkom i inkompletnim blokom desne grane Hisovom snopa. U Domu zdravlja se javio fizijatru i ortopedu zbog povremenih bolova u levom ramenu, koji su se širili niz levu ruku, a povremeno su bili praćeni i propagacijom ka grudnom košu. Ranije nije bolovao od srca, a povremeno je tri godine unazad osećao lupanje srca koje je bilo kratkotrajno. Daje podatak da je držao dijetu i namerno smršao 15 kg za 2 meseca, negira pojačano znojenje, nesanicu, nervozu. Pozitivna porodična anamneza za hipertenziju, bivši pušač, stresno radno mesto, smanjena fizička aktivnost. U fizikalnom nalazu bez manifestnih znakova srčane dekompenzacije, sa sistolnim šumom na vrhu jačine 3/6 i propagacijom ka Erbu, gojazan. Ostali nalaz uredan. U trenutku pregleda sa aritmičnom srčanom akcijom po tipu absolutne aritmije i srčanom frekvencom od 160/min, a bolesnik ne oseća lupanje srca. Krvni pritisak blago povišen, 120/90 mmHg. Na radiografiji srca i pluća sa blago naglašenim lukom leve komore, bez drugih promena. Biohemijske analize krvi uredne u potpunosti. Uključena antikoagulantna terapija i pokušana medikamentozna konverzija u sinusni ritam, ali nije bilo rezultata. Pošto podatak o vremenu nastanka absolutne aritmije nije bio siguran, nije urađena hitna elektrokonverzija. Ehokardiografski registruje se normalna veličina leve komore sa dilatiranom levom pretkomorom od 4,5 cm i MR regurgitacijom od 1-2+, uz jasnu hipokineziju inferiornog zida i početno smanjenu sistolnu funkciju leve komore, što je shvaćeno kao manifestacija koronarne bolesti. Nije bilo znakova koncentrične hipertrofije leve komore. Planiran test opterećenja, ali na dan testa bolesnik razvija tahiaritmiju absolutu do 180/min, bez ishemijskih promena u EKG-u, što je izrodilo dilemu o postojanju KB. Izvršena analiza hormona štitaste žlezde, nađena drastična hipertireoza sa izraženo suprimiranim TSH-om, ehosonografski viđena retrosternalna multinodozna struma, uvedena tireosupresivna terapija i beta blokator, nakon čega se tegobe bolesnika smiruju, te je bolesnik upućen na operativno lečenje po savetu endokrinologa.Nakon toga će se proceniti da li postoji potreba za daljom dijagnozom koronarne bolesti. ZAKLJUČAK: svim mlađim bolesnicima od 70 godina sa aritmijom absolutom, bez obzira na pol, dilatiranu levu komoru i moguću koronarnu bolest kao uzrok poremećaja ritma, treba isključiti postojanje hipertireoze.

17.
DIJABETES, HIPERLIPOPROTEINEMIJA I GOJAZNOST - ZNAČAJ PRIMARNE I SEKUNDARNE PREVENCIJE U NASTANKU AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA
Marija Zdravković (1), Nebojša Ninković (1), Nataša Milić (3), Radmila Živković (4), Biljana Parapid (2), Danijela Trifunović-Zamaklar (2), Darko Zdravković (1), Ružica Pokrajac (1), Mirna Žaja (1)
(1) KBC "BEŽANIJSKA KOSA", BEOGRAD, (2) INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI KLINIČKOG CENTRA SRBIJE, BEOGRAD (3) INSTITUT ZA MEDICINSKU STATISTIKU I INFORMATIKU, BEOGRAD (4) DOM ZDRAVLJA "STARI GRAD", BEOGRAD

UVOD: Srbija, posle Mađarske, ima najveći trend rasta incedence koronarne bolesti u Evropi. Faktori rizika za koronarnu bolest su dobro poznati, a dijabetes, gojaznost i hiperlipoproteinemija su među najznačajnijim od njih. CILJ: Cilj rada je bio da se sagleda učestalost dijabetesa, gojaznosti i hiperlipoproteinemije kod bolesnika hospitalizovanih zbog akutnog infarkta miokarda i da se odgovori na pitanje da li se navedenim komorbiditetima koji su faktori rizika za AIM posvećuje dovoljna pažnja u dijagnostici i lečenju u opštoj populaciji. METODOLOGIJE I BOLESNICI: Kod 50 bolesnika hospitalizovanih zbog AIM analizirani su učestalost, trajanje i prethodno lečenje navedenih faktora rizika. Razmatrana je i vrsta terapije koja je korišćena. Korišćene su vrednosti navedenih parametara dobijenih prvog jutra nakon ulaska u KJ. REZULTATI I DISKUSIJA: Hiperlipoproteinemiju imalo je čak 43 bolesnika (86 %): izolovanu hiperholesterolemiju je imalo 11 bolesnika (22 %), izolovanu hipertrigliceridemiju 5 bolesnika (10 %), a kombinovanu hiperlipoproteinemiju je imao najveći broj bolesnika - 27 (54 %). Prosečna vrednost holesterolemije je bila 6.8+/-1.2 mmol/l, prosečna vrednost trigliceridemije 1.6+/- 0.9 mmol/l, prosečna vrednost LDL holesterola 4.2+./- 0.6 mmol/l, a prosečan HDL je iznosio 0.8+/- 0.3 mmol/l. Čak 27 bolesnika je znalo od ranije da je imalo povišene masnoće u krvi, ali nisu se redovno lečili ili kontrolisali, 2 bolesnika su uzimali statin ne duže od 3 meseca. 13 bolesnika do trenutka nastanka AIM nije znalo da ima povišene masnoće u krvi. Dijabetičari su bili zastupljeni sa 11 bolesnika ( 22 %), a 5 bolesnika (10 %) je imalo IFG sindrom, povezan sa insulinskom rezistencijom. Trajanje dijabetesa kod analiziranih bolesnika je u proseku bilo 6,4 godine, maksimalno 12 godina, a minimalno godinu dana. 5 bolesnika je uzimalo oralne antidijabetike, a 5 bolesnika su bili na antidijabetičnoj dijeti, 1 bolesnik je bio na isnulinu. Gojaznost je bila zastupljena kod 28 bolesnika (početna kod 24, srednje teška kod 4 bolesnika). Nije bilo statističke značajnosti u učestalosti gojaznosti kod bolesnika sa normalnim i patološkim lipidogramom, ali su bolesnici sa dijabetesom i IFG sindromom imali veći BMI u odnosu na bolesnike sa normalnim glikemijama. Udruženost dijabetesa i patološkog lipidograma je bila značajno češća kod gojaznih bolesnika u poređenju sa bolesnicima normalnim BMI-om. (p<0.05) ZAKLJUČAK: Vrlo visoka zastupljenost ispitivanih faktora rizika kod bolesnika sa akutnim infarktom miokarda i njihovo prethodno nedijagnostikovanje i nelečenje ukazuje na nizik nivo primarne prevencije AIM, kao i nizak nivo zdravstvene obrazovanosti u opštoj populaciji.. Gojaznost kao značajan faktor nastanka dijabetesa, hiperlipoproteinemije i akutnog infarkta miokarda mora se lečiti pre nastanka njenih posledica.Redovni sistematski pregledi, kao i pravovremena dijagnostika dijabetesa, IFG sindroma, gojaznosti i hiperlipoproteinemije su prva i najznačajnija stepenica u primarnoj prevenciji AIM, a najveću ulogu u tome imaju lekari opšte prakse. Insistiranje na regulaciji telesne težine i eventualno medikamentoznoj terapiji gde je neophodna, predstavlja ključni zadatak primarne zdravstvene zaštite.

18.
PERUZIONA SCINTIGRAFIJA MIOKARDA U OTKRIVANJU LAŽNO POZITIVNIH NALAZA EKG TESTOVA FIZIČKIM OPTEREĆENJEM KOD ŽENA SA BOLOM U GRUDIMA PRI NAPORU
Vladimir Mitov (1), Željka Aleksić (2), Nebojša Paunković (2)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1) INTERNO ODELJENJE, (2) SLUŽBA NUKLEARNE MEDICINE

Cilj istraživanja je otkrivanje i isključivanje iz dijagnostičkog algoritma lažno pozitivnih nalaza EKG testova fizičkim opterećenjem kod žena sa bolom u grudima pri naporu, primenom perfuzione scintigrafije miokarda. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Istraživanjem su obuhvaćeni 101 pacijent (pts), 58 (57%) muškaraca i 43 (43%) žena sa bolom u grudima pri naporu. Grupisani su prema pretest verovatnoći na pts sa niskom <20%, srednjom 20-80% i visokom >80% pretest verovatnoćom. Kod pts je kao prvi neinvazivni test sproveden EKG test fizičkim opterećenjem (EKG-TFO), a kao poslednji gated or nongated SPECT rest-stres (dipiridamol 0,56mg/kgTT) perfuziona scintigrafija miokarda (PSM) po dvodnevnom protokolu primenom 99mTc-MIBI. Kao referentna metoda za detekciju koronarne bolesti kod pts sa bolom u grudima korišćena je PSM koja u našoj laboratoriji ima senzitivnost 94% i specifičnost 86%. REZULTATI: U grupi sa niskom pretest verovatnoćom n=14, bilo je 5 muškaraca i 9 žena sa pozitivnim nalazom EKG-TFO. Kod 4 (80%) muškaraca i 8 (89%) žena dobijena je negativna PSM. U grupi sa srednjom pretest verovatnoćom n=23, bilo je 12 muškaraca i 11 žena sa pozitivnim nalazom EKG-TFO. Kod 6 (50%) muškaraca i 9 (82%) žena bio je normalan nalaz PSM. U grupi sa visokom pretest verovatnoćom n=11, bila su 11 pozitivnih nalaza EKG-TFO kod muškaraca od kojih je samo 1 (9%) imao negativan nalaz PSM. Ukupno je kod žena bilo više lažno pozitivnih nalaza 17 (85%) od 20, u odnosu na 11 (39%) od 28 pozitivnih nalaza EKG-TFO kod muškaraca, χ2=11,15; p<0,004. ZAKLJUČAK: Primena perfuzione scintigrafije miokarda predstavlja pouzdan neinvazivni dijagnostički metod za detekciju lažno pozitivnih nalaza EKG testova fizičkim opterećenjem i kod muškaraca i žena. Pretest verovatnoća <20% nije indikacija za stres testove i pacijenti se mogu pouzdano isključiti iz dalje dijagnostike nezavisno od nalaza EKG testa fizičkim opterećenjem. Kod žena sa srednjom pretest verovatnoćom, za razliku od muškaraca, najveći deo nalaza EKG testova fizičkim opterećenjem bio je lažno pozitivan. U grupi sa visokom pretest verovatnoćom nije bilo žena a kod muškaraca skoro svi nalazi EKG testova fizičkim opterećenjem bili su stvarno pozitivni.

19.
ZASTUPLJENOST SUMNJI NA ZARAZNE BOLESTI PO ALERT-U U ZDRAVSTVENOM CENTRU NEGOTIN U 2004. GODINI
Vojislava Stuparević, Zoran Stojiljković, Dobrica Dinkić
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN

Analizirana je zastupljenost sumnji na zarazne bolesti po ALERT-u sa ciljem da se utvrdi obim, struktura, kretanje i efikasnost prijavljivanja. Korišćeni su podaci iz nedeljnih izveštaja prijavnih podjedinica i izveštaji prijavne jedinice Doma zdravlja u Negotinu. Podaci su obrađeni deskriptivnom epidemiološkom metodom. U analiziranom periodu evidentirane su 18409 sumnje. Stopa incidencije je 43299,46/100.000 Sumnje na infekcije gornjih respiratornih puteva su na prvom mestu sa 13694 (74,39%), slede infekcije donjih respiratornih puteva sa 1870 (10,16%), sumnje na ostale infekcije sa 1421 (7,72%), temperature neobjašnjenog porekla sa 897 (4,90%), akutne vodenaste dijareje sa 287 (1,56%), gastrointenstinalne bolesti sa 227 (1,23%), akutne infektivne žutice sa 7 (0,04%), osipne groznice sa 4 (0,02%) i akutne krvave dijareje sa 2 (0,01%) evidentiranih. Sumnje na meningoencefalitis i akutne hemoragične groznice nisu registrovane. U starosnoj dobi od 7-19 godina je bilo najviše sumnji, 6405 (34,80%), a najmanje u starosnoj dobi od 60 i više godina 1837 (9,98%). Najviše sumnji je registrovano u decembru (3810), a najmanje u manju (735). Zaključeno je da su prijavne podjedinice prihvatile Alert sistem i da je poboljšano prijavljivanje.

20.
PRIDRUŽENOST HRONIČNOG RINITISA KOD OBOLELIH OD BRONHIJALNE ASTME RADNOG STANOVNIŠTVA BORA
Gordana Aleksić-Icić
ZDRAVSTVENI CENTAR BOR, ATD – ALERGOLOGIJA

Incidenca alergijskih bolesti kao što je alergijski rinitis i astma u porastu je do epidemijskih razmera (al.rinitis:10-50% i astma 5-15%). Brojnim epidemiološkim studijama pokazano je da je povezanost između nosa i bronhija bidirekcionalna pa je možda bolje opisati ih kao inflamaciju u kontinuitetu. Po nekim autorima više od 40% pacijenata sa alergijskim rinitisom ima astmu, a više od 80% pacijenata sa astmom navodi nazalne simptome.Cilj rada bio je da kod ispitanika sa bronhijalnom astmom utvrdimo: zastupljenost obolelih u odnosu na pol, godine starosti i zanimanje, zastupljenost atopijske konstitucije iste grupe bolesnika, pridruženost hroničnog rinitisa kod obolelih. Ispitivanjem je obuhvaćeno 40 radnika obolelih od bronhijalne astme koji su podeljeni u dve grupe: sa atopijom (26 ispitanika ili 65%) i bez atopije (14 ispitanika ili 35%). U odnosu na pol podjednaka je bila zastupljenost i žena i muškaraca. Najveći broj ispitanika pripadao je dobnoj grupi od 40-49 godina (47,5%) kako onih sa atopijom tako i bez atopije. U odnosu na zanimanje 62,5% su radnici proizvodnog zanimanja, a 37,5% su bili asministrativni radnici. Od ukupnog broja ispitanika kod 55% utvrđena je pridruženost hroničnog rinitisa. Astma i rinitis se smatraju lokalnim manifestacijama sistemske alergijske inflamacije ili udruženim bolestima disajnih puteva. Rinitis često prethodi astmi, a lečenje alergijskog rinitisa ima pozitivne efekte na astmu, što sugeriše da je rinitis faktor rizika za astmu.

21. 
PEF – DOBAR I JEDNOSTAVAN PARAMETAR ZA PRAĆENJE EFEKTA TERAPIJE IGK
Slavica Anđelković, Slavica Veljković, Dejan Anđelković
ZDRAVSTVENI CENTAR SMEDEREVO

UVOD: PEF je najjednostavniji test forsiranog ekspirijuma. Mogu ga izvoditi deca već sa pet godina starosti. Merenje PEF je jedini način praćena plućne funkcije i efekta farmakoterapije mlađe dece asmatičara, kako u kućnim tako i bolničkim uslovima. CILJ: uporediti vrednosti PEF pre, u toku i na kraju lečenja IGK. MATERIJAL I METODOLOGIJA RADA:prospektivnom studijom obuhvaćeno je 100dece uzrasta 5-8 godina(49 devočica , 51 dečak) koji su koristili IGK profilaktički. PEF je meren na početku terapije,nakon mesec dana, tri i nakon šest meseci. Dobijene vrednosti su statistički obrađene upoređene, sa posebnim osvrtom na utvrđivanje značajnosti razlike. REZULTATI: Nakon 30 dana lečenja PEF je porastao za 19,4% (p<0,005). Za drugi i treći mesec povećanje iznosi 7,4% (p<0,025). Ukupno povećanje nakon 3 meseca u odnosu na bazalne vrednosti iznosi 28,1% (p<0,005). Povećanje od 4 - 6 meseca iznosi 10,6% (p<0,005). Ukupno, nakon šest meseci farmakoterapije, povećanje iznosi 41,7% (p<0,005). ZAKLJUČAK: U svim ispitivanim periodima povećanje PEF je statistički značajno. Najveći porast PEF postignut je u prvih trideset dana lečenja. Povećanje nakon tri i šest meseci je manje ali još uvek visoko statistički značajno. Jednostavnost izvođena, čini PEF najčešće korišćenim i jedinim testom za praćenje efekta farmakoterapije kod dece asmatičara mlađeg uzarsta.

22.
KRETANJE VREDNOSTI FEV l TOKOM LEČENJA ASTHME IZAZAVANE NAPOROM
Slavica Anđelković, Slavica Veljković, Dejan Anđelković
ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA "SMEDEREVO", DEČIJE ODELJENJE

UVOD: Praćenje efekta farmakoterapije kod astme počiva na parametrima fosiranog ekspirijuma. FEV l je najkonzistentniji i najreproducibilniji test forsiranog ekpirijuma. Koristi se za praćenje efekta farmakoterapije i longitudinalno praćenje plućne funkcije. Zahteva odgovarajuću aparaturu. CILJ: pratiti porast vrednosti FEV l tokom šestomesečne terapije Dinatriumchromoglycatom (Intal) kod astme izazvane naporom. MATERIJAL I METODOLOGIJA RADA: Prospektivnom studijom obuhvaćeno je 50 ispitanika uzrasta 6,5-13 godina koji su imali astmu izazvanu naporom i preventivno su koristili dinatriumchromoglycat tokom šestomesečne terapije. FEV l je izmeren pre terapije, zatim nakon mesec dana, nakon tri i nakon šest meseci, po završetku terapije. REZULTATI: Prosečna starosti dece iznosila je 8,76 godina (24 devojčice i 26 dečaka). Nakon trideset dana terapije FEV l je porastao za 6,9%. Tokom drugog i trećeg meseca 14,9%. Ukupno povećanje nakon tri meseca u odnosu na početne vrednosti iznosilo je 22,9%. U drugoj polovini lečenja FEV l imao je mali porast. Na završetku lečenja porast FEV l u odnosu na vrednosti pre lečenja iznosio je 26,3% (p<0,005). ZAKLJUČAK: Vrednosti FEV l u svim posmatranim periodima su više u odnosu na vrednosti pre lečenja. Najveći porast vrednosti FEV l postignut je u drugom i trećem mesecu lečenja sa visoko statistički značajnom razlikom (p<0,005). FEV1 je dobar i reproducibilan test, ali zahteva odgovarajuću aparaturu i dobro obučenog bolesnika da pravilno izvede manevar forsiranog ekspirijuma.

23.
FIBEROPTIČKA BRONHOSKOPIJA NA GRUDNOM ODELENJU Z.C. ZAJEČAR - NAŠA PRVA ISKUSTVA
Goran Stanković (1), Dragan Stanojević (2)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, PNEUMOFTIZIOLOŠKA SLUŽBA, (2) SPECIJALNA BOLNICA ZA PLUĆNE, OČNE BOLESTI I TUBERKULOZU "OZREN" SOKOBANJA.

Bronhoskopija je metoda kojom se postiže vizuelizacija traheobronhijalnog stabla, uzimanje uzoraka za histopatološki pregled, citološka, bakteriološka, imunološka i histohemijska ispitivanja. Cilj rada je da se prikažu početni rezultati i iskustva u fiberoptičkoj bronhoskopiji na Grudnom odelenju Z.C. Zaječar. U periodu od novembra 2004. do marta 2005. godine učinjene su 22 fiberoptičke bronhoskopije (kod 18 muškaraca i 4 žene). Kod 18 pacijenata indikacije su bile infiltracije pluća a u po 2 slučaja sindrom srednjeg režnja i hemoptizije. Prilikom endoskopije direktni znaci tumora viđeni su u 6 bolesnika (27%). Kod 20 pacijenata uzete su bronhobiopsije za histopatološki pregled (od čega 7 transbronhijalnom biopsijom pod kontrolom rendgena) kao i materijal za citološki pregled (bronhoaspirat, brushing, otisak biopsije i sputum posle bronhoskopije) a u 2 pacijenta materijal za citološki pregled. Rezultati analiza su: histopatološkim pregledom u 6 slučajeva dokazan je bronhogeni planocelularni karcinom (27%) a citološkim pregledom uzetog materijala u 2 slučaja viđene su ćelije malignih morfoloških karateristika pločasto slojevitog tipa (9%). Iz aspirata bronha kod jednog bolesnika (5%) dobijena je pozitivna Löw kultura a kod jednog (5%) pozitivan bakteriološki nalaz. Od komplikacija registrovan je jedan (5%) jatrogeni pneumotoraks posle transbronhijalne biopsije. Uvođenjem fiberoptičke bronhoskopije učinjen je značajan pomak u zaokruživanju dijagnostike brohoplućnih obolenja na našem odelenju.

24.
NEOPHODNOST OFTALMOLOŠKE KONTROLE ZA PACIJENTE LEČENE ETAMBUTOLOM
Miško Ledina, Teodora Ledina
ZDRAVSTVENI CENTAR SOKOBANJA

Etambutol je bakteriostatski antituberkulotik prvog reda zastupljen u većini terapijskih protokola za lečenje tuberkuloze. Etambutol ima niz neželjenih dejstava, među kojima je najčešća i najopasnija optotoksičnost. Optotoksičnost nije moguće predvideti na osnovu laboratorijskih ili anamneznih kriterijuma. Kada se pojavi, progresija je brza, a oštećenja su ireverzibilna sa rezultirajućim slepilom. Incidenca etambutolske optičke neuropatije je, po literarnim podacima, 1% - 3%, a u autorovim serijama na više hiljada pacijenata 1,93%. U radu autori iznose rezultate za period januar 2004. – mart 2005. U Specijalnoj bolnici za plućne i očne bolesti i tuberkulozu "Ozren" pregledan je 341 pacijent sa bakteriološki i/ili patohistološki verifikovanom tuberkulozom. Kod 36 pacijenata zabranjena je upotreba etambutola. Za to vreme nije se registrovala ni jedna optička neuropatija. S obzirom na to da se je moglo statistički očekivati 7 ovih teških komplikacija, postoji statistički vrlo signifikantna redukcija ovih neželjenih dejstava etambutola. Autori zaključuju da je pojedinačno najznačajniji test za predviđanje nastajanja optičke neuropatije testiranje kolornog vida, a klinička stanja koja nalažu obustavu terapije etambutolom su difuzne makulopatije sa oštećenim fotoreceptorima, kao i optičke neuropatije nevaskularne geneze. Na osnovu rezultata ovog, kao i prethodnih ispitivanja, autori preporučuju neophodnost oftalmološke kontrole svakog pacijenta pre započinjanja i u toku terapije etambutolom.

25.
ASPERGILLOMA PULMONUM INVASIVUM – PRIKAZ SLUČAJA
D. Radovanović, V. Milanović, M. Zdravković, N. Vešović
KBC "BEŽANIJSKA KOSA", BEOGRAD

Bolesnica unazad godinu dana lečena zbog povremene febrilnosti i iskašljavanja, sa povremenim manjim hemoptizijama. Radiografijom pluća i srca viđena infiltrativna promena u levom gornjem režnju. Urađen CT kojim je verifikovano postojanje infiltrativne promene sa kavitetom, uz stare fibrozne promene. Tek četvrtom bronhoskopijom dobijen pozitivan rezultat sa izolovanjem Aspergilus fumigatusa. Pokušano lečenje antibiotskom i antimikoznom terapijom, na koju je došlo do delimične regresije promena. Međutim u daljem toku hospitalizacije dolazi do pojave masivnih hemoptizija, te je načinjena leva pneumektomija. Intraoperativno, gornji i delimično donji režanj karnificirani, sa dosta priraslica. PH nalaz potvrdio bronhoskopski nalaz: Aspergilloma pulmonum, sa prisustvom bronhiektazija, intersticijalne fibroze i hroničnog pleuritisa. Postoperativno 4. dana dolazi do pojave gušenja i jakih bolova sa leve strane grudnog koša, uz izolovanu sinusnu tahikardiju od 110 do 150/min, bez EKG kriterijuma za pojavu plućne embolije i bez ishemijskih promena, uz plitko negativno T u D3, aVF, Vl-V4. Ehokardiografski nalaz uredan u potpunosti, bez znakova opterećenja desnog srca. Međutim, u biohemijskim analizama sa značajnim vrednostima D dimera koje su se kretale preko 6000 i.j., te je bolesnici uključena antikoagulantna terapija, pod sumnjom na mikroembolizaciju pluća, nakon čega dolazi do stabilizacije stanja bolesnice. Kontrolni RTG i CT grudnog koša uredni, D dimer i zapaljenski sindrom u padu. Upućena na perfuzionu scintigrafiju, radi konačne potvrde suspektnog mikroembolizma.

26.
PRIKAZ SLUČAJA: ATIPIČNI KARCINOID BRONHA
D. Radovanović, V. Milanović, N. Vešović., Z. Spasić
KBC "BEŽANIJSKA KOSA", BEOGRAD

Pacijentkinji slučajno na radiografiji uočena manja okruglasta senka u gornjem polju levog pluća. Na CT u opisana promena veličine 1,5cm, u visini luka aorte, medijalno,jasnih kontura prema okolini. Prema opisu promena može biti primarna ili sekundarna. TBBom iz LB 1+2 dobijeno da se radi o adenokarcinomu. Eho abdomena uredan. CT mozga uredan. Te se pristupi operativnom lečenju i načini gornja leva lobektomia, sa limfadenektomiom. Postoperativni tok uredan, definitivni ph nalaz: carcinoid atypicum bronchi, limfni čvorovi bez promena. Pacijntkinja radikalno operisana. U zaključku: karcioidi nisu tako česti, spadaju u tumore niskog potencijala maligniteta, ali atipični mogu dati i metastaze u limfnne čvorove, u 50 posto slučajeva. U ovom slučaju na vreme otkrivena bolest, bez kliničke simptomatologije, operisana u I stadijumu bolesti.